ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 19.07.2010.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Za repliku se javio, pošto je spomenut, gospodin Saša Milenić. Izvolite.

Saša Milenić

Pomalo ponosan na to što je moje izlaganje poslužilo kao osnova za definisanje sopstvenih stavova mnogima, pa i gospodinu Martinoviću, samo da pojasnim.
Kako vi rekoste – drvlje i kamenje na zakon, ali ipak ćemo glasati za njega. Da vas podsetim, tačka dnevnog reda je zakon o izmenama i dopuna Zakona, što će reći upravo razlog zbog čega ima prostora za kritiku predmetnog zakona, koji je sadržan u samoj tački dnevnog reda koju takođe podržavamo i koju smo izglasali.
Uz jednu zahvalnost da ste me u kratkom vremenu mog odsustva pominjali sa upućivanjem na stručnu literaturu sa područja Teorija države i prava, a u okviru moje teze o Narodnoj skupštini kao najvišem predstavničkom telu građana, a ne državnom organu odnosno statusu narodnog poslanika ne kao državnog funkcionera nego kao predstavnika građana.
Dozvolićete da u isto maniru uzvratim, pa bih vam preporučio knjigu Alena Grorišara "Struktura Saraja", gde baveći se fenomenom istočnjačkih despotija, ovaj savremeni francuski filozof i psihoanalitičar odgovora na pitanje šta je to što u totalitarnim porecima tolike hiljade pojedinaca drži u pokornosti prema jednom samovoljnom satrapu.
Kako se zove ta sila? Alen Grorišar odgovara – ta sila se zove ljubav. Intimizacija građana i države je koren mnogih problema u nedemokratskim državama. Tamo gde imate najvećeg sina naroda i narodnosti, najvećeg Srbina kojeg je nedopustivo ne voleti, tamo se rađa ovaj fenomen intimizacije i koren korupcije, jer je blizina njegovom sijateljstvu jedino merilo stvari i pravila ponašanja.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Velimir Ilić

Nova Srbija
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas na sednici želimo da donesemo neke dopune i promene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Stičem utisak, prisustvujući ovoj raspravi i slušajući vladajuću koaliciju, a jako mi je žao što je gospođa ministarka koja prisustvuje ovoj sednici potpuno izašla iz jedne priče borbe protiv korupcije. Mislim da se vi ovim promenama i dopunama zalažete za bolju korupciju. Vi želite da je podgrejete, da je forsirate, da je sakrijete, da je razvodnite.

Vi imate jedan zakon koji je donesen, koji je jasan i glasan. Mi smo ovde čuli pravnike koji su govorili da se poštuje pravo, da se poštuje zakon, da se ono što se donese otpoštuje do kraja.

Znači, imamo jasno definisan zakon i jasno definisan rok koji je sve rekao. Sada dolazi politički problem. Vi imate jednu političku ucenu i iz Vojvodine, i iz Srbije. Šta se događa? Mi sada želimo da izbalansiramo sve i da upropastimo zakon. Zakon sa ovim promenama neće ličiti ni na šta.

Član 11. potpuno će da uništi ovaj zakon. Imaćemo jedan zakon za koji, na primer, i vi sami ne znate šta hoćete sa njim. Gospođo ministarka, da li vi branite korupciju ili ste za korupciju? Da li je vama jasno da se odvaja zakonodavna od izvršne vlasti ili želite zakukuljeno, zamumuljeno, jedan politički bućkuriš, da se donese jedan bućkuriš od zakona, gde tobože da sakrijemo, treba da konsultujemo neke naučne institucije? Kakve, bre, naučne institucije? Zakon je zakon. Zakon ima svoje članove koji moraju da se poštuju.

Šta sada hoćete sa ovim zakonom? Šta je vaš cilj? Da opstane Vlada. Je l' vas neko ucenjuje? Bio sam u jednoj prethodnoj vladi i pala je Vlada najviše zbog ovakvih ucena. Neka padne i treba da padne Vlada kada ne može da opstane.

Nemojte se brukati. Ovo je sramota za srpsko pravosuđe. Ovo je sramota za svakog priučenog pravnika. Ovo je za najmanjeg pravničića nekog bruka u Srbiji. Ne znam kako se vi osećate kao ministar. Da li vi želite ovde da budete neka figura, da pokrivate neke dilove političke itd., ili želite da budete ministar koji će donositi određene odluke da se zakon mora poštovati!

Mi ovde želimo da ovaj parlament sačuva svoje dostojanstvo, da ovaj parlament ne donosi jedan zakon, a posle nekoliko meseci razvodni taj zakon da ne liči ni na šta. Sve smo tako zakone upropastili, gospođo Malović.

Mi smo doneli neki Zakon o javnim nabavkama. Mislio sam da je loš, da ga treba popraviti. Ali, sada smo rekli da može i slobodna pogodba, može i sve, samo da opstane Vlada. Evo, ovde mi slušamo jednog poslanika koji pokušava da nam objasni nešto, ali znamo šta je cilj. Šta je cilj?

Ovde je pojedinac jači od ministarstva vašeg. Ovde je vaše ministarstvo palo na ispitu. Vi mora da podnesete ostavku, da se ne brukate više. Vi morate da odete. Vi morate da odete jer svaki proces koji će ugroziti Vladu vi morate da podržite da ne bi Vlada bila ugrožena.

Molim vas, pogledajte presude, vaš sud, vi se borite za reformu pravosuđa, vaš sud je doneo u Kraljevu odluku u upravnom sporu završenom donesena je presuda, a onda Vlada donosi zaključak koji je stariji od sudske presude.

Policija dolazi da otpoštuje zaključak Vlade, iznosi odbornike legitimno izabrane, iz parlamenta, iznosi za noge i ruke i izbacuje ih na ulicu. Jeste li vi to gledali? Da sam pravnik, da sam ministar pravde, otišao bih kući.

Ne treba se brukati. Treba otići. Treba shvatiti vreme kada treba otići. Znači, ovo su neki ljudi zamesili, zagazili, udrobili, zadrobili, umešali. Šta sada vi ovde sedite? Da nas ubedite da je ovo dobro. Ovo nije dobro. Ovo nije ni E od EU, ovo nema ništa ni sa Evropom, ni sa bilo kim. Ovo je jedna bruka za Srbiju.

Šta sad u Vojvodini neki važan tip tamo, hoće čovek da bude na više funkcija? Da li verujete, gospođo ministarka, da vi imate čoveka ovde, jednog direktora u javnom preduzeću koji radi na tri mesta, u dva-tri javna preduzeća, a ima falš diplomu?

MUP je otkrio da je diploma falš i ne sme niko da ga pipne jer će da padne Vlada. Sada je neko tamo rekao – nemoj da ga dira neko. Vi svi ćutite kao seka Perse, seli i samo ćutite. Samo neka Vlada traje još do nove godine, pa ćemo videti iduće godine šta ćemo. Je li tako?

Šta je sa programima? Šta je sa "Satelitom"? Ne smete da pipnete nikoga. Videćete sada kada vam izađe Šarančić šta ste mu našli, gospođo ministarka. Da li ste mu našli nešto? Da li ćete mu naći nešto? Mnogima tražite lupom nešto, a kod nekih milijarde stoje. Sme li neko da pipne tamo?

Kako je Dinkić izašao sa stavom za Mila Dragića? Da li je dobio on oslobađajuću presudu, gospođo ministarka? Šta je sa "Lukom"? Šta je sa "Ušćem"? Šta je sa problemima? Kako to da je zastareo postupak "Sartida"? Kako to da je nestala fascikla cela iz Vlade, nema dokumentacije, nema ugovora, nema ništa? Ko je to mogao da ukrade i da odnese negde? To se pravi ovakvim kršenjem zakona.

Gospođo ministarka, mi ćemo ovde postaviti mnoga pitanja, malo je ružno, na kraju ćete morati davati odgovore, pa ćemo prozivati imenom i prezimenom da se taksativno nabroje neke stvari ovde i da se definišu, da se tačno zna šta ko radi.

Ovde imate kršenja zakona koliko hoćete. Vi uopšte nemate definisano ništa. Ovde radi ko šta hoće. I sutra da opstane Vlada sve ćete učiniti, menjaćete zakone. Sramota je, mi se vrtimo u krug. Znate li da je prošle godine doneseno četiri stotine zakona, vi se hvalite iz vladajuće koalicije. Evo, sada se hvalite da je negde oko dvesta valjda u ovoj polovini godine.

Koja je to zemlja koja u jednom mandatu jedne vlade donese šest stotina zakona? Da li vi shvatate da je to normalno zakonodavstvo, normalna država? Zamislite kada promenite šesto zakona u dve godine i dalje idete punom parom, a sve iste zakone vrtite. Dođe Žika, menjaj zakon zbog Žike, posle se javi Pera, onda udri ponovo.

Evo, sada ćemo opet menjati, evo jedan zakon za godinu dana tri puta menjamo. Zašto? Da ne nabrajam koji, vi to dobro znate koji. Evo, treći put ćemo ga menjati, i opet ćemo i danas kad razgovaramo o tom zakonu i pričamo, npr. na odboru neko kaže – znate šta, njega ćemo za dva meseca ionako da promenimo opet.

Dajte jednom da napravimo zakon, gospođo Malović. Da napravimo zakon da vi stanete kao stena ispred zakona, kao ministar pravde, i da kažete – ovo je zakon i tačka. Ovo ne može da promeni niko, neka padne vlada, gospodine Cvetkoviću, pašće vlada, ali je pala, zakon ne može da se menja, jer je evropski zakon, jer je pravi zakon, jer je zakon koji štiti zemlju od korupcije.

Nego ćemo sada malo menjati, pa ćemo malo popuštati, pa ćemo davati, pa ćemo činiti i šta ćemo napraviti na kraju? Ništa. Korupcija cveta, a mi se borimo protiv nje. Kako?

Znate li vi, gospođo, da su korumpirani oni koji su u Vladi? Kad je čovek u opoziciji ne može da bude korumpiran, je l' tako? Sada kada je u Vladi, vi ga zaštitite, ne sme niko da ga pipne, jer će da padne vlada i onda razvijamo korupciju.

Sutra ako neko ode u opoziciju onda će se svi oboriti na njega, a svi ga teraju da krši zakone i da pravi prekršaje da bi Vlada opstala. Svi kažu – ne diraj Peru, ne diraj Mlađu, ne diraj Žiku, pade Vlada, popuštaj, popuštaj, daj mu, menjaj, daj amandmane, piši amandman, evo ti amandman, samo ga predaj. I brukamo se. E, naravno, sutra ćemo da jurimo nekoga tamo itd.

Molim vas, kako ste mogli da dozvolite kao ministar pravde, zamislite sad sa Kinezima ovu bruku, poterali smo most sa 370 miliona evra i doterali smo ga na 170 miliona slobodnom pogodbom, bez projekta, još projekat nismo napravili. Ko je taj genije ko je mogao da raspravlja o hiljadu pozicija koje nisu još projektovane.

I još neko jutro u "Jutarnjem programu" hvali se jedan naš političar, kaže – zamislite, mi smo spustili cenu sa 370 miliona evra na 170 miliona evra. Šta vi mislite, je li to dobar zakon? Je li to u redu?

Sada pravimo autoput, potpisali smo sporazum. Dulić kaže – još nisu gotovi projekti, ali je cena ugovorena, slobodnom pogodbom, pa kud puklo da puklo. Tako smo i za Rafineriju doneli odluku. Da li vi znate da je Skupština opštine Smederevo potpisala, njen gradonačelnik, Ugovor za Rafineriju kod Smedereva, a da nema odluku Skupštine. Sada se trguje.

Da li vi znate, gospođo Malović, da se mandati u Kraljevu kupuju, trguju? Da li znate da je čovek priznao i potpisao da je nateran bio da proda mandat, potpisao izjavu, izašao javno i pročitao izjavu na konferenciji za novinare. Šta je bilo? Ništa. Da li je Tužilaštvo reagovalo? Nije.

Deset hiljada evra, dvadeset hiljada evra, čovek kaže – pogrešio sam, prihvatio sam, potpisao, napisao, overio i pročitao na konferenciji za novinare. Ali, nema veze. Zaključak Vlade je da tamo mora neki, ne znam gde ste ga navatali, Simović da bude gradonačelnik.

Niko ga nije izabrao, a vi ćete da iznesete sve Kraljevčane napolje iz opštine ako treba i samo da ostane Simović i Šljivo, i da oni vode opštinu. Ovi drugi će dolaziti povremeno u goste da urade nešto, ako treba, ali samo da opstane Vlada. Je l' taj Šljivo mora da opstane, inače, ode Vlada. Ako on ne bude tamo funkcioner pade Vlada.

E to je bruka, i vi umesto da to isečete, imali biste podršku svih nas. Mi vas podržavamo, neću da se ovde trošim, prošli put mi gospođa Čomić kaže da nisam hteo da slušam njeno objašnjenje, dala mi je i kaznu itd. Neću ni da vam repliciram, neću ništa, samo ću da vam kažem da je ovo bruka za Srbiju, da je ovo sramota za Srbiju. Ovo je bruka za jednu državu ozbiljnu.

Mi smo svaki dan dalji od EU, gospođo. Da li verujete, posle 5. oktobra bio sam u Vašingtonu sa gospodinom Đinđićem. Nama je obećano i u Briselu, 2004. godine ste članovi EU. Onda su počeli Zemunci, Surčinci, dižu se mašine u vazduh, došao je profesor Čume, akademik možda je postao ovih dana, i sve se to upropastilo.

Onda su nam rekli 2007. godine, ali utegnite to. Mi nikako. Kažu – 2011. godine, hajde ljudi, evo dajemo vam šansu, pa 2017. godine, evo sad 2018. godine. E, sada se šapuće, nema ništa od toga, propala stvar. Propala stvar, jer sve ono što smo nekad usvajali, pričali, evropski zakoni, Evropa, sve to sada pade u vodu.

Sad mi imamo naše lokalne političare, interne ovde u zemlji koje moramo da čuvamo i da ih negujemo, da ih pazimo i mazimo i nemoj oni slučajno da odu negde, da propadnu, jer propade nam država. Mi moramo sad da redefinišemo stav sa MMF, jer jedan ministar hoće da ubere neki poen. Neki će tamo da deli, neki će ovo.

Da li znate koliko je korupcije bilo u Aranđelovcu na izborima. Kako mogu ministri da rade ovakve stvari, ministar deli šporete, ministar na šleperu deli šporete, ministar deli farmerke, ministar deli tamo konzerve. Čijim parama je kupio? Ko mu je dovezao? Ko mu je omogućio?

Deli se novac. Ministar Bogdanović, gledao sam, deli novac u Leposaviću na izborima, deli kalendariće, a iz njih ispada po deset evra, po pet evra, padne ljudima na ulicu, oni se sagnu, pa kao sklone, kao ništa nije bilo, idemo dalje, a oni drugi bogme, umnožavaju se u red kad vide da malo ispada iz kalendarića i neki dinar ili neki evrić. Prema tome, pisali su ovde neki poslanici, pisali su, slikali, prikazivali fotografije i šta se preduzelo. Ništa.

Mi vršimo vlast, mi gazimo, idemo evropskim putem, mi smo poterali, pa gde izađemo, nije bitno. Sad gde ćemo stići, videćemo. Molim vas, lepo, da li je Davinić lepo izdiktirao spisak ljudi koji su ga naterali da potpiše za satelit. Šta je Tužilaštvo preduzelo oko toga? Ništa.

Da li čovek je lepo rekao, evo nedavno sam sreo ga na ulici i razgovaram, i čovek lepo kaže, taj i taj i taj su mi rekli to i to da moram da završim. Ko su ti? E, boga mi, najviši vrh jedne države, pa druge države itd. Kad vi razgovarate sa ovim predstavnicima nekih država, da li vi razgovarate s njima, je l' to iskren razgovor, da se isporuče, da se daju počinioci određenih krivičnih dela, da se raščisti, razjasni ili je to samo maska za nas ovde.

Molim vas, činite ustupke jedni drugima, dogovarate se, hajde uradite nešto konkretno. Povucite ovaj zakon iz procedure, evo ja ću vas podržavati do kraja života. Uvek, kad god budete negde da se glasa, kazaću - bravo ministarka, takav nam ministar treba.

Ovde nam treba ministar pravde koji će da lupi šakom o sto i da kaže – ovo ne može. To je prava stvar. Svi će pravnici u ovoj državi da vam aplaudiraju, i sudije, studenti, profesori, opozicija, pozicija i svi će vas podržati. Nekolicina će da se buni, ali to je minorno.

Nemojte ovaj zakon podržati, jer ovaj zakon nije dobar za Srbiju, nije dobar za državu. I zato, gospođo ministarka, odluka je u vašim rukama. Donesete li ovaj zakon i usvojite li sve ovo što je neko obećao, nema svrhe da budete tu. Lupite li šakom o sto, bićete dugo ministar u ovoj državi i biću ponosan što imam ministra pravde kao što je gospođa Malović, koja je imala petlju da nešto preseče.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Nada Kolundžija

Za evropsku Srbiju
Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, zemlja u tranziciji jeste zemlja koja mora da donese mnogo zakona i istovremeno jeste zemlja u kojoj zakone koje donosi mora i da menja u različitim tranzicionim fazama.
Nažalost, Srbija je sa svojom tranzicijom zakasnila. Sve zemlje istočne Evrope su taj posao završile pre nas. Ono što smo izgubili u tim godinama i uz najveći napor ne uspevamo da nadoknadimo u ovim godinama u kojima je Srbija odlučila da će ne samo završiti proces tranzicije, već da će i ostvariti cilj koji jeste interes građana Srbije, a to je da postane punopravna članica EU. U tom smislu, istina je da su neke druge vlade u nekim drugim periodima sporije radile, manje uradile, pokušavajući da ostvare taj cilj.
Ono što mi danas imamo na dnevnom redu jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Zemlja koja je u tranziciji, zemlja koja je deset godina bila u ratnom okruženju, jeste svakako zemlja u kojoj mnogo toga kada je korupcija u pitanju nije ni približno dobro rešeno kao što je to u zemljama koje imaju duge tradicije demokratskog uređenja svoga društva. Nijedno društvo se nije izborilo u potpunosti sa korupcijom, ali ono što su druga društva uspela da urade jeste da izgrade stabilan sistem u borbi protiv korupcije.
Ono što je svakako vredno pohvale i mislim da se tu završavam svačije pravo da kritikuje ovu vladu i ovu parlamentarnu većinu, jeste činjenica da je ova vlada, ovo ministarstvo i ova ministarka, ova parlamentarna većina donela set antikorupcijskih zakona i zakona kojima je objavila do sada najozbiljniji rat organizovanom kriminalu i korupciji.
Naravno da svaka kritika koja ukazuje na propuste u sistemskom rešavanju tih pitanja jeste nešto što treba ozbiljno razmotriti, ali svaka ona kritika koja se odnosi na pojave koje su se desile pre, na pojave za koje odgovornost snose upravo oni koji danas kritikuju ovu vladu, koja pokušava da stvori jedan organizovan sistem kojim će se društvo boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala, jeste zapravo mogući, po meni, pokušaj da se skrene pažnja sa sopstvene odgovornosti za ono što nije činjeno i za zloupotrebe koje su činjene upravo u to vreme.
Kada je ovaj zakon pravljen i kada je ovaj zakon donošen, bila je nedvosmislena politička volja da se na taj način stvori alatka u borbi protiv korupcije. Oni koji su govorili da ova alatka nije dovoljna, sasvim su u pravu. Naravno da ne može jedan zakon i naravno da ne može jedno nezavisno telo, jedan organ da reši sistemski problem korupcije. U tom smislu, ovaj zakon mi posmatramo kao deo pravnog sistema koji se gradi i deo institucija koje se izgrađuju, koje treba da omoguće da se društvo efikasno bori protiv korupcije.
Ono što je suština problema javlja se u komunikaciji između javnosti i onoga što ovaj zakon zapravo treba da definiše. Dakle, mislim da je stvorena potpuno pogrešna slika o tome šta jedan demokratski sistem podrazumeva kada je sukob interesa u pitanju i kada je obavljanje javne funkcije u pitanju. Ono što jeste na neki način rezultat nedovoljno usaglašenih pravnih akata kod nas, moguće ponekad i nedovoljnog razumevanja suštine političkog sistema jednog demokratskog modernog društva, jeste šta to jeste sukob interesa?
Dakle, da li može da postoji sukob javnog i javnog interesa? Da li je nespojivost funkcija isto što i deakumulacija? Dakle, da li postoje u pravnom sistemu nedvosmisleno definisane one funkcije koje su nespojive sa nekim drugim funkcijama i da li u jednom demokratskom političkom sistemu deakumulacija funkcija jeste isto što i sukob interesa? Da li u tom slučaju može da se govori o sukobu interesa­? I da li je to nespojivost funkcija?
Po mom dubokom uverenju i po onome što sam iz teorije čitala, kada je sukob interesa u pitanju, onda se radi pre svega o potrebi društva da spreči sukob javnog i privatnog interesa i da ne postoji sukob javnog i javnog interesa, da postoji samo nespojivost funkcija kao potreba da se jasno izvrši podela vlasti, s jedne strane, a s druge strane, da se naravno društvo zaštiti od prevelike koncentracije moći i zato se vlast deli na grane, na nivoe, kako bi se izbegla prevelika koncentracija moći.
Ono što mi sada imamo kao osnovnu zabunu u javnosti jeste tumačenje po kome je svaka druga funkcija sukob interesa, tumačenje po kojem se funkcijom definiše i nešto što nije funkcija, tumačenje po kojem se kao vlast definiše nešto što nije vlast. Zaista delim uverenje kolege da lokalna samouprava nije vlast i da princip podele vlasti, čak i ako se lokalna samouprava tretira kao vlast, nije da neko ko je na državnom nivou vlasti ne može da vrši nikakvu funkciju u lokalnoj samoupravi.
Dakle, po mom dubokom uverenju, tu ne nastaje prostor za sukob javnog i privatnog interesa, što jeste suština napora da se zakonom i radom Agencije omogući da se društvo odbrani od ličnog interesa koji će, koristeći javnu funkciju, doći do nekakve koristi.
Zato mislim da ova rešenja koja se nude izmenama i dopunama ovog zakona zapravo jesu na neki način otklanjanje onih šumova koji su u ovom zakonu postojali i na neki način davali prostora da se sukob interesa tumači i kao sukob javnog i javnog interesa, da se deakumulacija definiše kao nespojivost funkcija. To su potpuno različite kategorije.
Dakle, društvo može da se opredeli da gradi sistem u kome će vršiti deakumulaciju funkcija, u kome će reći – jedan čovek, jedna funkcija. Može, ali suština demokratskog društva nije da je to osnovni princip na kojem mora da se gradi društvo da bi bilo demokratsko. To nije princip na kome obavezno mora da se gradi društvo kako bi bilo sačuvano od mogućeg sukoba interesa ili korupcije.
Ono što je za nas jako važno jeste činjenica da mi zaista, pre svega, osluškujemo praksu. Po meni je zaista dobro, ukoliko praktična primena zakona ukaže na to da postoje neki šumovi koji otvaraju prostor za arbitrarnost odlučivanja, da je onda bolje menjati zakon, nego ostaviti prostor za to da se zakon tumači od slučaja do slučaja.
Ono što je takođe, po mom dubokom uverenju, važno za izgradnju jednog sistema, jednog društva koje je u tranziciji, jeste da nijedan zakon ne donosimo da bismo destabilizovali društvo. Naprotiv, zakone donosimo kako bismo stvarali stabilno društvo i stabilne institucije i svaki zakon koji za posledicu ima moguću destabilizaciju, po meni zaista zahteva ozbiljnu pažnju i zahteva da se taj zakon u tom smislu menja, kako bi se obezbedila stabilna tranzicija društva.
Jer postoje oni koji misle da se društvo u tranziciji može promeniti tako što će se stvoriti nulto stanje, ukinuti svi propisi koji su važili, svi principi koji su važili do tada i početi sve graditi ispočetka. Nažalost, to nije moguće, jer sve bi se tada srušilo, nastao bi potpuni haos.
Mi možemo društvo da menjamo korak po korak i svaki put kada napravimo ovako veliki iskorak kao što je napravljen donošenjem sistemskih zakona kojima se društvo bori protiv korupcije i sukoba interesa, mislim da mi činimo ogroman korak. I ako moram u nekom trenutku da se vratimo mali korak unazad, milim da je to bolje, ali je bitno da održimo stabilnost u našem društvo.
Zato mislim da glasanjem za ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona mi ni na koji način ne suspendujemo niti ideju, niti stvaranje pravnog okvira, niti institucionalnog okvira za ono što i jeste bila namera kada smo ovaj zakon donosili, a to je organizovana i sistemska borba društva protiv korupcije.
Još jednom želim da naglasim, nije ideja da nosioci javnih funkcija budu izloženi medijskim ili bilo kojim drugim hajkama ili podsmesima, ideja da građani mogu da prate da li je neko, obavljajući javnu funkciju, stekao našto što mu po zakonu ne pripada, da li se neko okoristio javnom funkcijom, a ne da bi taj podatak služio za nekakvu komičnu predstavu o tome da li mi jesmo društvo koje ima previše bogatih ili previše siromašnih, da li je neko zato što je bogat ili zato što nema zaslužio da bude neko ko obavlja javnu funkciju.
Nije to smisao i nije to poenta. Poenta zaista jeste da se niko ko obavlja javnu funkciju ne okoristi na štetu građana i to jeste osnova za svaki zakon koji treba da onemogući takvu stvar.
Dakle, nije razlog da se ovaj zakon donosi, to da neko ko je član školskog odbora ne može da bude odbornik. To je obesmišljavanje same suštine onoga što jeste potreba svakog društva da se podelom, striktnom podelom vlasti, bori protiv prevelike koncentracije vlasti, s jedne strane, i da se sprečavanjem, instrumentima kojima se sprečava mogućnost da javni interes bude žrtva privatnog interesa, da se to svakako spreči.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Dvanaest minuta i 20 sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika, odnosno predsednice poslaničke grupe. Reč ima ministarka, Snežana Malović.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, želim da se zahvalim svim predstavnicima političkih stranaka koji su izlagali vezano za ovaj predlog zakona.
Takođe, želim s vama da podelim jedno svoje zapažanje da, za razliku od prethodnih predloga zakona koji su se nalazili pred ovim uvaženim domom, rekla bih da je ovaj predlog zakona od većine predstavnika poslanika prihvaćen, što mi ukazuje na činjenicu da svi zajedno želimo da se borimo protiv korupcije, nevezano za to da li se u potpunosti slažemo sa svim rešenjima koja se nalaze u ovom predlogu zakona.
I ako je bilo predloga za povlačenje zakona, rekla bih da su oni više izraz nerazumevanja i da su podlegli pisanju nekih medija, koji pred sobom nisu imali sam tekst predloga zakona, već su proizvoljno tumačili šta će se naći u njemu ili šta se nalazi u njemu.
Takođe, na početku ovog mog sadašnjeg izlaganja želim da kažem i da podsetim da je Ministarstvo pravde ovaj predlog zakona u potpunosti uradilo sa Agencijom za borbu protiv korupcije, da je postojala radna grupa i da se ovaj tekst ne razlikuje mnogo od teksta koji je povučen iz Narodne skupštine pre nekoliko dana.
U Ministarstvu pravde smo smatrali da je on tehnički. Priznajemo propust da nismo tražili mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije. Stoga je taj tekst i povučen i ovaj sadašnji, koji se nalazi pred vama, urađen je zajedno sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Postoji njihovo mišljenje koje se nalazi takođe zajedno sa Predlogom zakona.
Takođe, želim da istaknem da tekst nije povučen zbog toga što je bio pritisak u medijima, pritisak javnosti. On je povučen mnogo pre nego što se uopšte to našlo u javnosti. Zato, kao što sam rekla, prihvatili smo stav Agencije da čak i ove tehničke izmene i dopune ne treba da radimo bez njihove saglasnosti.
Svakako da smo imali nameru da menjamo tekst zakona, zbog toga što se u svakodnevnom radu Agencije pojavila potreba da se određene odredbe preciziraju, da se određene odredbe dopune, ali hitnost u postupanju je bila zbog odluke Ustavnog suda, koju poštujemo, u koju nećemo zalaziti, nevezano za to da li se sa tim intimno slažemo ili se ne slažemo.
Ministarstvo pravde nije želelo da postupa, kao što je bilo primera u određenim slučajevima, pa i sa samim Zakonom o lokalnoj samoupravi, gde se znalo kakva će biti odluka Ustavnog suda. Vlada na vreme nije reagovala i sami ste svesni i mnogo bolje od mene znate kako sada izgleda primena tog zakona na nivou lokalne samouprave.
Kao ministar pravde nisam želela da dozvolim da reaguje Ustavni sud, jer ovako moguća odluka Ustavnog suda bi bila kasiranje ove odredbe i zbog toga smo i želeli da izađemo pre toga.
Što se tiče same pojave korupcije, to je složena pojava. Sama borba protiv korupcije je jedna veoma kompleksna stvar. Tokom 90-tih godina smo imali da je korupcija redovno stanje u društvu, da je koruptivno postupanje bilo jedna normalna pojava i da svest o tome da se neko nalazi u koruptivnom delu nije ni postojala, počev od onih famoznih menjanja deviza na ulici, pa nadalje.
Posle 2000. godine su postojali različiti pravci u borbi protiv korupcije, od onog represivnog, do preventivnog. Borba protiv korupcije ima nekoliko svojih dimenzija. Ona je s jedne strane preventivna, sa jedne strane je represivna, kada dođe do same koruptivne pojave, da li će se ona sankcionisati putem rada pravosudnih organa ili npr. ako govorimo o sukobu interesa od strane same Agencije.
Međutim, ono što je najvažnije je da postoje jasno osmišljeni mehanizmi za borbu protiv korupcije. Verujem da to i činimo. Nemamo problem s tim da kažemo da u određenim momentima možda dovoljno dobro nismo osmislili rešenja i da treba da ih menjamo. Uostalom, sam kriminal, sama korupcija nisu statična pojava. Svakodnevno ima svoje metamorfoze. Kao vlast ili kao neko ko je odgovoran za vođenje države moramo da tu borbu prilagođavamo.
Što se tiče same odlučnosti Vlade Republike Srbije za borbu organizovanog kriminala ili korupcije, mislim da smo to pokazali, da ta svest i volja postoje i da svakodnevno u svojim istupima upravo to i činimo. Naglasiću vam samo da od oduzete imovine Srbija raspolaže sa vrednošću višom od 100 miliona evra, koja će se distribuirati onima od kojih je oduzeta, samim građanima.
Očekujem kvalitetnu raspravu, kao što je do sada i bila.
Trudiću se da na sva vaša pitanja dam jasne odgovore.
Još jednom zahvaljujem na raspravi koja mislim da može da doprinese još boljem Predlogu zakona, i ono što je još važnije, ako govorimo o ovoj temi, to je da se određene nejasnoće u javnosti, koje su vezane za ovu temu, mogu najzad otkloniti. Zahvaljujem svima na tome.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SPS-JS, Nova Srbija, LDP, DSS, Napred Srbijo i SRS.

Pre nego što dam reč prvom govorniku, a po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, obaveštavam Narodnu skupštinu, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova, pretresom o predlogu zakona koji u tom trenutku bude predmet našeg rada. Ukoliko pre 18.00 časova završimo načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda.

Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Petar Petrović, a posle njega narodni poslanik Srđan Spasojević.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u svom osnovnom tekstu kada je donet pre nepune dve godine kod šire javnosti je izazvao veliku pažnju, pa je zato i normalno da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije takođe izaziva kod javnosti veliku pažnju.
Još pre nepune dve godine sam ispred Jedinstvene Srbije ukazivao, i tada kada je predlog tog zakona bio na dnevnom redu ovog visokog zakonodavnog tela, na određene nelogičnosti, odnosno nesporazume do kojih je moglo da dođe i dolazilo je u praksi u primeni ovog zakona. Nažalost, tada te primedbe nisu prihvaćene, pa i neki amandmani nisu prihvaćeni, ali vidim iz predloga izmena i dopuna ovog zakona da se mnoge sugestije i primedbe tada stavljene nalaze u predlogu izmena i dopuna ovog zakona.
Kada govorimo o korupciji, ne mogu da objasnim zašto stalno vezujemo ako je neko u sukobu tzv. Interesa, ako obavlja dve ili više tzv. javnih funkcija, da je apriori on odmah korumpiran ili će biti korumpiran. Ne vidim razlog zašto se tako radi.
Izgleda da je danas popularno da se kaže za nekoga ko je uspešan na više funkcija da odmah ima mogućnosti da bude korumpiran, umesto da vodimo računa o nekim drugim stvarima, pa čak možda i o nekim glasnogovornicima koji se nalaze u Agenciji za borbu protiv korupcije i trebalo bi kao članovi Odbora za borbu protiv korupcije da više vode računa o sebi i o svojim članovima koji se nalaze u tom odboru, jer oni takođe obavljaju više funkcija.
Da uzmem kao primer, da li neko ko je profesor, obavlja javnu funkciju, profesor na nekom državnom fakultetu i tu prima platu iz državnog budžeta, a istovremeno radi kao vanredni profesor na više fakulteta u državi Srbiji i takođe je za to plaćen, a takođe je plaćen i za posao koji radi u Odboru za sprečavanje sukoba interesa, pa pitam, ispred JS, da li je takva osoba u nekom sukobu interesa i da li može da obavlja više tih javnih funkcija? Zvanje profesora i bavljenje poslom na državnom fakultetu, izvinite, dame i gospodo, to je javna funkcija.
Prema tome, ne možemo mi da kažemo da je neko, zato što je odbornik u nekoj maloj opštini, pa je pored toga i član nadzornog odbora nekog muzeja, neke turističke organizacije ili nekog školskog odbora u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi, u sukobu interesa i da je podložan korupciji. Voleo bih da mi neko objasni u čemu se sastoji ta korupcija ako je odbornik u opštini Knić ili Rekovac, a istovremeno i član nekog školskog odbora u nekoj osnovnoj školi.
S druge strane, kolega iz Kragujevca je pričao o nečem drugom, kada se krene na izbore, da li za lokalne skupštine, da li na republičke, da li pokrajinske, moraju da budu jasna pravila izborne utakmice.
Kada smo u maju 2008. godine kretali u izbornu proceduru i izbore, svaka stranka je na osnovu svog izbornog rezultata dobila pravo da dobije svoje predstavnike kako u parlamentu Republike Srbije, tako i u lokalnim parlamentima, da li se onda znalo da neko ko je tada poslanik, da li u ovom ili u vojvođanskom parlamentu, ne može da bude istovremeno i predsednik skupštine ili gradonačelnik, a prethodno je i on biran.
Da bi mogao da stekne pravo da bude izabran za predsednika opštine ili za gradonačelnika morao je da bude odbornik. Prema tome, on je biran na neposrednim izborima. Da li su bila takva pravila koja su kasnije utemeljena u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije?
Prema tome, mi iz JS se slažemo i to smo pokazali principijelno, povukli smo amandmane zbog kojih se digla velika frka, da tako kažem. Jednostavno, ne želimo da učestvujemo u tome, u predlaganje amandmana kojima ćemo, kako neki kažu da zaštitimo svoje interese ili partijske interese. Želimo da izborna utakmica bude poštena, pravilna i da bude sa principima koji će važiti u trenutku kada se izbori raspišu. Nemojmo menjati pravila izborne utakmice posle završetka izbora.
S druge strane, čudi me da pojedini poslanici iz opozicionih stranaka, kada sam bio opozicija kritikovao sam svaki zakon i normalno je da opozicija kritikuje svaki zakon, ali ne bi bilo dobro da se od strane nekih opozicionih poslanika baca drvlje i kamenje i prozivaju neki koji su sada poslanici u ovoj skupštini da su na neki način pokušali, što nema blage veze sa istinom, da ucenjuju Ministarstvo pravde da bi dobili neka objašnjenja, da se sete samo kada su oni bili na vlasti i da su tada u upravnim odborima javnih preduzeća, gde su oni postavljali svoje ljude, plate bile 250 hiljada, 300 hiljada i 350 hiljada dinara. Da li je to bio izvor za korupciju ili ne?
Prema tome, nemojmo sada da zaboravljamo šta je bilo pre dve ili tri godine. Kada sam bio na vlasti i kada sam imao pravo da odlučujem o mnogo čemu, pa i da postavljam članove upravnih i nadzornih odbora u dobro plaćenim odborima javnih preduzeća, velikim, pa i ovim manjim, a sada se posipam pepelom po glavi i sve to sam zaboravio.
Prema tome, dajmo principijelno da razgovaramo, da donesemo zakon koji će važiti od trenutka kad budu završeni sledeći izbori, da li parlamentarni, da li lokalni i da ta pravila budu jasna. Ovako mi menjamo pravila posle izbora, iz ovih ili onih razloga, a, s druge strane, to što su ta pravila bila menjana u trenutku kad su raspisani izbori sada kao ne treba da važi.
Ono što mene kao poslanika JS posebno na neki način iritira jeste i ponašanje Agencije za borbu protiv korupcije. Zašto? Apsolutno podržavam njihov rad, apsolutno podržavam njihovu želju da se primeni zakon, ali morao bih da im postavim samo jedno pitanje – u čije ime oni to nastupaju, kada još ni zakon nije donet?
Oni nas upozoravaju, neću da kažem i prete, da mi poslanici ne kršimo Ustav i ukoliko donesemo, primera radi, neku odredbu zakona koja po njima nije u skladu sa Ustavom, nažalost, danas Ustav tumače svi, a najmanje ga tumače profesori pravnog fakulteta, nego ga tumače neki sociolozi, psiholozi, filozofi u Agenciji za borbu protiv korupcije, neka se obrate nadležnima na pravnom fakultetu ili u Kragujevcu, Nišu ili Beogradu, profesorima ustavnog prava i neka im objasne određene odredbe Ustava.
Dakle, nemoj da nas upozoravaju da ne kršimo Ustav, jer još nismo ni doneli zakon. S druge strane, nemoj da nam prete da će se obratiti međunarodnim organizacijama. To sam pročitao u određenim štampanim medijima, da smo od strane nekih iz Agencije dobili upozorenja da vodimo računa šta radimo.
Prema tome, neka ta gospoda i te dame u Agenciji za borbu protiv korupcije, ako se ne slažu sa zakonom koji mi budemo doneli ovde, a oni imaju drugo mišljenje, najbolje što mogu da urade je da uzmu olovke u ruke, da podnesu ostavku na funkciju na koju su izabrani, doći će neki drugi ljudi koji će da primenjuju zakon kakav jeste.
Uopšte me ne interesuje da li se zove neki Čupić, Čuplić itd. Uostalom, ako pomenemo gospodina Čupića, sećam se da je on pre nekoliko godina žarko želeo da bude poslanik u ovom parlamentu, pa je bio i nosilac liste u jednoj političkoj grupaciji i slavno je prošao na tim izborima, dobio je nešto oko 1%, a potrošio je grdne pare na bilborde, na plakate, na televizijske emisije itd.
Prema tome, gospodine Čupiću, to mu poručujem kao poslanik JS, držite se zakona onakvog kakav donese ovaj parlament. Ako se ne slažete s njim, pokrenite kao pojedinac ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom Republike Srbije, ali za vas je najmoralnije da se povučete sa te funkcije, ukoliko se ne slažete sa ovakvim radom i ovakvim zakonima kakve donosi ova skupština.
Prema tome, da zaključim, kao deo koalicije SPS-JS, nas troje poslanika iz JS nemamo ništa protiv i prihvatićemo onakav zakon kakav bude donet u parlamentu, ali nemojmo da drugima spočitavamo nešto što nije tačno i što ne odgovara istini. Oni koji misle da mi iz JS na ovaj ili onaj način želimo da destabilizujemo ovu vlast, grdno se varaju, izbora u Srbiji neće biti pre 2012. godine.