ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 19.07.2010.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Diana Dragutinović

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, izvinjavam se na i nadam se ne baš tako velikom kašnjenju.
Dakle, kao što ste informisani, na dnevnom redu se nalazi sedam finansijskih zakona. Možda su najvažnije promene u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji.
Nakon toga slede tri zakona o potvrđivanju praktično zaduživanja države. Sva tri ugovora o zajmu ili o kreditu ili o finansijskom ugovoru predviđena su Zakonom o budžetu za 2010. godinu.
Konačno, na dnevnom redu je lista tri zakona kojim se u suštini potvrđuje ugovor između Republike Srbije, Austrije, Azerbejdžana i Pakistana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Rekla bih nekoliko rečenica o izmenama i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Usredsrediću se samo na promene. Broj promena nije bio veliki.
Kao što sam već jednom napomenula, čeka nas potpuno novi zakon iz ove oblasti. Međutim, smatrali smo da je neophodno da se on izmeni u nekoliko pravaca i ja ću vam sada izložiti šta je to konkretno izmenjeno.
Prva grupa promena odnosi se na usaglašavanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o prekršajima i Zakonom o uređenju sudova.
Dakle, poreska uprava više nema nadležnosti za vođenje poreskog prekršajnog postupka u prvom stepenu. Za to je sada nadležan Prekršajni sud, a u drugom stepenu za to je sad nadležan Viši prekršajni sud.
Takođe, usaglašene su i minimalne novčane kazne za pravna lica, za odgovorna lica u pravnom licu, za preduzetnike i za fizička lica. Dakle, usaglašena je minimalna novčana kazna sa Zakonom o prekršajima.
Druga grupa promena je preciziranje nadležnosti jedinica lokalne samouprave u poreskom postupku koji se odnose samo na njihove osnovne, izvorne prihode.
Pre svega, lokalne samouprave sada imaju prava da pružaju pravnu pomoć, to je prva velika promena, a druga da odlučuju o odlaganju poreskog duga, ali po osnovu izvornih prihoda.
Takođe, jedinice lokalne samouprave sada imaju prava da traže, bez naknade, sve informacije koje mogu biti od koristi za obavljanje svog posla. Te informacije mogu da traže od Poreske uprave – centrale i svih nadležnih državnih organa i organizacija.
Treća grupa promena ovog zakona odnosi se na sprovođenje tzv. giljotine propisa. Ukazaću vam samo na najznačajnije promene koje će značajno smanjiti vreme i samim tim smanjujući vreme smanjiće i troškove pravnih lica.
Dakle, ukinuta je administrativna procedura obaveštavanja poreske uprave o promenama koje se registruju u registrima koje vodi Agencija za privredne registre. Propisan je samo jedan rok za zastarelost prava na utvrđivanje poreza i taj rok je sada pet godina.
Propisan je institut samoprijavljivanja i u tom slučaju nema pokretanja prekršajnog poreskog postupka. Konačno, propisano je da za subjekte kojima se taj poreski identifikacioni broj dodeljuje preko Agencije za privredne registre poreska uprava opet preko te agencije izda potvrdu.
Nažalost, još dve krupne stvari ostale su da se sprovedu u okviru giljotine propisa kada se radi o poreskoj administraciji, dakle, elektronsko dostavljanje poreskih prijava, obračun poreza i doprinosa od strane svih poreskih obveznika elektronskim putem neće moći da bude završeno pre juna 2011. godine i takođe, omogućavanje uvida u poreske obaveze elektronskim putem takođe neće moći da bude završeno pre juna 2011. godine.
Četvrta grupa promena, to je jedna promena koja praktično deluje u pravcu pooštravanja finansijske discipline. Dakle, s jedne strane, kao što znate, povećane su novčane kazne, odnosno podignuta je minimalna novčana kazna u skladu sa Zakonom o prekršajima. S druge strane, uvedena je mogućnost zabrane vršenja određene delatnosti u periodu od šest meseci do tri godine, ukoliko se poreskom obvezniku desi da u periodu od dve godine učini isti poreski prekršaj.
Na kraju, ostale promene mislim da će se dopasti poreskim obveznicima. Prva promena, da se kod uplate poreskog duga menja redosled uplata, dakle, prvo se uplaćuje osnovni dug, pa onda kamata, pa onda ostali troškovi, a u sadašnjem zakonu redosled je bio upravo obrnuti i konačno visina kamatne stope na poreski dug ipak je usklađena sa realnim životom. Dakle, visina te kamatne stope biće jednaka referentnoj kamatnoj stopi centralne banke, uvećana za 10 procentnih poena, a do sada je to bilo za 15 procentnih poena.
Sledeća grupa zakona, kao što sam rekla, odnosi se na zaduživanje države, dakle, radi se o tri kredita. Sva tri kredita, takođe sam to pomenula, predviđena su Zakonom o budžetu za 2010. godinu. Prvi pred nama je zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o odobravanju državnog kredita Republici Srbiji. Taj sporazum je zaključen 7. aprila 2010. godine. Uslovi kredita su, mislim, dobro poznati, ali ipak bih iskoristila ovu priliku i obavestila vas.
Prvo, kredit je namenjen za finansiranje budžetskog deficita. Njegov iznos je 200 miliona dolara. Rok trajanja je 12 godina, period mirovanja dve godine, znači, u periodu od 10 godina otplaćuju se obaveze u 40 jednakih rata. Kamatna stopa je šestomesečni libor. On trenutno iznosi 0,73% i uvećan je za fiksnu maržu koja iznosi 2,95% godišnje.
Dakle, u sadašnjem trenutku kamatna stopa na kredit od 200 miliona dolara, koji smo dobili od Ruske države, iznosi 3,68%.
Republika Srbija će moći da povuče ova sredstva u roku od sedam dana nakon stupanja na snagu sporazuma o kreditu. Ukoliko se stvore uslovi da Republika Srbija može da pre vremena otplati ovaj kredit, to će se uraditi bez plaćanja posebne naknade.
Sledeći kredit je, u suštini, sporazum o zajmu između Vlade Republike i Vlade Republike Francuske, odnosno Vlade Republike Srbije i "Natiksisa" koji postupa u ime i za račun Vlade Republike Francuske. Radi se o zajmu koji iznosi 11 miliona i 185.000 evra. Namena ovog zajma jeste praktično pravljenje integrisanog sistema geopodataka, odnosno upravljanje nacionalnim geoinformacijama, što će omogućiti tehnološku prednost Srbije u odnosu na druge balkanske zemlje.
Želela bih samo da napomenem da u Zakonu o budžetu za 2010. godine predviđen je nešto veći iznos kredita za ove namene, 13,6 miliona evra, hoću da naglasim još jednom da će stvarno zaduženje po ovom osnovu biti nešto niže.
Uslovi ovog kredita su krajnje povoljni, zato što se radi o kreditu koji Republika Srbija uzima na 40 godina. Rok otplate je 20 godina. Period mirovanja je 20 godina, a kamatna stopa samo 0,20% godišnje. Radi se o nekoj vrsti pilot projekta, a njegova uspešna realizacija ili od njegove uspešne realizacije zavisi da li ćemo i u budućnosti moći da dobijemo ovakva povoljna sredstva od Francuske.
Sada je na dnevnom redu sledeće zaduživanje države, o čemu će više govoriti moj kolega.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovana gospođo Čomić, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani kolega Nikola, dobro, to se dešava, pošto je Goca počela ovu sednicu, imam prijatnu dužnost da vas upoznam sa kreditom koji je naša Republika zaključila sa Evropskom investicionom bankom 7. juna ove godine i koji je danas predmet izjašnjavanja Narodne skupštine Republike Srbije, i koji će biti ratifikovan, nadam se, za nekoliko dana i samim tim počeće realizacija ovog kredita.
Reč je o jako velikom i za obrazovanje jako važnom kreditu. Njegova ukupna vrednost je 50 miliona evra i on ima tri komponente. Prva komponenta je praktično počela da se realizuje danom potpisivanja ovog kredita, ali će prenos sredstava biti moguć kada se ugovor ratifikuje.
Vrednost prvog dela kredita je oko 20 miliona evra i on podrazumeva implementaciju projekata čiji je suštinski cilj ukidanje treće smene u jednom broju škola u Republici Srbiji. Naime, u osnovnim i srednjim školama u Lapovu, Novom Pazaru, Beogradu, Aleksincu, Novom Sadu, Nišu, Jagodini realizacija tog projekta će praktično početi krajem letnjih i početkom jesenjih dana.
Drugi deo ovog kredita odnosi se na realizaciju dela koji se odnosi na jedinstveni informacioni sistem i implementaciju projekta nacionalne strategije obrazovanja. On je najmanji i iznosi oko tri miliona evra, i biće raspodeljen na ove komponente u odgovarajućoj strukturi i realizacija tog dela kredita će početi takođe istovremeno sa ratifikacijom.
Ostaje nam treći deo kredita u iznosu od otprilike 24 miliona evra ili nešto više, u odnosu na ove ostale komponente, ali je suština da će realizacija tog dela kredita početi krajem ove godine, kada zajedno sa Evropskom investicionom bankom napravimo kriterijume po kojima će ova sredstva biti raspodeljena.
Naša je ideja da sredstva upotrebimo na najbolji mogući način i da sa najmanje sredstava postignemo najveće efekte i zato ćemo napraviti odgovarajuće kriterijume. Formirali smo jednu radnu grupu u Ministarstvu. Zvaćemo predstavnika Stalne konferencije gradova i opština Srbije zato što želimo da lokalna samouprava bude na adekvatan način uključena. Naravno, zvaćemo i angažovati stručni konsultantski tim, jer želimo sa ovim novcem ne samo da renoviramo određen broj škola, nego i da nabavimo potrebnu opremu i da napravimo školske sale u što većem broju škola.
Moram reći da je za nas ovaj kredit jako važan, jer imamo jako mala sredstva u budžetu Republike Srbije, u delu koji se odnosi na investicije. Mislim da za osnovne i srednje škole imamo svega oko 200 miliona. Onda možete sami prosuditi koliko je ova suma za nas važna.
Očekujem da će Narodna skupština Republike Srbije ovaj ugovor ratifikovati i da ćemo što pre početi sa njegovom realizacijom.
Ukoliko bude bilo potrebno da još nešto objasnim, stojim na raspolaganju. Kolega Novakoviću, hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala i vama, ministre. Reč ima gospođa Dragutinović.

Diana Dragutinović

Dodala bih još nekoliko rečenica, koje se odnose na uslove zaduživanja. Prvo da vas informišem da ovo nije prvi kredit od Evropske investicione banke koji dobijamo za istu namenu.
Prvi kredit za istu namenu dobijen je 2005. godine. Iznosio je 25 miliona evra.
Ovo je drugi kredit od 50 miliona evra. Sada ću vas obavestiti o uslovima. Period na koji uzimamo ovaj kredit je 25 godina. Rok otplate je 20, a period mirovanja pet godina. Uslovi koji se tiču kamatne stope, za svaki period otplate možemo da biramo da li ćemo plaćati po fiksnoj ili varijabilnoj kamatnoj stopi.
Ukoliko je varijabilna kamatna stopa, ona je jednaka šestomesečnom euriboru, plus minus određeni raspon. Trenutno je taj raspon ili marža 0,8% i šestomesečni euribor je 1,08. Trenutno ova stopa iznosi 1,88% godišnje. Ukoliko bi se odlučili za fiksnu kamatnu stopu, jer trenutno se nalazimo na istorijskom minimumu euribora, za ovaj kredit morali bismo da platimo 4% godišnje.
Na kraju, ostala su još tri sporazuma, ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kao što sam rekla, radi se o tri zemlje: Austrija, to je u odnosu na porez na dohodak i porez na imovinu; Azerbejdžan, takođe u odnosu na porez na dohodak i porez na imovinu i Pakistan, u odnosu na porez na dohodak.
Ovo su tipski međunarodni ugovori. Ipak bih još jednom podsetila sve nas zajedno zašto se ovakvi međunarodni ugovori donose. Dakle, u uslovima rasta međunarodne trgovine i međunarodnih investicija moguće je da se za jedno fizičko ili pravno lice odnose zakoni najmanje dve zemlje, dakle, zemlje čiji je rezident i zemlje u kojoj ima imovinu u statici ili stiče dohodak.
U interesu je svih zemalja, prema tome i zemlje Srbije, da se isti poreski obveznik ne oporezuje dva puta po istoj osnovi i u istom vremenskom periodu. U tome je smisao ovakvih međunarodnih ugovora. Dakle, definicija dvostrukog oporezivanja jeste da je to opterećenje porezom na dohodak, na kapital, na imovinu istog poreskog obveznika u više od jedne zemlje, na isti dohodak, kapital, imovinu u istom vremenskom periodu.
Problem je još komplikovaniji imajući u vidu da su šeme oporezivanja različite u različitim zemljama. Situacija može postati potpuno apsurdna, na primer, kada rezident jedne zemlje zarađuje dohodak u drugoj zemlji, a poreska stopa u obe zemlje je veća od 50%. Kada bi se zaista oporezivao u obe zemlje, poreski obveznik bi, praktično, imao negativan dohodak, što bi negativno uticalo na ekonomski rast. Da bi se ovo sprečilo, dakle, zato služe ovakvi međunarodni ugovori, da zaštite poreskog obveznika od dvostrukog oporezivanja i da spreče obeshrabrivanje slobodnih međunarodnih tokova roba i kapitala.
Inače, u ovom trenutku Srbija ima ratifikovanih 37 ovakvih ugovora, još šest, ukupno 43, biće aktuelno od 1. januara 2011. godine, devet je potpisano, još nisu ratifikovani, za 11 su završeni pregovori, a za 10 zemalja pregovori su u toku.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo ministarka.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za finansije narodni poslanik Branka Ljiljak, zamenica predsednice Odbora, želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, žele reč? (Da)
Reč ima gospodin Milan Nikolić, ovlašćeni predstavnik.

Milan J. Nikolić

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovano predsedništvo, uvažena gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama, više puta je to ponovljeno, imamo sedam zakonskih predloga, i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji, tri predloga zakona o zaduživanju, i to kredit od strane Ruske Federacije, zatim zajam radi sprovođenja Finansijskog protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske i potvrđivanje Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Takođe, imamo tri predloga o potvrđivanju ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu građana i to sa Republikom Austrijom, Pakistanom i Azerbejdžanom.
Mislim da su predlagači zakona dosta toga u obrazloženju izmena i dopuna i sadržaja ovih zakonskih predloga rekli. Neke od njih ću ponoviti.
Što se tiče Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, želeo bih da podsetim da je Narodna skupština ovaj zakon donela 2002. godine. On je u primeni od 2003. godine i do sada imamo 12 izmena i dopuna ovog zakona, prošle godine dva puta. Imam utisak da je više od polovine članova ovog zakona izmenjeno.
Mislim da je dobro što je gospođa ministar naglasila da će doći do konačnog prečišćavanja teksta, ali zbog potrebe onih kojima je ovaj zakon namenjen, bilo bi dobro da dođe bar do prečišćenog teksta, da bi mogli da se i lokalne samouprave i poreski organi, ali posebno oni koji su u obavezi da sprovode ovaj zakon – poreski obveznici, pre svega, da se lakše snalaze u celoj ovoj zakonskoj proceduri.
Kao što je i u obrazloženju predlagača rečeno, ovim izmenama se uglavnom vrši usklađivanje ovog zakona sa odredbama drugih zakona, pre svega Zakona o prekršajima i Zakona o uređenju sudova, i u delu zakona koji se odnosi na vođenje poreskog i prekršajnog postupka u prvom i drugom stepenu.
Mislim da su ove izmene razumljive, jer jasno označavaju podelu ovlašćenja u kojoj poreska uprava i lokalni organi utvrđuju i naplaćuju porez, a prekršajni postupak u poreskim stvarima vode drugi za to zakonom ovlašćeni organi.
Veoma je važno obrazloženje da se ovim zakonskim projektom približavamo propisima EU, da izjednačavamo neke zakonske norme, što je veoma dobro. Takođe, razumljiva mi je izmena u odnosu na pravno-tehničko usaglašavanje sa odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave u delu u kome se preciziraju nadležnosti jedinice lokalne samouprave o poreskom postupku, koje se odnose na njene izvorne prihode.
Posebno je važno da se ovim zakonom uspostavlja nadležnost, zapravo se konkretizuje nadležnost lokalne samouprave i saradnja republičkih i lokalnih organa i doprinosi pravnoj sigurnosti u svemu tome. Takođe je dobro da su ove izmene i dopune u saglasju i usklađivanju sa ostalim zakonskim propisima u oblasti ove materije.
Bitne promene su u članu 12. Predloga izmena Zakona. Promenjen je član 70. stav 2, gde je došlo do izmene redosleda ispunjenja obaveza poreskog obveznika i da, umesto prve naplate troškova, zatim, kamate, glavnice, sada se isplaćuje osnovni dug, a zatim kamata i troškovi. Mislim da je to veoma važno za privredu, jer isplatom osnovnog duga dolazi do prekida isplate kamate. Mislim da je to olakšavajuće u ovim teškim vremenima za privredu, pre svega, i za svakog poreskog obveznika.
Mora tu da se razume i napor Vlade da su neki troškovi poreskih obveznika faktički sada nestali na štetu budžeta, ali mislim da je taj napor isplativ i da je dobar.
Takođe, u članu 75. stav 1. Zakona smanjena je kamatna stopa, to je gospođa ministarka veoma dobro obrazložila, da je došlo do smanjenja od 15 na 10% u odnosu na eskontnu stopu centralne banke. Imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u kojoj se poreski obveznici nalaze, mislim da je ovo dosta olakšavajuća okolnost. Naravno, Vlada se svesno odriče dela prihoda za budžet u korist privrednika.
Za firme koje su u procesu reorganizacije produžava se rok naplate poreskog duga na 60 meseci, što je takođe veoma važno za one koji ulaze u proces restrukturiranja i ojačavanja ekonomske snage da bi mogli da izađu iz problema u kojima se trenutno nalaze.
Posebno je važno da firme koje su u prodaji, na tenderima, mogu da budu, po odluci lokalne samouprave iz izvornih prihoda, ali i Republike, oslobođene od nekih poreskih davanja, kako bi se što pre i što uspešnije mogla izvršiti privatizacija određenih subjekata. Zbog toga će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Što se tiče drugog seta zakona, ne spadam u grupu ljudi koji je oduševljen zaduženjima. Mislim da je dug dosta zao drug. Međutim, u uslovima u kojima se naša zemlja nalazi, u uslovima kada mnoge prethodne stvari moramo da uradimo da bismo došli do razvojne komponente, kao i druge zemlje u okruženju, moramo da posegnemo za stvaranjem tih preduslova.
Ekonomski gledano, radi se o tri zaduženja koja nemaju nikakve veze sa razvojem. Aranžman koji je napravljen sa Ruskom federacijom u iznosu od 200 miliona poslužiće za pokriće deficita.
Ovo što se tiče škola dugoročno će biti isplaćeno, aranžman koji se pravi sa EIB i takođe vezano za prostorno planiranje, aranžman koji se pravi je preduslov za organizovanu izgradnju u zemlji Srbiji. Ne radi se o predinvesticijama koje će danas, sutra u aktiviranju moći da ostvaruju proizvodnju, zapošljavaju, profit, ali bez ovoga nema sledećih grinfilda itd, tako da mislim da i u ovakvim oblicima zaduživanja moramo dati podršku Vladi.
Naravno da je kredit, objasnila je to gospođo ministar, ovih 200 miliona od Ruske federacije, po veoma povoljnim usovima i to je rezultat odnosa naše zemlje i Ruske Federacije. Mislim da je period vraćanja od 12 godina u 40 jednakih rata, s relativno povoljnom kamatnom stopom, dobra odluka Vlade Republike Srbije i treba je podržati.
Što se tiče finansijskog protokola između Vlade Francuske i Natiksisa o prostornom planiranju na iznos od 11.185.000, razumeo sam da je iznos kamate 0,20% godišnje. Rok otplate je 40 godina, sa 20 godina grejs periodom. Mislim da se radi o povoljnim uslovima.
Naravno nešto se tu mora i progutati. To je ono da dobavljači moraju biti iz Francuske. To je ono da kontrola sprovođenja projekta mora biti na račun Republike Srbije, ali mislim da se radi o jednom od nepovoljnih aranžmana koji je Vlada RS u ovom vremenu sačinila vezano za zaduživanje.
Sredstva EIB, posebno vezana za infrastrukturu i vezano za zemlje koje su članice ili koje pretenduju da budu članice EU, idu od te banke kroz vid pomoći povoljnim kreditima, niskom kamatnom stopom i drugim rokovima otplate, posebno za razvoj nerazvijenih područja, modernizaciji saobraćaja, energetike, telekomunikacija i posebno u delu razvoja malih i srednjih preduzeća i drugih institucija, u ovom slučaju škola.
Ministar Obradović je veoma dobro objasnio gde će se ova sredstva u iznosu od 100 miliona angažovati. Zapravo, 50 miliona kredita od EIB i 50 miliona koja će biti iz sredstava budžeta RS. I ovde je rok otplate 25 godina, poček 5 godina. Primenjuje se fiksna ili varijabilna povoljna kamata itd.
Proces potpisivanja i potvrđivanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu građana treba da se nastavi sa skoro svim zemljama, jer stvara sigurnost kod rezidenata i nerezidenata. Rekao bih da stvara motivaciju za investiranje u zemljama gde su ti odnosi regulisani i u sigurnosti da neće doći do duplog oporezivanja, kao što je to do sada bilo.
Jeste da se radi o tipskim ugovorima, ali nama je mnogo važan taj ugovor koji je sada sa Austrijom napravljen, jer znamo koliki su investicioni zahvati države Austrije prema Srbiji napravljeni, kakvi su poslovni odnosi. Mislim da će od takvog potpisanog ugovora imati koristi građani i jedne i druge zemlje, rezidenti i jednih i drugih. Znaće se šta će, koliko i pod kojim uslovima oporezuje nekretnina, imovina, bilo da se ona nalazi na teritoriji ili na teritoriji druge zemlje.
Tu su jasno precizirani porezi na koje se primenjuje ovaj ugovor, pa je kod Austrije to porez na dohodak, porez na dobit korporacija, porez na zemljište, porez na poljoprivredna i šumska zemljišta itd, porez na vrednost građevinskog zemljišta, a sa srpske strane radi se o porezu na dobit preduzeća, porezu na dohodak građana i porezu na imovinu.
Ponavljam, ovakvi sporazumi učvršćuju ekonomske odnose sa zemljama. Ni zemlje kao što su Azerbejdžan i Pakistan, po istom , timskom sadržaju ovog aranžmana, nisu bez interesa za RS.
Ove projekte će naša poslanička grupa u danu za glasanje održati.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP gospodin Maraš.

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je sa pažnjom dočekala neke izmene Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji, s tim što smo smatrali da će izmena poreske politike biti mnogo dublja i sveobuhvatnija. O tome ćemo malo kasnije.
Podneli smo neke amandmane. Ne znam da li ste imali prilike, ministarka, da ih vidite. Naš predlog je da se u članu 2. stav 2. tačka 4. briše. Dva amandmana su tehničke prirode. Jedan je taj koji bi preneo malo na lokalnu samoupravu obavezu i da rešava u drugom stepenu, žalbe koje se odnose na rešenja koja je lokalna uprava donela u prvom stepenu. Na taj način bi se rasteretila poreske uprava velikog dela bez posla. Inače, znate i sami koliko je poreska uprava opterećena.
Na drugi član amandman koji smo podneli govori da poreska rešenja o utvrđivanju poreza, to je član 55, u skraćenom postupku mogu da se na osnovu podataka iz poreske prijave, bez stranke, donesu. Čim je stranka podnela poresku prijavu trebalo bi prihvatiti te činjenice. Pozivanje stranke i sve ostalo odugovlači taj postupak.
To su neki tehnički amandmani, amandmani koji bi u mnogom olakšali rad poreskoj upravi.
Ima ovde izmena koje možemo da podržimo, pre svega član 12. Predloga zakona kojim se menja član 70, gde ste rekli da se redosled obaveze koja se izmiruje, odnosno koje su dospele na drugačiji način definišu i da se faktički kreće od glavnice. To svim poreskim obveznicima puno znači.
Imamo jedno pitanje i voleo bih to da objasnite zbog čega članom 10. predloga se postojeći član 40. menja na takav način da se može podneti čak dva puta izmenjena prijava. Već smo imali razgovor oko izmenjenih poreskih prijava, izmenjenih završnih računa koji su stizali vama od strane onih koji su kupovali velika javna preduzeća u Srbiji, odnosno 51%, i mislim da to nije baš najsrećnije rešenje.
Takođe, postavio bih pitanje o članu 15. Predloga, gde se praktično smanjuje kamata jer se umesto eskontne uzima referentna stopa, ona se mnogo češće menja, otprilike u roku od 12 do 16 dana i to će možda biti malo problematična stavka.
Ono što je meni najproblematičnije u ovom zakonu to je član 28. Predviđeno je da Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu svih javnih prihoda kod poreskih obveznika kod kojih je promenjena vlasnička struktura po osnovu preuzetih obaveza od stane Republike.
Gospođo ministar, kontaktirao sam veliki broj ljudi i zaista sam pokušao sa svakim od njih da vidim na koji način čitaju ovaj član. Način na koji sam ga pročitao je bio veoma diskutabilan za mene.
Neki su ga pročitali malo drugačije, odnosno razumeli malo drugačije. Ali, da sad ne bih puno polemisao oko toga šta mislim da se krije iza ovog člana. Meni je, pod jedan, ovaj član veoma diskutabilan zato što ostavlja puno prostora za voluntarizam, jer ne postoje kriterijumi.
Mi smo danas o tome pričali, pričali smo i prethodnih dana. Ako ne postoje jasna pravila po kojima se igra, ako ne postoje jasni kriterijumi, otvara se prostor za voluntarizam.
Ono što me najviše interesuje kod ovog člana, gospođo ministarka, a to bi molio da obavezno kažete – da li se ovo odnosi i na doprinose? Pošto vi ovde kažete – svih javnih prihoda, da li se to odnosi i na doprinose? Znači, voleo bih to da kažete - da li se odnosi na doprinose, pošto mislim da je to problematično jako?
Hteli smo da vas pitamo šta je sa izmenama poreza na dodatu vrednost, na primer. Kada će to doći na dnevni red? Ovde, naravno, ne pričamo o stopi, pričamo o načinu i vremenu kada se naplaćuje porez na dodatu vrednost.
Vodeći računa o tome u kakvom nam je stanju privreda, odnosno svi oni koji, na bilo koji način, imaju obavezu da plaćaju porez na dodatu vrednost, znam da vi to dobro znate, da im je najveći problem skupiti pare da plate porez na dodatu vrednost, a da nisu naplatili svoje obaveze, odnosno nisu naplatili svoja potraživanja. To je ono što guši.
Ne mislim na ovaj način da se bavim populizmom, ali mislim da je to činjenica o kojoj moramo da povedemo računa i činjenica da treba na bilo koji način da pomognemo domaćoj proizvodnji, a ne da se hvalimo spoljnotrgovinskim deficitom. Pa, spoljnotrgovinski deficit nam je u plusu zato što je uvoz smanjen, zato što je platežna moć manja, zato nam je spoljnotrgovinski deficit manji nego što je bio i nema razloga da se time hvalimo.
Takođe, hteo sam da pitam - da li ima šanse da se menjaju porezi i doprinosi na primanja? Znači, mi sve vreme insistiramo da se oni smanje. Sami znate, i o tome smo više puta pričali, znam da znate do čega bi to dovelo.
Vi ste jednom ovde rekli da manji porezi i doprinosi ne znače da će biti punija kasa, odnosno da se i onda izbegava itd, ali mislim da o tome ne treba samo da vodimo računa kada pričamo na ovu temu o državi. Država je najveći dužnik, država je ušla gde god može, ne napušta, hajde što ne napušta javna preduzeća, o tome smo pričali danas.
Nemojte me tako gledati, gospođo Dragutinović. Ne čujete me dobro. Mogu i glasnije, ali ne znam da li će to rešiti problem. Kažem, država ulazi gde god stigne i gde god želi. Primer za to vam je Dulićev zakon o oživljavanju građevinske industrije. Mene interesuje - šta vi mislite o tome? Koliku će to rupu u budžetu da napravi?
Taj zakon je čist etatizam, kao i zakon koji nam je pre neki dan doneo ministar Milosavljević. Ne postoje kriterijumi i sve se stavlja u ruke ministra.
Kada je u pitanju Dulićev zakon, mene zaista interesuje, znači, koliki će to biti budžetski rashod? Zatim, šta vi mislite o kršenju ugovora koji smo potpisali sa CEFTA? Vi znate šta stoji u tom zakonu, mi smo i njega pitali šta vam je na to rekla ministarka finansija.
Mi imamo neke odnose i sa zemljama koje nas okružuju, i sa zemljama u EU i sa zemljama van EU. Kada nam je Dulić doneo taj zakon i faktički eliminisao sve, osim domaćih građevinara, koje je prethodno unakazio sa svojim zakonom i upropastio, šta će oni reći? Kako ćemo moći na bilo koje tržište da odemo i bilo šta da ponudimo?
Drugo, nadam se da ste upoznati i sa onim zakonom koji je doneo ministar Milosavljević ispred nas. Država se upliće gde god stigne, mislimo da je to veoma veliki problem. Ono što nas kao LDP interesuje jako, a verujem da građane takođe, to je taj ekonomski sukob u samoj Vladi. Mi imamo ministarku finansija, čije izjave zaista podržavam, imamo premijera koji ćuti na njene izjave, imamo ministra za ekonomiju i regionalni razvoj koji te izjave na svaki mogući način opovrgava i daje izjave, kao što je ova današnja, da će on pregovarati sa MMF o odmrzavanju plata i penzija.
Moram još jednom to da vas pitam, meni je stvarno neprijatno, ali – ko je ministar finansira u ovoj zemlji, vi ili on? Voleo bih da se on bavi samo onim poslom za koji je izabran u ovoj Skupštini.
Ali, mi stalno slušamo o ekonomskom sukobu u Vladi, odnosno izjave koje dajete vi i izjave koje daje on su potpuno suprotne, nažalost moju, a verujem, na žalost i interesa građana Srbije, mnogo, mnogo češće, gotovo svaki put ono što je ministar za ekonomiju koji nije nadležan za deo kojim se vi bavite, njegove izjave i njegova politika tu pobeđuje.
Mi smo danas čuli da je jedini način za izlazak iz krize povećanje potrošnje. Znam da ste vi potpuno suprotnog mišljenja. Ali, dokle građani da budu žrtve takve jedne politike, da se zaista ne zna ko šta radi, odnosno zna se ko šta radi, odnosno šta je posledica onoga ko šta radi?
Još jednom ponavljam, vi date izjavu koja da nadu i privrednicima i građanima da će nešto da se promeni u ovoj državi, da postoji plan za izlazak iz krize. Premijer ćuti o tome, ne pojavljuje se u ovoj Skupštini da govori na bilo koju temu koja se odnosi na ekonomiju, na finansije, ali zato imamo jednog potpredsednika Vlade, ministra za ekonomiju i regionalni razvoj koji svaku vašu izjavu poklopi.
Isto molim da nam objasnite, ovo je retka prilika, u poslednje vreme se nismo viđali ovde, ovih 5.000 dinara bonusa, koja je to politika Vlade? To je ponižavanje građana, to je ponižavanje radnika.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Gospodine Maraš, molim vas da se sada približite temi, jer bojim se da ste izašli iz zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa tačaka od 5. do 11. Otišli ste u opštu ekonomsku analizu, pa vas molim da sada to povežete sa temom koja je na dnevnom redu.

Slobodan Maraš

Gospodine Novakoviću, ako biste vi želeli da pričam samo o članovima izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji…