Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, u jednom od amandmana smo napisali da lice sa veterinarskom licencom koje nije u radnom odnosu može da osnuje, vi kažete veterinarsku ambulantu, veterinarsku apoteku, naravno pod uslovom da ispunjava i druge uslove.
Mi kažemo da može da osnuje i veterinarsku stanicu, ako ispunjava uslove u pogledu objekata, prostorija i opreme za osnivanje veterinarske stanice iz člana 17. ovog zakona i veterinarsku kliniku, ako ispunjava dalje uslove.
Zbog čega to ponavljam? Zbog toga što sam otvorila pitanje baze podataka i ne gledam slučajno u pravcu gospodina koji je doneo odgovore koje gospodin ministar treba da pročita.
Zaista smatramo da registar obeleženih životinja jeste jedan virtuelni registar jer nema realnog razduživanja markica i vrlo bi normalno bilo da ako date mogućnost veterinarima sa licencom, koji nisu zaposleni, da imaju mogućnost da osnivaju veterinarske stanice i veterinarske klinike, da onda ovaj registar obeleženih životinja zaživi na pravi način.
Potrebno je da se umesto dosadašnje prakse samo upisivanja životinja uvede i razduživanje markica, sa ciljem postojanja realne evidencije o broju i vrsti obeleženih životinja i njihovom prometu, naročito imajući na umu da to isto tražite u članovima 101. stav 3. i 102. stav 3.
Naši amandmani imaju svoju logiku i svaka stvar koju smo ovde podneli ima svoje razloge zbog čega je to i oni su potpuno koherentni jedan sa drugim, ali sa duhom zakona su koherentni. Hoćemo da popravimo ovaj zakon i zbog toga su nam amandmani ovakvi.
Naša ideja, kada je u pitanju bilo kakva baza podataka, jeste da ta baza podataka ima smisla ako služi javnom zdravlju građana Srbije. Tome treba da služi i struka veterinara, tome treba da služi i uprava za veterinu.
Ali, nažalost, sve pokazuje da je upravo obrnuto, da su registri potpuno neuredni, da se dešavaju ovakve gluposti da vam se životinje koje su već zaklane tretiraju programom zaštitnih mera, što je, morate priznati, stvarno nečuveno, a onda imate i to da vaše baze podataka padaju bar 4 do 5 godišnje i potpuno su neupotrebljive za struku, a onda stradaju veterinari, jer oni ne unesu neki podatak i kako ih nosi posao dalje, taj podatak se posle pojavljuje kao problematičan.
Dalje, kažete da vlasnici životinja treba da budu zainteresovani da prijave svaku promenu stanja na broju životinja ili na neki drugi način. Onda mi objasnite – kako se dešava da "Delta agrar", koja recimo godišnje u tovu ima 7.000 grla, a tamo veterinari sa strane ne ulaze, samo njihova veterinarska služba radi taj posao, za poslednjih pet godina nisu prijavili ni jedno jedino uginuće, što je slučaj za Ginisa? Normalno i prirodno je da 1,5% otprilike u prirastu strada.
Ima li odgovora na to pitanje? Napišite, kolega, ako nećete vi da se javite.