ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.05.2010.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

18.05.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (18.05.2010)
  • Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa hrvatskom o plovnim putevima (zajednički načelni pretres) (2010)
  • Predlog zakona o potvrđivanju: Ugovora sa EIB o razvoju u javnom sektoru i donaciji za Beograd IPA 2008; Memoranduma za prevenciju katastrofa u Jugoistočnoj Evropi (zajednički načelni pretres) (2010)
  • Predlozi Zakona o potvrđivanju: Sporazuma o slobodnoj trgovini sa državama EFTA; Singapurskog ugovora o žigovnom pravu; Konvencije o priznavanju evropskih patenata (zajednički načelni pretres) (2010)
  • Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (pojedinosti) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala, gospođo predsedavajuća. Koristim vreme po amandmanu i nešto od poslaničke grupe.
    U ovom članu 6. stav 1. smo pokušali da pronađemo neki modus koji bi zadovoljio i ovo što je govorio prethodni kolega, da li se radi samo o učestalosti ili o jednom slučaju, tako da smo listali i pregledali sve definicije do kojih smo mogli da dođemo. Svima je zajedničko to da se radi o neprijateljskom i agresivnom ponašanju koje se ponavlja, koje ima određenu učestalost. Zbog toga smo ovde pokušali da damo jednu definiciju.
    Mobing je psihološki teror koji je prisutan na poslu. Odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su na sistematičan način usmerena od strane jednog ili više pojedinaca uglavnom prema jednom pojedincu koji je bespomoćan i u nemogućnosti je da se odbrani.
    Ono što je bitno i ponavlja se uvek jeste da se maltretiranje odvija sa vrlo visokom učestalošću; kaže se, najmanje jednom nedeljno i u dužem vremenskom razdoblju, najmanje šest meseci. Kao posledica se javljaju značajne mentalne i psihosomatske i socijalne patnje žrtve.
    Kada smo istraživali malo na ovu temu videli smo da postoji stvarno strašno mnogo drastičnih primera koji se dešavaju, recimo, samo jednom. Prosto smo i mi bili u dilemi da to na neki način unesemo u vaš predlog, da pokušamo zapravo da zaštitimo i one žrtve gde se to zlostavljanje dogodilo samo jednom, gde nema učestalosti, ali gde postoje drastične posledice.
    Tu smo negde bili na sličnom tragu kao moj kolega koji je govorio pre nas. Da li je onda moguće da je dozvoljeno zlostavljanje samo jednom? Ne mora da se ponavlja, ako je samo jednom. Izgleda da je, prema ovom predlogu zakona, to dozvoljeno.
    Takođe, čini nam se da sama konstrukcija rečenice: „samo jednom“... Da li je to malo – samo jednom? Mislim da je i te kako važno da ti drastični primeri budu uneti u zakon.
    Ono što vi sada nama osporavate, u vašem komentaru zašto ste nam odbili amandman kažete: „Amandman se ne prihvata u delu kojim se predlaže da žrtva zlostavljanja u smislu ovog zakona može biti i poslodavac, iz razloga što poslodavac (privatni preduzetnik ili direktor u privrednom društvu, rukovodilac u državnom organu i drugo) ima sva ovlašćenja na osnovu zakona da sankcioniše ponašanje zaposlenog koje bi moglo da se definiše kao zlostavljanje prema njemu kao poslodavcu. Poslodavac, zbog ovlašćenja koja ima prema zaposlenima, najčešće je u poziciji da bude izvršilac zlostavljanja, a ne žrtva zlostavljanja. Pored toga, u uporednom zakonodavstvu poslodavac se ne definiše kao žrtva zlostavljanja.“
    Grešite ovde u obrazloženju. Moram da vas podsetim da postoji jedna vrsta zlostavljanja na poslu koja se zove vertikalno zlostavljanje, koje može da ima dva smera: može poslodavac da zlostavlja radnika, ali može da bude i obrnuto. Postoje slučajevi, čak sa prilično velikom učestalošću, ako pogledate istraživanja u Srbiji, gde je ta pojava prosto išla u suprotnom smeru – radnici su zlostavljali poslodavce. To je jedini način da vas ubedim da malo konsultujete literaturu.
    S druge strane, ono što hoću da vam kažem, da li je moguće da su poslodavci jedina grupa u ovoj državi koji su diskriminisani? Zašto im zakonom ne dozvolite da postoji mogućnost da se i takva situacija dogodi? Možda neće biti česta.
    Slažem se sa vama da su oni koji su najčešće zlostavljani zapravo zaposleni i radnici. Suština ove naše priče o tranziciji i o mutnim vremenima jeste to da svako ko je privatizovao firmu za sebe kaže da je gazda, on se tako i ponaša. Zapravo, radnik je za njega neko ko ne radi za njega i stiče kapital i dobit vlasniku firme, poslodavcu i samom sebi, nego... Prosto, jedan od vidova mobinga je i to da mu ne plaća platu. To je isto tako zlostavljanje. Imate situacije da radnici nisu primili platu mesecima. Ovo ministarstvo mora da reaguje na taj način.
    Upućujemo vas da ostavite mogućnost da svi imaju jednaka prava u ovoj zemlji, jer tako kaže Ustav ove zemlje, i da dozvolite mogućnost koja, prema teorijama, prema literaturi, postoji; to je vertikalni mobing, opisan je i zna se za njega. Prihvatite naš amandman. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno vreme od vremena poslaničke grupe je dva minuta i četrdeset pet sekundi.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.
    ...

    Aleksandra Janković

    Nova Srbija
    Redovno imam taj hendikep da govorim posle gospođe Milice Vojić-Marković, koja iskaže suštinu onog što sam imala nameru da kažem.
    Zapravo, ako hoćemo da napravimo precizan i dobar zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, vrlo je važno da nikako ne izostavimo i kategoriju vertikalnog mobinga. Koleginica je govorila o tome da uz ovaj horizontalni mobing, koji se događa između ljudi koji su postavljeni u sličnoj hijerarhijskoj lestvici, postoji vertikalni mobing, gde najčešće pretpostavljeni zlostavlja jednog pojedinca ili grupu zaposlenih, ali nije redak slučaj da i sam pretpostavljeni bude žrtva zlostavljanja jednog ili grupe zaposlenih.
    Bila bi šteta, verovatno nenadoknadiva šteta, diskriminisati upravo poslodavce, budući da ovaj zakon na izvestan način uvodi opet kategoriju nekakve političke podobnosti. U stvari, „politički nepodoban“ poslodavac bi mogao da bude žrtva zlostavljanja od strane grupe zaposlenih koja želi da ga eliminiše.
    Dodala sam u članu 6. ovog prvog amandmana da se u stavu 1. posle reči „profesionalnog integriteta“ dodaju reči „fizičkog i psihičkog“, zato što sam smatrala da je potrebno što preciznije definisanje pojma zlostavljanja, prosto, apostrofiranje toga da zlostavljanje ostavlja posledice ne samo po fizičko, već i po psihičko zdravlje žrtve. Uostalom, ovako precizna definicija je sadržana i u francuskom zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu.
    Budući da je koleginica iznela suštinu onoga što jeste ideja mog amandmana, mislim da ono što je generalno danas dobro u ovoj raspravi o zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu jeste da nekako idemo u pravcu konsenzusa, umesto stranačkog razmišljanja.
    Citiraću nekog ko je meni veoma blizak, a vama veoma poznat. Radi se o bivšem, a vrlo verovatno i budućem premijeru Vlade Republike Srbije, Vojislavu Koštunici koji je nedavno, 12. maja, u intervjuu Nenadu Lj. Stefanoviću u „Svedoku“ rekao sledeće: „O čemu god da se radilo, od 2004. do 2007. godine postojalo je pravilo da se uspostavi jedan konsenzus, jedinstvo vlasti i opozicije. Konsenzus je praktično uvek postojao umesto uskostranačkog razmišljanja“. Tada se, naravno, pregovaralo o budućnosti Kosova uz konsenzus, postojali su izveštaji i platforme, a za poslednje dve godine nismo doživeli da se, recimo, raspravlja o Kosovu u Skupštini i nije bilo ni situacija da se raspravlja o nepoverenju Vladi.
    Ono što je dobro i što je danas izuzetak jeste da o ovako važnom zakonu postignemo konsenzus umesto uskostranačkog razmišljanja. Dobro je da vi, gospodine ministre Ljajiću, u stvari nekom svojom današnjom motivacijom najbolje odgovarate onome što je Vojislav Koštunica u ovom intervjuu izneo.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno vreme od vremena ovlašćenog predstavnika je minut i dvadeset sedam sekundi.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 6.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Ovlašćeni predlagač, ministar Rasim Ljajić. Izvolite.
    ...

    Rasim Ljajić

    Malopre sam zapravo rekao da mi prihvatamo ovaj amandman koji je praktično izmenjen deo amandmana koji je podneo poslanik Tomislav Nikolić.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
    Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nemanja Šarović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, nadam se da će ovo biti još jedan amandman koji će ministar prihvatiti. Ukoliko me sasluša pažljivo, videće da je ovo amandman koji treba prihvatiti.
    Amandmanom koji je podneo narodni poslanik Milan Avramović u ime SRS na jedan jednostavniji i precizniji, pravno adekvatniji način reguliše se ko može biti izvršilac zlostavljanja.
    U rešenju koje ste vi ponudili, a ja ću krenuti prvo od vašeg obrazloženja zašto ne prihvatate ovaj amandman... Vi kažete da se Predlogom zakona precizira ko može biti izvršilac zlostavljanja kada je u pitanju poslodavac pravno lice, za razliku od rešenja predloženog u amandmanu narodnog poslanika.
    Ako, gospodine Ljajiću, uporedite ono što je predloženo amandmanom i ono što je predloženo u Predlogu zakona, videćete da je krug lica koja mogu biti izvršioci zlostavljanja isti. Jedina je razlika u tome što vi kažete da se „izvršiocem zlostavljanja smatra“... Kada kažete da se neko smatra, dakle, smatra se unapred, smatra se unazad ili ne znam ni ja kako, a ukoliko pravno to hoćete da definišete, vi jedino možete odrediti krug lica koja mogu biti izvršioci zlostavljanja.
    Dakle, ne može se neko smatrati izvršiocem zlostavljanja, jer je neko izvršilac zlostavljanja, ili to nije, i to se dokazuje u skladu sa postupkom propisanim ovim zakonom.
    Ali, u svim zakonima, kada se određuje krug lica kaže se – može biti. Taj deo 3. stava je identičan: može biti poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, može biti odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih itd. U tom delu nema apsolutno nikakve razlike, ali je pravno neuporedivo bolje ovo rešenje koje je predloženo amandmanom.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Dva minuta iskorišćena od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić podnela je amandman kojim je predložila dodavanje novog naslova i novog člana 6a. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Snežana Stojanović-Plavšić.
    ...

    Snežana Stojanović-Plavšić

    Zahvaljujem. Sama činjenica da na član 6. ima jako puno amandmana govori o tome da postoje dileme oko toga da li je zakon dovoljno jasno i precizno dao definiciju samog pojma zlostavljanja na radu kojim se bavi.
    Imajući u vidu da sam ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe G17 plus, želim da još jednom naglasim da je od izuzetnog značaja za naše društvo donošenje jednog ovakvog zakona i da je, s obzirom na to da se ova materija prvi put reguliše, razumljivo da imamo brojne dileme oko toga kako na najbolji način da to uobličimo i da dovedemo do toga da ovaj zakon bude zaista primenljiv u praksi.
    Želim da pohvalim i Ministarstvo koje je predlagač ovog zakona i one koji su na zakonu radili, naravno i ministra Ljajića, ali i gospođu Katić-Bukumirić, koja danas pažljivo sluša sve vreme ove rasprave.
    Hoću da kažem da sam podnela amandman na član 6. sa idejom da je trebalo jasnije precizirati sam pojam i dati jasniju definiciju pojma zlostavljanja na radu. Potpuno sam svesna toga da je nemoguće dati potpuno obuhvatnu i preciznu definiciju. Potpuno sam svesna činjenice da postoje različite definicije. O svemu tome smo puno govorili i u načelnoj raspravi.
    Takođe sam imala neke dileme koje su vezane za to da li se ponašanje mora ponavljati da bi predstavljalo zlostavljanje. Strogo pravno gledano, zlostavljanje nije termin koji trpi ponavljanje. Zlostavljanje je zlostavljanje i ako se desi jednom. Međutim, s obzirom na to da se radi o zlostavljanju na radu, odnosno o mobingu, onda većina definicija zaista sadrži taj efekat ponavljanja koji daje posledice i na efekte rada i na napuštanje radnog mesta i sve ono o čemu smo govorili, tako da mislim da je ta definicija relativno prihvatljiva, što se tiče postojećeg člana 6.
    Predložila sam da se iza člana 6. doda član 6a, koji bi preciznije definisao ovako postavljenu definiciju, odnosno razdvojio je na fizičko, seksualno i psihičko zlostavljanje. Dala sam nabrojane radnje koje predstavljaju ove vrste zlostavljanja, pa sam navela da je psihičko zlostavljanje svaki postupak kojim se povređuje psihički integritet i dostojanstvo ličnosti, bez obzira na to da li se vrši usmenim govorom, pisanim putem, radnjom, gestom, izrazom lica ili na drugi način, a naročito proganjanje, ponižavanje, vređanje, ismevanje, ruganje, pretraživanje, oduzimanje i oštećenje ličnih stvari, opreme i podataka, kao i drugi oblici povrede privatnosti, izazivanje neprijateljstva prema jednom licu ili grupi lica pozivanjem na bojkot ili stavljanjem na „crne liste“ i onemogućavanje komuniciranja sa drugima, odnosno ostvarivanja ličnih i socijalnih kontakata.
    Time sam navela sve one radnje koje smo svi mi ovde u plenarnom delu, odnosno u načelnoj raspravi u stvari navodili kao sadržaj definicije pojma kojim se bavimo.
    Zašto sam smatrala da je ovo potrebno? Zato što mislim da je potrebno što preciznije definisati ovu materiju kako u praksi ne bi došlo do zabune i do problema u dokazivanju šta jeste, a šta nije zlostavljanje.
    Ova definicija koja je data, ovako široko postavljena – da je to svako aktivno ili pasivno ponašanje sa ciljem da izazove itd. – može zaista u praksi da stvori dileme kakvo je ponašanje u pitanju i da li je bilo ili nije bilo zlostavljanja.
    Obrazloženje koje sam dobila je da nije potrebno ovako detaljno precizirati materiju samim zakonom i da će ona biti uređena podzakonskim aktom. To delimično mogu da prihvatim. Nisam pravnik, ali mi se uvek čini da je bolje da zakoni budu što jasniji.
    S druge strane, dobila sam objašnjenje da nije potrebno da ovde stoji seksualno zlostavljanje. To je i moja dilema. Ako smo ga već stavili u član 3, odnosno ako ste ga izdvojili kao poseban oblik zlostavljanja i naglasili da se odnosi i na seksualno uznemiravanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, onda znači da ste i sami bili svesni toga da treba uvesti i pojam seksualnog uznemiravanja. Opet, sa fizičkim, i sama se pitam da li to jeste deo ove materije, pošto je to sigurno krivično delo, kao što je seksualno uznemiravanje povreda Zakona o radu.
    Čini mi se da su sve te dileme mogle biti rešene ovim predlogom koji sam dala, a to je da članom 6a pojasnimo da tu spadaju i fizičko, i seksualno i psihičko, i koji su to tačno oblici ponašanja. To je moja ideja. Još uvek verujem da je to bilo bolje rešenje, ali ostavljam otvoreno ministru da donese odluku o tome, a i poslanicima tokom glasanja. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Tri minuta i četrdeset sekundi od vremena ovlašćene predstavnice.
    Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.