Dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj predlog zakona o priznanju sorti poljoprivrednog bilja podneo sam amandman da se u članu 4. posle reči "Republike Srbije" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "i drugih država koje bi stavljale u promet sadni materijal i seme".
Da bi bilo malo jasnije i građanima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i onima koji se bave ovim materijalom, pročitaću ovaj član 4, a ujedno onda iskoristiti vreme poslaničke grupe i pojasniti ovaj moj amandman.
Član 4. kaže ovako: U postupku priznavanja sorte utvrđuje se kvalitet i bitne proizvodne osobine sorte, kao i različitost, uniformnost i stabilnost sorte, na osnovu kojih se ta sorta može priznati, a seme i sadni materijal te sorte stavljati u promet kao sortni na teritoriji Republike Srbije.
Samo sam tražio da se proširi, da ne bude samo sortni materijal da se stavlja u promet na teritoriji Srbije, nego i drugih država koje bi stavljale u promet sadni materijal i seme.
Republika Srbija je unutar bivše velike Jugoslavije bila lider u proizvodnji sadnog materijala i semena i veliki svetski izvoznik. Treba da znate da je dr Škorić stvorio sorte suncokreta koje su priznate u svetu. Mi tog semena izvozimo dosta. Da ne nabrajam sve poznate i priznate naše naučnike sa poljoprivrednih instituta u Zemunu i Novom Sadu koji su stvorili poznate i priznate sorte i kukuruza, pšenice i da ne nabrajam ostalo.
Te sorte izgleda ovim članom 4. kao da ne smeju da odu u promet onih zemalja koje žele sa nama da sarađuju i kojima treba takav sadni materijal i seme. Imam takav osećaj.
Izvinjavam se, ako neko bude mogao neka mi to pojasni, neka mi kaže da ne razmišljam baš onako kako treba, ali ne vidim razlog zbog čega ne bi naše poznate zemunpoljske i novosadske sorte kukuruza išle van tržišta Republike Srbije. Ne vidim razlog. Zašto kad su te sorte priznate?
Doduše, mi smo izašli u susret izgleda i EU, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, SAD, da uvozimo "pionir", da uvozimo "KVS", "LS", to su sve sorte koje sada konkurišu na tržištu Srbije našim poljoprivrednim institutima ili poznatim sortama zemunpoljskim i novosadskim. To je evidentno. Nažalost, ne možemo mi da utičemo sigurno na to koliko će i da li će neko registrovano poljoprivredno gazdinstvo uzimati sorte domaćih naših instituta ili sorte koje se uvezu?
Konkretno kada govorim mislim najviše na sorte kukuruza i suncokreta i mislim da bi o tome morali stvarno malo da porazmislimo, tj. da porazmislite, jer stvarno ne vidim razlog da takav jedan sadni materijal, takvog kvaliteta, takvo jedno seme ne bude ušlo u promet kao sortni materijal i seme drugih država, bile one u okruženju ili u Evropi, na Istoku, Zapadu, Jugu, Severu, to uopšte nije bitno, ali treba da se borimo mi za naše sorte koje će otići u svet. Ne bi trebalo samo da se borimo i da puštamo da drugi uvoze na naše područje Srbije sortni materijal.
Zbog toga sam samo izvršio jednu dopunu, proširio ovaj član 4. i posle reči "teritorije Republike Srbije" da bude "drugih država koje bi stavljale u promet sadni materijal i seme", ništa više. Niko nikog da tera da uzima ove ili one sorte, kao što sam već pre minut-dva rekao.
Neka sami poljoprivredni proizvođači, tj. nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava odluče koje će sorte semena, kukuruza, suncokreta, pšenice, nije bitno, i od koga će uzimati. Dajte molim vas da vidimo da proširimo da naš sortni materijal i seme ode van granica Srbije. To je jednostavno moj predlog i amandman koji sam stavio na član 4.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li se neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Za reč se ne javlja niko.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li se neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Reč ima gospodin Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, u kome se kaže da se u stavu 2. reči "15 dana" zamenjuju rečima "osam dana".
Potrebno je skratiti rok za kompletiranje dokumentacije, s obzirom da se radi o ozbiljnoj materiji priznavanja poljoprivredne sorte i zato što se radi o ozbiljnoj materiji, baš zbog toga treba izbeći svaku mogućnost improvizacije i, rekao bih, birokratskog poštapanja za prolongiranje rokova.
Što se tiče obrazloženja za neprihvatanja amandmana, citiraću šta je rekla Vlada: "Amandman se ne prihvata iz razloga što smatramo da je rok od 15 dana za kompletiranje dokumentacije primeren rok, imajući u vidu specifičnost predmetne materije, vreme potrebno za pribavljanje dokumentacije, kao i dosadašnju praksu".
Verovatno je taj ko podnosi zahtev toliko odgovoran da se u ovom slučaju može raditi o nekom sitnom nedostatku. Taj ko se priprema da podnese zahtev za priznavanje sorte sigurno nije toliko neozbiljan da za tako bitnu stvar podnese nepotpunu dokumentaciju.
Dakle, u ovoj situaciji može se raditi o nekom sitnom nedostatku za koji nije potrebno toliko vremena – 15 dana, kako ste ovde predvideli, a verovatno je i tom podnosiocu u interesu da što ranije otkloni taj nedostatak i da dobije potrebnu dozvolu, odnosno da mu se ispuni zahtev.
Taj podnosilac zahteva, ako nije do tada pribavio podatke, recimo o izbornom materijalu sorte, ako ih uopšte ima, neće ni za tih 15 dana.

Dvadeset sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? Gospodine Plužareviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 15. ovog zakona koji reguliše sorte standarda.
I u načelnim komentarima vezanim za ovaj zakon govorio sam da nema više naših instituta naših koji su se bavili ovim stvarima i ovim standardima. Znači, uništili smo sve matičnjake, uništili smo sorte, standarde, pa i donošenjem ovog zakona ne znam šta ćemo, u suštini, moći, da li ćemo krenuti od nule ili se mi nalazimo na nekom nivou odakle nećemo moći da krenemo, a zašto bi i kretali kad znate da je EU preplavila naše tržište i sadnim materijalom i svim sortama. Nemam ništa protiv njihovih sorti, ali imam protiv da smo mi uništili sopstvene i zasade, i matičnjake i sve ostalo.
Radi javnosti, moram da pročitam ovaj amandman, da se vidi šta mi to predlažemo. Član 15: "Ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte vrši se istovremeno sa jednom ili više sorti standarda. Sorta standard koja se koristi u toku ispitivanja proizvodne i upotrebne vrednosti sorte ne može biti zamenjena drugom sortom standarda, sve do završetka ispitivanja. Kao sorta standard može se odrediti samo sorta koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja i koja je zastupljena u proizvodnji na teritoriji Republike Srbije".
Mi predlažemo da se briše ovaj stav koji ću pročitati: "Izuzetno, ako se za pojedinu vrstu poljoprivrednog bilja, tip unutar vrste poljoprivrednog bilja ili za određenu namenu ne može odrediti sorta standard, sorta se ispituje bez sorte standard".
Ovaj poslednji stav "sorta se ispituje bez sorte standard", to je vrlo sumnjiv komentar u nekoj budućoj analizi. Moći će da se zloupotrebi mnogo toga i stoga sorta se ispituje bez sorte standard. Ispitivanje i upotrebna vrednost sorte vrši se na jednom ili više mesta. Ne može da se vrši ispitivanje bez sorte standard. To je problem ovog člana i mi predlažemo da se ovaj stav briše.
Sve ovo je neko već pripremio i vi sada želite da se mutanti i nepoznati hibridi provuku kroz ovaj zakon. Zato mi smatramo da ovaj stav treba da se briše, da bi mi zaštitili naše sorte, naše proizvođače i sve što je vezano za struku i nauku.

Minut i 15 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, da se u stavu 2. reči "više godina" zamene rečima "najmanje šest godina".
Termin "više godina" može se tumačiti i kao zakup na dve, tri ili četiri godine, obzirom da je po ovom zakonu za pojedine procese praćenja sorti potrebno i do šest godina. Konkretno, imamo situaciju u članu 13. stav 2. Smatram da je neophodno sa se zakup zemljišta uslovi na najmanje šest godina za ove svrhe.
Sada ću pročitati deo obrazloženja za odbijanje ovog amandmana koje je dala Vlada i videćemo da smo imali otprilike istu nameru, s tim da se ovde radi o nekim podzakonskim aktima koje bi trebalo naknadno da uslede.
Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je odredbom člana 16. stav 2. Predloga zakona definisano da izvođač ogleda mora da dokaže da ima zemljište u svojini ili po osnovu ugovora o zakupu koji je zaključen na više godina, a na osnovu odredbe člana 14. stav 8. Predloga zakona podzakonskim aktom bliže će se propisati uslovi u pogledu zemljišta, kao i drugi uslovi koje treba da ispuni izvođač ogleda". Zamisao za pisanje ovog amandman je očigledno bila dobra, ako uzmemo u obzir šta je Vlada napisala u obrazloženju.
Znači, ipak je bitno postaviti uslove za dužinu zakupa zemljišta za ispitivanje sorte na oglednom polju licima koja ispunjavaju uslove kao izvođači ogleda. Međutim, koliko smo doneli zakona iz oblasti poljoprivrede u proteklom periodu, gde je skoro svaki treći član predviđao pisanje podzakonskih akata i dopunskih propisa, sumnjam da će odgovarajući propisi biti na vreme urađeni, a dok se ne urade, biće merodavan ovaj član 16. u izvornom obliku, kako je i napisan.
Tretiraće se potpuno isto i onaj ko zakupi zemljište na dve godine i onaj ko zakupi na 10 godina. Problem će biti ako, recimo, neko zakupi zemljište na tri godine za ispitivanje sorti voćaka i vinove loze, za koje treba najmanje, vidimo u članu 13, šest godina.

Četrdeset pet sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Gospodin Ilić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, da se u stavu 2. tačka 1) posle reči "priznatim domaćim i stranim sortama" dodaju reči "koje će biti odvojene u registru od registra domaćih sorti".
Amandmanom se preciznije i preglednije definiše registar sorti poljoprivrednog bilja i odvajaju domaće i strane sorte.
Ovde je reč uglavnom o sortama koje tek treba da se proizvedu, ali imamo takođe isti problem kada se mnoge sorte, odnosno vrste voća i povrća kao gotovi proizvodi uvoze u Srbiju.
Otkako se u Srbiju nesmetano uvozi voće i povrće Srbija ima dvostruku štetu. Ugrožava se, pre svega, zdravlje stanovništva i uništava se domaća proizvodnja voća i povrća.
Pitanje je sada, kada kažem zdravlje stanovništva, zašto zemlje EU i mnoge druge zemlje u razvoju traže od nas zdravu hranu, a nama isporučuju na hiljade i hiljade tona voća i povrća, i to genetski modifikovanih vrsta? Standarde su oni postavili, po kojima u Srbiju možemo sve da uvozimo, znamo i zbog čega smo uslovljeni.
Dovoljno je probati jabuku, recimo, iz Holandije, Nemačke, povrće iz Francuske, Belgije i šta je karakteristično? Nema nikakvog ukusa, zato što je genetika umešala prste. Bitno je da proizvod izgleda lep, crven kao sa neke fotografije, da bi ga kupac uočio, ali kakav je u stvari taj proizvod videće se kroz deceniju kada mutacije počnu da se ispoljavaju.
To što je predloženo u ovom amandmanu da se domaće sorte u registru odvoje od stranih, ne vidim da je to toliko strašno, ali napravimo jedno poređenje, to bi isto bilo kao kada bi na našem biračkom spisku imali strane državljane koji nikakve, apsolutno nikakve, blage veze nemaju sa tim statusom.

Četrdeset sekundi. Dakle, vreme ovlašćenog predstavnika ste potrošili. Gospodine Iliću, vreme ovlašćenog predstavnika je isteklo, samo da imate informaciju. Poslanička grupa ima još 38 i po minuta.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite, gospodine Preliću.