Gospodinu Veselinoviću bih replicirao o tome da li SNS ima ovakav ili onakav stav, to je čista demagogija, sada i licemerje predstavlja jedna ovakva diskusija. Mi smo jasno rekli o mnogim stvarima šta mislimo. Neke stvari nikada nisu ni bele ni crne, mogu da budu i sive i kada su sive onda kažemo da su sive, kada su crne, onda su crne, kada su bele, onda su bele.
Prema tome, nismo rekli da treba da se dopadnemo i jednima i drugima, niti sam ja govorio u smislu da treba da se dodvorimo i pušačima i nepušačima, ali treba da postoji jedna razumna logična zakonska regulativa, ne represevina, ne divljačka, inkvizitorska, kakva je sada, i ne da u zakon jedne ozbiljne države, kao što je Srbija, uđu takve besmislice kao što je plafon, vrata, rolo-vrata i ostalo. Dakle, ovakva diskusija u osnovi ne vodi ničemu.
Što se tiče diskusije o zdravstvenom delu, poručio bih gospodinu Veselinoviću jednu latinsku poslovicu, koja kaže ne supra crepidam, u prevodu znači – obućar neka ostane kod cipela. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vuk Dinčić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih samo kolegu Veselinovića podsetio da dr Mijatović nije bio ni ''za'', ni ''protiv'', ni ''uzdržan'', on je bio decidno protiv usvajanja Deklaracije o Srebrenici, čak je rekao da se tamo ništa specijalno nije dogodilo, nije bilo ni zločina, ni ništa, prosto, sve je bilo tamo u redu i da on to sve najbolje zna.
Ne čudi me da ima mišljenje o nama poslanicima da smo debili, da imamo razne ovakve i onakve stavove koje zastupamo. Lično mislim, nijednog kolegu nikada takvim izrazima ne bih nazivao, pogotovo ne ružne reči koje su upućene ministru zdravlja. Vrlo dobro znate, doktore, da je on u bolnici i očekivao sam od vas, bar kao njegov kolega, da imate malo obzira prema tome. On nije izbegavao da dođe ovde, došao bi u svakom slučaju, kao što je bio i u načelnoj raspravi.
Ne vidim u ovom zakonu da bilo gde piše da policajac bilo koga hapsi jer puši, niti vidim ovde u ovom zakonu da je toliko nešto diskriminatorski i da mi sada neke ljude stavljamo, ograđujemo ili bilo šta tome slično.
Ovaj zakon je po meni liberalan, ovaj zakon je uvažio neke realnosti i neke običaje u našoj zemlji, i ja ne bih ulazio u detaljniju raspravu, neću se više javljati povodom ovoga, ali mislim da treba da se vratimo kada je amandman u pitanju, a ne da svoje kolege vređamo i pričamo takve ružne stvari. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 30 sekundi.
Narodni poslanik Predrag Mijatović, traži pravo na repliku. Samo se prijavite u elektronski sistem.

Hvala lepo. Ukoliko ste mislili da je reč koju sam upotrebio upućena vama, nije, niti nekom lično. Nisam rekao da ste vi debilni, rekao sam da su neke zakonske odredbe debilne. Prema tome, onaj ko je sastavljao zakon, taj može i da se uvredi i da smatra da je debil, ali nisam rekao konkretno vama. To je jedno.
Drugo, što se tiče Srebrenice, o tome ne bih diskutovao. Ja sam u raspravi o Srebrenici izrazio svoj stav i svoje mišljenje. To je bilo moje mišljenje iza koga stojim, to nije bio stav SNS, nego stav dr Predraga Mijatovića, to je moje mišljenje, kao poslanika, a ne stav SNS. Nemojte poistovećivati SNS sa tim!
Prema tome, SNS je ipak demokratska stranka i dozvoljava pravo i na drugačije mišljenje i na iznošenje drugačijeg mišljenja, nije totalitarna stranka, kao izvesne i neke druge stranke. Kolega kaže da nije pročitao, a lepo piše u obrazloženju amandmana. Kaže: "Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo je saglasnost za navedeno ovlašćenje, s obzirom da, itd, u sastavu Ministarstva za unutrašnje poslove postoji služba", itd. To znači, dalo je saglasnost da radnici MUP mogu voditi računa i vršiti nadzor nad pušačima. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Simo Vuković.

Uvažena predsedavajuća, reklamirao bih povredu Poslovnika, član 104. I pored upozorenja kolege Dinčića iz Poslaničke grupe ZES, zaista sam začuđen da vi niste primetili u ovom prethodnom izlaganju da je predlagač zakona okarakterisan kvalifikacijom, dakle, ''debil''. U ovom momentu, jedna rasprava, koja je tekla jednim sasvim pristojnim tonom, počinje da poprima nekakve razmere koje smo imali prilike da vidimo prethodnih dana. Molim vas da, u skladu sa članom 27, preduzmete odgovarajuće mere.

Nema povrede. Pažljivo sam slušala narodnog poslanika Mijatovića. Pre nego što je upotrebio pridev za određene odredbe iz zakona, napravio je uvod kojim najavljuje da će upotrebiti preoštru reč i to su one gornje granice koje se dozvoljavaju u replikama ili u samostalnim izlaganjima. Kada se ta granica pređe, onda intervenišemo. Uvidom u stenogram možete se uveriti da govorim istinu.
Mogu samo da vas zamolim, zaista, sve nas, da ne zaboravimo nikada, nijednog trenutka, da se uljudno ophodimo jedni prema drugima, radi onih koji nas gledaju i radi onih zbog kojih smo, mnogo više nego jedni zbog drugih, tako da ću ostati pri prethodnoj odluci da poslanika ne upozoravam i ne opominjem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, malo ću da iskoristim vremena od poslaničke grupe, malopre se nisam prijavio za repliku. Samo mogu da konstatujem, stvarno, da je jednu raspravu koja je išla dobro, na kraju, ne znam iz kojih razloga, jedan poslanik skrenuo u političke vode.
Mi kao SNS, a u toku odbrane amandmana i poslanici drugih poslaničkih grupa jasno su diskutovali o manjkavostima zakona. Komentar na račun SNS, što može iz zapisnika da se ilustruje, da mi hoćemo birače i sa jedne i druge strane, i jesmo za Srebrenicu i nismo, pa smo i u konkretnom zakonu isto, i za pušače i za nepušače. Ja sam samo to uhvatio iz konteksta, ali mislim da sam dobro citirao komentar kolege.
Lepo smo na početku rekli da je ovo zakon koji ne treba da ima političku obojenost. Ovo je zakon koji se tiče dve ''ugrožene'' populacije, ugrožene nepušače od duvanskog dima i nas pušače na drugi način. Lepo smo rekli i sve kolege prethodni govornici su se usmerili u komentarisanje manjkavosti zakona, sa ciljem da se popravi, da bude uravnotežen zakon i apsolutno nije bilo, odgovarajućih, bilo kakvih političkih kvalifikacija.
Jedni su ovde, iz svojih razloga, tvrdili da je ovo liberalan zakon, drugi, a to smo mi, smatramo da je u ovom trenutku mnogo rigidan i rigorozan, pokušavajući da to ilustrujemo primerima u članovima zakona. O štetnosti duvana rekli smo na početku i pričali u načelnoj raspravi, to je iluzorno i svi mi znamo i zašto smo tu popodne u raspravi i u, jedno, desetinu diskusija citirali stvari koje su svima nama jasne.
Mi kao pušači svesni smo štetnosti i želimo da naša deca ne puše. Želimo preventivno da delujemo da se smanji pušenje. Nemojte da gledate crno-belo. Kolega je, očigledno, gledao crno-belo. U životu i ovom zakonu nije sve crno-belo i ne može tako da se prihvati. Naravno da, sa jedne strane, stavljamo na prvo mesto nepušače. Želimo da ih zaštitimo i želimo da se ovaj zakon donese. Sa druge strane, ponavljam treći put, baš zbog tog komentara, da treba i pušači na svoj način…
Ali, zašto sada te komentare, uvažavanje ljudskih prava ili kako hoćete da krstimo, ta prava pušača i nepušača svrstavati u političke vode? Vi ste tu diskusiju krenuli sad, pri kraju, u tom pravcu.
Naravno, kao posledica toga dođe i do neke reakcije, zato što je neprimereno i nepotrebno dovoditi u situaciju da se o ovom zakonu na taj način razmišlja na koji ste vi, kolega, diskutovali. Apsolutno je nepotrebno. Ne vidim razlog, jer imamo pravo da kažemo da je smešno da se definiše da soba treba da ima vrata i prozore. Stvarno je nepotrebno. Mogu da vam ilustrujem koliko još ovih stvari ima u zakonu, za koje smatramo da smo u pravu. Vi obrazlažete da nisu. Neka se završi na tome, a ne ovako da dovedemo diskusiju u ovakvu poziciju – ko se udvara biračima.
Mi zakonom želimo, i vi, da na odgovarajući pravni način i prava nepušača budu zaštićena i prava pušača. To je suština. Svi znamo o svim tim štetnim delovanjima i efektima i pogubnosti pušenja. I ja sam pušač i svestan sam toga. Kada predajem, kao profesor, isto kažem da ne treba da pušite. Držim predavanja u nepušačkim prostorijama, pošto sam patolog, gledam i biopsije i sve, i kažem kako to sve štetno deluje.
Dakle, naša je obaveza to, ali nije stvar u tome da želimo i jednu i drugu stranu da zadovoljimo iz političkih razloga, nego iz objektivnih i drugih razloga, da više ne ponavljam priču. A, morao sam da reagujem, da na kraju spustimo loptu i da ovo što smo iznosili u amandmanima, što očigledno nije uvaženo od strane Vlade, prihvatimo kao takvo i gotovo. Objektivno, na nama iz opozicije je da tražimo slabosti zakona i to treba uvek da bude gledano korisno, gde je moguće da se popravi.
Mada, moram da priznam da je ovde, nije važno da li je amandman DSS, SRS, SNS, stvarno bilo tehničkih delova na koje se ukazivalo gde je mogao da se popravi zakon, ako ne, u suštini, jer je jasno da je ovo prelazni period do 2012. godine, kada će da bude zabranjeno pušenje na svim javnim mestima. Nama pušačima je to jasno, ali u ovom trenutku ima mnogo tehničkih manjkavosti, smešnih i apsurdnih definicija, koje je trebalo da uvažite.
(Isključen mikrofon)
(Predsedavajuća: Izvinite, narodni poslaniče, na pet minuta i 50 sekundi pogrešno sam zaključila da ste završili. Molim vas, prijavite se. Imate vreme na raspolaganju. Izvolite.)
Na kraju, amandman koji se odnosi na član 22, njime smo predložili da se član 22. briše. Bilo je isto komentara poslanika zašto smo na prethodne članove stavili amandmane u smislu brisanja. Pa, dobro. Znate šta, u samom zakonu imate tri tela. Imate, prvo, Kancelariju za prevenciju pušenja i Komisiju za prevenciju upotrebe duvana. Dobro, to je odbijeno. Ali, onda, član 22. kaže, koji predlažemo da se briše – treba da se obrazuje zajedničko telo u skladu sa propisima.
I ova komisija za prevenciju, a sigurno i kancelarija za prevenciju troše neka sredstva. Troše se sredstva od duvanskog dinara. Jedan dinar od svake kutije cigareta odlazi za finansiranje. Nepotrebno je da sada postoji još jedno zajedničko telo koje, opet, na svoj način troši, u ovoj krizi, neka budžetska sredstva. Ako ste smatrali da Komisija i Kancelarija mogu da obavljaju posao, uz mnogo stručnih i nevladinih organizacija, koje se isto aktivno bore protiv pušenja, ovo je nepotrebno, pogotovo što smo i u načelnoj raspravi rekli da ako krenemo po toj logici, i u članu 21. je dato koja su sve ministarstva obuhvaćena ovim, apsolutno nema oblasti u običnom životu, u svim sferama za koje donosimo zakone, gde ne bi trebalo da postoje zajednička tela.
U tom slučaju bilo bi toliko zajedničkih tela, jer ne samo duvan, i zdravstvo i lekovi, o kojima ćemo da pričamo, i finansije, to su toliko multidisciplinarne stvari koje se prepliću u nadležnosti različitih ministarstava i sigurno da je za neke stvari potrebno formirati zajednička tela, u skladu sa propisima.
Ovde uz struku, uz ovu komisiju i kancelariju sigurno da sada ide još nešto što će da dovede do većih troškova budžetskih sredstava, koja mogu na drugi način da se upotrebe… Tako da smo predložili da se ovaj član 22. briše.
Završavam sa konstatacijom, dakle, moram da konstatujem, pošto smo pri kraju rasprave, da je trebalo, ipak, da Vlada prihvati u ovoj situaciji, bez obzira što pojedini poslanici kažu da je zakon liberalan, da ga popravimo i da ga učinimo mnogo uravnoteženijim. Mnogo veći efekat bi bio, mnogo korisniji efekat, ali nijedan amandman nije usvojen, tako da će zakon da ide u ovoj izvornoj formi kako ste predložili. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi i onih tri minuta pre nego što sam vas prekinula, još jednom se izvinjavam, tako da je od vremena poslaničke grupe iskorišćeno sedam minuta.
Narodni poslanik Janko Veselinović ima reč.