Dame i gospodo narodni poslanici, već više mojih kolega je naglasilo u dosadašnjim raspravama zašto izmene i dopune zakona. Zakon je skoro donet, još nije ni počeo u potpunosti da se primenjuje.
Nažalost, mi imamo jednu praksu da i ako imamo neku dobru ideju hoćemo često da je upropastimo lošim zakonom, a i kada donesemo kakav-takav zakon, onda rešimo da ga izigravamo i sabotiramo. Izmene i dopune ovog zakona nisu ništa drugo. Što je najgore, mnoge kolege su se hvatale i za to da li je u skladu sa Ustavom i šta je itd, pa šta je to izvršna vlast, šta je sudska vlast, šta je zakonodavna vlast.
Možemo da kažemo da su lokalne samouprave, pošto se najviše ovo i provlači kroz Zakon o sukobu interesa, odnosno Agenciji za borbu protiv korupcije, u pravnom sistemu i poretku Republike Srbije male države koje funkcionišu u skladu sa tim pravnim poretkom i sistemom.
Imaju svoju zakonodavnu vlast, to je skupština. Imaju svoju izvršnu vlast, Opštinsko veće kojima predsedava i rukovodi gradonačelnik, odnosno predsednik opštine. Imaju čak pojedini gradovi i policije u sistemu izvršne vlasti koja ima pravo da primeni i silu. Vode kaznenu politiku na teritoriji svojih lokalnih samouprava, donose odluke kako uprava, tako i skupština jedinice lokalne samouprave koje imaju snagu zakona za svoju teritoriju.
Samim tim se vidi da tu postoji sukob interesa, zato što ta pravila igre koja određuju na koji način da funkcionišu lokalne samouprave regulišu se zakonima koji se donose ovde u Skupštini Srbije.
Evo klasičan sukoba interesa. Narodni poslanik, koji je ujedno i gradonačelnik, sam dokazuje da postoji sukob interesa kada podnosi amandman u kome traži da zakonom bude regulisano da funkcija narodnog poslanika i gradonačelnika, odnosno predsednika opštine nisu u sukobu interesa. Klasično ostvarenje sukoba interesa, ništa drugo nije u pitanju.
Isto tako, da raščistimo i kada su ne samo u pitanju lokalne samouprave, ima tu i drugih sukoba interesa, čak i u sistemu izvršne vlasti i pojedinih ministara. Međutim, zašto postoji sam naziv sukob interesa i zašto ga treba sprečavati, a ne treba ga i uvek povezivati sa korupcijom?
Evo, Skupština već nekoliko dana zaseda, imamo mi još nekoliko gradonačelnika ili predsednika opština koji su i narodni poslanici i sad pitam – gde su sad? Znači, kada treba da se usvoji dnevni red tu su, dođu da pritisnu dugme, izađu. Kada treba da se glasa za zakone koje većina predlaže, ako pripadaju toj skupštinskoj većini, dođu, izglasaju zakone i odu.
Sada postavljam pitanje - šta je njima važnije, predsednik opštine, odnosno gradonačelnik ili narodni poslanik, jer ne mogu u jednom trenutku da budu na dva različita mesta? Koja je funkcija zapostavljena? Zar to nije uvreda i za one građane koji su glasali za tu listu ako njihov predstavnik ne sedi, ne diskutuje i ne učestvuje u radu Skupštine zato što ima obaveza zato što je predsednik opštine ili gradonačelnik?
Ili, ako je ovde, kako će da obavlja posao gradonačelnika ili predsednika opštine, imaju li pravo njegovi sugrađani da se ljute na njega ako sedi ovde? To je taj sukob interesa i gomilanje funkcija.
Imamo tu još jednu izuzetno zanimljivu situaciju. Gospođo ministre, jedan vaš kolega je ujedno i dekan jednog fakulteta, univerziteta, nazovite kako god hoćete. Da stvar bude još gora, baš iz te oblasti je on i ministar, ni iz jedne druge, i taj isti ministar predlaže Vladi zakone koji su u njegovoj nadležnosti, a može se reći iz oblasti prosvete.
Isto tako, on je taj koji donosi određena akta po Zakonu o Vladi Republike Srbije, vrši akreditaciju pojedinih fakulteta kao ministar. Sada postavljam pitanje – da li je on ostvario sukob interesa?
Ako se pogleda njegova imovinska karta na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, tamo ne mogu da pronađem da on prima platu iz budžeta Republike Srbije. On će da kaže – pa, eto, lepo je to, štedim građane Srbije, ne želim da me oni plaćaju. Postavljam pitanje – za koga on radi? Za nas koji smo glasali za njega, bez obzira za ili protiv, učestvovali u glasanju ili za onoga ko ga plaća? Za koga jedan takav ministar radi? Zar to nije klasičan sukob interesa?
Sve mi se čini da je ovo u stvari samo cilj, kao što rekoh, da se izigrava zakon. Pokazaću vam na još jednom primeru. Vaše sudije, koje ste vi na onako čudan način izabrali, postavili, imenovali, ne znaju da izvršavaju odluke Ustavnog suda i izvršavanje odluke Ustavnog suda tretiraju kao upravni spor ili izborni spor. Sudije Upravnog suda to tako rade, tako izvršavaju odluke Ustavnog suda, koje su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Vidim da me gledate sa iznenađenjem. Sledećom prilikom možemo i da čitamo takva akta i takve nebuloze koje su pisali, a samo mogu da vam kažem da je i to jedan vid izigravanja i Ustava, i Zakona o Ustavnom sudu i pravnog poretka, kao što je i ovaj zakon koji ste sada nama predložili.

 Sedam minuta i pet sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Na raspolaganju poslaničkoj grupi je još dva minuta i 55 sekundi. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, posle nje narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno da u poslednje dve godine nijedan zakon nije imao toliku medijsku pažnju kao Zakon o Agenciji za borbu protiv kriminala, i ni od jednog zakona građani nisu očekivali više, a dobili apsolutno ništa.
Sećate se i svi se sećamo koliko se čekalo i koliko se najavljivalo da će se pojaviti podaci o imovinskim kartama funkcionera, pa onda gospođa Zorana Marković, koju ste u zvezde okivali, kao neko ko je apsolutno nezavisan, neko ko će ovaj posao da radi najbolje na svetu, pojavila se sa podacima, pa naši ministri, ako se gleda na onome što su prijavili i što je objavila ova agencija, uglavnom žive na drvetu, spavaju na grani, žive od vazduha, voze se na rolerima.
Jer niti primaju plate, niti imaju automobile, niti imaju stanove. Dakle, napravljena je jedna apsolutna lakrdija, a objašnjenje za javnost bilo je da je opet neka sekretarica jadna pogrešila, nije dobro unela podatke.
Kada je 2008. godine donošen ovaj zakon, skretali smo vam pažnju da ne postoji potreba da se donosi još i da se formira Agencija za borbu protiv korupcije, jer smo imali i imamo i danas Savet za borbu protiv korupcije, dva tela koja paralelno funkcionišu sa istim zadatkom.
Vama se, naravno, ne mislim na vas lično gospođo Malović, nego na režim, vama se nije dopadalo kako radi gospođa Verica Barać, koja uzgred budi rečeno, političke je dijametralno udaljena od SRS, ali je činjenica da je krenula u sukob sa nekim visokim funkcionerima. Vi ste morali to da presečete, da biste onda napravili ovu agenciju i sada kao uradite nešto novo.
U toj Agenciji ste zadržali neke ljude koji su bili i u Savetu, pa je tu recimo, Slobodan Beljanski, koji je još iz vremena dok je bio u tom Savetu za borbu korupcije bio poznat po tome da je u sukobu interesa i dan-danas je. Pre neki dan novine pišu da prima i platu i penziju i još nadoknadu za neki posao.
U toj Agenciji je Čedomir Čupić, čuveni "otporaš". Nama su se "otporaši" uvukli u sve pore društva. U Narodnoj skupštini, u skupštinskoj većini vedri i oblači Nenad Konstantinović, ovde je Čedomir Čupić, kod vas je u Ministarstvu, gospođo Malović, gospodin Homen, on vodi politiku, on u javnosti izlazi sa stavovima, sa onim šta će unapred da uradi vaše ministarstvo.
Vi ste za njega očigledno samo ikebana, samo idete negde gde treba nešto da se potpiše, a politiku Ministarstva vodi on, tako se bar predstavlja u javnosti.
Ili, recimo, u ovoj agenciji je Zoran Stojiljković, koji je inače i profesor, pa je pitanje da li je i on u sukobu interesa, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da taj gospodin veoma često nastupa potpuno politički obojen i jednostavno to niti krije, niti bi mogao da sakrije i da hoće.
Ovo što pokušavate sa ovim zakonom je veoma opasno. Govorim o izmenama i dopunama Zakona. Vi zapravo donosite leks specijalis da bi ste udovoljili Bojanu Pajtiću i jednoj grupi poslanika u parlamentu AP Vojvodina. To je više nego očigledno.
Ilustracije radi, samo jedan primer da vam kažem. Takođe su mediji o tome pisali kako se neki pokrajinski parlamentarac Danijel Kovačić brani kako on nije u sukobu interesa, a on je savetnik u Ministarstvu za poljoprivredu. I on kaže, "uostalom, ja sam lični savetnik ministra, nisam izvršna vlast i nemam uticaj na administraciju", i kaže dalje "nije reč o nepotizmu, nismo familija" ministar i on "a kad pričamo o novcu, to je stvar lične prirode, takav sam ugovor potpisao i to je to".
To je zaista neverovatno. Ako gospodin Saša Dragin ima lične savetnike, kako to za sebe kaže Danijel Kovačić, onda on mora sam da ga plaća, ako nije sposoban da vrši svoju funkciju, nego mu treba lični savetnik. Ako je gospodin Kovačić savetnik u Ministarstvu, onda ne može da kaže da je zarada koju tamo prima stvar lične prirode.
Mnogo je, naravno, primera. Vi ste se u obrazloženju ovog zakona pozvali na član 6. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima, kao i da postojanje sukoba interesa i odgovornosti pri njegovom rešavanju određuje se Ustavom i zakonom.
Ovo je dobro i ovo zaista piše u Ustavu. Odakle vam onda, gospođo Malović, sad član 11. predloga ovog zakona, koji suštinski govori o izmenama člana 28, gde je više nego očigledno upravo ovo što mi srpski radikali tvrdimo da vi na ovaj način, ovim zakonom vi činite uslugu pojedinim funkcionerima, pojedinim ljudima, imenom i prezimenom.
Kažete, funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.
Dalje takođe izmena ovog člana govori, funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više funkcija vrši istovremeno dužan je da u toku tri dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije. Ovo je zaista ismevanje zakona.
Dakle, umesto da ste lepo napisali, a mi smo vam to predložili amandmanom, da odmah odnosno u roku od sedam dana da se svako lice izjasni koje od funkcija želi da obavlja da ne bi bio u sukobu interesa, vi ostavljate mogućnost Slobodanu Beljanskom, Čupiću, Stojiljkoviću itd., da oni određuju ko jeste, a ko nije u sukobu interesa, odnosno ko može da obavlja dve javne funkcije, a ko ne može da obavlja dve javne funkcije.
Malopre, kada ste odgovarali na neke diskusije narodnih poslanika, vi ste pomenuli kako je dobro što mi sad živimo u vremenu, za razliku od devedesetih godina, kada nije postojala svest o koruptivnosti, sad bar postoji ta svest. Naveli ste primer tih devedesetih godina, prodaju deviza na ulici.
Gospođo Malović, jeste, bilo je prodaje deviza na ulici, jeste nezakonito, ali gospođo Malović, otkad postoji svest o korupciji, kako vi to kažete, od tada se desila afera i korupcionaška afera Sartid, cementare, šećerane, Luka Beograd, Novosti, Aerodrom Beograd, TC Ušće, izvinjavam se svim kontroverznim biznismenima koje sam zaboravila na ovom nabrajanju. Sve afera do afere, sve korupcija do korupcije.
Najveći primer korupcionaštva, gospođo Malović, jeste nažalost ovde u ovoj sali, u ovom parlamentu. Dve godine postoji jedna grupa koju ste vi iz vladajuće većine, koji su ukrali mandate SRS, koje ste vi iz vladajuće većine promovisali u poslanike, suprotno Ustavu Republike Srbije. Naravno, to ste uradili iz vama poznatih političkih interesa. Oni su to uradili za pare. Postoji li veća korupcija od toga?
Sad neko ko je deo tog korupcionaškog lanca ili ko je na čelu tog korupcionaškog lanca obmanjuje javnost tako što proširuje priču kako je Vojislav Šešelj naručio atentat protiv njega, pa je tu umešan takođe, a sad vam govorim kao ministru pravde da vodite računa i reći ću vam u toku rasprave na šta treba da obratite pažnju kao ministar pravde, da bismo raščistili da li je i koliko je ovo korupcionaška afera.
Onda se pojavljuje neko navodno pisamce koje su smislili Vučić i Simovićevi advokati, Čabrilo i Rašić, o kojem zna ne znamo ko, a mi iz SRS-a i ovlašćeni advokat Vojislava Šešelja ne može da dođe do tačnih podataka o čemu se tu radi, kao što gospođa Zagorka Dolovac ne reaguje na naše svakodnevne urgencije, gospođo ministre, sad vam govorim i kao ministru i kao članu Državnog veća tužilaštva i Visokog saveta sudstva, svakodnevno dobija urgencije, insistiramo da se odgovori na pitanje čije je to ubistvo Vojislav Šešelj naručivao pre dve-tri godine, kako su mediji objavili, kako je Vučić rekao Nikoliću, a to Nikolić izneo u javnost.
Pa onda Vučić kaže da neće više on o tome da govori, kao da može kad hoće da govori, a kad neće da govori. Ko je doneo tu poruku iz Haškog tribunala?
Gospođo Malović, molim vas da na osnovu onoga što jeste nadležnost ministarstva na čijem ste čelu pomognete, pre svega, da se umiri javnosti i da pomognete da dobijemo odgovore na sva ova pitanja. To je deo vašeg posla i to je i te kako vezano upravo za ovaj zakon o kojem danas raspravljamo, zato što mi tvrdimo i u tužbama koje smo podneli Dragan Todorović, Nemanja Šarović, Elena Božić Talijan i ja smo izneli naše osnovane sumnje, ali tražimo da se nadležni o tome izjasne.
Dakle, od vas očekujemo odgovore na ova pitanja i da pomognete da dođemo do pravih podataka, a što se tiče ovog zakona, ovog leks specijalisa koji ide uz Statut i Omnibus vezan za AP Vojvodinu, rekli smo i reći ćemo sve najgore zato što je ovo veoma opasan presedan, gospođo Malović.

Iskorišćeno je dvanaest minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Milica Vojić – Marković. Vreme na raspolaganju je pet minuta i 20 sekundi, a posle nje narodni poslanik Zoran Antić, vreme na raspolaganju  dva minuta i 55 sekundi.

Gospođo predsedavajuća, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije je, kao sistemski zakon kojim se uređuju pitanja sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, donet u oktobru 2008. godine, stupio na snagu u januaru 2010. godine, a danas, šest meseci posle primene, već pokazuje vrlo ozbiljne nedostatke i zbog toga se ulazi u njegove izmene i dopune.
U čemu se ogledaju njegovi nedostaci? Sada je potpuno jasno da je veliki broj najpre vojvođanskih funkcionera, koji obavljaju više javnih funkcija i vrlo su se emotivno vezali za te svoje funkcije, tako da ne mogu da se odluče na kojoj žele da ostanu, a sa koje žele da odu, a bogami ima i jedan broj gradonačelnika koji takođe smatraju da su nezamenljivi u vršenju više javnih funkcija.
Dakle, radi se o tome da su i jedni i drugi uglavnom i jedino iz vladajuće koalicije i to je najveći problem. Na njihovim glasovima opstaje vlast, opstaje Vlada i zbog toga je potrebno izmeniti zakon kako bi se njima izašlo u susret.
Izmene i dopune se donose isključivo zbog toga što želimo da izađemo u susret tim funkcionerima, da oni zadrže svoje funkcije, pa bilo dve, tri, pet ili deset. Zapravo, šta želi Vlada? Ona želi da retroaktivno izmeni posledice koje su stupile na snagu po sili toga što je počeo da se primenjuje Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u januaru ove godine, a posledicu su nastupile već od 1. aprila 2010. godine.
Doduše, zamešateljstvo je potrajalo malo duže kada su stigle i odluke Ustavnog suda, a bogami se mešalo i Ministarstvo pravde, koje je izdavalo neke potvrde ili neka dokumenta slična tome da neko nije u sukobu interesa.
Dakle, ustavno-pravni sistem Srbije vrlo jasno kaže da su funkcioneri koji su izabrani neposredno od strane građana: predsednik Republike, poslanici u pokrajinskim i u Narodnoj skupštini Republike Srbije i odbornici na lokalu. Ustav je tu takođe vrlo jasan, u čl. 4, 6. i u članu 102. vrlo se precizno kaže da oni ne mogu obavljati druge funkcije, poslova i dužnosti koje mogu dovesti do sukoba interesa, pa tako imamo tu časnu stvar da čovek ne može istovremeno biti i u izvršnoj i u zakonodavnoj vlasti, što je kod nas slučaj i to je ono o čemu mi ovde danas pričamo.
Takvi funkcioneri su, prema ovom zakonu koji je donet u oktobru 2008. godine, do 1. aprila 2010. godine morali da se odluče na kojoj funkciji će da ostanu. Međutim, iako ih je upozoravala direktor Agencije, gospođa Marković, vrlo žustro više puta, ništa se nije desilo, oni su jednostavno ostali na tim funkcijama, pokazali da ih ni Ustav, ni zakon, ni ništa ne interesuje i pokazali da u ovoj državi ima onih pojedinaca, naravno onih koji su na vlasti, koji su iznad zakona.
Kao šlag na tortu došle su one izmene i dopune zakona koje su bile na dnevnom redu pre izvesnog vremena za koje se u javnosti jako brzo saznalo da iza njih ne stoji ni Agencija za borbu protiv korupcije, jer su njeni članovi izjavljivali da o tome ne znaju ništa. Onda je usledio jedan kratak blickrig između, sa jedne strane, gospodina Čupića i gospođe Marković, a sa druge strane Vlade.
Zakon je povučen iz procedure i onda se objavilo – fantastično, stigao je kompromis. To je izjava gospodina Čupića. Kako kompromis danas izgleda? Evo, pred nama se nalazi ovaj zakon, a bogami mnogo više se vidi iz ovog intervjua koji je vrlo nervozan, a koji je dala gospođa Marković na temu čuvenog kompromisa.
Danas prema predlogu koji ste ovde stavili pred nas, funkcioner koji je neposredno izabran može da zadrži više svojih javnih funkcija, ali ste smislili fantastičan način da to izgleda u javnosti kao nešto čime vi njemu oduzimate to pravo.
On mora da ima pribavljenu saglasnost agencije. Da bi Agencija mogla o tome da odlučuje, moram da vas pitam otkuda bilo kom pojedincu u demokratskom društvu diskreciono pravo da odlučuje o tome ko treba da zadrži svoje funkcije i na koji način?
Da bi farsa bila kompletna do kraja, funkcioner koji traži da ostane na više tih funkcija, zapravo mora da pribavi i saglasnost organa koji ga je izabrao kao nezamenljivog na više mesta i da on pomogne na taj način svojoj državi.
Istine radi, Agencija i ne mora da da tu saglasnost, ali je činjenica da način na koji su onako brzo poklekli kada je u pitanju ovaj kompromis koji je pred nama zapravo predstavlja samo teorijsku mogućnost da Agencija ne da tu saglasnost. Međutim, gospodo moja, u demokratiji nema takvih kompromisa. Zakon se mora primenjivati jednako prema svakom građaninu ove zemlje.
Šta je to još sporno za nas u DSS? Direktor Agencije, ne Agencija, donosi podzakonska akta koja treba da preciziraju koje su to funkcije koje funkcioneri mogu obavljati bez saglasnosti Agencije. Zašto bi to direktor radio? Zašto bi direktor donosio podzakonska akta?
Dalje, kažete – državni službenik koji radi u organima lokalne samouprave, organima pokrajine, organima republike, organima javnih preduzeća i ustanova i organima privrednih društava, koji prijavi funkcionera da je u sukobu interesa, ne može da trpi štetne posledice, pa sad pazite, ako je to uradio u dobroj nameri …

Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, posle njega narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kada smo mi iz SRS 2008. godine vama ukazivali da Agencija za borbu protiv korupcije nije institucija koja će dosledno i sistemski rešiti pitanje sukoba interesa, kao i pitanje nabujale korupcije, da se upravo ova agencija i ne konstituiše da bi to uradila i da je to samo još jedno bacanje prašine u oči građanima Srbije, neki od vas su bili skloni da nam kažu da to nije tačno.
Da će Agencija upravo na pravi način, sistemski ili sistematski rešiti pitanje sukoba interesa, samim tim i pitanje korupcije, zatim, da su to samo neki dnevno-politički poeni koje neko želi da skupi i da će to maltene biti revolucionarni korak u rešavanju brojnih sukoba interesa i korupcije.
Međutim, posle skoro dve godine, voleli bismo da nismo bili u pravu, voleli bismo najpre zbog građana Srbije, ali nažalost tih istih građana Srbije, ispostavilo se da smo apsolutno sve što smo tada pričali bili u pravu.
Četrnaest meseci je trebalo da počne primena zakona, ovog zakona, od oktobra 2008. do 1. januara 2010. godine, 14 meseci priprema i posle 14 meseci šta se dešava? Posle 14 meseci ispostavilo se da apsolutno taj zakon nije ono što ste očekivali. Taj zakon nije ono što ste prikazivali ovde u Skupštini Srbije.
Gotovo svi članovi i to osnovnog zakona, kao i ovog zakona o izmenama i dopunama tog zakona, govore u prilog nekim pokazateljima koji se na neki način kao zajednički imenitelji mogu sada istaći u prilog primene ovog zakona.
Prvo što se može istaći kao zajednički imenitelj jeste apsolutna dezavuisanost Agencije za borbu protiv korupcije. Zatim, pokušaj ili privid kompenzacije davanjem nekih većih ovlašćenja direktoru, što je takođe jedno novo bacanje prašine u oči građanima.
Zatim, kao treće, to je bahatost onih na koje se ovaj zakon odnosi, što pokazuje i nemoć države da sistemski reši ove probleme. Četvrto, sve ovo ima za posledicu umesto suzbijanja, upravo nešto obratno. Sve ovo ima za posledicu porast korupcije, koja je poput karcinoma ušla u sve pore našeg društva.
U članu 29. predvideli ste da je funkcioner koji obavlja više funkcije dužan da se izjasni koju će funkciju obavljati i to, pazite sada, do 1. septembra 2010. godine. Četrnaest meseci su oni imali da se odluče koju će funkciju obavljati, 14 meseci od oktobra 2008. godine do 1. januara 2010. godine, odnosno do 1. aprila 2010. godine.
Sada im ostavljate, od 1. januara do 1. septembra, još osam meseci. Pitamo se – treba li nekome 22 meseca da se odluči koju će funkciju obavljati? Koga ćete posle ovoga, posle jedne ovakve situacije, ubediti da je Agencija za borbu protiv korupcije upravo ta institucija koja će rešiti na pravi način pitanje sukoba interesa i suzbijanje korupcije?
Članovi 15, 21. i 22. daju direktoru neka šira ovlašćenja u pogledu mišljenja i uputstava koje direktor daje u pogledu sprovođenja zakona, zatim u pogledu izbora i razrešenja zamenika direktora, kao i u pogledu plate za direktora i njegovog zamenika.
Sve ovo samo su pokušaju da se na posredan ili neposredan način, sve ono što Agencija za borbu protiv korupcije nije u stanju ili ne može rešiti, sutra otvori kao jedna mogućnost da se krivica možda prebaci na jedno ili dva lica, pa da se opet stvori jedan privid da će baš smenom tog jednog ili ta dva lica doći sutra do pravog rešenja izborom nekog novog direktora, izborom nekog novog zamenika direktora. Sve je to ponovo samo bacanje prašine u oči građanima Srbije.
Treće, bahatost onih na koje se zakon odnosi je samo sledeći zajednički imenitelj ovog zakona. Brojni su primeri te bahatosti. Ono što zabrinjava je da država podleže toj bahatosti, očit primer su ova 22 meseca, koja se ostavljaju da bi se neko odlučio da li da se odrekne neke od svojih dve, tri, četiri ili pet funkcija.
Na kraju, kao četvrto, porast korupcije kao posledica svega onoga što je rečeno je nešto što najviše treba da zabrine. Mnogim propisima koje usvajate ovde praktično omogućavate sve veće jačanje tajkuna, bili oni tajkuni republičkog, da kažem, ili lokalnog značaja. Pokušavate, u stvari, kada ste uvideli da se onaj okrutni kapitalizam ne može u pravom obliku i obimu primeniti na ovo naše društvo, nešto što je još gore, pokušavate da vratite točak istorije unazad.
Umesto da on ide unapred, kao u svakom normalnom i razvijenom društvu, pokušavate da nas vratite u feudalizam. Kako to radite? Time što dozvoljavate da se formiraju novi feudi, da u tim feudima vrhovni gospodari budu neki novi feudalci. I ne samo što su oni gospodari tih svojih feuda, ne samo što se oni basnoslovno bogate na račun osiromašenih građana Srbije, već oni pokušavaju da budu, i u mnogo toga uspevaju da budu, gospodari života i smrti, svega i svih onih koji žive i dišu na njihovom feudu.
Za sve to vreme korupcija cveta, korupcija koja je ušla u sve pore društva, poput nekog karcinoma, korupcija koja razjeda sve ono što je još ostalo zdravo u ovom društvu i u ovoj državi.
Zato vrlo često, gospođo ministre, korupcijom se gradi, korupcijom se leči, korupcijom se prepisuju lekovi, pa se korupcijom i letuje, korupcijom se često sudi često, korupcijom se bira, na kraju krajeva, korupcijom se i vlada.
Samo se korupcijom, gospođo ministre, ne radi za interese države, za interese i dobrobit ovog naroda i sa takvom korupcijom ne ulazi se u EU. Neće vas oni primiti u EU ni za pet, ni 15, ni 25 godina dok je ovakva korupcija u ovoj zemlji.
Da ste hteli da vodite iskrenu i sistematsku borbu protiv korupcije, za iskorenjivanje takve korupcije, vi biste, gospođo ministre, hvatali krupne ribe.
Ova Vlada je prešla jednu polovinu svog mandata. Da je od 2008. godine krenula sa krupnom ribom, ali stvarno i sistematski, verujte, bila bi ih puna mreža, da ne kažem puni zatvori.
Sećate li se koliko je napora, snage i energije SRS upotrebila da se istera na čistinu Bojan Krišto? Postavljam pitanje – šta mislite da li je Bojan Krišto vrh ledenog brega? Naravno, i vi to znate, kao i mi iz SRS, da nije. Ima mnogo krupnijih.
Nema iskrenosti u svemu ovome što vi radite, samo jedna vrsta demagogije, a narod za to vreme sve siromašniji i nekako ćuti, gospođo ministre.
Ne znam da li ste vi čuli, ali svojevremeno pre izvesnog vremena u ovom parlamentu gospodin Zoran Krasić vam je rekao da se narod u Srbiji nešto ućutao. Da li znate, gospođo ministre, šta to znači? Da li znate šta je to značilo u istoriji srpskog naroda? Da li znate kako su se neki od nekadašnjih vladara u ovoj zemlji ophodili tada kada je srpski narod zaćutao? Valjalo bi da se podsetite malo srpske istorije i onda će vam sve biti jasno.
Zaista, ozbiljno se igrate strpljenjem građana Srbije.

Deset minuta i 15 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je izašao u ovom trenutku, nadam se da će se vratiti ubrzo.
Pre svega, moram uputiti proteste zbog činjenice da ministri, kao po pravilu, čekaju kraj rasprave, odnosno ne uključuju se u raspravu, čime obesmišljavaju ovaj naš rad ovde, pa onda sačekaju kraj rasprave da održe nama nekakvo predavanje u onom trenutku kada više ministrima ne možemo u skladu sa Poslovnikom da odgovorimo.
Mi smo i 2008. godine upozoravali koliko je ovaj zakon loš. To je bilo jasno i tada. Međutim, moram priznati da nismo očekivali da ćete ovako brzo poslati taj zakon na doradu, odnosno da ćete zakon koji je ionako veoma loš još dodatno pogoršavati.
Ovim izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije vi praktično otvoreno priznajete da je Srbija partijska država i da u sukobu između zakona i stranačkog interesa, nažalost, strada zakon.
Mi smo morali čuti od ministra pre svega koji su negativni efekti dosadašnje primene zakona. Mislim da se pre svega može i mora govoriti o negativnim efektima, jer da ti efekti nisu bili takvi, ovaj zakon ne bi bio ni promenjen i ne biste ni predlagali njegove promene. Sa druge strane, dobro bi bilo da smo čuli da li postoje bilo kakve pozitivne tekovine primene ovoga zakona.
Informacija koja se pojavljuje u javnosti je da postoji negde oko 2.000 funkcionera koji su i dalje u sukobu interesa. Međutim, mi smo morali danas dobiti od ministra zvanično obrazloženje i tačan podatak, jer mi ne možemo i nećemo nikada prihvatiti da se o takvim stvarima informišemo iz novina.
Ono što je već danas jasno je da je ovaj zakon, koji ste vi pisali, koji ste vi predstavljali kao nekakav evropski zakon, sistemski zakon, bio u stvari samo zakon koji se primenjivao na opoziciju. Najbolji pokazatelj te činjenice je upravo to da je ono malo funkcionera stranaka koje nisu vladajuće na republičkom, pokrajinskom nivou ili u gradu Beogradu, dakle, oni koji su pripadali SRS, na prste ruke se mogu nabrojati takvi slučajevi, oni su naravno morali da podnesu ostavke na tu drugu funkciju koju su obavljali.
To istovremeno nisu učinili funkcioneri koji su iz vladajućih stranaka i onda zaista svako se mora zamisliti kako su to oni mogli znati da se zakon na njih neće primeniti? Koja je poruka ovakvih izmena zakona?
Dakle, bio je rok u kome se morala prijaviti funkcija, bio je rok u kome su funkcioneri morali da se odreknu drugih funkcija. Oni te rokove nisu ispoštovali, a vi sada, nekoliko meseci kasnije, menjate zakon. Da li je to poruka da je Srbija pravna država ili je poruka upravo suprotna, a to je da zakone ne treba poštovati. I praktično kada usvojite ove izmene i dopune, svi oni koji su zakon poštovali, ispašće smešni.
Moram ukazati i na to da je očigledno da su funkcioneri vladajućih stranaka znali kakva će biti odluka Ustavnog suda. Kako su oni mogli znati kakvu će odluku doneti Ustavni sud i Bosa Nenadić? To je možda pitanje na koje bi trebalo ministar pravde da odgovori.
Kao što morate da odgovorite, gospođo Malović, kako su znali predstavnici vladajućih stranaka, DS, LDP-a, SPS-a, G 17 i ostalih da će biti doneta odluka Ustavnog suda kojom će biti poništene odredbe Zakona o lokalnim izborima koje se odnose na ostavke odbornika? Ja ću vam navesti konkretan primer. Naravno, za to postoji dokaz.
SRS je u Skupštini grada Beograda podnela blanko ostavke za šest odbornika, Administrativni odbor je doneo odluku u skladu sa zakonom, kao i više puta pre toga, međutim, vladajuća većina je skinula tu tačku s dnevnog reda, uz obrazloženje da se očekuje donošenje odluke Ustavnog suda koja će na drugačiji način to regulisati. To stoji u stenogramu.
Ne samo što su to uradili, nego su bili, mogu reći, dovoljno nesmotreni, da ne koristim neki grublji izraz, da tako nešto javno izgovore. Naravno, već na narednoj sednici formirana je rezervna odbornička grupa, koja sada po potrebi daje kvorum, koja podržava odluke vladajuće koalicije u Beogradu, ona je nazvana – Odlučno za Beograd.
Mi smo odmah znali o čemu se radi i tvrdili smo istog sekunda da se radi o korupciji, da se radi o kupovini odborničkih mandata i mi smo tu odborničku grupu nazvali – Za Beograd bez morala. Na početku možda nismo imali dokaze, ali su dokazi veoma brzo usledili.
Voleo bih da se i vi sada izjasnite o ovome što sam pričao. I u skupštini gradske opštine Barajevo je formirana odbornička grupa Odlučno za Beograd. Pogledajte na poslednjoj sednici Skupštine grada šta je bilo. U upravne odbore gradskih preduzeća, javnih preduzeća, imenuju se bliski srodnici lica koja su formirala tu odborničku grupu. Šta, gospođo Malović, o ovome kaže zakon? Šta je ovo ako nije korupcija? Evo, ja ću vam pročitati: "Budimka Mandić, žena Ostoje Mandića, bivšeg odbornika SRS; Milijana Despotović…

Narodni poslaniče, molim vas da, u skladu sa članom 107, govorite o dnevnom redu i da ne dozvolite sebi kršenje Poslovnika govoreći o drugim licima koja nisu narodni poslanici i koji ne mogu da opovrgnu ili potvrde vaše stavove.