Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman da se član 2. stav 1. briše.
Gospodine ministre, Zakon o modifikovanim genetskim biljkama, vi ste otprilike prošle godine, možda u ovo vreme ili ranije, rekli ste da je to – zabrana korišćenja semena prilikom setve.
Međutim, sada već ovde vidim, zato sam i podneo amandman na ovaj član stav 1 – da vi otprilike i odobravate korišćenje modifikovanih semena. Navodno to je u određenim prilikama vezano, takođe nejasno objašnjeno u ovom članu ovde, o kojim se semenima radi, koje bi navodno Vlada dozvolila da se koriste ovakva modifikovana semena.
Vi dobro znate, a evo ja ću vam hronološki reći – da je 1996. godine u svetu bilo posejano negde oko 2,8 miliona ha modifikovanim genetskim biljkama; 1997. godine ta se cifra povećala na 12,8 miliona ha; 1998. godine bilo je negde oko 27,8 miliona ha, dok se 2010. godine predviđa da se poseje negde oko 150 miliona ha.
Danas u SAD se koristi negde oko 59% njihovih korišćenih površina koje su zasejane modifikovanim biljkama, Argentina oko 20%, Kanada i Brazil negde oko 6%, a Kina oko 5%.
Pitam vas – da li danas ovo što je moj kolega Prelić u jednom svom iscrpnom izlaganju rekao, kada uvozimo određene premikse i određenu stočnu hranu koju koristimo, znači, u proizvodnji stočne hrane kod nas, tj. određene dodatke za stočnu hranu, a to je sojina sačma i griz, da li je to danas na području Evrope moguće? Da li takva soja može da se koristi?
Evo, opet ću vam hronološki navesti – da je negde oko 60% površina u Evropi posejano sojom, oko 23% posejano kukuruzom i negde oko 11% posejano je pamukom. Dana 23. marta 2010. godine Evropska komisija je odobrila uzgajanje modifikovanog krompira, koji bi se koristio za industrijsku proizvodnju – navodno, samo i isključivo za stočnu ishranu.
Ja vas sada pitam – da li kada vi to koristite za stočnu ishranu, to sam rekao i na svom matičnom Odboru za nauku i tehnološki razvoj, ne znam koliko vam je to bilo poznato, ali verujem da jeste, koliko ishrana krava prilikom proizvodnje mleka, odnosno koliko se sve to manifestuje.
Bio sam jedan od velikih proizvođača mleka i moram vam reći da korišćenjem silaže se to manifestuje, ta kiselina koja je prisutna u silaži ona se manifestuje u mleku. Da ne govorim, dobro znate, antibiotici i sve ostalo što je zabranjeno, oni koji koriste antibiotike na životinjama, naročito na kravama, takvo mleko ne može ići u preradu.
Prema tome, nemojmo tražiti ili nemojmo se pridržavati onoga, pobornici kažu da je to nastavak prirodnog procesa, a protivnici opet kažu da je to u stvari suprotno genetskom inženjerstvu u ovoj oblasti koje probija prirodnu genetiku, jer ako se vratimo unazad, iako nisam poljoprivredni stručnjak, ali se bavim velikom ratarskom proizvodnjom, moram vam reći da vi koristite neorgansku materiju, to je veštačko đubrivo.
Što ga koristimo? Da bi mogli da varamo prirodu i da dobijamo veće prinose. To je cilj korišćenja neorganske materije u prehrani biljaka. Zato i ovaj sistem, kao što je gospodin kolega Prelić objasnio zbog čega se ona koristi, zbog povećanja prinosa.
Totalnim herbicidom vi ako poprskate soju, modifikovanu soju, nećete imati trave. Sejem preko 15-ak hektara soje i mogu da vam kažem da nisam nikada sejao ovu modifikovanu soju, ali ima onih koji su je sejali.
Da li znate kako je ona došla na tržište Srbije? Pod patronatom bivšeg ministra gospođe Dulić, koja je dozvolila uvoz modifikovanih semena i došlo je do toga da su se ovim semenom zarazila naša poljoprivredna imanja, da bi lakše proizveli tu hranu, odnosno tu biljku.
Prema tome, smatram da ono što ste u prošloj godini stornirali i rekli da se ne mogu koristiti modifikovana semena bilo koje biljke, a ne ovde pod određenim znakom pitanja, to treba da važi. Smatrajte još jednom da ono što su australijski stručnjaci pokušali da urade da bi dobili crnu ružu koristeći njenu genetiku, nisu uspeli, dobili su i dalje crvenu. Prema tome, plašim se da korišćenjem ovih genetskih potencijala ne dođe do deformiteta u našem potomstvu.