Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 poslanika, nadam se da će snimak sale biti uskoro na ekranima tako da i drugi poslanici vide da je bilo 87, dakle više od 1/3 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, tok sednice teče na osnovu člana 235. stav 2. Poslovnika, koji omogućuje predsednicima, odnosno ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa da traže obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 235.
Da li neko od predsednika ili neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, tražim informaciju i obaveštenje, odnosno želeo bih da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministru Škundriću.
Jako mi je žao što niko od njih nije prisutan, a i konstatovao bih da je možda dobro da se vanredni lokalni izbori organizuju češće jer onda nezadovoljni građane traže od nas poslanika da obratimo pažnju i na nešto što je uvijeno u veo tajne i na nešto na šta Vlada, odnosno pojedini ministri, pretenduju da imaju monopol, prvenstveno monopol kao monopol na informacije, a potom i kao monopol na samu pojavu.
Radi se o razvojnim dokumentima Rudarsko-topioničarskog basena Bor, odnosno čitavog kombinata, gde je zacrtano da se državnim garancijama obezbedi finansiranje razvojnih projekata za rudarstvo i za metalurgiju.
Na osnovu podataka koje imamo iz više izvora i koju su, gle čuda, podudarni, vidimo da Vlada garantuje finansiranje razvojnih projekata u metalurgiji. Cifre su egzaktne, određene, utvrđene, a postavljam pitanje – da li će to možda biti ponovo promašena investicija, jer čemu finansiranje samo jednog segmenta tog projekta, odnosno programa, čemu finansiranje samo programa u metalurgiji, bez finansiranja, odnosno garantovanja finansiranja razvojnih projekata u rudarstvu?
Da li će to biti još jedna promašena investicija zbog toga što razvojni program nije celovito zaokružen ili se iza toga skriva nešto što mi ne možemo da saznamo, niti možemo da utvrdimo šta je tome pozadina?
Logički slow ovakvog garantovanja finansiranja ovih programa zaista ne postoji. Voleo bih da dobijemo objašnjenje o čemu se radi. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, tražim informaciju, odnosno obaveštenje od ministra za kulturu i informisanje, gospodina Bradića.
Ovo što želim da kažem može da se definiše i kao molba, odnosno zahtev da ministar, gospodin Bradić, odmah i hitno sazove jedan sastanak na kome bi bili prisutni svi vlasnici regionalnih i lokalnih televizijskih stanica koje su u zakonskim okvirima dobile frekvencije ili lokalnog ili regionalnog značaja.
O čemu se radi? Po sadašnjem Zakona o radio-difuziji, odnosno plaćanju TV pretplate, građani su obavezni da plaćaju TV pretplatu tzv. Javnom evropskom servisu, koji je odnedavno načisto požuteo.
Pozivam gospodina Bradića, ministra za kulturu i informisanje, da se izjasni o mom predlogu, tražim obaveštenje, da odmah sazove sastanak sa svim vlasnicima lokalnih i regionalnih televizija koje emituju program ne teritoriji države Srbije i da se naprave izmene i dopune zakona kojim bi se TV pretplata u iznosu od 20% usmeravala na te lokalne i regionalne televizije.
Ne vidim razloga zašto bi svih 100% pretplate koju građani plaćaju, i ja sam jedan od njih, verovatno u manjini, ali istrajem na tome, još uvek sam u manjini, gospođo potpredsednice, i u svojoj porodici, jer shvatam potrebu da se plaća jedna narodna, državna ili, kako oni kažu, Javni evropski servis. Onda ne vidim zašto i lokalni javni servisi, lokalne i regionalne televizije, deo kolača od te TV pretplate ne bi imali?
Naime, ako neko nije znao, želim da ga podsetim da 288 hiljada penzionera u državi Srbiji prima penziju ispod 11 hiljada dinara. Kada vidite kolika je ta TV pretplata, onda shvatimo da jednu polovinu penzije plaćaju za TV pretplatu.
S obzirom da na lokalnim i regionalnim televizijama isto tako rade i novinari, i snimatelji i kamermani, isto ti ljudi imaju svoje porodice, ne znam tačno podatak koliko je njih zaposleno na lokalnim i regionalnim televizijama, ali mislim da je to nekoliko hiljada ljudi, koji se bave, pre svega, informacijama od lokalnog i regionalnog značaja.
Ne vidim zašto ne učestvuju u delu pretplate i te televizije, lokalne i regionalne televizije, mogu samo da pomenem možda dve u ovom trenutku iz grada Čačka, iz koga i dolazim, pominjem ovde televiziju "Čačak" i televiziju "Galaksija", koje pokušavaju da informišu građane o informacijama od značaja za Čačak kao grad i regiju.
To bi bila i neka svojevrsna pravda. To bi bila i pomoć lokalnim i regionalnim televizijskim stanicama, a bilo bi i narodski rečeno pošteno. Zašto bi građani Srbije, zašto bi građani Čačka, koji godišnje izdvajaju preko milion i po evra za TV pretplatu, zašto bi samo izdvajali za jednu stanicu koja se zove "Televizija Beograd" i koja u svom programu, to se može utvrditi, emituje 90% vesti koje su vezane samo za grad Beograd?
Svi volimo Beograd. I ja volim Beograd. Ako ništa drugo, u njemu živi i živeće vazda moja Crvena zvezda, ali žalim slučaj, više volim grad Čačak i više volim građane u Čačku, što je normalno za svakog od nas, s obzirom da dolazimo iz različitih sredina.
Ponavljam i molim gospodina ministra, da to ne bi radila jedna parlamentarna stranka, da organizuje sastanak sa vlasnicima lokalnih i regionalnih televizija i da se utvrdi predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plaćanju TV pretplate i da od tog iznosa 20% ostane u gradovima i opštinama gde i odakle te televizije emituju svoj program. Mislim da bi to bilo i u duhu decentralizacije i ovih zakona koji su na dnevnom redu.
S obzirom i šta se radi na tom javnom servisu i kako se tamo, narodski rečeno, mulja, mislim da bi bilo pošteno da 20% TV pretplate ostane lokalnim i regionalnim TV stanicama. Hvala lepo.

Reč ima poslanik Željko Tomić.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, kako smo iz medija saznali, danas u Beogradu treba da se održi trilateralni sastanak ministara spoljnih poslova Srbije, Turske i Španije, a povod je, kako kažu mediji – da bi se pronašlo rešenje za nov način na koji će Kosovo biti predstavljeno na regionalnim i međunarodnim konferencijama koje se održavaju na najvišem nivou.
Ovaj sastanak, kako navode mediji, biće ključan u dogovorima oko pronalaženja nove formule za dinamičniju regionalnu saradnju, gde je osnovni preduslov da nijedna zemlja regiona ne bude isključena iz dijaloga. Naravno, misli se na prisustvo predstavnika fantomske države Kosovo.
U Ministarstvu spoljnih poslova nemaju komentar. Kada su ih novinari kontaktirali i tražili izjave – Srbija nema komentar. Ministri, kako Španije, kako Turske, daju svoje komentare i svoja mišljenja kako treba da izgleda situacija na zapadnom Balkanu i celoj ovoj regiji, ali iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije nema nikakvog odgovora, niti najave šta će se desiti na ovom današnjem sastanku.
Kako kažu mediji dalje, neposredan povod za održavanje ovog trilateralnog sastanka u Beogradu je regionalna konferencija zakazana za 2. juni u Sarajevu, gde će se otvoriti nove perspektive, kako se kaže, za sve zemlje zapadnog Balkana u evropskim integracijama. Naravno, evropski zvaničnici uvek stavljaju i Kosovo u ovaj koš, da kažem, zajedno sa svim državama naše regije.
Ova konferencija neće moći da se održi u punom sastavu i da bude uspešna, ako se prethodno ne nađe način da budu prisutni zvaničnici kako Beograda, tako i Prištine. To je poruka Evrope.
Od Srbije se izričito traži da uspostavi dobru komunikaciju sa Kosovom, za šta je svakako potrebna nova formula učešća predstavnika prištinskih vlasti u dijalogu. Znači, da se ne bi dogodio fijasko, kao što je bilo na Brdu kod Kranja, ovoga puta će ministri Španije i Turske, spoljnih poslova, da daju svoj doprinos, da bi stavili predstavnike Prištine i Beograda za isti sto, bar u Sarajevu, na ovoj konferenciji 2. juna.
Da li će Migel Anhel Moratinos, koji je inače i predsedavajući Saveta ministara Evropske unije i Ahmet Davutoglu, ministra spoljnih poslova Turske, uspeti u svojoj nameri, nadam se da će, kako mi narodni poslanici, tako i javnost Republike Srbije, biti na vreme obavešteni.
Moje pitanje glasi – u kom svojstvu će ministar spoljnih poslova države Turske prisustvovati ovom današnjem sastanku, s obzirom na to da je država Turska priznala KiM, nije član EU i nije država iz ovog našeg regiona? Znači, ni po kojem osnovu nema načina i razloga da Turska na ovaj način učestvuje u ovim razgovorima.
Ali, što bi rekli naši stari – ne lezi vraže, iz istih tih medija smo konačno saznali drugu stvar. Podsetiću vas na raspravu o Deklaraciji o Srebrenici, kada su vas predstavnici DSS-a nebrojano puta pitali – izvinite, ko je autor te sramne deklaracije? Ćutali ste. Na to nam niste odgovorili. Niste smeli da odgovorite, niste hteli da odgovorite ili niste znali da odgovorite.
Sada smo dobili odgovor. Konačno se zna, tekst Deklaracije su pisali ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i ministar spoljnih poslova države Turske, Ahmet Davutoglu. To piše u medijima i to niko ne demantuje. Mesecima su radili na tom tekstu i čak uspostavili, kako kaže štampa, prijateljske osnove.
Danas takođe pitamo – šta je startna osnova, šta je polazna osnova danas ministra Jeremića za ove razgovore? Da li će predstavnici Srbije i Kosova, odnosno Beograda i Prištine sedeti za istim stolom? Da li će ispred predstavnika Kosova pisati Unmik Kosovo ili nešto slično, nas to ne zanima. Da li će se poštovati preambula Ustava Republike Srbije, gde piše da je Kosovo sastavni deo teritorije Republike Srbije. To je moje pitanje.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li vam je promakla jedna vrlo interesantna vest, da optužba protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova, gospodina Dušana Mihajlovića, i načelnika Službe državne bezbednosti Zorana Petrovića, može da zastari zato što se ne pojavljuje neki svedok koji se poziva već, valjda, skoro sedam godina, ali ne znaju mu adresu?
O čemu se radi? Radi se o ove tri akcije Službe državne bezbednosti, 2001. godine – "Mačva", "Šumadija" i "Kaktus", ono što je odbio Odbor za odbranu i bezbednost da razmatra, ali ono što je posebno interesantno, prvi put je javno pomenuto da je u jednoj od tih akcija bio praćen i Milan Veruović. Između ostalog, ovde sam i govorio da bi neke informacije koje bi mogli da dobijemo vezano za te akcije, možda mogle da nam pomognu da se rasvetle sve činjenice i okolnosti oko ubistva Zorana Đinđića.
S obzirom da je ova informacija objavljena u novinama, nemam razloga da više to ne izgovaram javno, jer je to strogo poverljivo i državna tajna, ali, evo, sada vi, gospodo poslanici, razmislite o ovoj jednostavnoj činjenici.
Milan Veruović je bio pod 24-časovnim nadzorom. Postoje dva operativca pripadnika Službe državne bezbednosti, imenom i prezimenom, njihova imena ne mogu da objavim zato što su pod službenom tajnom, koji su 24 sata pratili Milana Veruovića.
To znači da su najmanje 80% pokrivali vreme vezano za Zorana Đinđića. Vi znate da je Milan Veruović bio jedan od najpoverljivijih ljudi iz obezbeđenja Zorana Đinđića. Sada uzmite i povežite neke činjenice. Znate, u okolnostima kada neko sprema atentat, stručnjaci će vam to reći, najverovatnije da je najbitnije vreme da akcija koja se planira mora biti strogo vremenski usklađena. Sama činjenica da se neko prati iz najbližeg okruženja govori o tome da onaj ko planira akciju tako reći sto posto je siguran da će moći da se uskladi.
Interesantna je još jedna stvar, zato i postavljam ovo pitanje, Nati Mesarović, tadašnjem predsedniku veća koje je sudilo, vezano za atentat na Zorana Đinđića - da li je ona imala saznanja o ovim činjenicama? Da li je to uzeto u obzir i da li je neko od strane odbrane možda predlagao da se to uzme u obzir, a da je to odbijeno?
Zbog čega ovo govorim? Možda su izvršioci, odnosno oni koji su izvršili atentat stvarno ovi koji su osuđeni i koji treba da odgovaraju, ali postoji drugi deo, pozadina, ko je naručilac atentata na Zorana Đinđića. Interesantno je da ne postoji volja kod vladajuće većine, pre svega DS, da se dođe do ovih podataka, posebno što u tekstu Toma Fila sam govori o tome da je neko iz Vlade imao informacije vezano za ove akcije, a to nas ozbiljno dovodi u dilemu zbog čega se ćuti o tome.
Onda, ako se sećate onog snimka jedne TV kuće i kamere koja je bila postavljena i praktično snimila egzekuciju, onda se setim bombardovanja mostova, takođe kamera koje su postavljene unapred i onda vidite samo kako most leti u vazduh. Iskreno govoreći, ne mogu da se otmem utisku da je to sve na neki način unapred bilo režirano, da pozadina nije definitivno otkrivena.
Onda me interesuje – zbog čega vi iz DS nećete da se otkrije ovo do kraja? Zašto ste vi u Odboru za odbranu i bezbednost sprečili poslanike da dobijemo ove informacije, jer ovo je samo jedna od informacija? Ima tamo oko 56, čini mi se, ljudi koji su praćeni u ovim akcijama. Izvinjavam se, samo da završim.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Završavam. Kako to da vas ne interesuje ko je sve bio praćen, razlozi zbog čega su praćeni, kome su išle informacije i ko je bio korisnik tih informacija? Hvala vam veliko i očekujem od Nate Mesarović da nam dostavi ovaj odgovor.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje vama i postavljam pitanje predsednici Skupštine – da li je poslanički institut postavljanja pitanja nešto čime se dopušta iznošenje neistina, kvalifikacija koje su netačne, diskvalifikacija, optužbi koje su neosnovane i nekakvih amaterskih, tobož istražnih radnji koje se koriste zapravo za to da bi se optuživali drugi?
Dakle, smisao ovih poslaničkih pitanja, po mom dubokom uverenju, ne može biti to da se optuži država da je najviše zakonodavno telo donelo neki akt koji je pisao nekakav strani diplomata. To ne može biti dopušteno, kao što ne može biti dopušteno da se ignoriše činjenica da je KiM pod međunarodnim protektoratom, i to i oni koji postavljaju sva ova pitanja o tome da li treba uspostavljati nove načine komunikacije ili ne i rešavanje problema ili ne, znaju i moraju da znaju.
Istovremeno, ovde se optužuje DS, kao neko ko je nezainteresovan za to da se utvrdi politička pozadina. Jedino ko je nezainteresovan za to da se utvrdi politička pozadina jeste onaj ko je politički profitirao, onaj ko je pobegao u Hag zato što je hteo da se skloni od moguće političke odgovornosti za to ubistvo i oni koji su vodeći tu istragu pokušavali da ugase specijalni sud, pokušavali da smenjuju tužioca, oni koji su pokušavali na sve moguće načine ne samo da prikriju političku pozadinu, već da onemoguće suđenje onima koji su odgovorni za te zločine.
Najlepše vas molim da mi odgovorite na pitanje – da li je institut postavljanja poslaničkih pitanja nešto što sme da se zloupotrebi za iznošenje ovakvih grubih neistina, diskvalifikacija i optužbi?
Mislim da onaj ko postavlja poslaničko pitanje ima pravo da postavlja pitanje koje je od javnog interesa, ali ne da optužuje i da koristi ovaj instrument kao način da diskvalifikuje i optužuje političke protivnike. Razumem da ste svi u lokalnoj izbornoj kampanji, ali postoje granice koje se ne smeju prelaziti, a te granice znače poštovanje Poslovnika, iznošenje činjenica i istina, i zabrana iznošenja diskvalifikacija.
Zaista vas molim, ovaj dom je doneo deklaraciju koja je zajednička za sve one koji su za nju glasali i ona je akt koji su svojim glasom potpisali svi oni poslanici koji su za nju glasali, i zaista je nezamislivo optuživati Skupštinu i većinu da je donosila akt koji je pisao nekakav strani državnik, jer zaista mislim da to mora da se zaustavi u trenutku kada se takva stvar počne ovde iznositi.
Istovremeno je zaista nedopustivo da neko dopusti sebi da optužuje, tobož postavljajući pitanja, pojedince, ali optužuje i političku partiju čiji je predsednik stranke i prvi demokratski izabran predsednik Vlade, koji je ovoj zemlji vratio dignitet u svetu, koji je ovoj zemlji vratio poštovanje koje je bilo narušeno do granica u kojima je Srbija bila najomraženija tačka na ovoj planeti, koji je vratio poverenje građana, koji je vratio demokratske institucije u ovu zemlju i da stranka, čiji je on bio predsednik i čiji je bio kandidat za premijera, nije zainteresovana da se otkrije politička pozadina. Ali, ovakve optužbe upravo imaju za cilj da onemoguće otkrivanje političke pozadine jer je ovo pokušaj da se zapravo zamagli cela situacija.
Dakle, još jednom, pitanje je upućeno predsedništvu i molim da mi se odgovori – da li instrument postavljanja pitanja sme da se zloupotrebljava na način na koji je ovde zloupotrebljen?