Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, opravdanje za donošenje ovog zakona, kao i svih ovih zakona koje Skupština Srbije štancuje u poslednjih šest meseci, jeste isključivo zbog ekonomskih razloga.
Ako uzmemo u obzir visoku kaznenu politiku koja se odnosi na ovaj zakon, a to su nenormalno velike finansijske kazne koje treba da snosi u ovom slučaju kontrolor, to što se odnosi u članu 42, a nepoštovanje posebnih zakonskih odredbi koje su već na snazi, kao što je Zakon o prekršaju, jasno se stavlja do znanja da ovo ministarstvo želi da napuni budžet Republike na najbolji mogući način.
Ono što je evidentno u obrazloženju ovog predloga zakona jeste i činjenica koja je navedena, da je za sprovođenje ovog zakona potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije. Pošto niko ne zna kako će izgledati budžet Republike Srbije u 2011. godini, u ovom obrazloženju imamo čak i to da je potrebno u 2011. godini obezbediti sredstva za rad stručnog saveta za organsku proizvodnju, kao i da troškovi tog rada predstavljaju ne velika finansijska sredstva.
Ono što je takođe navedeno u ovom obrazloženju jeste razlog da će u 2011. godini u budžetu već postojati alineja koja se odnosi na subvencije za razvoj organske proizvodnje.
Dakle, nije suština ovog zakona sam zakon, da bi bio bolji standard građana, nego da bi se napunio budžet. Vlada se setila onog čuvenog vica – ako se nađe u pustinji da će da poskupi pesak.
Znači, sprovođenje ovog zakona isključivo ima za cilj punjenje budžeta, da bi se opet organizovao stručni savet za organsku proizvodnju koja možda nešto može da pomogne. Cilj ovog zakona nisu ove kazne, nego poštovanje Zakona o prekršajima, kojima je jasno propisana visina novčane kazne koja treba da se odnosi na pravno lice. Vi ste prekršili taj zakon ovim…

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 62 minuta.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, svaki terzija svojim aršinom meri.
Ako krenemo od ove pretpostavke da mi zakone donosimo zbog toga da bi građane kažnjavali, onda neki ljudi moraju da se dogovore, pogotovo neke kolege poslanici, sa svojom poslaničkom grupom i da konačno usaglase stavove – da li mi zakone donosimo zato da bi kažnjavali građane, da li zakone donosimo zbog toga što to od nas traži Evropska unija, da li zakone donosimo da bismo zadovoljili broj? Jer, stalno čujemo različito obrazloženje koje počinje sa istim uvodom – jedino iz ovog ili onog razloga donose zakone.
Opet ću ponoviti. Mi zakone ne donosimo da bismo zadovoljili formu, a ako neko prilikom donošenja zakona apriori akcenat u kritici tog zakona stavi na kaznenu politiku, to znači da on apriori polazi od sebe, kao čoveka koji ne poštuje zakon, a samim tim i državu Srbiju. Mi polazimo od pretpostavke da će ljudi i građani ove zemlje poštovati zakon i da kaznene odredbe nećemo morati da primenjujemo.
Ali, naravno, nijedno društvo nije savršeno, pa tako ni naše. Kaznene odredbe moraju da postoje kao preventiva i kao odvraćanje pojedinaca od postupaka koji vode kršenju zakona. Ali se zakon ne donosi da bi se punio budžet i da bi se propisivale zakonske sankcije. Zakon se donosi da bi pozitivne efekte zakona primenili i da bi građani imali pozitivne efekte tog zakona u svom životu.
Sankcija služi samo da odvrati onoga ko želi da krši zakon, tako da niko ne treba da plaši građane, a još manje da svoje projektovane želje i postupanje prebacuje na čitav narod i građane ove zemlje.
Ova vlada ne predlaže zakone koji kažnjavaju građane, ovaj parlament ne usvaja zakone koji sankcionišu građane. Ovaj parlament donosi zakone koji popravljaju kvalitet života i unapređuju društvo, a samo pojedinci koji žele da ga krše i pojedinci koji pozivaju na kršenje zakona moraju očekivati zakonsku sankciju.

Iskorišćeno dva minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Milan Avramović je registrovan u elektronskom sistemu. Vaše vreme poslaničke grupe je iskorišćeno, nemate pravo na repliku.
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević, koja želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS podneo je više amandmana na članove Predloga zakona o organskog proizvodnji koji se odnose na kaznene odredbe. Mi smo ovim amandmanima iskazali nameru da se smanje kazne koje je predvideo zakonodavac.
Jedan od tih amandmana je i ovaj na član 44, kojim smo predložili da se predviđeni iznos kazne za preduzetnike koji učine prekršaje koji su navedeni u članu 41. i o kojima su moje kolege već govorile, pa neću ponavljati, dakle, da se predviđeni iznos kazne od 100.00 dinara do 500.000 dinara smanji na iznos od 50.000 do 200.000 dinara.
Poznata nam je težina privrednih prestupa navedenih u članu 41. i naravno da smo za apsolutno poštovanje zakona i da prekršioci moraju da snose posledice učinjenih dela. Svi dobro znamo za razlike u procesima organske i konvencionalne proizvodnje. S obzirom da je organska proizvodnja poseban sistem proizvodnje, ta posebnost košta. U obrazloženju za donošenje ovog zakona navedeno je da se danas kvalitet hrane meri njenim uticajem na zdravlje, a konzumacija organski proizvedene hrane višim nivoom standarda življenja.
Međutim, ovi amandmani poslaničkog kluba SRS nastali su kao rezultat sagledavanja teške trenutne ekonomske situacije i naš je stav da su predviđene kazne previsoke. Poljoprivredni proizvođači u Srbiji godinama unazad žive veoma loše. Ne govorim to slučajno, govorim jer živim u sredini na jugu Srbije, gde se veliki deo stanovništva bavi poljoprivrednom proizvodnjom i skoro da nema onih koji se mogu pohvaliti da su zadovoljni rezultatima svog rada.
Svi govore da ulažu previše rada i ostalih sredstava, a da im se već godinama ne vraća ni ono što su uložili. Isto to čujemo od kolega iz severnih krajeva Srbije i Šumadije.

Dva minuta, zahvaljujem.
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić, pa narodni poslanik Srđan Milivojević.

I član 45. je iz ovog poglavlja kaznenih odredbi, a kaznene odredbe svakog zakonskog rešenja su uvek prilično diskutabilne, ako se pri tom povuče neka paralela između onoga što zaista počinjen prekršaj može da prouzrokuje i onoga o čemu su već kolege govorile, a to je imajući u vidu jednu realnu situaciju u kojoj se nalaze svi oni koje bi trebalo da obuhvati jedno ovakvo zakonsko rešenje.
Ovde je amandmanom predviđeno smanjivanje novčane kazne sa ovih predviđenih od 70.000 do 400.000 dinara praktično za upola, a tiče se prekršaja preduzetnika koji čini iz radnje koja je ovde predviđena, odnosno obuhvaćena članom 43. stav 1. Predloga zakona, odnosno ukoliko organsku proizvodnju ne obavlja u skladu sa propisanim metodama organske proizvodnje.
Inače, te metode organske proizvodnje, kako je ovde predviđeno zakonom, bliže propisuje ministar. Primera radi, kada je reč o metodama organske biljne proizvodnje, tu je, između ostalog, obuhvaćen i plodored ili kada je reč o metodama organske stočarske proizvodnje postupanje sa životinjama koje su nabavljene sa drugih farmi itd.
Smatramo apsolutno, s obzirom na značaj koji bi trebalo da ima ova oblast organske proizvodnje, da se zaista ove kazne neprimerene i da bi shodno tome na drugi način trebalo povesti računa o tome kako će se ovaj zakon sprovesti, a ne samo ovakvom kaznenom politikom koju je predlagač predvideo ovim zakonom.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, napraviću samo jednu blagu komparaciju sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Kada smo tamo propisali određene novčane kazne i sankcije za one koji ne poštuju taj zakon, svi su kazali – to je loše. Onda je došlo do primene tog zakona u praksi i do smanjenja saobraćajnih nesreća za 40%.
Citiraću sada sebe iz zapisnika sa te sednice. Tada sam kazao – moć zakona utvrđena je Ustavom, moć zakona ograničena je slobodama i pravima građana. Nesrećna je ona država koja je nemoćna da ostvaruje zakon, a još je veća nesreća kada to država mora da trpi. Najveća je nesreća kada država to odobrava. Država koja ne ostvaruje zakon nije pravna država.
Novčane kazne služe isključivo da odvrate počinioce prekršaja da taj prekršaj učine. Ko to ne shvata ne razume procese parlamentarno-procesnog prava. Zakoni koji se ne ostvaruju u životu su mrtvi zakoni. Zakon koji u ostvarivanju obezbeđuje promene i napredak stvara blagotvorni učinak.
Zakonske kazne koje je predvideo zakonodavac u ovom zakonu služe isključivo da one pojedince koji žele da ugroze jednu vrlo značajnu privrednu granu, koja predstavlja budućnost u Srbiji, služe da pojedince odvrate od tog činjenja, a ne da bi kažnjavali poljoprivredne proizvođače.