Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, amandman SNS se odnosi na član 152. Predloga, i to u stavu 1. koji se odnosi na reči "na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine", dakle, ove reči se brišu i stav 2. takođe se briše.
Usvajanjem predloženog amandmana, eventualno, poslanika SNS obezbeđuje se da se poslovi od opšteg interesa iz člana 150. stav 1. tačke 1, 2, 5. i 6. na celoj teritoriji Republike Srbije finansiraju iz budžeta Republike Srbije, naravno, po jedinstvenom planu i jednakom interesu svih građana, što bi u stvari trebalo da bude logično, a nažalost u ovoj državi ništa nije logično.
Kod razmatranja ovog amandmana mora se imati u vidu da se radi konkretno o sledećim poslovima. Verujem da vi sve to dobro znate, ali donošenjem nekih drugih zakona, naravno, sve ovo dođe do neke podele, a to su, kada se radi o poslovima uređenja vodotokova i zaštite od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, izgradnja, održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima i ostali poslovi od opšteg interesa.
Podela ovog poslova i njihovog finansiranja bi, između ostalog, značila da bi npr. AP Vojvodina bila nadležna za finansiranje izgradnje nasipa i zaštitu od poplava obe obale prvih 30 kilometara, recimo, reke Save, a za ostatak do Ušća bi za levu obalu bila nadležna AP Vojvodina, a za desnu obalu Srbija ili uža Srbija ili, kako bi već nazvali Srbiju van pokrajine.
Ostaje praktično nama da nagađamo da li bi svaka, kako da je nazovemo, teritorijalna jedinica gradila onoliko nasipa koliko ima novca, pa dokle ko stigne ili bi se možda takmičili u visini nasipa, da bi poplava otišla praktično na drugu stranu, naravno kod komšije.
Kada je u pitanju reka Dunav, situacija je slična, ali u stvari je malo gora. Odavno je poznato da susedne države osnivaju zajedničke fondove i organizacije za uređenje graničnih reka i zajedničku zaštitu od poplava, pa ispade da se u stvari naša država Srbija i njena pokrajina ponašaju kao dve susedne, da ne kažem neprijateljske, države, ali svaka za sebe, od kojih svaka, naravno, nezavisno uređuje svoju obalu da bi poplavila onog drugog.
Mislim da bi tada preskočili i onaj deo, to sam izneo i na Odboru za poljoprivredu pomoćnicima ministra, nakon toga i samom ministru, kada dođe do poplave, naravno, kako Zaječara, Negotina, tako i onog Novog Bečeja, koji sam pominjao i odgovornošću Pokrajine, lokalne samouprave, kako god hoćete, mislim da bi onda dobrim delom praktično izbegli takve neke poslove, odnosno dešavanja.
Poslednja stavka su ostali poslovi od opšteg interesa, a nama ostaje da se pitamo kakvi su to poslovi od opšteg interesa za građane RS koji su različiti za građane u Pokrajini u odnosu na građane van Pokrajine kada je svima dobro poznato da voda u stvari i ne zna za granice. Sasvim je očigledno da cilj ovakve podele nije efikasna zaštita građana, već namera političkih grupa i pojedinaca da uspostave kontrolu nad delom javnih sredstava i njihovog trošenja isključivo u sopstvenom interesu.