Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, približava se polako kraj ovim amandmanima iz ove oblasti. Ne mogu da propustim a da ne kažem nekoliko vrlo važnih stvari koje se tiču Veterinarske komore Srbije.
Prosto da prokomentarišem da smo očekivali, kada smo videli da postoje izmene i dopune Zakona, da će se ovaj zakon tzv. Krnjaićev zakon promeniti u pravcu da se popravi položaj Veterinarske komore, jer je taj Krnjaićev zakon Veterinarsku komoru potcenio i stavio pod patronat države. I ona koja treba da bude strukovno udruženje nije mogla da podrži ni struku ni nauku u tom položaju, nego jednostavno morala je da sluša ministra.
Svaka država koja drži do ozbiljnosti zaista vodi računa o tome da se ne meša tamo gde joj nije posao, a posao koji treba da radi komora, strukovno udruženje, taj posao ona i radi.
Imala sam prilike da čujem na nekoliko mesta kada su govorili ministar ili njegovi pomoćnici da oni Komoru doživljavaju kao partnersku ustanovu, kao instituciju partnerstva pominju stalno, ali Komora ne može da bude ni po definiciji partner jer ona nije ni državni ni paradržavni organ, nego je strukovno udruženje koje brani načela struke.
To je ono u čemu mogu da podržim gospodina Milivojevića, struka je to što treba da kaže šta je moguće, a šta nije i zbog toga ove stvari koje sam čitala, ove odluke i ostale stvari su upravo komentari struke.
Kao narodni poslanik sam bila u situaciji samo da govorim ono što je struka od mene zahtevala, dakle, veterinarska struka od mene zahtevala. Izmene i dopune ovog zakona nisu išle u pravcu da poprave položaj Komore, nego su još više ponizile Komoru i veterinarsku struku. Takav položaj državi odgovara.
Razni lobiji, farmaceutski, stočarski, progurali su svoje ljude u Komoru i sada oni sa te pozicije donose određene odluke koje nikako nisu u pravcu poboljšanja kvaliteta javnog zdravlja građana Srbije, nikako u pravcu poboljšanja kvaliteta rada struke, uslova rada struke i svega ostalog, nego su jednostavno tu da slušaju državu i da na sajtu eventualno kažu da se ne slažu sa nekom odlukom koja mora da bude bespredmetna.
Pominjala sam ovu odluku malopre ministra Dragina, o kojoj zaista ne treba diskutovati da smo ozbiljni ljudi. Nažalost, mi u srpskom parlamentu moramo da razgovaramo o odluci koju je potpisao srpski ministar koji mirno kaže – da li ste krivi, da li niste krivi, šta to koga briga, postoji prijava protiv vas, pa ću na osnovu toga imati mogućnost da odlučujem kako hoću.
Dakle, cela priča se svodi na to da se izmene i dopune Zakona bave pričom da li ćemo praćenje zameniti sledljivošću, a ne da li ćemo vratiti položaj koji treba Komora da ima, da ona ne bude državni organ kakav je ovde u ovom zakonu. Izvinite, ona je državni organ, a ona to ne može da bude, po definiciji ne može da bude Komora državni organ.
To je suština ove priče i volela bih da neko, ne znam ko, prokomentariše to što kažem.