Gospodin Vlajko Senić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani narodni poslanici, želim samo da se osvrnem na jednu političku dimenziju Zakona o regionalnom razvoju i činjenicu da ne možemo očekivati da se Zakon o regionalnom razvoju donese tako što će ga predložiti, izglasati i usvojiti, na primer, Republički zavod za statistiku.
To bilo dobro jer pretpostavljam da bi u tom trenutku stručnjaci Zavoda uneli ekonomske, političke parametre, regionalne, broj stanovnika, društveni proizvod i iz te neke formule izbacili ono što bi bilo najidealnije sa statističke tačke gledišta za Srbiju u tom smislu statističke podele regiona u Srbiji.
Međutim, stalno prenebregavamo činjenicu da evo i danas raspravljamo o Zakonu u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde sedimo kao predstavnici različitih političkih stranaka, gde sedimo kao predstavnici različitih delova Srbije i gde da bi jedan ovakav zakon dobio većinsku podršku moramo da svi zajedno obezbedimo većinu koja će dati podršku takvom zakonu.
Samim tim smo sukobljeni iz različitih političkih interesa, ne samo iz različitih političkih stranaka nego čak u okviru istih političkih stranaka, jer sasvim je logično da ljudi pokušavaju da promovišu što više mogu za svoj kraj, za svoj region, za svoju opštinu, da bi na taj način opravdali poverenje birača koji su za njih glasali.
Sav taj splet različitih interesa i političke realnosti nas dovodi da u ovom trenutku ne možemo da očekujemo da usvojeni zakon u potpunosti zadovolji svaku stranku ovde ili svaki centar, grad, mesto, selo ili opštinu u Srbiji.
Ono što je važno, preuzeli smo političku odgovornost da pokrenemo ovu temu i da otvorimo pitanje regionalizacije Srbije. Mi ne bežimo od toga. Ovde su se čule i optužbe da je to deo neke naše stranačke kampanje, a rekao bih da je to potpuno legitimno i da nijednoj drugoj političkoj stranci nije zabranjeno da iznosi svoje predloge i ideje u odnosu na bilo koje pitanje koje je važno za društvo u Srbiji, da li je to regionalizacija, da li je to ekonomija, finansije, spoljna politika, odbrana, šta god da je, postoji obaveza svake stranke da iznese svoj stav ili svoj koncept na koji način bi se ta oblast društva uredila.
Naša dodatna obaveza je, zato što smo deo vladajuće koalicije, imamo odgovornost političku preuzetu kada je Vlada formirana za pitanje ekonomije i regionalnog razvoja Srbije. Dakle, ne možete nas optuživati da za političke promocije koristimo ono što je deo Zakona o Vladi koji je ovde izglasala skupštinska većina i koja je nama naložila da se u okviru Vlade Srbije bavimo pitanjem regionalizacije.
Na ovaj način, uveren sam najbolji u ovom trenutku, dajemo predlog, razgovaramo o zakonu, o amandmanima, javna rasprava je u toku, ali ovo je samo prvi korak u suštinskoj regionalizaciji Srbije. Očigledno je da je ovo tema koja, bez obzira ko sutra bude bio na vlasti u Srbiji, neće moći da se više izmesti sa glavnog političkog menija i da će svaka stranka, vladajuća koalicija morati da da odgovor na pitanje na koji način regionalizovati Srbiju.
Jer nas je vreme na terenu nateralo da se susretnemo sa tim problemom jer vidimo da na političkoj sceni lokalni lideri, bez obzira da li su to ljudi potekli iz svoje sredine pa tamo napravili neku svoju političku stranku ili su neki lokalni lideri većih stranaka koji su vremenom prepoznali više svoj lokalni interes nego da se aktivnije uključe u nacionalnu politiku, dakle, traže podršku u Beogradu za ravnomerniji regionalni razvoj.
Činjenica je da smo mi tu potrebu građana, političkih stranaka, organizacija itd. prepoznali, ne znači ništa negativno. Mislim da znači pozitivno. Zbog toga je i takav odijum u okviru cele ove priče, a opet ne brani bilo kome drugom da se na isti način ili na još bolji, što bi opet bilo u interesu građana Srbije, uhvati u koštac sa tom problematikom i da da neka rešenja koja mogu ili da donesu bolji zakon ili da poboljšaju postojeći.
Mi ne bežimo od političke dimenzije ovog zakona, ali nijedan zakon u Skupštini, u Vladi, u bilo kakvoj normalnoj demokratskoj državi ne može da se donese ako iza toga ne postoji jasna politička volja. Mi iskazujemo jasnu političku volju da radimo na regionalizaciji Srbije, na statističkoj, na političkoj i na svakoj drugoj. Za to nam treba podrška i naših partnera u Vladi i treba nam podrška opozicionih stranaka, jer smatram da je to pitanje koje nije samo pitanje jedne vlade ili političke stranke.
Zbog toga je nemoguće zamisliti situaciju da se danas donosi Zakon o regionalnom razvoju, kakvo god da je bilo rešenje, koji bi obezbedilo saglasnost stranaka, svih pojedinaca u strankama ili svih delova Srbije, ali ogroman napredak je činjenica da se ovakav zakon donosi i da se tema regionalizacije stavlja u ravan sa svim ostalim velikim nacionalnim pitanjima.
Mislim da će iz ove rasprave pre svega imati korist građani Srbije koji mogu da vide da se ne samo u izbornoj kampanji za neke lokalne izbore, kao što je to možda nekada bio slučaj, ne samo posle 2000. godine, i pre 2000. godine, brine o nekim delovima Srbije ili o nekoj konkretnoj opštini, već da je ovo zaista jedan proces koji će nam omogućiti da u narednom periodu, beskonačnom koji je ispred nas, to pitanje u Srbiji bude rešeno i statistički, i politički i ekonomski.
Mi kao stranka u ovom trenutku podržavamo tu priču. Stali smo iza pitanja regionalizacije, svesni svih tih sumnji koje će se pojaviti zbog toga što ne mogu svi interesi u jednom trenutku da budu namireni, ali ako je to tako ne znači da ne treba da radite ništa.
Ne znači da činjenica da ne možete sto posto da zadovoljite svakog poslanika u sali ili baš svako mesto u Srbiji vam je argument da kažete – u redu, dok se ne postigne ta apsolutna saglasnost mi nećemo doneti taj zakon i nećemo tražiti podršku Skupštine.
Donošenjem ovog zakona ćemo na pravi način konkretno otvoriti proces suštinski regionalizacije u Srbiji. Dobro znate da ona kasnije, ukoliko se nastavi ta politička regionalizacija, podrazumeva i promenu Ustava, izmenu mnogih zakona.
Dakle, nije to nešto što može da se završi ni na jednoj sednici Skupštine niti u jednom mandatu Vlade, ali uveren sam da je ovaj zakon pravi početak i da će se u jednom trenutku ipak reći da je ovo bio prvi konkretan korak koji je neka vlada ili neko ministarstvo učinilo da se na pravi i jedan odgovoran način pokrene pitanje regionalizacije.
Zbog toga mislim da je donošenje ovog zakona izuzetno važno za građane Srbije i da će oni u narednom periodu prepoznati i konkretne mogućnosti koje će se otvoriti zbog toga što Srbija priznaje činjenicu da ne može da živi kao višestruko centralizovana zemlja, već da mora biti zemlja koja će svakom građaninu otvoriti, koliko god je to u ovom trenutku moguće, jednaku šansu da ostvari svoja prava, bez obzira da li je u pitanju posao, ili je u pitanju obrazovanje ili je u pitanju ostvarivanje političkih interesa. Zato verujem da je u ovom trenutku ovo dobar, odličan Predlog zakona i da će dobiti podršku u Skupštini.

Iskorišćeno je osam minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović.

S obzirom da sam prisustvovao sastanku koji je spomenula gospođa Mićić u Užicu, gospođe Kalanović sa svim predsednicima opština Zlatiborskog okruga, smatram da je potrebno da kažem da gospođa Kalanović tada nije davala nikakvo obećanje da će biti sačuvani zlatiborski okruzi, već dala razjašnjenje da sve one demagoške priče i pretnje i unošenje strahova stanovnicima Zlatiborskog okruga da neko ima nameru da gasi okruge nisu tačne. Nisu to nikakva obećanja.
S druge strane, smatram da izjava gospodina Dinkića u načelnoj raspravi ovde nijednog trenutka nije bila usmerena ka ukidanju okruga. Svima je jasno da Ministarstvo ekonomije nije nadležno za upravne okruge, nadležno je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Njegova diskusija je bila u smeru da upravni okruzi, a svi smo svesni toga u Srbiji, nemaju onu težini niti onaj značaj koji bi mi očekivali od nekog srednjeg nivoa vlasti.
Znači, jasna je uloga upravnih okruga danas u Srbiji, niti je tada gospodin Dinkić, da kažem, zagovarao ukidanje okruga, niti će to bilo ko u narednom periodu uraditi. Znači, to je još jedna demagoška priča.
Što se tiče odlaska nekih centara, nekih preduzeća i sistema iz Užica, tačno je, međutim gospođa Mićić nije rekla da te godine kada je centar EPS-a otišao iz Užica da je njen Građanski savez bio u vlasti u Užicu i da je učestvovao u nekim komisijama koje su pregovarale sa Ministarstvom energetike, na čijem čelu je bio gospodin Naumov, i da nisu uspeli da vrate centar EPS-a iz Kraljeva u Užice do današnjeg dana.
Takođe, znači, uvažavajući dobre namere gospođe Mićić ka jednoj suštinskoj decentralizaciji i jednoj ozbiljnoj regionalizaciji, moram da podsetim da je gospođa Mićić posle 2000. godine u ovoj skupštini bila na jednoj visokoj funkciji i svi mi iz Užica smo mnogo više od nje očekivali, da će i kroz predlaganje ozbiljnih zakona, pa i na temu regionalizacije i suštinske decentralizacije Užice mnogo više dobiti. Ja i mnogi Užičani smo razočarani zašto nismo iskoristili tu priliku.

Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslanike grupe.
Da li još neko želi reč u raspravi po amandmanu Vlade na član 12. (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što se osvrnem na amandman koji sam podneo, a vezan je za sledeći član, moram naravno da u ime Srpske radikalne stranke primetim ovde nekoliko stvari koje smo čuli u ovoj raspravi, a pre svega nekoliko stvari koje je iznela gospođa Kalanović kao predstavnik Vlade.
Naime, malopre je gospođa Kalanović u svojoj diskusiji rekla da mi nešto u našim glavama ne možemo da shvatimo. Govorili ste o statistici i moj odgovor na tako nešto bi bilo da bismo mi u našim glavama nešto shvatili, vi morate da ponudite argumente, koji su zasnovani na logici i imaju svoj smisao.
Ako hoćete da svedete to na politički savremeni žargon, da bude održivog karaktera. Održivi razvoj jedne države mora da se zasniva pre svega na dokumentima koji su održivi, a vi nemate nijedan argument da kažete da kada je u pitanju ravnomerni regionalni razvoj Republike Srbije pošto vi imate hipoteku na tome, ne možete da kažete da su preduslovi za tako nešto dobri, jer menjate zakon posle osam ili devet meseci. Ono što svakako ne daje za pravo vama da se smejete kada su ovakve ozbiljne stvari u pitanju jesu što ste jedan i drugi zakon branili istim argumentima.
Podsetiću vas da su kriterijumi za definisanje statističkih regiona bili isti pre osam meseci, isti su i danas. Isti je rečnik bio kojim ste branili statističke regione, njih sedam u Srbiji, i isti vokabular i iste argumente koristite danas, kada nas ubeđujete da treba da imamo pet regiona, da je to ono što Srbiji pomaže da nema mrlje o kojima pričate, i da to nešto mi treba da sažvaćemo i da prihvatimo.
Da smo vas ranije čuli sa ovim argumentima, možda bismo kao jedan od amandmana prihvatili da ovo bude zakon o ravnomernijem razvoju Republike Srbije. Ne znam šta je to danas ili juče, što treba vi da čujete da kod vas bar malo skepse ili sumnje u odnosu na ovaj zakon izazove. Vas kritikuju i vama ovaj zakon osporavaju političke stranke u ovoj skupštini, koje imaju potpunu suprotstavljen koncept i pristup regionalnom razvoju.
Jedni se zalažu pretpostavljam za političku regionalizaciju, neki za drugu vrstu. Srpska radikalna stranka se zalaže za uravnoteženi razvoj svih delova Republike Srbije, ali smo protiv regionalizacije, koju vi namećete i za koju vaš šef ne želi da krije da ovaj zakon predstavlja polaznu osnovu za političku regionalizaciju. Vi sada tražite od nas da mi nešto u našim glavama shvatimo.
Kažete malopre mi smo jedina država koja nema zakon o regionalnom razvoju. Da li je opozicija i za to kriva? Ovde ste juče bili zaista kratko, ali to vas nije limitiralo da ovde posejete dosta i nervoze i napetosti i disonantnih tonova. Ko je kriv zbog toga što Srbija nema ovakav zakon? Mi. Mi u opoziciji, ili vi koji donosite zakon pre osam meseci, nema dana primene u praksi i sada nam ponudite neki novi zakon.
Nemate argumente ovo da branite i nije problem, sa aspekta bilo koje političke stranke da Srbija dobije dokumente na osnovu kojih će sebi obezbediti ravnomerni regionalni razvoj. Mi osporavamo koncept koji vi predlažete, i dozvolićete nam, nije koncept jedini prihvatljiv za Srbiju koncept koji promoviše vaša stranka ili vaš deo Vlade koji u ovom trenutku kontroliše to.
Vi ste na to stavili hipoteku, i možda smo mogli da vas razumemo da ovako govorite o tome da vam treba novac, da vam treba vreme 2001. godine. Deset godina, posle učešća u svim vladama, vi nas sada ubeđujete da nemamo novac i da nemamo vreme. Nemamo vreme kada zakone menjamo na svakih pola godine ili godinu dana, a u međuvremenu ih ne primenjujemo. To je suština ovog problema.
Niko ne osporava potrebu. Mi ćemo kasnije reći šta je naš koncept i kako mi smatramo da bi to trebalo da se uradi kako je to bezopasno, kako je to politički mnogo sigurnije i kako to obezbeđuje, ponavljam po ko zna koji put, apsolutnu teritorijalnu i razvojnu koheziju Republike Srbije.
Ali, vama je sve od danas za sutra. Vi se rukovodite stihijom, u politici je stihija opasna i zato donosite pred nas poslanike političke projekte koji nemaju svoj smisao, i za koje gospodin Senić malopre kaže da se stvara odijum prema njima. Zaista se stvara odijum, jer niste izneli nijedan logički, smisleni i održivi argument kojima biste ovaj koncept branili.
Što se tiče mog amandmana, on se odnosi na član 12, odnosno član 26. osnovnog zakona.
Mi nismo svoj odnos prema regionalizaciji promenili, ali smo evo drugačije amandmanima intervenisali na ovaj vaš zakon. Ovde tražimo da se broj članova saveta promeni sa 26 na 28. On je naravno vezan sa sledećim amandmanom, da bih mogao adekvatno da ga objasnim govoriću kasnije i sa amandmanom na član 34.
Znači, predložili smo da se Nacionalni savet za regionalni razvoj kreira, odnosno da njegova struktura i sastav budu drugačiji. Kada budem obrazlagao sledeći amandman to ću pokušati da obrazložim, ali očigledno je na osnovu svega ovoga da je Vlada ostala potpuno i gluva i slepa na sve predloge koji su došli od opozicije, bez obzira od koga dolaze.
To je jedan od pokazatelja da će ovaj zakon proći kao i zakon koji ste usvojili pre osam ili devet meseci, niti će doživeti svoju primenu u praksi, niti će bilo koji građanin na koga se pozivate i u čije ime navodno ovo radite, imati koristi i efekta od ovog zakona.

Četiri minuta i 30 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika. Obzirom da ste imali pet minuta i 10, onda je na raspolaganju minut.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić, pravo na repliku.

Repliciram kolegi Mitroviću, koji me je spomenuo više puta i koji je pokazao da apsolutno ne da me pogrešno protumačio, nego vi apsolutno izgleda ni ne možete da razumete o čemu govorim.
Između ostalog govorila sam da ovaj zakon dalje radi na utemeljenju partijske države, što je vrlo loše. Vi ste učinili partijsku uslugu Rasimu i Sulji, ali ste zato učinili štetu svim građanima, i njihovim biračima, bez obzira koje su nacionalnosti, da li su Bošnjaci, Srbi ili Crnogorci. Plus ste napravili da se naprave i te nacionalne tenzije. To je jedna stvar.
Znači, po partijskom ključu se radi, vi odlučite šta je dobro za neki kraj, za nešto, recimo taj Tornik kojim nam mašete stalno, da li vam je neko tražio da nam uradite Tornik. Možda smo mi mislili da je bolje Drina ili Tara, ili gasifikacija Užica, ili modernizacija Namenske, pa bi možda neki životi bili spaseni. Ili infrastruktura. Ko je odlučivao o tome?
Gospodine Mitroviću, znam da se vi niste u to vreme bavili politikom do 2003, znači, apsolutno ne postoji nijedan poslanik, uključujući i DSS, oni će vam potvrditi, koji će vam reći da je Građanski savez Srbije ikada sarađivao sa DSS, naročito posle 2003. godine.
Dakle, to da smo mogli da imamo kao predstavnici sa ministrom Naumovim sastanke apsolutna je neistina. Eto čime se vi služite da bi provukli jedan ovakav katastrofalan predlog za izmene i dopune lošeg zakona. Ovim izmenama i dopunama, što bi rekao Krasić, napravili ste još samo lošiju situaciju.
Ponavljam, po partijskom ključu, pričala sam kako su se po partijskom ključu centri izmeštali, ne zato što se zalažem da je to trebalo da radi Građanski savez ili LDP, pa da ja sad utičem da se oni vrate, ne, nego zato što su argumenti, ponavljam, EPS, naplata, broj hidrocentrala, vojni okrug, katastar koji je takođe bio centar, Telekom, rekla sam zašto, PTT, takođe sam rekla zašto.
Vi ste to razvlačili po partijskom uticaju. Znači, ako je sad neko Verko ili Palma i ima uticaj u Vladi, to ovaj zakon samo verifikuje. O tome vam pričam, a vi ste apsolutno pokazali da niste shvatili uopšte o čemu govorim.

Narodni poslanik Branislav Mitrović, pravo na repliku.

Prvo da kažem, kada je Tornik već u pitanju, nije niko na svoju ruku, naravno, ulagao u Tornik, već postoji nešto što se zove Master plan planine Zlatibor, koji je usvojen i na osnovu čega se ulagalo u Tornik.
Ne vidim zašto se vi borite da bude uloženo u Tornik i Zlatibor i ceo kraj 850 miliona, gde su zaposleni i građani Užica, i Zlatibora i Čajetine. Ne vidim zašto vam je to problem. Kada sam rekao da ste bili u vlasti kada je EPS otišao iz Užica, ništa ne lažem, vi ste tada participirali u vlasti. Tada je gospodin Naumov bio ministar energetike. Da li vas razumem ili ne, da ostavimo, ali meni se čini da vas građani ne razumeju, što svakodnevno na terenu vidim da je to problem sa vama.