Za one koji ne žele da čuju, biću slobodan da pročitam jedan od zapisnika, bez navođenja imena veterinarske stanice o kojoj je reč, ali neki će se prepoznati, jer mnogi se u ovoj sali prepoznaju iako ih ne pitate ništa i ne pomenete ih, ne kažete reč o njima, oni se sami prepoznaju. Činjenica je da u Srbiji valjda mi biramo sudije, a optuženi se uvek sami jave i prepoznaju.
Sada ću vam pročitati šta kaže zapisnik. Zapisnik kaže ovako: Jednoj veterinarskoj stanici oduzet je program mera koji sprovodi, a koji je dobila od Vlade Republike Srbije iz sledećeg razloga. Ta veterinarska stanica ima tri veterinara, ali samo na papiru. Nepobitno, više puta kontrolom je utvrđeno da jedan brat blizanac prodaje usisivače marke "kirbi freš" u Beogradu i uopšte ne živi na teritoriji na kojoj ta veterinarska stanica sprovodi program mera.
A taj isti veterinar koji sprovodi program mera ovako daje zapisnik građanima. Naplaćuje program mera zaštite goveda od tuberkuloze poljoprivrednim proizvođačima, iako to država Srbija već plaća. Znači, duplo tarifira. Jednu tarifu prema seljacima, drugu prema državi Srbiji i pravi zloupotrebu.
On očekuje da ponovo dobije program sprovođenja mera, a pri tome izdaje priznanicu poljoprivrednim proizvođačima iz tog kraja na kojoj se ne stidi da napiše: "Išao sam uzbrdo po snegu dva kilometra i isto sam toliko silazio pešice. To košta toliko". On očekuje da sprovodi program mera Vlade Republike Srbije i očekuje da uvek ima svoje advokate koji će ga braniti, i uvek očekuje da ima svoje ljude koji će braniti njegov državni interes.
Jer državni interes koji je on formulisao kroz tu priznanicu je da skine seljaku kožu sa leđa, ako može i državu da uštipne, super. Znate, kad vas neko uštipne, to vas boli i kažete "joj". Pored toga, imate i mehanizme da se odbranite od onoga ko štipa državni džep i ko štipa državni novčanik.
Onaj ko je predstavnik države, a nije u stanju da čuva i štiti državnu imovinu, taj ne treba da štiti državni interes, taj treba ne da govori u ime države, već da se brani u svoje ime, a ne da ima svoje advokate koji će taj posao raditi.
Mi smo kao narodni parlament pokazali prošle godine kako se novac u parlamentu štedi. Šta god ko kazao o parlamentu, mi smo određeni novčani iznos uštedeli. I ovakvim zakonima novac će početi da se štedi. Možda neko u to sumnja, možda neko sumnja u moje reči, možda će neko kazati – on je demagog, on priča ovo ili ono, ali matematika je jedna egzaktna nauka.
Kad podvučete crtu, saberete cifre, na kraju godine znate koliko ste uštedeli, a koliko niste uštedeli. To znamo ovde u parlamentu. Taj smo podatak javno objavili, to znamo i u programu mera Vlade Republike Srbije takođe se zna ko je i koliko državu Srbiju uštipnuo.
Ako taj očekuje da će neko uzeti magični čarobni štapić u ruku i dati mu ponovo da sprovodi program mera, mora da zna da će se čarobni štapić pretvoriti u štap države, kojim će država Srbija udariti po prstima svakog onog ko je štipa.

Gospođo Vojić-Marković, imate još 25 sekundi. (Milica Vojić-Marković, sa mesta: Pravo na repliku, aludirao je da sam advokat.)
Ne, o tome ja odlučujem, nemate pravo na repliku.

Javljam se po Poslovniku, član 104, povreda dostojanstva parlamenta. Mislim da je potpuno neprimereno poslanika opozicije koji govori vrlo argumentovano, vrlo jasno, nazvati advokatom nečije zloupotrebe na bilo koji način.
Nisam ničiji advokat. Pozivam gospodina Milivojevića da kaže čiji sam to advokat, pa bismo o mogli o tome da razgovaramo. Govorim sa pozicije veterinarske struke, jer sam po zanimanju pedagog i isto sam stručna za tu struku, kao i gospodin Milivojević kao inženjer stočarstva.

Gospodine Milivojeviću, možete samo u okviru vremena grupe.

Uz dužno poštovanje gospođi Vojić-Marković, zaista vas nisam pomenuo. Ako ste se prepoznali u mojoj diskusiji, to je vaš problem, a ne moj.

Na član 66. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Izvolite, gospođo Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 66. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu kojim sam tražila da se u stavu 4. ovog člana posle reči "u izuzetnim slučajevima" dodaju reči "koje odobrava Ministarstvo".
Vlada je odbila amandman, uz obrazloženje da su izuzetni slučajevi definisani kroz predlog da se za gazdinstva koja se bave uzgojem životinja, ali isključivo za sopstvene potrebe, može dozvoliti upotreba otpadaka hrane, tzv. pomija, samo ako su pre toga termički obrađene i ne mogu se iznositi sa navedenog gazdinstva, pa Vlada smatra da su time uslovi precizirani i da nema razloga za bliže određivanje uslova od strane ministarstva.
Poslanička grupa SRS smatra da je izraz "u izuzetnim slučajevima" apsolutno neprecizan i da bi se prihvatanjem ovog amandmana izbegla mnoga proizvoljna tumačenja. Preciziranje i konkretizovanje ne može biti na odmet, čak smatramo da samo može doprineti lakšoj primeni zakona.
Podsetila bih samo da su otpaci hrane, tzv. Pomije, veoma nepogodne za ishranu životinja bilo koje vrste, da mogu da sadrže veoma različite materija koje mogu veoma negativno da utiču na zdravstveno stanje životinja, kao i na kvalitet mesa posle klanja.
U pomije mogu nepravilnim rukovanjem da dospeju uzročnici raznih oboljenja životinja, bakterioloških i parazitarnih, takođe mogu da dospeju različite hemijske materije koje se koriste npr. za održavanje higijene posuđa i da time negativno utiču na zdravstveno stanje životinja.
Mnogi od ovih sastojaka se ne mogu uništiti, čak i da se držaoci životinja precizno pridržavaju uputstava o termičkoj obradi, a posebno što je i tu odredbu o obaveznoj termičkoj obradi veoma teško kontrolisati.
Zadržavanje štetnih materija u mesu životinja, koje se kasnije koristi za ishranu ljudi, takođe negativno utiče i na zdravstveno stanje stanovništva, tako da bi najbolje bilo da se otpaci hrane uopšte ne koriste za ishranu životinja, a ako se to i dozvoli da takvi slučajevi budu precizno određeni, što smo tražili amandmanom, koji nažalost Vlada nije prihvatila.
Nemoguće je kontrolisati koliko vremena su životinje pre klanja hranjene otpacima hrane i kako je to uticalo na njihovo zdravstveno stanje. SRS smatra da je poslanička grupa svojim amandmanima mogla da doprinese kvalitetu i primenljivosti ovog predloga zakona i sa žaljenjem konstatujemo činjenicu da od oko preko 50 amandmana poslanika opozicionih stranaka Vlada nije prihvatila nijedan, a da su poslanici stranaka vladajuće koalicije podneli nekoliko amandmana koji su u većini prihvaćeni.
Čak ni posle svih diskusija predstavnik predlagača, čak ni uz prisustvo velikog tima stručnjaka, nije zaključio da neki od amandmana doprinosi kvalitetu zakona i da ih treba prihvatiti.

Na član 67. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Zoran Nikolić. Da li neko želi reč? (Na.) Da, gospodin Dimitrijević želi ipak. Izvolite.

Predvideli smo da se ovde ta granica pomeri sa tri na pet godina. Ministarstvo je odgovorilo kako je odgovorilo, smatrajući da je to sasvim dovoljan rok. Mi smatramo da to nije dovoljan rok.
S druge strane, prethodnu diskusiju gospodina Milivojevića sam shvatio kao kritiku vama, gospodine Milosavljeviću, oko zapisnika veterinarske inspekcije. Ne znam kada je to bilo, ali koliko me sećanje služi, da li ste vi ono bili ministar poljoprivrede u prošlom mandatu? Da li se ta kritika odnosi na gospodina Milosavljevića? Ko je vodio taj resor poljoprivrede?
S druge strane, gospodine Milivojeviću, odakle vama zapisnik veterinarske inspekcije? Da li ste vi veterinarski inspektor? Odakle vama ti dokumenti? Kako, recimo ja nisam dobio zapisnik te veterinarske inspekcije, pa da vidim ko to prodaje usisivače u doba kada je ministar u Vladi iz DS, a bavi se veterinom itd?
Koga vi to kritikujete, gospodina Milosavljevića ili gospodina Sašu Dragina? O čemu se ovde radi?
Gospodine Milivojeviću, reči ne mogu biti ni iskrenije ni vrednije, ni poštenije od onog ko ih izgovara, a vi verovatno imate kritiku na gospodina Milosavljevića, koliko sam shvatio, ili možda na Sašu Dragina, ili možda na neke stvari kad smo tražili oko prskanja krpelja ili komaraca, da vidimo te ugovore, da li je bilo tendera, pa nije bilo tendera, pa tražim da mi se to donese, pa kažu – ne smemo da vam damo, jer to ne sme da se fotokopira. Zamislite, ne sme narodni poslanik da ima fotokopiju nekog tendera bez javnog oglašavanja, ne sme da ima taj dokument.
Da li vi o tim stvarima govorite? Kome to prebacujete? Objasnite malo. Shvatio sam da je to na gospodina Milosavljevića. Koliko znam, gospodin Milosavljević je bio ministar poljoprivrede u prošlom mandatu.

Gospodin Srđan Milivojević ima reč.