Narodni poslaniče, u obavezi ste da navedete koji je član Poslovnika povređen.
(Narodni poslanik Ivan Andrić, sa mesta: Član 27.)
Ne sa mesta i ne posle, nego u okviru, takođe vas molim, proverite uvidom u stenogram da niste naveli član Poslovnika. Ne pada mi na pamet da podsećam poslanika koji je obavio svoje obaveze, da nije to učinio.
Takođe vas molim, da uvidom u stenogram vidite da sam naložila službi da vam se dostavi sve. (Molim narodne poslanike da ne dobacuju.) Dakle, zamolila sam da vam se dostavi sve, od 11. juna 2008. godine do 11. juna 2010. godine, svi predlozi, da biste mogli da proverite po rokovima koji i kako su u skladu sa članom 140. ušli u proceduru.
Razlog zašto sam dala informaciju je taj, jer je rečenica glasila – verujem da nijedan zakon nije ušao u skladu sa članom 140. stav 1. Razumem kada sam na mestu, da to smatram rečenicom koja je dobra u izlaganju. Molim vas da me razumete, da onaj koji predsedava, mora da vodi računa da budu date tačne informacije o proceduri. Uopšte nisam nijednim slovom ušla u bilo koji deo vašeg izlaganja koji se ticao vaših tema. To je vaše pravo.
Narodni poslanik Srđan Milivojević, pa narodna poslanica Vjerica Radeta.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi i poštovani građani Srbije, kada smo danas slušali predstavnike određenih političkih stranaka u ovom visokom domu, čuli smo dva vida kritike o ovom zakonu. Prvi se tiče procedure. Drugi se tiče suštine ovog zakona.
Član sam Odbora za saobraćaj i veze i imam obavezu, istine radi, da odgovorim na neka pitanja i neke postavljene dileme koje smo čuli u današnjoj raspravi. Prvo, kada je reč o kvorumu na Odboru za saobraćaj i veze, kvorum nismo imali dva puta, ne zato što se vladajuća većina plaši da raspravlja o nečijoj inicijativi, već zbog toga što dva člana Odbora iz vladajuće većine tog trenutka nisu bila u Srbiji.
Obaveza da vladajuća većina obezbedi kvorum na odborima – to je stav opozicije, a ne vlasti. Ne želimo da izgledamo neozbiljno i zato nismo imali kvorum iz tih razloga. Čim je kvorum obezbeđen, o inicijativi, a ne o amandmanima Zaštitnika građana raspravljalo se na tom odboru.
Razumem nezavisne medije. Razumem nevladine organizacije. Razumem zainteresovanu stručnu javnost. Razumem i samoproklamovane stručnjake te stručne javnosti koji nisu u obavezi da poznaju proceduru, procedura je često samo birokratsko pitanje za obične građane. Važna je suština. Ali, državni činovnici, oni koji obavljaju posao u ime građana Srbije, oni koji primaju platu od Republike Srbije, moraju taj posao da rade u skladu sa zakonom. To važi i za poslanike. To važi i za Zaštitnike građana.
Istine radi, Zaštitnik građana nije podneo amandmane, nego inicijativu. To je tehničko pitanje. O toj inicijativi, u formi amandmana, raspravljao je Odbor za saobraćaj i veze. Jedan amandman je Odbor za saobraćaj i veze prihvatio. Drugu inicijativu, u formi amandmana, taj odbor nije prihvatio. To je puna istina o inicijativi Zaštitnika građana.
Želim da kažem još nešto o kritici ovog zakona, sa aspekta njegove suštine. Česta je praksa u Republici Srbiji da određene političke stranke sa pozicije straha, širenja straha i panike među građanima, kritikuju određenim zakonom. Tako je ovaj zakon nazvan zakonom o prisluškivanju.
Jako rano sam naučio da čitam. Jako dobro znam azbuku i svih 30 slova. Nigde se u ovom zakonu ne pominje reč prisluškivanje. Naravno, prisluškivanje se javlja onima koji znaju kako su koristili bezbednosne službe u vreme kada su bili na vlasti. Imam puno poverenje, pre svega, u svoje kolege iz Odbora za odbranu i bezbednost. Oni su, pre svega, nadležni da sprovedu parlamentarnu kontrolu u službi bezbednosti u ovoj zemlji. Verujem da su oni dorasli tom zadatku i da su dorasli tom poslu. Oni umeju da stave službe bezbednosti u odgovarajuću parlamentarnu kontrolu na odgovarajući demokratski način, kako to nalaže Ustav ali i Poslovnik Narodne skupštine.
Podvlačim, postoje političke stranke koje vole i žele da plaše građane. Samo ću vas, poštovani građani Srbije, podsetiti na nekoliko zakona koje smo doneli u ovoj Skupštini i na argumente kojima se služila ili bar deo opozicije služio. Kada smo dobili beli šengen kazali su – jeste, dobili smo beli šengen, daćemo komad teritorije Srbije! Kada smo raspravljali o zakonu o nadležnostima Vojvodine, rečeno je – za godinu dana će se Vojvodina otcepiti i to će biti nezavisna Republika.
Ko misli da lažem i objavljujem javnost mogu da mu pročitam stenografske beleške sa svih sednica, jer jako veliki deo vremena provodim u biblioteci Skupštine Srbije, a u njoj se čuvaju naše izjave, u vidu pisanog svedočanstva, kao hronike, onoga što smo govorili i radili.
Ispred DS nemam razlog ni zbog čega da savijam glavu i da gledam u pod kada se budu citirani dokumenti i govori narodnih poslanika iz redova DS. Mi nikada nismo plašili građane, ali se nismo libili da kažemo istinu. Nikada nismo sejali lažnu paniku i strah da će se zbog sporazuma koji potpisujemo sa EU Srbija morati odreći dela svoje teritorije, kao što su neki kazali. Danas ti isti kažu ovo je zakon o prisluškivanju i zbog ovog zakona BIA će moći neovlašćeno bilo koga da prisluškuje.
Istine radi, ja ću citirati član ovog zakona koji govori šta su dužnosti operatera i šta su dužnosti operatora.
Čisto, jedno pojašnjenje – operator je svako ko se bavi poslovima između ostalog i mobilne telefonije, a operater je lice koje radi za određenom spravom, kompjuterom, računarom ili nečim drugim, koje učestvuje u emitovanju tog signala i koje učestvuje u telekomunikacionom saobraćaju.
Istine radi citiraću i Ustav Republike Srbije, član 41. koji kaže: ''Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.'' To kaže Ustav Republike Srbije kao najviši pravni akt ove zemlje.
Sada ću da uporedim elektronski vid komunikacije i korišćenje mobilnog telefona sa slanjem telegrama.
Kada meni i bilo kom od vas narodnih poslanika gospođa Slavica Đukić-Dejanović pošalje telegramom obaveštenje da je zakazana sednica Skupštine, kod mene u Kruševac dođe poštar i kaže – ej, pisala ti predsednica Skupštine, i kaže imaš sednicu Skupštine! On već unapred zna šta piše u telegramu, on ne samo da zna ko mi ja pisao i kada mi je pisao, i kada mi je poslao telegram, i odakle je mi je poslao telegram i da ću primiti telegram, on čak zna i sadržinu tog telegrama. Da li je to po Ustavu, koji kaže da je ''tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva''? Naravno da nije.
A, pitam sad vas, narodne poslanike opozicije, pre svega, da li znate koliko se u Srbiji čuva uvid u slanje i prijem telegrama koje vi možda pošaljete? Možda nekom čestita slavu, možda nekom izjavite saučešće. U tom telegramu su navedeni: ime i prezime primaoca, adresa, adresa pošiljaoca, datum vremena kada je poslat taj telegram, datum kada je telegram uručen. Da li iko zna koliko se u arhivi pošte taj telegram čuva? Niko. Ali, nekima smeta, jer će se takvi podaci čuvati o ostvarenom saobraćaju putem mobilne telefonije i putem interneta.
Da ne govorim o pismu. Kada pošaljete preporučeno pismo, takođe, ostaje prijem tog pisma zaveden, kada je pismo poslato, kome je poslato, ko ga šalje, gde ga šalje i to nikome ne smeta. Naravno, danas je, u eri globalnih komunikacija, mnogo češći vid komuniciranja među ljudima mobilnim telefonom, pa internetom, nego pismima i telegramima. Zar Ustav treba da štiti samo elektronsku komunikaciju. Lično mislim da je ovaj član zakona napisan u skladu sa Ustavom.
Poznato vam je ja sam jedan od članova i osnivača narodnog pokreta "Otpor". "Otpor" je formiran kao organizacija koja je ustala u odbranu univerzalnih ljudskih prava i sloboda. Deset godina posle 5. oktobra ništa se u mojoj svesti nije promenilo, ništa se u mom političkom delovanju nije promenilo da bih ja sada donosio neki zakon zbog kog ću morati da se stidim što se taj zakon donosi i da kažem – izneverio sam svoje zalaganje za univerzalne ljudske vrednosti, za univerzalne ljudske slobode i prava. Naprotiv, pravo na bezbednost je, takođe, jedno od neprikosnovenih prava koja su garantovana i Ustavom i drugim aktima, pa i međunarodnom Poveljom OUN.
Ovaj zakon je svakako u skladu sa evropskim preporukama i iskustvima. Vas ću pitati, narodni poslanici i drage moje kolege, nije li na teritoriji južne srpske pokrajine, na našem Kosovu i Metohiji, jednom ništavnom deklaracijom proglašena nezavisnost? Nije li Savet za nacionalnu bezbednost kazao da je ta ništavna proglašena nezavisnost pretnja po bezbednost, pretnja po ustavni poredak Republike Srbije? Jeste! I tu ćete se svi složiti, da je to pretnja po bezbednost i ustavni poredak Republike Srbije.
Ima li ko u ovoj sali da misli drugačije? Naravno da nema. Ima li pravo država Srbija da svoj bezbednosni aparat stavi u službu svih građana? Naravno da ima. Imaju li to pravo sve druge evropske države? Imaju.
Bilo je na Odboru za bezbednost, ali bilo je i na Odboru za saobraćaj i veze, reči o iskustvima Velike Britanije.
Građani Srbije, vas ću podsetiti, a to moje kolege poslanici verovatno znaju, u Britaniji je bio jedan čuveni slučaj Meloun, gde je jedna profesorka tužila Ustavnom sudu Velike Britanije svoju bezbednosnu službu, zato što su objavili njene mejlove, adrese kome ih je slala, vreme, podatke, ko je te mejlove dobijao, primao i čitao. Naravno, dobila ih je na Ustavnom sudu. U istoj toj Britaniji četvorica terorista su probala da podmetnu rance sa eksplozivom u podzemnu železnicu. Sva četvorica su, zajedno sa svojim saradnicima, pohapšeni zahvaljujući tome što je operator sačuvao sve podatke o ostvarenoj elektronskoj komunikaciji. To predviđa i naš zakon.
Naš zakon, još jedanput, podvlačim i ponavljam, nije zakon o prisluškivanju kao što to neki žele da vulgarizuju. Ovo je zakon koji kaže da je operator dužan u pogledu zaštite zadržanih podataka da ih naročito obezbedi, da su zadržani podaci istog kvaliteta i podvrgnuti istim merama bezbednosti zaštite kao i podaci u elektronskoj komunikaciji, da su zadržani podaci zaštićeni na poseban način od slučajnog ili nedopuštenog uništenja, slučajnog gubitka ili izmene neovlašćenog ili nezakonitog čuvanja, obrade, pristupa ili otkrivanja. Ovde nema ni govora o prisluškivanju telefona. Ovde se samo podaci o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji čuvaju godinu dana. Ako neko želi da pristupi tim podacima mora u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku da traži od nadležnog suda. To mora da uradi i u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom ove zemlje.
Nemojte plašiti građane da će neko neovlašćeno ulaziti u sadržaj ostvarene komunikacije. To nije tačno. To može da se radi samo ako to naredi sud.
Sada se postavlja pitanje, koliko mi poverenja možemo imati u BIA da neće napraviti zloupotrebe. To je pitanje koje se otvara u našu ličnu dilemu, da li mi verujemo našim kolegama u Odboru za bezbednost da mogu da stave pod parlamentarnu kontrolu službe bezbednosti.
BIA nije isto što i državna bezbednost Republike Srbije od pre deset godina. To je bio aparat gde vas je na šalteru za naručena politička ubistva političkih protivnika čekao čovek u policijskoj uniformi, a vi ste mogli da mu naručite ubistvo bilo kog političkog protivnika ili oponenta, njegovu likvidaciju, kompromitaciju i eliminaciju, zahvaljujući poziciji moći. To nije više ta služba bezbednosti. BIA je danas bezbednosni aparat koji uživa najveće poverenje u svetu.
Podsetiću vas, najveća zaplena kokaina u svetu, prošle godine, urađena je naporima BIA. Dobili smo dobre vesti, pre neki da, iz Brisela i Evrope zahvaljujući angažovanju BIA u hapšenju ratnih zločinaca.
Nedavno su uhapšene ubice Zorana Đinđića u Zagrebu, između ostalog, zahvaljujući angažovanju BIA.
Nisam advokat BIA, niti je to bilo ko od nas u ovoj sali, jer BIA nema potrebe da ima svoje advokate u parlamentu, niti da ima svoje privatne poslanike.
Teorija zavere, gde se mnogima javljaju Čvorovići, jeste oduvek bila prisutna u Srbiji. Ali, kada stanete pred ogledalo, kada čovek ujutru stane mirne savesti pred ogledalo i kada se pogleda u to ogledalo i kada pogleda šta je sve radio, tada može jasno sebi da postavi pitanje – ima li u mom delovanju ičega čega bih mogao da se stidim?
Ja kada stanem pred ogledalo ne vidim bilo šta u svojoj prošlosti čega bih mogao i morao i trebalo da se stidim. Ovaj zakon će to biti najmanje.
Osvrnuću se delom i na pitanja procedure donošenja ovog zakona. Tačno je da se ovaj zakon donosi po hitnoj proceduri, možda je i bolje da je bilo više vremena za donošenje ovog zakona, možda bi bilo bolje da imamo više vremena, možda, kad govorimo uopšte o proceduri ko treba da ima uvid u podatke, treba da imamo i podsećanje kako je izgledalo kada je BIA pratila vođu jedne organizovane kriminalne grupe, koji je pravosnažno osuđen i nalazi se na izdržavanju kazne zatvora od 12 godina, kako je izgledalo kad je to povereno sudu da nalog da za njegovo slušanje. Sudija Vrhovnog suda koji je, takođe, pravosnažno osuđen na veliku kaznu zatvora, lično je pozvao prvooptuženog u zatvor i kazao, sve nas slušaju, svi smo na merama, imaju transkripte naših razgovora. Zašto neko ne kaže, treba li, možda, i takvom sudu da verujemo?
Naravno, mi imamo reformisano pravosuđe i nemamo više, nadam se, takvih sudija koji će ukaljati sudijsku profesiju i sudijsku čast. Ali, kako izgleda procedura kada BIA traži podatke – danas se, recimo, evidentira da je neka bezbednosno interesantna ili bezbednosno opasna ličnost po bezbednost Srbije ušla na teritoriju Srbije, i on će, zahvaljujući angažovanju nekih političkih stranaka, koje dobacuju sada, Srbiju moći da pređe za šest sati, za četiri sata, ne zato što ste pravili autoputeve, nego zato što ste jedan drugi posao radili.
Sada će taj čovek ući na teritoriju Republike Srbije i onda ćemo mi tražiti od suda da se dozvoli njegovo praćenje, onda će to morati da se zavede, da se sprovede, da se odradi, on će za četiri sata, možda, već, napustiti Srbiju, obaviti posao za koji je ovde došao, najčešće nečastan, a mi ćemo ostati uskraćeni za podatke s kim je komunicirao, kako i zašto.
To su razlozi za brzinu delovanja nekada kada je reč o bezbednosti zemlje. Podvlačim, Savet za nacionalnu bezbednost je samoproglašenu nezavisnost Kosova proglasio jednim od najvećih bezbednosnih rizika po Srbiju. Mi, kao narodni poslanici, moramo voditi računa o pravima i slobodama građana, ali moramo voditi računa i o bezbednosti tih građana. Jer, to su dva neodvojiva prava.
Ne sme ovo da bude izgovor za bilo koju ili bilo kakvu nezakonitost i ne sme da bude izgovor za bilo kakvu aktivnost van zakona. Ali, podvlačim i ponovo ponavljam, ovim zakonom se ne dozvoljava prisluškivanje. Građani Srbije, ovim zakonom se bezbednost zemlje uređuje na način na koji treba da se uređuje. Ovo nije zakon koji se tiče bezbednosti zemlje. Ovo je zakon o elektronskim komunikacijama.
I samo se u jednoj odrednici ovog zakona, u članu 130, definiše kada, ko, kako i na koji način može da pristupi sadržaju ostvarenih elektronskih poruka ili saobraćaja, ali isključivo u skladu sa Ustavom i na osnovu odluke suda. Ko drugačije tvrdi, obmanjuje javnosti i plaši građane i radi jedan za građane nečastan posao, a sebe udaljava na sledećim izborima od ove sale. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je osamnaest minuta i 20 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, povod za ovu raspravu je amandman koji je Vlada prihvatila i koji je nadležni odbor usvojio. To, zaista, jeste dobar povod iz dva razloga. Vi koji branite ovaj zakon pokušavate da ubedite javnost, pretpostavljam, teško da možete nas da ubedite, jer, pratimo, čitamo, znamo šta dobijamo, da se radi o tome da Zaštitnik građana nije podneo amandman, već je podneo inicijativu. E, sada je pitanje, da je podneo amandman, da li biste, onda, vi taj amandman prihvatili. Zašto o tome ne govorite? Da ste ga prihvatili onda ste mogli vašom većinom u Odboru, zato kažem da je ovo dobar povod, tu inicijativu da pretvorite u amandman Odbora. Ali, radi se o tome da vi ne prihvatate, ja, evo, hoću da kažem amandman, a vi kažete inicijativu Zaštitnika građana, a potpuno je svejedno, radi se o tome da ste vi to mogli da prihvatite da ste imali želju.
Vi ste doneli mnogo zakona, kojima ste, pre svega, obmanuli javnost Srbije, kojima ste obmanuli vaše evropske mentore, koji, opet, vas obmanjuju ili ucenjuju na tom vašem evropskom putu, kako vi volite da kažete, pa ste, ne znam, doneli Zakon o informacijama od javnog značaja i, vašom većinom, izabrali Poverenika za te informacije. Pa ste, recimo, doneli Zakon o zaštitniku građana i, sa silom od 126, izabrali Zaštitnika građana. Pa ste doneli Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, pa ste, opet, silom zvanom 126 glasova, izabrali i direktora te agencije.
I, šta sad mi imao od tih zakona i imenovanja tih lica, koja su, neka od njih, predviđena čak i Ustavom, odnosno obaveza parlamenta regulisana Ustavom.
Imamo činjenicu da vi ne poštujete te ljude, da ne poštujete njihovo mišljenje, da ne poštujete ono što oni rade. Onda je dobro bilo ovde postavljeno pitanje – ako je to vaše mišljenje o njima, vi ste ih birali, zašto ih ne menjate? A, ako mislite da ne treba da ih menjate, onda znači da oni dobro rade? Tu postoji jedan nesklad koji biste trebalo da objasnite, pre svega, građanima Srbije koji prate rad ovog parlamenta.
Treba li da vas podsetimo da je pre mesec ili dva dana bio upad, odnosno pljačka prostorija ovog istog Zaštitnika građana i to, zamislite, zbog čega, tako je zvanično rečeno, jer država nije imala sredstava da obezbedi normalna vrata i normalnu bravu na prostorijama gde je smešten Zaštitnik građana i njegove službe, kompjuter i tako dalje, da ne pričam koliko su tavorila sva ova takozvana nezavisna regulatorna tela; te, nisu imali prostorije, te, nisu imali opremu, te, nisu imali pare da zaposle određeni broj ljudi. Vi to radite sve reda radi.
Evo, poslednji slučaj, ova agencija za borbu protiv korupcije, toliko ste najavljivali da će ta Agencija da objavi imovinske karte, kako vi to zovete, javnih ličnosti i funkcionera u Srbiji. I šta se desilo? Sada Srbija treba da kuka i da plače za ministrima koji spavaju na grani, koji žive jedući vazduh, koji idu peške, jer, kažu, u njihovi imovinskim kartama nemaju stan, ne primaju platu, nemaju automobil. Zaista, treba da se sažalimo nad sudbinom tih ljudi. Ovo je mala šala, ali to pišu svakog dana mediji na osnovu onog što su našli na sajtu te agencije. To govori o vašoj neozbiljnosti i vašem neodgovornom poslu prema onom što ovde želite da predstavite kao vaš odgovoran odnos i prema građanima i prema poslu koji radite.
Kada je Državni revizor pokrenuo određene prekršajne prijave, ne znam da li i krivične, a mogao je, protiv nekih ministara, onda je predsednik Vlade rekao da će da šalje na nekakvu obuku knjigovođe, jer nisu dobro uradile svoj posao.
Sada vidimo, kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, da je problem u sekretaricama koje nisu dobro unele podatke na sajt. Zaista, neverovatno kako vi vređate inteligenciju građana i kako se vi ismevate sa strpljenjem građana Srbije.
Da se vratimo sada na ovaj amandman, zapravo, na ovaj zakon, koji ne dozvoljava da se zove zakon o prisluškivanju, a on to jeste, ali dobro, on je zvanično Zakon elektronskim komunikacijama i neka tako bude, ali ću kroz raspravu da vas ubedim da je on zakon kojim će se na najgrublji mogući način kada on bude primenjivan kršiti osnovna ljudska prava.
Vi dobro znate da danas u Srbiji i vi, gospođo ministre, trebalo bi da znate, da svaki bolestan um koji ima sto hiljada evra može da prisluškuje koga god hoće. I vi, trebalo bi da znate, to je javna tajna u Srbiji, da jedan takav bolestan um, čiju stranku finansira Stanko Subotić Cane, prisluškuje iz nekog svog kol-centra funkcionere i članove SRS.
Da li ste vi u ovom zakonu predvideli kako to možete da sprečite? Naravno, niste. Baš vas briga za to, vi imate neka druga viđenja i neki drugi način, zapravo, donosite zakon samo da biste ispunili nekakvu, kako volite da se hvalite, evropsku normu, a on u suštini ne znači ništa. I dobro znate, takođe, da su novine vrlo često preplavljene raznim transkriptima, ne samo transkriptima zaštićenih svedoka, već i transkriptima telefonskih razgovora ministara, bivših, sadašnjih. I, nikada niko nije znao na pravi način da demantuje ili da objasni odakle to u medijima.
Dakle, mi smo i do sada imali, to je suština i početak onoga o čemu hoću da govorim, na delu i praćenje i prisluškivanje i praćenje elektronske pošte. Znate, kada ste taj zakon najavljivali o praćenju elektronske pošte da se cela stručna javnost podigla na noge. Vi ste to tada, kao, zaustavili, ali, sada, kroz ovaj zakon to dozvoljavate. Mislili ste da to može da prođe nezapaženo. Nije tačno da ovaj član 128. i član 130, ovog zakona, ne omogućavaju na određeno vreme kršenje ljudskih prava na način da se prate telefonski razgovori, da se prati elektronska pošta.
Mnogo smo mi loših i negativnih iskustava imali sa službama bezbednosti u proteklih i 20 i 30, ali ne zaboraviti, i ovih poslednjih 10 godina. Nisu naše službe bezbednosti radile, i ne rade ni danas, ono što je posao službi bezbednosti, a to je, da vode računa o bezbednosti države, o teritorijalnom integritetu države, već su se bavili, nekim, tako, odrede nekoga ko bi mogao biti po nečijem mišljenju državni neprijatelj i taj se prati, taj se snima, njegovi razgovori se prate.
Da li neko ozbiljan, da ne upotrebim težu reč, danas može da veruje, recimo, da su takozvani ''dnevnici'' Ratka Mladića, kažem, takozvani, jer još niko nije dokazao da to jesu njegovi dnevnici, u njegovoj kući bili svih ovih godina i da su, tek, pre dva-tri meseca pronađeni i otkriveni, a iz te kuće službe bezbednosti, policija, BIA, CIA, MIA, ne izlaze. Da li u to neko ozbiljan može da poveruje? Ne, to je bio povod da se prolongira završetak suđenja Vojislavu Šešelju, da bi haško tužilaštvo tražilo od Pretresnog veća da uvrsti u spis ''dnevnik'' ili deo ''dnevnika'' Ratka Mladića u spis predmeta Vojislava Šešelja. Naravno, mogli ste da čujete pre dva dana na Statusnoj konferenciji da je on insistirao na tome da dobije ceo transkript celog tog ''dnevnika'', jer je to, ako postoji zaista i ako je verodostojan, oslobađajući materijal za Vojislava Šešelja.
Dalje, zbog čega je to rađeno? Zašto su to službe radile? Da bi mogle da se iživljavaju na supruzi Ratka Mladića, Bosi Mladić, da bi ženu privodili, hapsili, podizali krivične prijave. Zašto to rade? Da bi im se odnekle pojavio Ratko Mladić i rekao – nemojte da mi maltretirate porodicu, evo, ja ću da se predam. E, vidite da vam ništa ne pali, džabe vam i ''mie'' i ''cie'' i ''bie'' i maltretiranje porodice Ratka Mladića i pokušaj produžavanja boravka u Haškom tribunalu Vojislava Šešelja, ništa vam ne pomaže! Prkosni srpski junaci se na svoj način bore i protiv vašeg totalitarizma i protiv diktature u Srbiji, i protiv onoga što prenosite u Haški tribunal na način na koji vi to možete, naravno.
Čuli smo, takođe, na Statusnoj konferenciji Vojislava Šešelja, da Sekretarijat Haškog tribunala traži neke podatke od nekih službi u Srbiji, a da su to poslali pre tri godine, ako su poslali, i da postoji ta nepostojeća ili nedovoljna dobra komunikacija između ovog Komiteta u Srbiji za saradnju sa Haškim tribunalom i Haškog tribunala, što je, naravno, laž, jer je istina da je Tužilaštvo Haškog tribunala imalo pristup svim mogućim dosijeima koji su postojali u Srbiji, svim mogućim, i uzeli su šta god im je trebalo.
Mi smo govorili pre nekoliko dana, ovde, o dosijeu Vojislava Šešelja, knjizi od 4.000 strana, i to ima mnogo veze sa ovim zakonom o kojem danas govorimo i sa članovima 128. i 130. ovog predloga zakona, kao i sa potrebom, kako vi kažete, da su se one inicijative Zaštitnika građana pretvorile u amandmane i da su ovde bili usvojeni. Imamo i mi, srpski radikali, amandmane na članove 128. i 130, govorićemo i kada ti članovi dođu na red o tome.
Ali, želim da upozorim vas koji ćete glasati za ovaj zakon, opet, na primeru policijskog dosijea Vojislava Šešelja. Ovaj zakon neće ugroziti samo vas lično ili samo nas lično. Ovaj zakon je mnogo opasan i zbog toga što će on ugroziti članove vaših porodica, vaše prijatelje, kumove, jer neće prisluškivati samo vas, odnosno samo nas.
Pogledajte dosije Vojislava Šešelja, tamo, na te 4.000 strana složena su dokumenta službi bezbednosti, pa da vidite i kako na osnovu nekog dokumenta može da se izvede lažan zaključak i kako se izvode lažni zaključci o nekome. Kako se ne ostavljaju na miru, ne samo taj ko se prati, nego i članovi njegove porodice, pa da vidite dokument koji ćemo svi mi imati posle usvajanja ovog zakona, verovatno imamo i sada, ali kada bude zakon usvojen, onda će moći to i da se koristi, da vidite dokument gde se kaže – Vojislav Šešelj bio u Francuskoj, zvao telefonom suprugu Jadranku, pa joj pričao kako je tamo bilo. I to je interesantno za službe bezbednosti, jer je dozvoljeno da se Vojislav Šešelj prati.
Onda, videćete, sestra Vojislava Šešelja, Dragica, telefonom zvala Kostu Čavoškog da mu se požali da ima informaciju da u zeničkom zatvoru tuku Vojislava Šešelja i da ona, kao prijatelja, poziva Kostu Čavoškog da pokuša da pomogne. Dakle, šta zabrinuta sestra, u nekom momentu, s nekim telefonom razgovara, to prate službe bezbednosti. Pa, podmetnuti razgovor nekog koga su službe bezbednosti podmetnule, recimo, majci Vojislava Šešelja, pokojnoj Danici, pa se, taj, neko, javlja, pa kaže – evo, pošto je Vojislav u zatvoru, ja bih da vam ponudim materijalnu pomoć od nekih 100, 200 maraka. Ona, žena, promućurna, pametna, hvala Bogu, rodila Vojislava Šešelja, samo takva može i da bude, shvati da se radi o podmetanju i kaže – ne, hvala, meni ne treba vaša pomoć. A to je trebalo da bude podmetnuto da se na osnovu toga dokazuje sa kim je sve Vojislav Šešelj sa, tada, nazivanim nekim antidržavnim elementima, bio u kontaktu u inostranstvu i tako dalje.
Dakle, vodite računa, ovim primerima iz dosijea Vojislava Šešelja stavila sam vam do znanja i skrenula pažnju na njih da bih vam još jedanput ukazala na to da donošenjem ovog zakona ne ugrožavate samo sebe lično. Ako ugrožavate sebe lično, imate na to pravo. Ali, vi ugrožavate i vaše porodice, prijatelje i kumove, vaše, naše, svih nas. Mi želimo tome da se suprotstavimo, i mi želimo o tome javno da govorimo i zato i govorimo.
Moram da kažem samo još jednu rečenicu i time završavam. Iskreno sam zabrinuta za kolege koje brane ovaj neodbranjivi zakon, pod uslovom da misle ovo što govore i što brane. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 16 minuta i 10 sekundi.
U elektronskom sistemu je prijavljen narodni poslanik Velimir Ilić. Da li još uvek želite reč? (Da) Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, mi smo ovde slušali razne priče i razne diskusije kojima, jednostavno, žele da nas ubede da je sve regularno i da je sve u redu. Mi nemamo razlog da na bilo šta reagujemo ako je sve u redu i ako je sve u skladu sa važećim propisima, ako je sve u skladu sa Poslovnikom. Ali, neki od vas žele da nas ubede u nešto u šta ne mogu da nas ubede.
Ovaj zakon treba povući i staviti u regularnu proceduru. Odlično se sećam, to je bilo pre neki dan, predsednica je zakazala sednicu u petak u 12 časova. Kao predsednik Odbora reagovao sam, pozvao sam stručne službe i pitao kad može da bude rasprava u načelu, da se ne održi pre Odbora. Rečeno mi je da je prva sala slobodna u ponedeljak u 14 časova. Mi smo sazvali Odbor. Vi ste u petnaest minuta do četrnaest časova završili načelni pretres, tako da kad smo došli na Odbor mi smo ispali smešni. Zahvalili smo onima koji su došli na Odbor i rekli da je sve završeno, da mogu da idu kući. Prema tome, nije ispoštovana procedura. Nije se imalo vremena da se pripreme ni amandmani, ništa.
Ovo je tako ekspres urađeno, provučeno, a vi sada to branite kao regularno i kao normalno, a od nas pravite neke nenormalne osobe koji žele da napadnu nešto što je najnormalnije, da napravite od nas neke ljude koji ne znaju ni šta je Poslovnik, ni procedura, ništa ne znaju.
Gospođo Čomić, ja sam bio poslanik od 1993. godine, u skoro svim sazivima, pa sam ostavljao, kad sam bio na nekim drugim funkcijama, od '93. godine. Nemojte me sada ubeđivati o nekoj demokratiji, o nečemu što vi sada uvodite, plasirate i prekidate neovlašćeno, van svih mogućih poslovnika, ljude, političke partije kad žele da iznesu svoje mišljenje.
Nije ispoštovana procedura u skladu sa zakonom o elektronskim komunikacijama, prekršena je, i zato zakon mora da se povuče iz procedure. Nemojte se brukati. To što se vi batalili kvorum, to stoji, ali niste mogli da počnete i da završite načelnu raspravu bez matičnog Odbora i bez ljudi koji su trebali da dostave amandmane, da prodiskutuju, da se jave, da budu uzdržani, da ovde iznesu neka svoja mišljenja i tako dalje. Vi odlično znate kakva je procedura, ne želim ja da vas učim.
Hoćete sada ovde sa nekim ljudima koji non-stop u ovoj sali telefoniraju i dobijaju instrukcije kad treba da se jave i da nam kažu nešto, a ne silaze sa telefona dok neki drugi diskutuju, naravno, onda se javljaju i ometaju rad parlamenta, jer iznose neistine. Gospodin Milivojević telefonira već pola sata, a on sve zna i neko mu daje instrukciju kad treba da se javi i da nam ovde priča o blagostanju. Je l' vi mislite da mi verujemo u onu priču ''da koza može da čuva kupus''? Da li vi to mislite?
Da li mislite da je ova Srbija toliko naivna, da ništa ne zna? Da li vi mislite da je u redu da jedna partija, bez obzira koja, ima i vojnu bezbednost i BIA, i pravosuđe, i sudije, i vodi raznorazne savete i tako dalje? Ne može! Sad želi da postavi i guvernera. Sve, sem patrijarha. Ne znam kako vam se to omaklo? Tu ste napravili veliki kiks i tu nešto morate da poradite, bili ste malo nemarni i niste bili dovoljno budni da to odradite.
Nemojte nas, sad, ovde, ubeđivati da je sve u redu, da je sve to dobro, da je sve u skladu sa zakonom, i tako dalje. Tačno je da ni Ministarstvo nije imalo vremena da dostavi amandmane. I, tačno je da je ono podnelo, ja mislim, ministarka, deset inicijativa Odboru, da bi u ponedeljak kroz Odbor prošli amandmani Ministarstva, jer Ministarstvo nije bilo u stanju da dostavi amandmane.
Ajde, sad kažemo – Zaštitnik građana nije dostavio na vreme, nego inicijativu. U redu. Ali, zašto je Ministarstvo dostavilo deset inicijativa? Zato što ni ono nije imalo vremena da dostavi amandmane, jer ste vi to tako zbrzili, uradili preko vikenda, da uopšte javnost nije reagovala. Isto kao i Zaštitnik građana, i Ministarstvo je dostavilo inicijative za prihvatanje amandmana na Odboru. To nije u redu.
E, sad, neki koji su znali, pa su dostavili unapred, vidim nekoj gospođici usvojili ste pet amandmana, to je verovatno bio neki dil, otkud se ona, jedina, pojavila? Mi iz Nove Srbije nismo uopšte dobili vreme da dostavimo amandmane…Poslanici su otišli kući, dok smo se okupili, naravno – sve je bilo završeno. Mnogi nisu dostavili amandmane.
E, sad, vi kad hoćete da nam stavljate, i kad nam vi to sve stručno objasnite ispada da ste vi svi u pravu, a mi svi grešimo. Mi ovde sedimo zabadava. Ovde viđam narodne poslanike koji godinama prate rad parlamenta, i znaju, bili su i opozicija i pozicija, da je sreće, to i treba da se menja. Ne možete vi sada objasniti činjenicu od koje se ja zgražavam, ja se naježim kad sam pre neki dan čuo tu izjavu, ali nisam čuo vaš komentar o tome, gospodo, vi, koji nas sad ubeđujete da je sve regularno, da je sve u redu, da je sve u dobroj nameri i tako dalje, ja sam čuo predsednika države koji je dao izjavu sledeće sadržine: "Toj grupi nećemo dozvoliti nikada da dođe na vlast. Koristiću zadnji atom snage da ne dođu na vlast!" Je l' to postoji u demokratskoj državi da šef jedne partije, predsednik jedne države, nekome ne dozvoljava? Pa, zašto su onda izbori? Zašto se prave izbori u ovoj državi? Da li političke partije imaju pravo da učestvuju na izborima? Da pobeđuju, da gube, da budu pozicija, opozicija? Sve je to normalni deo. To je demokratija.
Ne može niko u ovoj državi… Istog časa je neko u ovoj državi trebalo da traži ostavku predsednika države! On je izašao sa pretnjom da ne može to da se dogodi, da on neće dozvoliti, da će zadnji atom snage utrošiti, i tako dalje. Šta to znači? Koja je to poruka? E, zato se mi plašimo ovoga! Zato mi ne možemo da prihvatimo nešto što je za nas neprihvatljivo, da se neke čudne stvari dozvoljavaju u jednoj demokratskoj državi koja želi u EU. Smatramo da je ovo kočnica ulaska u EU, ovakav način kršenja Poslovnika o radu parlamenta!
Ovo je velika kočnica i Vi treba da uložite izvinjenje poslanicima, da ovo povučete i da stavite u redovnu proceduru. To je jedini način da izađete iz problema, jer vi imate problem, bezbroj puta ste imali problem, ali i ovo je jedan od velikih problema koji vi, nažalost, ne primećujete.
Prema tome, mnoge stvari mi odlično poznajemo. Nemojte da mislite i mnogi od vas ovde greše kada misle da mi ne znamo. Da li vi znate da se po kafanama priča ko se snima, šta se snima, ko je s kim, čija se žena, kog generala, srela sa Tačijem, gde je sedeo, gde je koga ujelo kuče pa ga dovezli na drugo mesto. Sve se to priča po ulicama. U vašim službama postoje ljudi koji nas informišu svaki dan. Pa, nismo mi od juče. Mi poznajemo ovu Srbiju i ove građane Srbije. U mnogim službama ima čestitih ljudi, izuzetno čestitih i poštenih ljudi koji dolaze i kažu. Vi mislite da mi ne znamo kako se šta nabavlja, kako se kupuje, kako se radi i tako dalje.
Više je nepristojno da državni sekretar pravosuđa izađe i kaže – sa Šarićima su radile neke političke partije, oni su finansirali neke i neki značajni političari. Koji?! Sada nam izađe i kaže – ''zemunski klan'' se spremao da ubija neke političare. A, koje? Ko je bio naredbodavac?! Ko je bio gazda Zemuncima?!
A, vi mislite da mi ne znamo ko je naložio da se ubiju ona dva Zemunca?! Mi znamo ko su počinioci tog dela. Mi znamo ko je uhapsio Radovana Karadžića. Koja služba, koji čovek, pa, sve mi to znamo. Ko ga je izdao, ko je šta rekao, sve znamo! Nemojte misliti i biti toliko ubeđeni da danas opozicija ne zna ništa, da smo mi mala deca i da vi možete da dođete i održite nam lekciju kako je sve u najboljem redu, kako vi poštujete Poslovnik, a mi smo neki koji kršimo Poslovnik, mi ne znamo ništa o Poslovniku. I vi nam održite ovde predavanje, isprekidate, i tako dalje i tako dalje.
A, mi hoćemo da se neke institucije ove države dovedu u red! Mi nemamo poverenje u partijsko delovanje pojedinih službi, jer namere im nisu dobre, a posebno posle ove izjave predsednika države. I sve se može staviti na politički teren. Zašto? Zato, što se skrivaju neke stvari od javnosti. Ja sam pre neki dan pokazao ovde dokument da je predsednik opštine Smederevo potpisao ugovor o izgradnji rafinerije, overen, prošle godine, i da je dato mišljenje iz pravobranilaštva da je ugovor u skladu sa zakonom, i da je važeći i tako dalje, a nije prošlo nikakvu proceduru. Da li će neko da odgovara za tako nešto? Neće.
Ne očekujte vi da ćemo mi vama replicirati, da ćemo se ovde sa vama raspravljati. Mi nemamo poverenje u vas, a isto, sve manje građana Srbije veruje u vas. A bilo je mnogo obmana, mnogo prevara, mnogo problema i zato ne verujemo. I to se manifestuje na svakom koraku. A vi ćete to dobro videti kada dođu izbori, kada budete proverili sebe, koliko poverenje uživate kod građana Srbije.
Prema tome, ne dozvolimo ''da koza čuva kupus'', ponavljam onu staru narodnu, jer to je nemoguće, a vi to uporno hoćete. Vi ste ''Satelit'' stavili kao državnu tajnu i držali je donedavno. Zašto? Zašto držite to kao državnu tajnu? Hajde sve da raščistimo.
Molim vas lepo, udarna vest u Dnevniku, onaj mučenik u RTS-u dodvorava se da bi ostao i dalje direktor, ne zna više, jadan, ni šta treba da radi, samo što ne puzi po Beogradu, i moli, on udara udarne vesti, to su vesti neke žute štampe neke države, sa kojom ne vidim da smo u nekim, baš, izuzetno prijateljskim odnosima. To je njemu udarna vest. Njegova informacija i tako dalje.
Dakle, sve je pod kontrolom i mislite da sve kontrolišete. Varate se, nije sve pod kontrolom, mnoge stvari se znaju izuzetno dobro. Srbija je mala, a dovoljno velika da niko u njoj neće moći da sakrije te tajne koje su se do sada odigravale i skrivale od javnosti.
Prema tome, mi sve znamo i zato se ovako i ponašamo. Zato smo i nezadovoljni. Samo vi nastavite!
Ali ja vam predlažem da povučete ovaj zakon, nemojte se brukati, ispoštujete proceduru, ispoštujete instituciju Zaštitnika građana ili ga smenite. Poštujte Ustav ili ga menjajte. Hvala, gospođo.

Petnaest minuta, zahvaljujem.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima pravo na repliku.

Da ne bismo otvarali replike, koristiću vreme Poslaničke grupe DS.
Dakle, istine radi, malopre sam kazao kako je sazvan Odbor za saobraćaj i veze i zbog čega nismo dva puta imali kvorum, kao i zbog čega je iz trećeg puta Odbor za saobraćaj i veze raspravljao o inicijativi Zaštitnika građana. Neću da ulazim ovde u pitanje ''može li koza da čuva kupus''. Ako iskače sa ulice verovatno da ne može, ona je verovatno tamo naučila da ''kraducka'' kupus.
Moram opet da postavim pitanje – ko u ovoj zemlji kontroliše rad bezbednosnih službi? Odbor za bezbednost. Ako šef poslaničke grupe, jedne političke stranke, nema poverenja u svog člana Odbora za bezbednost, ako misli da je nesposoban, da nije dorastao tom poslu, neka ga promeni ili neka sam obavlja taj posao, ali nemoj svoje unutarstranačke borbe, sa svojim kadrovima, da vodi u ovoj sali, to neka radi na partijskim sastancima. Apsolutno sam uveren da članovi Odbora za bezbednost imaju snage, kapacitet i mogućnosti da obave posao za koji su dobili mandat u Odboru za bezbednost.
Nedavno smo imali jednu neprijatnu situaciju da je lider jedne političke stranke napadnut na ulici. Posle napada lider te političke stranke na suđenju je izjavio: ''Mene ne interesuje ko me je udario, mene interesuje pozadina napada na mene! Mene interesuje s kim je komunicirao čovek koji me je udario, s kim je telefonirao, s kim je obavljao komunikaciju, ko mu je davao instrukcije!'' Da smo imali ovaj zakon, imali bismo listing telefonskih poziva koje je taj napadač obavio neposredno pre napada na lidera političke stranke, imali bismo pohranjene podatke s kim je godinu dana unazad komunicirao, i sud bi u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku u propisanoj proceduri tražio te podatke od operatera, dostavio ih nadležnim institucijama i mi bismo znali da li ima političke pozadine ili ne. Eto praktičnog primera zašto je ovaj zakon dobar.
Neću da otvaram replike i ulazim u to šta kaže državni sekretar Ministarstva pravde i odakle njemu ta saznanja, ali već kada pozivamo i kad se pozivamo na informacije državnog sekretara, pa, ne kaže li, možda, taj državni sekretar da je neko, ko, kao mali, očigledno, nije imao prilike da se igra sa onim malim električnim vozom, pa je kao odrastao nabavljao lokomotive preko butika, nije li taj bio na direktnoj vezi sa nekim ljudima koji vode narko-klan i koji se zovu Šarići? Zašto neko o tome ne progovori, malo, kad se, već, poziva na razne informacije?
Zašto neko ko se poziva i citira državnog sekretara Ministarstva pravde, ne citira ga u tom slučaju, pa ne kaže – pa, nije li taj Šarančić sve nas pravio u ovoj zemlji "somovićima" i nabavljao neke lokomotive preko butika, a onda plasirao novac preko nekog Darka Šarića u kriminalne aktivnosti?!
Pa, neka izađe, pa, neka se pohvali tim podatkom, tom činjenicom, neka na osnovu tih podataka citira državnog sekretara u Ministarstvu pravde. Pa, kada to uradi, onda, neka se seti one stare poslovice – mnogo je lakše prihvatiti se lakog bremena samo osude, a odbaciti teško breme osude drugih, i mnogo je lakše biti takav čovek, nego biti čovek koji večito traži trunku u očima drugih, a ne vidi balvane natovarene na sopstvena leđa! Zahvaljujem vam. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je  četiri minuta.
Narodni poslanik Miroslav Markićević, želite repliku? Izvolite.

Poštovana potpredsednice, želim da repliciram na ovo što je izjavio gospodin Milivojević. Pošto sam ja jedini član Odbora za bezbednost iz redova Nove Srbije, očigledno je da se odnosilo na mene.
Gospodine Milivojeviću, meni je žao što je jedna služba, koja treba da brine o bezbednosti građana Srbije i ove države Srbije, zahvaljujući vama i vašim takvim govorima, stavljena ovde i osvetljena, možda više nego što zaslužuje. Popularno se kaže – ''tajna policija''. Pa, nije ona ''tajna'' zato što oni žele da bude ''tajna'', nego zato što im je takva priroda posla.
Uopšte ne sumnjam u te ljude, tamo. U mom ličnom kontaktu, na jednom Odboru gde smo bili u BIA, bez kvoruma, imali smo krajnje prijateljski i otvoren razgovor. Ali, način na koji vi bez potrebe branite te ljude, kao da ste vi zaposleni u BIA, stavlja nas u dodatnu sumnju. Kažem vam i građanima Srbije kažem, i neka ide na moj račun, evo, i ja sam odgovoran prvo kao član Odbora za bezbednost. Što se tiče Odbora za bezbednost kontrola BIA ne postoji, nikakva, apsolutno, možda zbog toga što nismo sposobni. Nema problema, nikakvih. Samo, građani Srbije treba da znaju, s obzirom na to na koji način se saziva Odbor za bezbednost, s obzirom na to da se uopšte i ne saziva, s obzirom na to da Odbor za odbranu i bezbednost nema ni predsednika, dakle, želim da građani znaju da kontrola što se tiče Odbora za bezbednost ne postoji ili neka mi neko kaže kao član Odbora za bezbednost, gospodine Milivojeviću, u čemu se sastoji ta kontrola?
Da li treba ja bez Odbora za bezbednost, i odluke i sastanka tog odbora, da odem sam u BIA i da ih pitam šta rade, recimo! Imam li ja ta ovlašćenja? Da li imam pravo na to? Mislim da nemam, da izigravam bilo kakvog šerifa, da skupljam medije, da mi neko kaže kako zakoni funkcionišu. Ali ovo, mislim da se u BIA sad, ako gledaju ovo, krste, i levom i desnom, i čupaju za kosu zbog ovih vaših izjava.
Naveo sam jedan primer da je direktor BIA, rekao, čovek, pošteno kakve probleme imaju, a vi to vulgarizujete i samo pokušavate sa uhapšenim čovekom, koji jeste bio kadar Nove Srbije, gospodinom Šarančićem, da objasnite sve. Kako ste zaboravili izjavu gospodina ministra unutrašnjih poslova koji je juče dao izjavu da o tome o čemu vi sada pričate, u vezi Šarančića sa Šarićem, policija nema saznanja. Ali, očigledno je, gospodine Milivojeviću, da vi imate saznanja. Šta čekate?
Otiđite u policiju i dajte to što vi znate, a ne da vulgarizujete i politizujete jednu temu koja se duboko tiče ljudskih prava i privatnosti života! To nije u interesu ni ovog parlamenta, nije u interesu ni BIA, koja je za mene patriotska služba i koja treba da radi u interesu građana Srbije, a ne da je ovde ispolitizujete i vi i ofarbate ''žutim''. Ti ljudi, tamo, ne zaslužuju to, gospodine Milivojeviću! Ja im verujem, dok se drugačije ne dokaže. Ovde je samo reč o povredi ljudskih prava i privatnosti na načina na koji mogu da se koriste neki podaci koje operateri imaju, i koje su do sada imali.
Očigledno, da tu ima, još, nešto više što mi ne znamo. Pokažite Milivojeviću, da li ste vi zaposleni u BIA? Te argumente koje ste vi ovde rekli nisam čuo o direktora BIA. Hvala lepo.