Nema povrede nijednog od navedenih članova Poslovnika.
Meni je razumljiva sklonost svih nas koji učestvujemo u debati da se ne sećamo šta smo izgovorili. Zato postoji stenogram. Narodni poslanik Velimir Ilić, po članu 100. stav 7, morao je dobiti opomenu.
Član 100, na koji i vas upućujem da ga pročitate, prvi stav glasi – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjena je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi, što narodni poslanik Velimir Ilić nije učinio i time je napravio zloupotrebu prava iz člana 100. stava 1.
A stav 7. istog člana 100. kaže – predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući, dužan je da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbi iz st. 1, 2, 4. i 6. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom izrekne mere predviđenim članom 105, 106, 107. i 108. ovog poslovnika.
Kada bi striktne primene člana 100. bilo, onda bih i vama morala da izreknem meru iz stava 7. člana 100. Molim vas da ne zloupotrebljavate prava na povredu Poslovnika ili prava na dobijanje reči. Ta zloupotreba ne služi nikom na korist.
Sve što sam vam dala u objašnjenju da nema povrede Poslovnika možete konsultovati stenogram, celo izlaganje narodnog poslanika Velimira Ilića, koji nije prekidan, celo izlaganje ministra Slobodana Milosavljevića i moj pokušaj da narodnom poslaniku Velimiru Iliću ne izreknem meru, nego da ga podsetim na obavezu iz stava 1. člana 100. Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Zoran Ostojić takođe je tražio povredu Poslovnika. Izvolite.

Član 104. Gospodine Milosavljeviću, zaista sam se trudio da biram reči. Ne znam što vam smeta reč skandal. Izvinite, ali kako da vam kažem, u trenutku kada se Srbija bori da postane kandidat za člana EU, upotrebljavati u zakonu formulacije da će ova studija, tj. ta naučno-istraživačka ustanova, utvrđivati interes potrošača i drugih kupaca za postojanje trgovinskog objekta date površine i namene.
Gospodine Milosavljeviću, zar zaista ne shvatate da je prošlo vreme kada su nekakve institucije, partije utvrđivale interes građana? Zar ne mislite da onaj ko želi da uloži 100 miliona evra valjda mnogo bolje utvrđuje interes potrošača itd, pa ako utvrdi da je interes potrošača da tu zida, on će zidati?
Ako tu postoji još nešto, on verovatno neće utvrditi ili će utvrditi da je interes opet, pa će rizikovati svoj novac. Ovaj zakon je pisan zaista za komandnu ekonomiju, kada je država pravila "Jabuku"; "Višnjicu", i šta znam, a ovo nije zakon liberalne tržišne ekonomije koja hoće da bude deo EU. O tome se radi.
Vi kažete – zamislite da pored "Uradi sam" napravi se još tri. Zar će građani imati mogućnost izbora? Da, tada će imati mogućnost izbora ako ima tri "Uradi sam". Jeste valjda malo putovali po svetu? Kada odete u Ameriku, uđete u ulicu, ima deset dilera automobila. Šta mislite, čikaške vlasti treba da kažu – tu sada jedan prodaje automobile, pa ne mogu drugi. Zašto su ovi drugi otvorili tu diler šopove pored Forda, Tojote itd? Zato što ljudi dolaze tu da kupuju automobile? Tu je veći promet svima. Pogledajte do Segedina, na jednom placu se nalazi pet-šest.

Vreme. Nisam shvatila koji član Poslovnika je povređen.

Rekao je gospodin ministar da upotrebljavam teške reči. Član 104, sve sam rekao, samo ste se menjali u tom trenutku.

Da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, ako nije iskoristio svoje pravo, želi reč? (Ne.)

Novu povredu Poslovnika želi gospodin Srđan Spasojević.

Izuzetno je dobro, gospođo predsednice, što ste se vratili u salu. Reklamiram Poslovnik, 27, 31. i 104. Nisam stigao da obrazložim.

Ne možete dobiti reč. Reklamirali ste već povredu tih članova Poslovnika. Već ste o tome govorili, ne možete dva puta po istim članovima.

Nisam član 31.

Ocenjujem da zloupotrebljavate institut povrede Poslovnika. Nemate reč.

Redosled narodnih poslanika, prema prijavama za reč, u načelnom pretresu o Predlogu zakona o trgovini prvi na spisku je narodni poslanik Zoran Bortić, koji ima reč.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, uvaženi predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pored ustavnog osnova koji članom 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije utvrđuje da Republika Srbije uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti, postoje i drugi značajni razlozi za donošenje novog zakona o trgovini. Ti razlozi počivaju u aktuelnim društvenim procesima kroz koje naša zemlja prolazi u tranziciji i na putu uključenja u evropske integracije.
Među najvažnijim razlozima koji nameću potrebu da se donese novi zakon ili zakonski akt koji će regulisati izuzetno važnu granu naše privrede kakva je trgovina, mogu se navesti prevaziđenost i zastarelost postojećih propisa. Dosadašnji propisi svojom regulativom u velikoj meri štete pravnoj sigurnosti privrednih subjekata, ograničavaju konkurenciju i razvoj ove oblasti u celini.
Pored toga, javlja se i nova potreba uređivanja novih vrsta i načina trgovine, kao što su daljinska trgovina, trgovina na pragu, aukcijska i berzanska trgovina. Ovi oblici trgovine kod nas do sada nisu bili uređeni, a nametnula se i potreba izgradnje razvijene trgovinske strukture na čitavom republičkom prostoru.
Posebno je važno što će se novim zakonskim aktom oblast trgovine u našoj zemlji uskladiti sa pravilima EU, kojima su utvrđeni uslovi za obavljanje trgovine i zaštita od štetne tržišne utakmice. Polazeći od pomenutih razloga, predloženi tekst zakona nastoji da normira ambijent za uspostavljanje modernog, stabilnog i snabdevenog tržišta na celom prostoru Republike Srbije, a da pri tom ulogu države i njeno mešanje u tržišnu utakmicu svede na što manju meru.
Takav zakonski ambijent obezbediće razvoj efikasne tržišne privrede. Ograničavanje trgovine svedeno je na najmanju i ograničenu meru, i to samo u situacijama kada je neophodno obezbediti stabilnost, snabdevenost tržišta i mora biti ukinuto čim se utvrdi da je prestao razlog zbog kojeg je mera ograničavanja tržišta uvedena.
Zakon o trgovini imaće centralno mesto u normativnom smislu kojim se u našoj zemlji uređuje promet roba i usluga. On je zbog toga veoma značajan jer uređuje celokupan promet i ponašanje učesnika u tom prometu, odnosno uređuje promet roba i usluga na opšti način.
Pored toga, zakonom se uvodi nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, uvode se novi instituti kao što je trgovinski format i slični, kao i pravni okvir za unapređenje trgovine, naročito radi uspostavljanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoja trgovačkog preduzetništva.
Sve ove mere imaju, pored ostalih, i jedan osnovni cilj da se obezbedi ravnopravna tržišna utakmica, snabdevenost tržišta i ravnopravnost svih učesnika u trgovinskom lancu. Posebna novina u predloženom zakonskom tekstu je što se uređuje efikasniji način zaštite privrednih subjekata, od raznih mera samovolje uprave i ograničenjima i nadzoru trgovine, što obezbeđuje veću pravnu sigurnost u poslovanju.
Treba podsetiti i na činjenicu da Predlog zakona o trgovini, o kome danas raspravljamo, u koncepcijskom smislu, a i po većini predloženih zakonskih rešenja predstavlja normativnu konkretizaciju Strategije razvoja trgovine Republike Srbije koju je naša zemlja utvrdila za narednu deceniju.
Poštovane kolege narodni poslanici, neću reći ništa novo kada kažem da nam je i kao državi, i kao društvu i svim našim građanima potrebno stabilno i razvijeno tržište roba i usluga i takva trgovina koja će na svakoj tački naše zemlje obezbeđivati približno jednake uslove svim učesnicima u ovom složenom i odgovornom poslu.
Potrebna nam je trgovina koja će se razvijati na osnovu tržišnih zakona, a ne na osnovu unapred uspostavljenih monopola. Potrebna nam je trgovina koja će u prvi plan isticati potrošača i njegove potrošačke potrebe i interese, a ne profit po svaku cenu i na štetu potrošača ili drugih učesnika u trgovinskom lancu.
Na kraju, potrebna nam je moderna trgovina koja će se na efikasan i trajan način uključiti u druge grane naše privrede i tako doprinositi svestranijem i intenzivnijem razvoju društva u celini. Za razvoj takve trgovine potrebni su nam i efikasni zakonski i drugi propisi, koji će stvoriti normativni ambijent i sigurnost za poslovanje u ovoj oblasti.
Mislim da je predloženi tekst zakona o trgovini jedan značajan normativni iskorak na ovom složenom i odgovornom putu, koji kao država moramo proći do integracije u visokozahtevno evropsko tržište. Zbog toga će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati tekst ovog zakona.