Zahvaljujem. Nije replika, ali ne bi bilo u redu da u ovom delu ne dam ključnu primedbu.
Nedopustivo je, gospodine Duliću, da suspendujete Zakon o javnim nabavkama članom 5, gde kažete da vam neposredni pregovarački postupak omogućava da vi, koji sve vreme pričate o prednostima Zakona o javnim nabavkama, o uštedama, bukvalno sebe, kao Vladu, iz toga izuzmete, čime, u stvari, pokazujete da se zakoni odnose na građane, ali ne i na Vladu, koja ih propisuje.
To je ključna primedba zakonu koji ste nam u ovu proceduru doneli i zahvaljujem što ste mi dali pravo da time zaokružim diskusiju.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, pred nama je jedan ozbiljan zakon, kojim Vlada Republike Srbije želi da prevaziđe negativne efekte ekonomske krize u oblasti građevinske industrije i građevinskog sektora. Na prvi pogled, namera je sasvim u redu i sasvim korektna, ali se postavlja jedno opravdano pitanje, a to je – s obzirom na to da se nalazimo u sredini 2010. godine, gde smo bili prethodne dve godine?
Svetska ekonomska kriza je započela početkom 2008. i već sredinom 2008. godine se znalo da će pogoditi čitav svet, da će se to odraziti na kvalitet života u svim zemljama, na obim investicija i radova i sveukupni kvalitet života u svim oblastima, pa, naravno, i u oblasti građevinske industrije. Međutim, mi smo imali prilike da slušamo i krajem 2008. godine predsednika države da svetska ekonomska kriza neće pogoditi Srbiju i da baš u toj krizi leži ključ za našu zemlju, da iznađe načine da iskoristi tu svetsku ekonomsku krizu i poboljša svoj životni standard.
Cilj ovog zakona je da se pokrene građevinska industrija Srbije, koja je očigledno zadnjih godina u teškom stanju. Podaci o tome su vrlo jasni. U zadnje dve godine je 50.000 ljudi koji su radili u građevinskom sektoru Srbije ostalo bez posla, čuli smo danas da je 850 preduzeća iz ove oblasti, malih i srednjih preduzeća, pa i velikih, ugašeno, obim investicija je prepolovljen, broj izdatih građevinskih dozvola u prošloj godini je za 50% manji nego u 2008. godini, i tako redom. Dakle, podaci su vrlo sumorni i daju nam tešku sliku o stanju građevinske industrije u Srbiji.
Pre samo godinu dana u ovom parlamentu se vodila rasprava o novom Zakonu o planiranju i izgradnji i mi smo od nadležnog ministra tada dobijali uveravanja da će donošenjem tog novog zakona biti znatno skraćene procedure, da će biti pojednostavljeni procesi i da će mnogi investitori koji žele bilo šta da grade u ovoj zemlji, da pokreću bilo koji biznis, imati prilike da to rade na jednostavniji i brži način, i da će se donošenjem novog zakona, u stvari, pomoći kompletnoj građevinskoj industriji i svim investitorima da gradnja krene napred i da će one administrativne prepreke koje su postojale u prethodnom periodu zbog lošeg prethodnog zakona biti ovim zakonom prevaziđene, a vreme za dobijanje dozvola i otpočinjanje gradnje biti znatno kraće.
Godinu dana je prošlo od donošenja tog zakona, sasvim dovoljno da se analiziraju efekti primene tog zakona. Imali smo u više navrata analize i od Privredne komore i od strukovnih udruženja da je broj izdatih građevinskih dozvola znatno manji nego prethodnih godina. Recimo, zadnji podatak je bio da je za prošlu godinu 50% manje izdatih građevinskih dozvola, što jasno govori da taj zakon nije pogodio metu i nije uticao na prevazilaženje krize u ovom sektoru.
Prošle godine je Vlada, posle više od godinu dana od kada je svetska ekonomska kriza nastupila, donela uredbu kojom se daju subvencionisani krediti za kupovinu domaće robe, između ostalog i građevinskog materijala, čime se želelo, vrlo opravdano, da se pospeši domaća građevinska industrija i uopšte industrija i domaća tražnja, kako bi se domaća preduzeća uposlila, a radnici zadržali bar isti nivo poslova, kako ne bi ostali bez posla, bez zarada i otišli na ulicu kao mnogi drugi.
Međutim, i u samom obrazloženju ovog zakona se kaže da efekti te mere nisu bili dovoljni i da je potrebno da država preduzme mere kojima bi pokrenula tražnju za građevinskim radovima domaćih kompanija, odnosno da pokrene novi ciklus gradnje obezbeđujući povoljno finansiranje od domaćih poslovnih banaka.
Dakle, s obzirom da je kriza teško pogodila građevinski sektor i da su mnoge firme ugašene a mnogi ljudi ostali bez posla, država sada primenjuje jednu drugu meru, pokušava da većim obimom investicija pokrene i uposli domaću građevinsku operativu, samim tim i industriju građevinskog materijala, što je, opet kažem, kao namera, zaista pozitivno i mi tu nemamo nikakvih primedbi. Ostaje samo jedan ključni problem, a to je ko će finansirati te silne radove i iz kojih izvora će biti plaćeni ti radovi, odnosno šta će ta građevinska operativa raditi?
U članu 4. ovog zakona se kaže da će Vlada utvrditi projekte za izgradnju visokogradnje i niskogradnje koji se finansiraju u skladu sa zakonom, a ti projekti mogu biti izgradnja škola i obdaništa, bolnica, stanova, auto-puteva, sportskih objekata, objekata za potrebe obavljanja delatnosti u oblasti kulture i drugih objekata od javnog značaja.
Dakle, svi ovi objekti, koji su, naravno, potrebni i lokalnim samoupravama i državi u celini, jesu opravdani i jesu verovatno nešto što može da pokrene posustalu građevinsku operativu, ali postavlja se opravdano pitanje – u ovakvim uslovima ekonomske krize, gde je punjenje budžeta zaista dramatično loše, gde ne može nivoom prihoda koji ostvaruje da pokrije ni osnovne, minimalne troškove koje ima prema raznim korisnicima budžeta, država će krenuti u masovnu gradnju, kako reče ministar, i to tako što će, ovde ne piše koji su izvori finansiranja, ali će verovatno da uzima komercijalne kredite od poslovnih banaka i graditi, odnosno rekonstruisati razne javne objekte koje sam prethodno pomenuo.
Dakle, opet nemamo realne izvore prihoda, realno finansiranje u smislu da se kroz poreze i prihode u budžetu stvara višak vrednosti pa iz toga finansiramo ovakve objekte, već ćemo i dalje uzimati kredite i, s jedne strane, upošljavati građevinsku industriju, radeći na tome da ljudi ne ostanu bez posla ili da dobiju nove poslove, a s druge strane će se država zaduživati, pa ćemo za neku godinu, kada ti krediti treba da budu vraćeni, doći u ćorsokak i biti praktično pred potpunim kolapsom.
Podatak da država u ovom trenutku duguje preko 150 miliona evra građevinskoj operativi za radove koje su, pre svega, privatne firme izvodile za državu, odnosno izvodile projekte koje finansira država, dovoljan je pokazatelj da nešto s ovim zakonom ne štima.
Nije pad tražnje građevinskih poslova nastupio zato što država manje investira, ili neznatno manje investira ove ili prethodne godine u odnosu na ranije godine. Nedostatak posla u građevinskoj operativi i građevinskoj industriji se, pre svega, odnosi na nedostatak investicija koje dolaze od privrednih preduzeća, od realnih investitora, a ne od države. Dakle, pre svega od privatnog kapitala, koji je trebalo, prema predizbornim obećanjima, da se slije u ovu državu i uposli više od 200.000 ljudi koji nisu imali posla.
Naravno, to su tada bila predizborna obećanja i od tih obećanja, sada je svima jasno, nema ništa. Ali ostaje jedno teško pitanje – kako ćemo nadomestiti toliki nedostatak posla ukoliko nema privatnih investicija, bilo domaćih bilo stranih, i kako država misli da nedostatak posla u tom sektoru, od tih realnih investicija, nadomesti kroz državne investicije?
Doći ćemo u paradoksalnu situaciju da će država, kada utvrdi spisak prioritetnih projekata koje će finansirati, bilo da se radi o projektima sa nivoa lokalne samouprave ili sa nivoa države, krenuti u, kako se kaže u članu 5, pregovarački postupak sa podobnim firmama, a te podobne firme će se utvrditi na osnovu kriterijuma koje će opet doneti Vlada u posebnoj odluci. Nameće se zaključak da partije na vlasti žele kroz skupštinsku većinu oličenu u Vladi da donesu poseban akt kojim će utvrditi podobne i nepodobne firme, pa će sa njima voditi pregovore koje će poslove koja firma raditi i za koji novac.
Šta je efekat člana 5, kojim se definiše ova procedura? Na postupak izbora projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora, primenjuje se pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke. Dakle, izbegava se postupak javnih nabavki.
U stavu 3. se kaže da je naručilac dužan da uputi poziv svim preduzećima iz člana 3. stava 2. ovog zakona, dakle onim preduzećima za koje je utvrđeno da su podobna, jer će Vlada utvrditi poseban spisak preduzeća koja mogu da rade poslove koji se finansiraju po ovom zakonu, a preduzeća koja mogu raditi ove poslove će biti ona preduzeća koja će koalicioni partneri u Vladi odrediti, pa će uputiti poziv ovim preduzećima, prethodno podobnim, a rok za dostavljanje ponuda je 15 dana od dana prijema poziva za dostavljanje ponuda.
I zahtev za zaštitu prava ponuđača i javnog interesa ne zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke. Kroz član 5. ovog zakona se Zakon o javnim nabavkama kompletno derogira i potpuno stavlja van snage u ovoj oblasti, jer se rok koji je do sada definisan u Zakonu o javnim nabavkama, koji iznosi 45 dana, a u mnogim slučajevima se piše zahtev pa se taj rok iz opravdanih razloga skraćuje, i dobićemo da će rok za dostavljanje ponuda biti 15 dana, ali zahtev za zaštitu prava ponuđača može ići prema Komisiji za zaštitu prava ponuđača ali neće bitno dalje uticati na aktivnosti naručioca posla.
Dakle, kroz ovaj član se kompletno propisuje na koji način će biti dodeljivani poslovi koji se finansiraju iz državnog budžeta za ovakve namene. Ceo benefit ovog zakona će biti da će rok biti skraćen sa 45 na 15 dana i što oni ljudi koji smatraju da su oštećeni podnošenjem svojih ponuda neće moći da ostvare svoja prava, odnosno komisija može da razmatra njihove primedbe, ali to neće uticati na dalje izvođenje posla. Dakle, i oni ljudi koji neće dobiti poslove i koji će zbog niže cene, zbog boljih uslova tražiti da se zaštite njihova prava, neće moći ta prava da ostvare, jer će to kroz ovaj član zakona biti potpuno nemoguće.
Zaista ne razumem, ako se želelo iskreno da se pomogne da se poslovi ubrzaju (samo ne vidim koji su to poslovi koji toliko čekaju i zbog kojih kompletna građevinska industrija stoji, a da se moraju na ovaj način grubo kršiti odredbe Zakona o javnim nabavkama), zašto se onda nije išlo na promenu određenih članova Zakona o javnim nabavkama koji definišu rokove za donošenje odluka i dostavljanje ponuda, čime bi, praktično, bilo potpuno ispoštovano to što piše u zakonu i ne bi se stvorila mogućnost i sumnja da se kroz ovaj zakon kreće u još veću korupciju, koja je očigledno postojala i do sada, naročito u oblasti izvođenja građevinskih radova i investicija od strane države.
Prema podacima Transparensi internešenela, Srbija je 2009. godine po indeksu korupcije koji iznosi 3,5 na 83. mestu, iza Makedonije, iza Hrvatske, iza Crne Gore. Stupanjem na snagu ovog zakona, gde će se ogromna sredstva iz državnog budžeta davati izvođačima metodom pregovaračkog postupka, direktnom pogodbom, garantujem da će stepen korupcije porasti bar za pet indeksnih poena i da će Srbija biti na još neslavnijem mestu nego što je bila.
DSS je podneo niz amandmana koji se tiču postupaka koji su definisani u članovima ovog zakona i smatra da će se donošenjem ovog zakona grubo narušiti princip javnosti u trošenju državnih sredstava, naročito u odabiranju izvođača radova za one projekte koje finansira država. Smatramo da, bez obzira koliko se želi da se pomogne domaćoj građevinskoj industriji, tu ne može da bude isključen proces javnosti i javnog poziva i tendera za davanje ponuda za izvođenje određenih radova i da se mora štititi javni interes kroz mogućnost podnošenja zahteva za zaštitu prava ponuđača.
U skladu s tim kako će se Vlada opredeliti prema ovim amandmanima, tako ćemo se i mi opredeliti prema celom zakonu. U suštini, podržavamo ideju da se domaća industrija i domaća privreda pomogne kroz određene mere, ali to ne znači da donošenje ovakvog zakona, koji će potpuno isključiti javnost i mogućnost kontrole javnosti nad državnim finansijama i stvaranje mogućnosti za korupciju, treba da bude paravan za ono što će iz ovog zakona proisteći.
Mnoge pozitivne efekte ovog zakona će potpuno baciti pod noge upravo član 5, koji će omogućiti da stranke na vlasti prvo odaberu koje su to podobne firme koje će raditi državne projekte, a onda će dogovorno sa njima utvrđivati koja će cena biti za te projekte i koliko će partije na vlasti ili pojedinci imati od tih projekata procentualno.
Na ovaj način država će, pored ovog negativnog efekta, zaći u još jednu dubiozu – ili će država uzeti ogromne kredite da bi izgradila određene objekte za koje postoji potreba ali nisu neophodni u ovom trenutku jer se nalazimo zaista u teškoj krizi, ili će raspisati tendere, dati posao privatnim preduzećima, a za to im ne uplatiti novac, već ih obavezati da uzmu skupe kredite da bi mogli da izvedu posao, a onda im dugovati po šest meseci, godinu ili više i tako ih dovesti u potpuno nezavidan položaj da moraju da plaćaju skupe kredite bankama i da dolaze u nelikvidnost, odnosno potpuni bankrot, jer država neće imati od čega da im isplati dugovanja jer se radi o ogromnim sredstvima koja nisu realan prihod u budžetu, već će morati na druge načine da se obezbeđuju. Hvala.

Minut i 30 sekundi je preostalog vremena.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je potpuno jasno da ova vlada pokušava i želi da sagleda svu ozbiljnost negativnih efekata ekonomske krize, da traži i nudi određena rešenja i kada je reč o ekonomskoj i kada je reč o budžetskoj i kada je reč o socijalnoj politici.
Tačno je i složio bih se u konstataciji s gospodinom ministrom da je građevinska industrija sektor od posebnog nacionalnog značaja u okviru Strategije za prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize. Ono što se svakako može zapaziti jeste da Vlada Republike Srbije, kada je reč o do sada predloženim merama, nastoji da održi i poveća nivo proizvodnje koliko je to moguće i nivo investicija. Naravno, prisutna su značajna ulaganja u infrastrukturu, zato što jedino takav pristup omogućava da se reši ono ključno i goruće pitanje i problem u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.
Tačno je da je situacija u građevinarstvu loša i to pokazuju i podaci koji su između ostalog vrlo precizno izraženi u obrazloženju ovog zakonskog predloga koji je danas pred nama, ali je tačno i to da je prepoznatljiva intencija Vlade Republike Srbije kada je reč o aktivnostima koje su usmerene ka niskogradnji. Koridor 10 je nacionalno pitanje i danas svako u Srbiji shvata važnost Koridora 10. Razvijena infrastruktura je uslov efikasnije ekonomije, odnosno bez infrastrukturnog, rekao bih, nema ekonomskog razvoja.
Smatramo da je veoma važno da Srbija postane jedno veliko gradilište, jer to predstavlja osnov i preduslov za bolju budućnost Srbije. Naravno da je za privredu Srbije u celini veoma važno pokretanje i stimulisanje visokogradnje, čiji je glavni nedostatak, kako je, između ostalog, danas rečeno, nedostatak tražnje u privatnom sektoru, i naravno da podržavamo nameru države da kroz vanredne mere poveća tražnju.
Podržavamo u načelu ovaj zakonski predlog jer zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakona, a to je podsticanje, razvoj i upošljavanje domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanje likvidnosti tog sektora, zatim razvoj i upošljavanje domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, mogućnost otvaranja novih radnih mesta i naravno da će to omogućiti i podstaći privredni razvoj u Srbiji, što je od izuzetne važnosti.
Takođe, podržavajući ovaj zakonski predlog u načelu, želimo da podržimo i ono što će u skladu s ovim zakonom biti realizovano i finansirano, a to je izgradnja škola, obdaništa, bolnica, zdravstvenih ustanova, stanova, auto-puteva, državnih puteva, sportskih objekata, zgrada za obavljanje delatnosti iz oblasti kulture i drugih objekata od javnog značaja.
Šta je još, po našem mišljenju, izuzetno važno kada je reč o ovom zakonskom predlogu? Za projekte koje finansira država ubrzana je procedura za izbor ponuđača, ukinuto je suspenzivno dejstvo prigovora na sam nastavak procesa javne nabavke, uz obavezu da se poziv uputi svim domaćim preduzećima koja ispunjavaju kriterijume.
Pretpostavljamo da će kriterijumi, između ostalog, biti određeni broj kvadrata koji je izgrađen u jednoj ili protekle dve godine, da imaju određeni broj zaposlenih radnika i da postoje određena ulaganja u opremu i sredstva za rad.
Naravno, država kontroliše realizaciju projekata, određuje minimalne i maksimalne cene, i pri realizaciji projekata moraće da se koristi domaći građevinski materijal u učešću od najmanje, kako je navedeno u ovom zakonskom predlogu, 70%.
Takođe, zakon predviđa i brže izdavanje građevinskih dozvola, što je izuzetno važno i čime će se izbeći sporost administracije u pojedinim lokalnim samoupravama, što je danas činjenica.
Tačno je da određena nepoznanica, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, jesu uslovi i način finansiranja, ko će i sa koliko procenata projekte finansirati, sa koliko procenata će projekte finansirati grad, sa koliko procenata će projekte finansirati država ili poslovne banke itd. Takođe je rečeno da Vlada utvrđuje spisak projekata koji će biti finansirani. Prosto, logično je da se sredstva za njihovo finansiranje predvide u budžetu i na koji način će to biti realizovano u ovom konkretnom slučaju, kada je reč o ovom zakonskom predlogu.
Ono oko čega se zapravo najviše polemisalo proteklih dana zapravo je sadržano u jednom pitanju – da li bilo koja odredba ovog zakona na bilo koji način narušava primenu Zakona o javnim nabavkama i prethodno potpisane međunarodne sporazume?
Mi želimo da verujemo da će ovim ubrzanim procedurama Vlada uspeti da pomogne građevinsku industriju da izađe iz krize, odnosno da poveća aktivnost građevinske industrije, koja je najmanja u poslednjih deset godina. Ubeđeni smo, kako je i ministar rekao u svom uvodnom izlaganju, da ćemo u narednih mesec dana imati i prve pozitivne očekivane efekte. Iz tog razloga želim još jednom, na samom kraju, da ponovim da poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je šest minuta i 35 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, vi ste malopre, u jednom od obraćanja narodnim poslanicima pomenuli neke, koliko mi se čini, ''tender bastere''. Sad zamislite ironiju - vi se, kao predstavnik Vlade, predstavnik države, žalite Skupštini na pojave u društvu, u državi, u privredi, zbog kojih vi ne možete da funkcionišete kako treba, ne vi nego Vlada.
U ime SRS pitam – ko je dužan da reaguje na njih? Mehanizmi su u vašim rukama. Institucije su u vašim rukama. Šta je u pitanju? Da li nemate političku volju, da li nemate političke hrabrosti ili spremnosti da se obračunate sa ljudima koje ste pomenuli? Šta je ostalo nama koji sedimo u opoziciji?
Zamislite priču, kratka digresija, jedan ludak je danas naručio tekst u novinama "Blic" – Vojislav Šešelj naručio ubistvo Tomislava Nikolića. Da li da očekujemo od države da će da reaguje? Od nadležnih državnih organa? Ne možemo. Tražimo od policije i tražimo od BIA da utvrdi sve činjenice. Možemo li da očekujemo da će to da urade? Ne možemo. A bitno nam je, da bismo pokrenuli postupke i dokazali istinu.
U takvoj državi živimo, ali se vi žalite na slabosti koje bi trebalo vi da ispravljate. Lepo je što ste malopre rekli – 86% opština ušlo je u proceduru za izradu prostorne i planske dokumentacije. Ali nije tu kraj priče. Prava se priča otvara kad pogledate ko radi prostorne planove, ko radi planske dokumente, ko ima privilegiju da dobija te poslove. Eno ih preko puta predsednika, na Andrićevom vencu (nećemo da ih promovišemo).
Mi sad možemo da pozdravimo ideju podsticaja državnog intervencionizma u građevinskoj industriji, ali će se sve svesti samo na to. I tu se svaka pozitivna priča završava. Bojimo se i otvoreno sumnjamo u zloupotrebe, kojih će svakako biti, a kojima su krila data i vetar u jedra dunut upravo određenim odredbama ovog zakona.
Vi nas uveravate da ćete ovim oživeti građevinsku industriju, a Vlada i Narodna banka Srbije ne mogu da se dogovore oko lizinga za stanogradnju. Ko je kriv zbog toga? Dva oka u glavi, ako mogu tako slobodno da se izrazim, svađaju se i ne mogu da se dogovore oko banalne stvari. Tačno je, očigledno su razroki, ne bismo birali novog guvernera da nije tako. Ali, onda i vaša priča i promocija ovog zakona zaista mora da ima meru, da se to ne predstavlja kao da je sve lepo i da živimo u Diznilendu.
Kažete da je ovo veoma važan zakon, koji će pomoći građevinskoj industriji, a onda spominjete mistrije i ove ljude, građevince. Recite nam gde piše u ovom zakonu da će ljudi o kojima govorite biti sagledani kroz ovaj zakon? To ne piše nigde. Vi ste ozbiljnu priču o pomoći tim ljudima izvukli iz Parlamenta, izvukli iz zakona i poverili podzakonskim aktima. I to je praksa koja se ovde nastavlja.
Zaista imamo opravdanu sumnju u sve ovo što ste naumili da uradite. Pokušaćemo i kroz priču na sve to da ukažemo, a i dostavili smo amandmane kojima smo pokušali da reagujemo na ovaj tekst zakona i verujem da ćete, ako ih prihvatite, moći bar delimično da pokažete ono što ste rekli u svom uvodnom izlaganju ili u jednom od svojih današnjih izlaganja.
Zašto smo protiv? Nismo protiv, ali se. objektivno, državni intervencionizam ovde dovodi u pitanje, zato što će biti sagledani ljudi koji vam predlažu mere, grupa ljudi koja čini 30% građevinske operative koja danas radi. Hoće li ''Građevinar'' iz Niša imati beneficije na osnovu ovog zakona? Hoće li ljudi koji godinama ne primaju plate, nemaju plaćene poreze i doprinose, biti sagledani kroz ovo? Da li će firme koje se "staraju" o tim radnicima imati reference koje ste vi ovde definisali da dobiju posao, s jedne strane, ili da povuku kredit, s druge strane? Pa, neće, naravno.
SRS smatra da je intervencionizam na koji ste se opredelili opak, poguban, jer se ne rukovodi ekonomskim interesima, nego se rukovodi isključivo političkim interesima, političkim interesima onih koji danas čine Vladu Republike Srbije, a pokazali ste godinama unazad da određene marketinške vrednosti nekih projekata umete vešto da koristite.
I ne možete uopšte da nas ubedite da ovo nije jedna od takvih kategorija. Ovo će vešto da se koristi. U ovoj godini ne, jer je već prošla, o tome ću govoriti nešto kasnije, kada je u pitanju građevinska sezona, ali ćete svakako to da koristite u narednoj godini.
Sve što ste naveli u ovom zakonu, ne može da se prepozna niti da se reši. Ovaj zakon, takav kako je napisan, znate na šta najviše liči? Građevinskim rečnikom rečeno, na jedno idejno rešenje. Na ovih osam članova mogli biste da nanižete još 70 ili 80 članova, pa da sve to dobije neki svoj smisao. Ali da to stavite u osam članova i sve važne stvari u ovom zakonu poverite Vladi i definišete podzakonskim aktima, pa gde tu mi da vidimo političku korektnost ili da vidimo ekonomski interes ove države?
A znamo kakva su iskustva sa zakonima koji su dolazili upravo iz vašeg ministarstva. Evo, čak i da se ogradim i kažem da ne želim da sumnjam u vašu ličnu dobru volju i nameru, da pretpostavimo da je to tako. Šta je bilo sa Zakonom o planiranju i izgradnji? Zapeo je. Spremate njegove izmene i dopune. Šta je bilo sa uredbama koje su proisticale iz tog zakona? Da li ste tu pokazali spremnost ili hrabrost ili snagu da se suprotstavite interesnim grupama kojima ste morali da se suprotstavite, a bili su jako zainteresovani i za Zakon o planiranju i izgradnji i za podzakonske akte, odnosno te uredbe koje su i dan-danas gotovo sporne.
Šta je bilo sa Zakonom o državnom premeru i katastru? Zašto ga pominjem? Pa, to je jedan od najvažnijih zakona koji uređuje tržište nekretnina, a tržište nekretnina je jako važno za ovo o čemu danas govorimo. Već smo ga menjali. Dokle smo stigli s tim katastrom nepokretnosti u Srbiji danas, vi to najbolje znate. Zato vam i nisu retke izjave da je stanje katastrofalno u segmentu koji, nažalost, mnogo manje pažnje s vaše strane ima nego sektor zaštite životne sredine.
Pogledajte izveštaj Vlade Republike Srbije za 2009. godinu. Kada je građevinarstvo u pitanju, imate jedan ovoliki segment teksta, gotovo sve ostalo je posvećeno zaštiti životne sredine. I danas nas ubeđujete da su ovo prave stvari, koje će dati podsticaj građevinskoj industriji, odnosno ekonomskom razvoju Srbije u situaciji u kakvoj ona danas zaista jeste.
Pogledajte, recimo, šta ste napisali u obrazloženju, odnosno u analizi efekata. Neću čitati sve, ali pogledajte ovo – rešavanje trenutne prezaduženosti građevinskih preduzeća, a posebno prema bankarskom sektoru.
Ovim zakonom ćete rešiti problem likvidnosti u građevinskoj industriji? Što niste pokazali volju, pa izmirili svoje dugove prema građevinskoj industriji? Dugujete 140 miliona evra iz prethodne godine, 30 milijardi dinara iz 2007. godine. Koliko ste dugova iz 2008. godine građevinskoj industriji izmirili? To je prava priča o rešavanju pitanja likvidnosti građevinskog sektora. Šta ćete da radite? Odvojili ste šest milijardi iz budžeta, ili planirate na osnovu ovih mera to da uradite, i podići ćete građevinsku industriju?
A, ponavljam priču s početka, time će se opet baviti oni kojima državni intervencionizam uopšte nije bio potreban, koji su u vremenu krize sa svojim finansijskim mogućnostima mogli da plivaju, i oni danas jedini u Srbiji i rade, ali oni se ne ograđuju od intervencije države. Znate njihove poslovne promašaje. Prija im kada ih država kroz kredite subvencioniše, ali nemaju nameru da pokažu socijalnu odgovornost pa da učine nešto sa svojim profitom. Ne bih rekao čak ni socijalna odgovornost, neće da izmire svoje osnovne i elementarne socijalne obaveze, da plate radnicima, a 50.000 ih je bez posla u građevinskom sektoru ostalo u protekle dve godine, plate, poreze i doprinose. I mi sada ovo predstavljamo kao neku veliku stvar. Naravno da ne možemo.
Pitamo vas, gospodine ministre, zašto ovo nije rađeno na početku godine. Hoće li ovo čekati rebalans budžeta? Gde ćete da uštinete tri ili šest milijardi da biste finansirali ili sufinansirali projekte koje definišete ovim zakonom? Na konto čega? Odakle? To su prave priče koje je danas trebalo da pričamo. Od toga nema ničega u zakonu. To je sve povereno Vladi, mimo Skupštine i, svakako, mimo javnosti.
Šta dalje piše? Očuvanje resursa građevinskih preduzeća, a pre svega njihove materijalne supstance. O dugovima države prema njima sam rekao, ali tu ne treba zaobići ni njihove dugove prema državi. Takve smo amandmane predložili, da se posebno, po kriterijumima koji će se definisati kroz podzakonske akte, uzmu u obzir preduzeća kojima se duguje i koji duguju državi.
Pominjete malopre protekcionizam. Za šta služi intervencija države nego da protekcionistički zauzmemo odnos prema domaćim preduzećima? Šta je tu problem? Onima kojima državna intervencija ne treba, njima pravila ne možete ni da namećete. Oni će da investiraju gde to mogu da rade, u to će ugrađivati opremu i materijal koji oni žele, i vi tu ne treba i ne smete da se mešate. Ali kada ste već opredelili državu da reaguje, onda reagujte potpuno kategorički i reagujte do kraja, da tu građevinski sektor zaista oseti određene efekte, kad se već na ovakav način u tom sektoru interveniše.
Kažete dalje – povećanje finansijske discipline ukidanjem dampinga i sive ekonomije rada na crno. Građevina je druga oblast industrije u Srbiji koja je u sivoj zoni. Kada bi država pokazala volju, imala snagu da se sveobuhvatno obračuna sa sivom ekonomijom, sve bi bilo drugačije.
SRS je ubeđen da bi za razvoj građevinske industrije i uopšte ekonomije u Srbiji danas više efekata imalo da raspravljamo o Zakonu o fiskalnoj odgovornosti nego o ovom zakonu, jer fiskalna odgovornost je nešto što bi obezbedilo novac, kog vi kažete da nema. Ima ga, ali ne možete da mu uđete u trag. I mnogo bi se pametnije trošio u investicijama u ovoj oblasti, koje, po mišljenju SRS, zaista mora da bude jedan od prioritetnih zamajaca privrede Republike Srbije. I tu ne možemo da se sporimo, tu vam dajemo za pravo kada kažete da je jako važno.
To jeste jako važno, ali sve ostalo se zaista dovodi u pitanje, od pisanja do primene svega ovoga. A kad govorimo o primeni, ovaj je zakon, gospodine ministre, vodič za subjektivno tumačenje propisa i za korupciju. Pokušaću da vam objasnim zašto sam to tako rekao, a to smo vrlo konkretno rekli kroz naše amandmane.
Prvo je pitanje javnih nabavki. Kažete da jeste u skladu sa zakonom. A zašto ste preskočili, prvo, restriktivni put, pa pregovarački sa javnim pozivom? U ta dva niste mogli da se nađete, pa ste uzeli pregovarački postupak bez javnog poziva. Da verujemo da neće biti zloupotreba.
Pa vi lično znate, gospodine ministre, da postoje predsednici opština koji imaju građevinske firme, prema kojima postoji sklonost pojedinih članova Vlade. Zamislite šta će na tom nivou da se dešava. Dešava se i sad, bez ovog zakona, a zamislite sad, gde se Zakon o javnim nabavkama koristi u njegovom segmentu gde je najinteresantniji za zloupotrebe i korupciju.
Zamislite šta će tu da bude. Šta piše, koji su to kriterijumi, koja preduzeća će da rade? Nema ništa. Ovde nema ništa, sve ste poverili Vladi. Za SRS to je najveća opasnost i najveći problem, naravno.
Vraćam se na protekcionizam. Zašto 70% građevinskog materijala i opreme? Pitajte građevinske firme, građevinske radnike, one koji se zaista bave ozbiljno ovim poslom. Gotovo ništa u građevinskoj industriji danas ne postoji, a da se ne proizvodi u Srbiji. Sedamdeset posto nije dovoljno. Opredelili ste se za protekcionizam. Pozdravljamo. Zašto nije 100%?
Delovali smo na to svojim amandmanima i rekli - neka karakter projekata bude takav da se isključivo koristi domaći materijal. Ono što se iz inostranstva uvozi, to je luksuz. Pa čak i sferi luksuza nemate više ništa što ne može da se proizvodi u Srbiji. To će uposliti domaće građevinske firme, to će uposliti proizvođače građevinskog materijala i one koji će građevinske usluge da nude. Da se da posao isključivo onima koji imaju sedište ovde, koji ovde plaćaju poreze, koji ovde plaćaju doprinose i da se taj zamajac koji tražite i na kom insistirate zaista pokrene. To ima svoj smisao.
Što 70%? Neka bude 100%. A sve ostalo, vraćam se opet na malopređašnju priču onih koji su privatni investitori, koji samostalno o tome odlučuju, na to vi i ne treba i ne možete da se mešate. Vaše je da im stvorite preduslove da troše svoj novac. Naravno, kako to radi država, i vi i ja znamo.
Pogledajte član 7. zakona. Da li zaista da verujemo da ovde neće biti zloupotreba? Odnosi se na projekte koji su već započeti. Zašto da ne sumnjamo da ćete kriterijume usklađivati sa projektima koji su započeti? Zašto da ne prepoznamo interes nekog da država isfinansira, kroz ovaj aranžman, njihove promašene investicije iz prethodnog perioda? Šta nam je garancija da se to neće koristiti u političku promociju i u politički marketing? Nije ništa, a iskustvo nam govori da će toga biti. Zato smo rezervisani prema ovom.
Kažete - hitan postupak. Danas je bilo reči, u Danu za glasanje, kada ste glasali, da se zakon na osnovu Ustava…, pa se izjašnjavamo da zakon stupa na snagu pre ustavnog određenja od osam dana posle ovog. Pa to bi imalo smisla da ste o ovome raspravljali u januaru ili februaru. Ušli smo u pola građevinske sezone. Sad nam obrazlažete hitan postupak. Dok se sve ovo uspostavi i implementira, mi ćemo izaći iz građevinske sezone. Kakav je smisao? O čemu se radi?
Zato kažem da je Vlada morala da nađe meru, i vi kao njen predstavnik, kad je jedan ovakav, štur, nedorečen i tendenciozno takav zakon iznela pred narodne poslanike. Mislim da ste to bili dužni i obavezni, i očekivao sam od vas, iskreno, da će nešto tako i da se desi.
Za sam kraj, SRS ovo, u ovakvoj formi, neće podržati, naravno. Predložili smo amandmane kojima smatramo da će korist imati ne Vlada nego građevinski sektor, kome zaista pomoć treba. Mislim da bi trebalo o njima ozbiljno da razmislite i da ih prihvatite. Čini mi se, ponavljam, da bi to bilo dobro za sve. Ovako, neubedljivo i tanko, zaista ne zaslužuje podršku. Hvala, ministre.

Iskorišćeno je 19 minuta vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sve smo očekivali, ali da se ovakav zakon pojavi u proceduri, to je za nas veliko iznenađenje. Da u 21. veku, posle tolikih evropskih zakona, vi nama ponudite sada da neko bude taj ko će se pogađati, praviti i ugovarati poslove... A ko je taj ko bi to mogao da uradi u aktuelnoj vlasti?
Mnogi su ljudi odgovarali, mnogi su u zatvoru – je l' bio tender, nije bio tender, ne znam da li je dobro objavljen itd., a kod vas sada tražite totalnu anarhiju. Budite vrlo konkretni, pripremite neki zakon koji bi bio rešenje. Znamo da je građevinarstvo u velikoj krizi, znamo da je putna privreda u velikoj krizi, znamo da ste obećali u martu velike radove i velike investicije, znamo da ste obećali auto-puteve, četiri auto-puta odjednom, i sada ćete da pravite jedan negde iz sredine. To je kao kad bi čovek počeo da zida kuću, napravi špajz i sve drugo ne dira, i kaže – evo, za ovu godinu dosta, neka ga, špajz ćemo zidati, a sve drugo će da stoji.
Moraju prvo temelji da se urade. Niko ne počinje put negde gde ne može ni na karti da nađe gde ste ga napravili. Kao što je u neko prošlo vreme neko od vaših koalicionih partnera počeo da pravi prugu Valjevo-Loznica. Napravili su 500 metara šina i jedan tunelčić, i to sad stoji u nekim kukuruzima tamo i niko tu više nije prišao 20 godina. Šta raditi s tim parčetom pruge i s tim tunelom? Ali to se u jednoj kampanji uslikalo, pokazalo, prikazalo, neko je rekao - gradi se pruga, narod je poverovao, glasao i sve se tako završilo.
Ništa od gradnje nema. Građevinska sezona prolazi, a mi sad donosimo zakone. Godišnji odmori prolaze, dolazi jesen i kraj je građevinske sezone. Gospodine ministre, ovo vam je treća građevinska sezona kao ministru građevine. Nije se još mrdnulo sa mrtve tačke.
Nekad sam s vama ovde razgovarao i pričao o nekim poslovima, o ''Nuba investu'', o nekim firmama itd. Ne znam kakav je sad vaš komentar kad ste davali po novinama raznorazne nepristojne komentare, a nedavno je Ratel napisao zvanično da ''Nuba invest'' ne može da radi taj posao i poslao mi dopis u Skupštinu, jer nije ovlašćen. To bi bilo kao da taksisti date da taksira, a on nema vozačku dozvolu.
Ako sad budete na takav način određivali, davali dozvole, davali poslove, ne znam gde ćemo stići. Ovo je veliki problem, a veliki problem će biti u mnogim investicijama. Jedan privatnik ima po pet-šest istih firmi, registrovanih na razna imena. Ovde postoje stranačke firme, partijske firme. Nedavno sam se iznenadio kad sam video da se jedan od bivših visokih funkcionera pojavljuje u izgradnji, u putnoj privredi, sa asfaltnom bazom, sa firmom, u jednoj kampanji. Radi čovek radove, izvodi na veliko. Sve poslove dobija i radi i ne može mu niko ništa. Zašto? Zato što je iz vladajuće koalicije. Da je iz opozicije, bilo bi mnogo problema i sigurno ne bi mogao to da radi.
Kako ćete vi ovo da rešite i šta će da nastane? Vi znate šta je problem. Tender ne može da se raspiše dok se ne zatvori finansijska konstrukcija. Nedavno ste davali neodgovorne izjave da za mnoge nemate projekte. Nije tačno, imate projekte, ali su neki vaši prijatelji, koji su izuzetno teški kriminalci, možda sklonili projekte, pa sad ponovo projektuju za iste pare, samo promene koricu i serviraju projekat. Kako je moguće da nema projekat za nešto što je bilo na međunarodnom tenderu? Kako je moguće da najveći evropski giganti konkurišu za neki posao, a kažete da nemate projektnu dokumentaciju?
Prema tome, samo se vi smeškajte (vi se lepo smeškate, imate lep osmeh, ovako, sa gospođom Čomić kada razmenite, i to je vrlo fino), ali ja vam kažem da vi sad uvodite ovu državu u velike probleme. Počinjete da radite ponovo bez para, bez obezbeđenih sredstava, bez zatvorenih finansijskih konstrukcija, bez nekih obaveza, nekih kreditnih linija koje ste najavili, a nema ih nigde.
Recite mi, gospodine ministre, u trećoj građevinskoj sezoni koliko ste napravili stambenih jedinica u Srbiji, koliko kuća, koliko stanova. Koliko ste predali građanima na upotrebu? Koliko je napravljeno, od ta četiri auto-puta, kilometara puteva? Šta je sa ovim za Makedoniju što ste ga otvarali? Jeste li nabavili dozvolu za ovo parče auto-puta prema Kragujevcu? Da li ima građevinske dozvole ili je još nema?
Prema tome, morate biti veoma jasni, veoma konkretni. Ne možemo u Parlamentu razgovarati - zaposliće se ljudi. Znate li koji je to podatak - radićemo posao ovako, ubrzaćemo posao i zaposlićemo ljude. Koliko ubrzati? Koliko radnika ćemo zaposliti? Koji su to projekti? Da li ovo ostaje trajno da važi? Koje su to investicije? Koji su infrastrukturni projekti? Koliko ljudi sad radi u putnoj privredi? Koliko ljudi je angažovano u građevinarstvu trenutno, da aktivno radi i uredno prima platu? Koliko građevinskih firmi radi, a koliko firmi ne radi?
Šta je sa gigantima koji su postojali a danas više ne postoje, ugašeni su? Da li će raditi ovo ili neće? Koliki obim investicija planirate do kraja godine? Koliko imate sredstava? Koliko ste zatvorili finansijskih konstrukcija, za koje projekte, da bismo ovaj zakon usvojili i da bismo o njemu razgovarali? Koliko imate planirano sredstava sada za investiciju u građevinarstvu, koliko u putnoj privredi? Koliko je to sredstava, koliko stambenih jedinica?
Pričali ste o hiljadama stanova, nijedan još nije napravljen. Pričali ste o projektima koji će se raditi, sad ćete sa dve milijarde dinara početi nešto da radite na auto-putu. Šta može da se uradi? Ne možete da raspišete tender sa dve milijarde dinara. Morate ovako, da skupite neke putare, da se malo prevare, da rade, i da im se posle plaća nešto povremeno. Kako, na koji način?
Koliki će biti prihod od ovih investicija koje su u toku? Da li će moći da servisiraju kreditne linije? Šta ćete dobiti od Novog Sada, Subotice, kad je to već sad pod naplatom? Iz čega će to da se održava, iz čega će da se plaćaju kreditne linije ako su uzete, i koliko će se otplaćivati? Da li će ta investicija dodatno opteretiti budžet Srbije? Hoće. Znate li koliko je održavanje auto-puta po kilometru? Iz čega da platite?
Prema tome, počinjati nešto samo marketinški, nema više smisla. Taj marketing smo gledali. Juče vaš kolega otvara fabriku za destilaciju alkohola, a dve takve su zatvorene u komšiluku i ne rade. Zašto? A daje se kredit da se otvori treća, kod jednog od aktivista određene političke stranke. Juče se dovode tamo kuvari, degustatori, konobari, da se napravi ručak za jednog ministra koji je mnogo važan. On ima i degustatore, nisam znao do juče. Dan uoči dolaze kuvari, preuzimaju restoran, da mu naprave ručak.
Gospodine Duliću, gde mi to idemo? Otkud vam tolika sredstva? Kako tako nenamenski trošite pare? Proverite da li je juče u jadnom Kosjeriću bilo to ili nije bilo. Jeste bilo. Dolazi autobus ljudi koji obezbeđuju ministra koji dolazi tamo da otvori novu, a ponavljam, dve destilerije postoje u komšiluku i stoje prazne, zarasle u koprive. Malo treba da se pusti da se radi.
Ugašene su mnoge fabrike i uništene građevinske firme neplaćanjem računa blagovremeno. Znam, vi ćete opet reći nešto kao neka nuklearna nepogoda. Ne znam šta ste time hteli da kažete kada ste davali jedan intervju. Nisam vas razumeo. Nadam se da ćete to nekad objasniti.
Gospodine ministre, vi zaboravljate, posle jednog haosa i bombardovanja i rušenja u ovoj državi da je neko napravio nešto i izgradio, a kako, na koji način nam tamo živi narod. Al' vi to niste uspeli za treću građevinsku sezonu. Otkopajte one avione koji stoje sa raketama zatrpani u zemlji. Uradite nešto konkretno. Nemojte samo menjati zakone.
Sad hoćete da izađete iz javnih nabavki jer vam to sad smeta. Da niste neke nove firme pootvarali? Jeste, sigurno. I sad rade samo vaši partijski drugovi, dok giganti propadaju. Uzmite, pogledajte ko je izvođač radova, ko su ljudi koji su se ponovo vratili da rade one stare poslove zbog kojih je Srbija imala nekad velike probleme.
Sad vam je glavni operativac u državi gospodin Čume. Moramo da ga oslovimo kao gospodin, jer sad će da ima i univerzitet i fakultet, ima i institut, sad je i projektantska kuća, i nadzornu službu će da ima i sve će da ima. Tu ste vi došli. E sad, da bi gospodin Čume radio, ili Pera ili Žika ili Tika Timotijević, ili neko drugi, naravno, sad ne valja tender, jer će banke kazati – ljudi, bre, ne mogu ti da rade itd. E, sad ne trebaju tenderi.
Nekad sam govorio da taj zakon ne valja, pa ste me svi toliko napadali i vređali, šta mi sve niste rekli, ali dobro, pretrpelo se to. Rekao sam da zakon mora da doživi promene, ali ne na ovaj način, da vi ostavljate slobodu, da bukvalno legitimno, kroz zakonske odredbe, možete da radite šta god hoćete. Sa ovo malo parica što ima, sa ovim kreditnim linijama koje ulaze, država se zadužuje.
Svi vi pravite privatne firme. Koliko vi, gospodine Duliću, imate privatnih firmi? Koliko komada? Nećete nikada da kažete, stidite se. Da sam na vašem mestu, ne bih se stideo. Kada se čovek stidi da kaže, znači da nešto nije u redu. Sad vam je možda palo na pamet malo i u građevinarstvu da se okušate, vi ili neki vaši prijatelji.
Vidim neki iz policije su već počeli da rade mostove. Probali su ljudi, dobili su mostove. Da li verujete…? Voleo bih jedan dan da napravimo jedan izlet, da vas odvedemo, ako ste raspoloženi, da vidite šta se radi i gradi. Mostić od četiri metra se rekonstruiše u Mrčajevcima, pet-šest, jedan za drugim, ima semafora, od njih ne možete da prođete sat, al' to traje po godinu dana. Most u Adranima, već godinu dana, ne znam šta mu više radite. Ja sam nekad, kao mlad inženjer, učestvovao u njegovoj izgradnji, i napravili smo ga veoma brzo, za nekoliko meseci, a sada će nekoliko godina da se rekonstruiše.
Zašto idu ti radovi tako sporo? Rade ljudi koji nemaju pojma o tome. Došle su neke firme… Iznenadio sam se kad sam video ko je dobio 12 mostova da radi. Kako? Koje su reference tih ljudi koji rade mostove? Gde su ih gradili i radili? A firme koje su to radile izvanredno, propadaju. "Mostogradnja" ne može da dobije nijedan posao. Ne može "Rad", ne može ni "Komgrap", ni "Ratko Mitrović". Ne može niko da dobije nijedan posao. Ali će zato Pera, Žika i Mika da dobiju posao. Zašto? Partijski. Naloži se, i to će se dobiti i raditi.
U zakonu mora nešto da se menja, ali ste morali nešto da smislite da bismo mogli da radimo i gradimo. A ovde budite konkretni. Šta je problem, gospodine Duliću? Šta vam to smeta pa mora da se na ovakav način rešava problematika koja je nastala u građevinarstvu?
Nema para za gradnju. Nema narod mogućnosti da podiže kreditne linije da kupuje stanove. Treba jeftina gradnja. Gospodine Duliću, ja sam u Međi, Jaša Tomić, napravio kuće 260 evra po kvadratu, ''ključ u ruke'', i predao. Koliko je danas gradnja? Koliko košta? Koliko je kvadrat? Ko može da ga plati, ko može da ga kupi?
Prema tome, uozbiljite se i napravite jedan zakon, ponudite, da spasite srpsko građevinarstvo, da zaposlite građevinarstvo, ali prvo mora da se obezbede sredstva. Prvo moraju ljudi da se zaposle, da se poveća standard, da se primaju plate da bi mogle da se koriste kreditne linije. Sve je to povezano. Građevinarstvo je inicijalna kapisla razvoja srpske privrede, ali kako da ga pokrenete? Koliko ste izdali građevinskih dozvola? Ništa.
Meni ste nepravedno rekli da sam uradio objekat bez dozvole. To nije tačno. Možete da pogledate i proverite. Građevinska dozvola stoji kao vrata. Pokazaću vam. Pre sam donosio da vam, kada vas vidim, pokažem. I nemojte da se služite poluinformacijama. Vi ste ministar i kada vi nešto kažete, to mora da ima neku težinu.
Na primer, uradite nešto za građevinarstvo i ja ću vas prvi pohvaliti i biću vam zahvalan. Od vas sam očekivao mnogo više. Kad ste došli i kad sam vam predao dužnost, mislio sam da ćete krenuti. Niste krenuli, gospodine Duliću, nimalo. Još uvek ste se zadržali na skupljanju flaša i otpada oko reka. To vam stoji, i to radite fino, i treba to da radite, ali ovoga treba da se manete. Ući ćete u velike probleme.
Ovo sa "Nuba investom" morate da poništite, tu dozvolu što ste dali. Ne možete posle ići preko Soroša, a "Nuba invest" da bude podizvođač. Znamo mi, nismo mali. Svi su napisali da je ta dozvola nevažeća i odgovorili, jedino vi niste odgovorili kad sam vam postavio poslaničko pitanje. Niste rekli da ste izdali dozvolu koja nije u skladu sa zakonom, jer onaj ko je dobio posao 25 miliona evra bez tendera, napravio je veliki prekršaj.
Neću da vam repliciram, neću s vama da ulazim u polemike, da raspravljam, samo kažem, gospodine Duliću, ovo što radite ne valja. Nije dobro i potrudite se da napravite nešto dobro. Vreme kuca. Uhvatila vas je panika i sad želite na ovaj način…
Ako bog da, na proleće ulazite u četvrtu građevinsku sezonu, a da ništa ne uradite. Nema smisla. Morate nešto da uradite bar jesenas. Hajde, spremite se malo za jesen i uradite nešto. Nemojte pričati prazne priče. I nemojte prikupljati te ponude firmi kad im je isti gazda. Jedan gazda ima sedam firmi i vi prikupite pet-šest ponuda od jednog istog čoveka. To nije u redu i to ne sme…

Narodni poslaniče, 20 minuta je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, prelazimo na tok sednice po prijavama za reč.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele sledeće poslaničke grupe: poslanička grupa ZES, poslanička grupa ''Nova Srbija'', poslanička grupa LDP, poslanička grupa DSS, poslanička grupa ''Napred, Srbijo'' i poslanička grupa SRS.
Prva prijavljena za reč je narodna poslanica Bojana Stanojević, posle nje narodni poslanik Miroslav Markićević.