Gospodin Velimir Ilić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, slušam sad ovu raspravu i veoma su interesantni amandmani koji se predlažu.
Naravno, vi ne prihvatate nijedan i to je jako žalosno što će neke stvari ići svojim tokom, a sve se donosi u skladu sa nekim propisima koje donosi Evropska unija. Kad biste vi to uredili na nivou Evropske unije i tako kako je u Evropi, svi bismo bili presrećni i mi bismo svi podržali da se uvede jedan red u opšti haos koji vlada u veterini u Srbiji.
Prvo, da raspravimo jednu stvar. Ljudi koji brinu o veterini i glavni su ljudi za to u Srbiji, oni brinu o svemu, pošto su iz vladajuće koalicije. Oni su glavni za puteve, oni su suvlasnici putarskih firmi, oni prerađuju voće, imaju hladnjače, imaju sokove, imaju šta god hoće. Mi sada dajemo amandmane na nešto što je veoma važno, a ne znamo da tamo imamo jednu korumpiranu ekipu koja bukvalno radi šta hoće.
Danas je najveća privilegija u veterinarskoj službi biti blizu Vlade ili biti blizu toga koji odlučuje da vam da određene poslove koji su neophodni, određene vakcine i da vam na vreme plati.
Zamislite vi veterinara u čačanskom kraju koji je član Nove Srbije i koji radi izvanredno svoj posao i ne plaća mu se ništa godinama. Seljaci ga zovu, on, čovek, pomaže koliko može, ali kaže – ljudi, nemam više od čega. A neki tamo kojima se avansno sve plaća, koji dobiju velike poslove i bukvalno rade šta hoće.
Mi sad ovde pričamo o nekim amandmanima, da se uvede neki red u obeležavanje stoke. Nažalost imam jednu farmu gde treba da čekate pola godine da dođe neko da žigoše, da obeleži, da da broj, da uvede itd. Zašto? Zato što veterinarima niko ne plaća.
Evo, u Braničevskom okrugu, otkup stoke je bio, seljaci dali, klanica ih prevarila, privatnik ih prevario, oni imaju sudska rešenja, duguju veterinarima, duguju proizvođačima koncentrata, duguju svima i ne mogu da plate svoje obaveze i potpuno blokiraju veterinarsku službu jer njima sudski izvršitelj ne donosi rešenje da se njima plati. Da li je moguće da čovek koji ima kamione, hladnjaču koja vredi milione evra, a nema nikakav kapital na sebe – izvršenje je nemoguće.
Prema tome, mi u veterinarskoj službi imamo hiljade problema. Nijedan se danas ne rešava. Mi smo ovih dana gledali predsednika države koji obilazi poplavljena područja. To se godinama tamo radi. Na jednom mestu neko neće da očisti kanale i sada nam neko priča ko deset godina vrši vlast tamo u toj opštini, u Leskovcu, i sad nam priča kako je neočišćen kanal. Čiji su to organi? Što to ne urade?
Izliju se fekalije. Svi pašnjaci su pod fekalijama. Sad vas pitam – šta ćemo sa stokom sa tog područja, evo, za 15 ili 20 dana? Kako ćemo da uradimo da sredimo to područje i kakve će sve infekcije tamo da nastanu? Ko će time da se bavi? Niko.
Malo će se te kuće dovesti u red, evo, čujem da će opet dobiti neke šporete. Ti nesrećni šporeti se stalno spominju. Ne znam samo ko u Vladi ima tako dobar biznis da se ti šporeti pojavljuju svuda, i gde su izbori i gde nisu itd.
Imamo hiljadu nerešenih stvari. Neka neko objasni od gospode veterinara. Kukuruz je najjeftiniji u poslednjih 20 godina – osam dinara. Pšenica je najjeftinija, a koncentrat kod mene, u mom kraju, koji se uzima za tov je 27 dinara.
U čemu je razlika tolika između koncentrata, kukuruza i pšenice? Tačno je da se tu dodaju materije koje su skupe, ali ne toliko. Koliko se to oporezuju oni proizvođači? Da ne nabrajam dalje.
Prema tome, izuzetno veliki su problemi u veterinarskoj službi i niko ne obraća pažnju na to. Zato mi potpuno uništavamo stočni fond. Mi nećemo imati u selima sada maltene kravu. Evo, već tovnih bikova nema, junadi nema, telad idu na klanje kao telad, jer to je najprofitabilnije dati tele, odmah ga prodati, ubaciti ga u dalju proizvodnju. Sve farme se smanjuju.
Na znam, ministre, da li se sećate one akcije kada smo krave nabavljali za 2.300 evra. Te se sad krave prodaju zbog cene mleka koja je za duplo otišlo dole, a nafta poskupela samo za godinu dana 39 dinara, prodaju se za 900 dinara. Žalosno je bilo pre neki dan reći i slušati kada onaj seljak tamo u nekoj emisiji za poljoprivredu objašnjava kako najbolji kupci tih rasnih visokomlečnih krava su odgajivači pasa koji kupuju i hrane kučiće.
Prema tome, kuda ide ova zemlja? O čemu se ovde radi? Vi ćete doneti masu, brdo nekih zakona, usvojiti ih, hvaliti se – doneli smo 300, 500, 2.000 zakona, a u poljoprivredi je svakim danom sve gore i gore. Hrana – nikakva. Dajete neke centre za kontrolu, uzmimo samo u voću. Da li je normalno da u Bečeju se dobija sertifikat za šljivu? Zna se koji su krajevi najveći proizvođači i odgajivači sorti šljiva, da ne pričam sad šta se događa u veterinarskoj službi.
Ovde treba biti u vladajućoj stranci, biti blizu nadležnih ljudi koji odgovaraju za veterinu i da vam oni daju, jer oni svojim veterinarima sve plaćaju maltene avansno, a oni koji nisu njihovi, znam odlično Zorana Mićovića, on se i ne stidi kada dođe na teren i kaže – zna se čiji si ti, ne može to tako, zna se gde treba da dođeš, to su reči Zorana Mićovića.
Kada dođeš tamo gde treba da dođeš, onda će ti biti plaćeno. To znam odlično i to je, nažalost, tako. To potpuno razara Srbiju, uništava i možemo mi ovde pričati, vidim ljudi se trude da čestito daju amandmane, da to malo doteraju, da utegnu koliko je god moguće, ali nema od toga ništa.
Farmaceutska mafija napreduje. Ona je napravila čudo u svetu, pa i u Srbiji. To je glavna mafija danas u svetu. Znači, ispred droge dolazi farmaceutska mafija. Videli ste vakcine za ljude koje smo imali sada, neki svinjski grip, šta se tu događa ne znam.

Zahvaljujem, gospodine Iliću.
(Velimir Ilić, sa mesta: Zamislite kakve su vakcine za ljude.)
Na član 43. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Srđan Spasojević i zajedno narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Srđan Spasojević.
(Velimir Ilić, sa mesta: Gospođo, imao sam još vremena.)

Vama je ostalo još osam minuta i 15 sekundi. Iskoristili ste sve vreme.
Srđan Spasojević je ovlašćeni predstavnik i govorio je tako da je ostalo još toliko vremena, osam minuta i 15 sekundi.
Izvolite, gospodine Spasojeviću.

Gospođo predsednice, prvo bih vezano za ovaj deo, mi po amandmanima imamo dodatnih 11 minuta i imamo 15 minuta za ovlašćenog.

Ne, imate u okviru grupe pet minuta i upravo je gospodin Velimir Ilić potrošio sve vreme ovlašćenog predstavnika, to ste bili vi i govorili ste do ovog momenta, dakle, ukupno 11 minuta manje ovih osam minuta i 15 sekundi. Možete doći posle i da pogledamo, tačno imamo evidenciju kada je šta bilo.

U članu 43. koji se odnosi na član 84. zakona, stav 4. briše se.  Obrazloženje - obeležavanje životinja mora biti kontrolisano, ali svakako da treba predvideti mogućnost da fizička lica u okviru svojih gazdinstava mogu vršiti interno obeležavanje životinja.
Na kraju ove rasprave u pojedinostima želimo da iskažemo nezadovoljstvo praktično da nijedan amandman koji je podnela Nova Srbija, a uglavnom i druge opozicione stranke, nije prihvaćen. Ovi amandmani koje smo napisali deo su mišljenja stručne javnosti, 22. decembra 2009. godine održana je javna rasprava i predložene stvari koje smo izneli i ovi predlozi u našim amandmanima su deo zaista stručne javnosti. Naravno, i na tom skupu je izraženo veliko nezadovoljstvo zašto se ne uvažavaju ovi predlozi.
Na kraju ću još jednom reći da zakonski predlog, dakle, predlog izmena i dopuna ovog zakona u kojima se menja 30 članova treba povući iz procedure, treba napraviti novi zakon jer se celina zakona razbija, što omogućava potpuni diskontinuitet. Mi nemamo jasnu predstavu više šta je ovaj zakon koji je važeći, šta će se desiti sa ovim novim uvezanim predlogom, tako da će doći do jednog potpunog haosa u veterinarskim službama.

Gospodin Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koristiću vreme poslaničke grupe koje je još uvek  neiskorišćeno.
Želim da i ja kažem neku reč o ovom zakonu, kao diplomirani inženjer poljoprivrede. Mislim da nije vreme za neke velike replike, ali ovde se vrlo često kvalifikuju neki ljudi na način koji nije baš primeren ovom uzvišenom domu, a istovremeno se i zakoni kritikuju koje donosi vladajuća većina, više sa pozicija kritike, da bi se osporilo sve ono što Vlada Republike Srbije radi i svi oni zakoni koje ovaj parlament donosi, a manje sa aspekta neke argumentovane kritike.
Mislim da je ovaj zakon potreban, izmene zakona i dopune ovog zakona i donošenje svih ovih zakona koje ovog trenutka imamo u raspravi, pre svega zbog građana Srbije. Tačno je da je veterina u teškom položaju, kao i poljoprivreda Republike Srbije. Nije poljoprivreda u Republici Srbiji u teškom položaju od juče ili prekjuče ili od početka mandata ove vlade ili saziva ovog parlamenta.
Poljoprivreda u Srbiji već dugi niz godina trpi posledice opšteg siromaštva društva. Naši poljoprivredni proizvođači nisu preko noći osiromašili. Cene kukuruza su takve kakve su jer je prošla godina bila najrodnija u istoriji srpske poljoprivrede od Drugog svetskog rata pa naovamo.
Kada govorimo oceni koncentrata, kao diplomirani inženjer poljoprivrede znam da u cenu koncentrata ulazi i cena soje i cena nekih drugih proizvoda proteinskog porekla, animalnog porekla, da u cenu koncentrata ulazi pakovanje i troškovi radne snage.
Kada govorimo o ceni mleka, i cena mleka varira od kraja do kraja Srbije. To sam pričao prošli put u ovom uzvišenom domu kolegama poslanicima. U dolini Ribarske reke u Kruševcu, cena mleka je ovog trenutka najviša u Srbiji zato što tamo postoji proizvođač mleka koji se zove "Ekomlek" i koji u dan isplaćuje proizvođačima mleka punu cenu mleka, sve premije koje država daje. Tamo se poljoprivredni proizvođači utrkuju ko će imati veći broj goveda. Na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu odnose najprestižnije nagrade. Kolekcije goveda simentalske rase iz Ribarske reke su ocenjene mnogo puta.
Gospodin Slobodan Milosavljević je više puta kao ministar poljoprivrede posećivao taj kraj. Gospodin Zoran Mićović, kao jedan vrstan veterinar i stručnjak, takođe je tamo dolazio. I nije Zoran Mićović došao u Upravu za veterinu zato što je on partijski kadar ili zato što je on pokupljen ispod neke šatre ili iz neke pečenjare, već zato što je bio čovek vlasnik prve privatne veterinarske ambulante, uživa ogroman ugled u Republici Srbiji među kolegama veterinarima.
Tačno je da Republika Srbija duguje veterinarima određen novac za sprovođenje programa mera, ali taj dug nije nastao, kažem, za vreme mandata ove vlade, taj dug već dugo egzistira prema tim veterinarima. Ne mogu da prihvatim da se program mera dodeljuje veterinarskim stanicama tako što se iz šešira, i to partijskog šešira, izvlače imena i prezimena onih ljudi koji će taj program mera sprovoditi i nazive onih institucija koje će sprovoditi. Za one koji nisu upućeni ja sam bio predsednik komisije koja je taj posao radila i mislim da smo taj posao uradili vrlo stručno. Jer to ne kažem ja, to kaže Veterinarska komora, čiji je predsednik takođe sedeo zajedno sa nama.
Novac za program mera se duguje svim veterinarskim stanicama, bez obzira da li su veterinari i vlasnici tih veterinarskih stanica članovi političkih stranaka ili nisu članovi političkih stranaka i ravnomerno se isplaćuje onako kako stiže priliv iz Republičkog budžeta. Naravno, i dok je veka i sveta biće pokušaja da se naprave određene zloupotrebe, ali naravno da država Srbija ima mehanizme da zloupotrebe spreči i sankcioniše. Tačno je da je veterinarski i farmaceutski lobi jak svuda u svetu. Neću ga nazvati mafijom, kao što ni ljude koji prave zloupotrebe u putnoj infrastrukturi neću nazvati putnom mafijom, kao što i one koji naplaćuju putarine, na određene načine kradu i kraduckaju neću nazvati mafijom.
Svako ima pravo da proba da prevari državu i ne sme da se ljuti na državu ako u tom poslu bude otkriven, uhvaćen i izveden pred sud. A takvih će, hvala gospodu bogu biti sve više, jer mi zakone u ovom parlamentu ne donosimo da bi se nekome u Evropi dopali i da bi zavitlavali selo ili poljoprivredne proizvođače.
Mi zakone donosimo da bi živeli i da bi država Srbija imala u svojim rukama mač pravde, a na svojim očima povez i tas na kome će meriti ko se i na koliki način ogrešio o državu i ko će i koliku kaznu dobiti. Verujte mi, država Srbija će imati snage da na onom kantaru na koji se prema njoj zaduži na tom kantaru i da ga oduži.

Gospođa Vojić-Marković, najpre.
Po Poslovniku gospodin Velimir Ilić. Izvolite.