Izvinjavam se što vas prekidam, moje želje su moji lični problemi, a obaveza na poštovanje Poslovnika je zajednička. Dakle, razdvajamo želje od obaveze poštovanja Poslovnika, i hvala na razumevanju.

Naravno da vas razumem, gospodine Novakoviću, ali moram da vam kažem da se nijednog momenta nisam udaljio od teme. Tema može da se gleda samo usko i tema može da se gleda malo šire.
Ova tema koja je danas na dnevnom redu, pa i ovi krediti koji dospevaju, gle čuda, 2012. godine. Svi građani ove zemlje znaju šta će biti 2012, godine, to smo i danas čuli od predstavnika vladajuće većine, novi izbori. Kako to baš dospevaju prve rate? Nadam se da vi planirate, kao svaka ozbiljna politička partija, da ostanete na vlasti. Šta vas čeka? Ne kažem, krediti su povoljni, uslovi su povoljni, malo je samo tajming taj čudan.
Gospođo Dragutinović, danas je, ako se ne varam, 19. jul. Kada ćemo pripremati budžet za sledeću godinu? To moram da vas pitam, kao neko ko je u ime ove Skupštine, gospodine Novakoviću, bio na jednom međudržavnom skupu na kome je bila vaša saradnica, gde smo čuli od onih koji su mnogo ranije prošli period tranzicije, koji nažalost kod nas traje deset godina, da oni u ovo vreme dobijaju predlog budžeta. Dobijaju u ovo vreme predlog budžeta poslanici.
BiH, Albanija, Crna Gora su za nas Evropa kada je u pitanju poštovanje kalendara budžetskog. Mi treba da razmišljamo o sledećoj godini. Kada ćemo mi dobiti budžet?
Molim vas, znam da nije vreme o tome da pričamo, niti vi možete išta da mi kažete na tu temu, ali veoma me interesuje – kada ćemo biti u prilici da jednom dobijemo budžet na vreme, da možemo o njemu da raspravljamo mi ovde po odborima, po poslaničkim klubovima i da onda zajedno sa vama pokušamo da kreiramo budžet koji će biti najbolji za našu državu?
Možda sam postavio previše pitanja, gospodin Novaković bi to nazvao veoma širokom lepezom. Međutim, mislim da su svi u istom kontekstu. Baš iz tog razloga što nemamo priliku često da se viđamo, naravno da ne mislim da je krivica do vas, nego život koji živimo, kriza u kojoj jesmo zahteva da se mnogo češće srećemo, da mnogo češće čujemo od vas i od ostalih predstavnika Vlade, a pogotovo premijera. Koji su to koraci koji će Srbiju i sve njene građane i građanke izvesti brže iz ove krize?
Samo vas molim još jednom da mi kažete ko je ovlašćen, recimo, da pregovara sa MMF na ovu temu povećanja plata i penzija, povećanja potrošnje i da je to put izlaska iz krize. Uz dužno poštovanje, znači, gospodina Dinkića koji je to izjavio, mislim da je to najstrašnija izjava kada je u pitanju ekonomija ove zemlje i budućnost. Mislim da je odlična prilika, vi ste sad ovde, da dobijemo odgovore na neka pitanja.
Još jednom podvlačim, mi očekujemo izmenu Zakona o porezu na dodatu vrednost u kontekstu u kom sam vam rekao. Znači, da poreski obveznici, kao i država gospođo Dragutinović. Država je najveći dužnik, vi znate da je država najveći dužnik.
Državi moraš da platiš PDV iako nisi naplatio svoja potraživanja. Država svoje obaveze ne izmiruje. Kada će doći PDV na dnevni red i da li ćemo imati izmene zakona o porezima i doprinosima na zarade, gde mi očekujemo da se ti porezi i doprinosi smanje, iz prostog razloga da bi se pustila privreda, preduzetnici da udahnu vazduh i da krenu da zapošljavaju i da rade više.
Naravno, opet podvlačim, ne želim da se bavim populizmom ili nekom demagogijom, ali to je jedini put i znam da se vi sa tim slažete. Ne potrošnja, ne povećanje potrošnje, nego stvaranja uslova.
Mi to očekujemo od Vlade. Ova vlada je donela sijaset dobrih zakona. Neke menja svako malo, ali donela je dobre zakone. Neki zakoni nisu, neki zakoni su suprotnosti sa Ustavom. Mi smo i o tome govorili. Vi ste uvek imali podršku LDP kada su ti zakoni, pre svega, stvaranje uslova da se neke evropske vrednosti u ovoj zemlji afirmišu i da se put Srbije ka Evropi ubrza.
Zbog toga vas molim da iskoristite svoj autoritet kao ministarke finansija, da preuzmete dominantnu ulogu u toj Vladi, ako je već jedan spreman da ćuti koji je bio na vašem mestu. Da krenemo sa tom politikom o kojoj vi toliko pričate, o kojoj premijer toliko ćuti. Neki drugi ministri pokušavaju da tu politiku okrenu s noge na glavu.

Reč ima gospodin Ilić Vladimir, pa gospođa Jorgovanka Tabaković.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri Vlade, drage kolege narodni poslanici, svoju diskusiju ću ograničiti na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Imajući u vidu da sam lično operativno primenjivao na neki način ovaj zakon kao direktor Poreske uprave i želim odmah da izrazim slaganje sa onim što je rekla ministarka finansija, da je nama potreban novi zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, imajući u vidu da je ovaj sadašnji u velikoj meri na neki način i ograničenje same poreske administracije, ali često zbunjuje i poreske obveznike i strane investitore, procedure su dosta složene i taj postupak traje vrlo dugo.
Međutim, bilo kako bilo, danas predložene izmene i dopune ovog zakona, u svakom slučaju, podržavam iz prostog razloga što se one kreću u tri pravca. Prvi je već rekla gospođa ministarka, dakle, usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o uređenju sudova. Drugi jeste pooštravanje poreske discipline i treći, čini mi se, onaj što je po mom mišljenju i najbolji deo, jeste deo koji se odnosi na podsticaj, relaksiranje poreskih obveznika.
Naravno da je dobro da nadležnost za vođenje prekršajnog postupka pređe sa Poreske uprave na prekršajne sudove, jer se sećam i sam često primedbi koje smo dobijali od strane obveznika po onoj narodnoj, kadija te tuži, kadija ti sudi, sama poreska administracija je sprovodila čitav postupak. Oni koji su bili nezadovoljni mogli su da idu na Vrhovni sud da ostvare svoja prava.
Ovaj model je daleko bolji, logičniji. Međutim, ono što će se možda postaviti kao problem jeste kapacitet i dovoljna obučenost prekršajnih sudova za vođenje ove vrste prekršaja, imajući u vidu specifičnost materije i jednu paralelu vezano za naša tužilaštva, gde u postupcima kod onih krivičnih dela koje se vode pred tužilaštvima imamo veliku neefikasnost, nekad iz razloga nepoznavanja u dovoljnoj meri poreskih propisa od strane tužilaštava i sudova, i procesi traju dugo i često se okončavaju oslobađajućim presudama zbog zastarelosti.
Dakle, ovde je samo pitanje u kojoj meri su spremni prekršajni sudovi i da li imaju kapaciteta da ovaj postupak rade efikasno. Dobro je i to da su izjednačeni poreski inspektori i lokalne poreske administracije sa centralnom administracijom, i to će doprineti boljoj motivisanosti i efikasnosti lokalnih poreskih administracija, koje će sada biti u poziciji da zajedno sa lokalnim vlastima donose odluke i o odlaganju plaćanja obaveza koje se tiču lokalnih prihoda.
Ono što bih izdvojio kao posebno dobro u ovim izmenama jeste promena redosleda rasporeda uplaćenog duga, gde se sad prvo namiruje osnovni dug, pa kamate, pa tek onda troškovi postupka, dok je u sadašnjem rešenju bilo obrnuto. Mislim da je ovo rešenje i bolje i logičnije.
Takođe, pozdravljam i smanjenje kamatne stope. Naime, visina kamatnih stopa, koliko se sećam, preračunato u procentima danas iznosi oko 24 ili 25 procenta na godišnjem nivou, što je neprimereno veliko opterećenje za one koji kasne sa uplatama ili duguju za poreze. Čini mi se da će po sadašnjem rešenju to biti oko 17 i 18 procenta godišnje, što je veliko rasterećenje za poreske dužnike.
Uvođenje jedinstvenog roka zastarelosti je dobra stvar, pet godina je jedinstveni rok. To je dobro rešenje. Po meni, možda najvažnije za one obveznike koji se nalaze u procesu reorganizacije jeste mogućnosti odlaganja plaćanja poreskog duga za 60 meseci, što je u uslovima ekonomske krize i stanja naše privrede dobrodošlo kod većine onih koji imaju problema u poslovanju i plus taj period odloženog plaćanja od 12 meseci koji će svakako relaksirati one koji su u problemima.
Svakako da ćemo podržati izmene ovog zakona i slažem se s ministarkom da je potrebno i očekujem da Ministarstvo finansija počne izradu potpuno novog zakona.
Sad bih iskoristio ovu priliku, pošto sam dobio reč, da zajedno s vama podelim i neka razmišljanja o perspektivi daljeg razvoja možda i poreskog sistema i pravca delovanja. Čini mi se da jedan od ključnih problema koje imamo danas u našem poreskom sistemu jeste njegova struktura koja bitno odudara od strukture poreskih sistema zemalja OECD i EU.
Biću jasniji, gde u strukturi poreskih prihoda, ne računajući doprinose, direktni porezi, a to su porez na dohodak građana, porez na dobit i porez na imovinu, učestvuju sa svega 22% u poreskim prihodima, dok na drugoj strani porezi na potrošnju, pre svih PDV i akcize, učestvuju sa 75%, što samo po sebi zvuči dosta i nepravedno i paradoksalno, i naravno nije to situacija danas, takva situacija je već godinama unazad.
I u vreme dok sam bio u poreskoj upravi, primera radi, direktni porezi u zemljama OECD iznose 53%, a porezi na potrošnju posredni 41%. Dakle, gotovo dvostruko više ili bezmalo dvostruko više se oporezuje potrošnja u Srbiji, odnosno ti prihodi učestvuju u našoj strukturi poreskog sistema više nego u zemljama OECD i zemljama EU.
Ovo govorim samo u prilog činjenici da mislim da svako povećanje poreza na potrošnju ne bi bilo možda dobro, jer će dalje produbiti ovu nesrazmeru u poreskom opterećenju, ali svakako da vidim mesta u povećanju direktnog oporezivanja, pre svega, mesta u povećanju poreza na dohodak građana, posebno velikih bogatstava, što je svakako naše zajedničko opredeljenje i mislim da i ministarka razmišlja o sintetičkom porezu i o progresivnom oporezivanju.
Oporezivanje potrošnje po svojoj prirodi ne ceni ekonomsku snagu onih koji plaćaju poreze. Dakle, svi građani plaćaju porez na potrošnju. U tom smislu je takva vrsta oporezivanja, koja ne uvažava u potpunosti ekonomsku snagu obveznika, manje pravedna naspram oporezivanja visokih dohodaka visokim stopama i posebno poreza na imovinu koji je kao poreski oblik prilično potcenjen.
Dakle, u Srbiji ima sasvim dovoljno bogatih koje treba oporezovati, njihovo bogatstvo je vidljivo i transparentno i čini mi se da je potreban zajednički napor parlamenta, a naravno i Ministarstva finansija, da ovo oporezivanje krene u punijem obimu.
Osim toga, iz ličnog iskustva jedan apel za ministarku da maksimalno učini napor da popravi materijalno stanje poreske uprave, posebno u smislu zarada i ostalih uslova mogućnosti za edukaciju. Verujem da ste svesni da je to neophodno. Zaista znam uslove u kojima rade ljudi.
To je potrebno naravno i u drugim mestima u administraciji, ali čini mi se da je poreska administracija po svojoj prirodi, po poslu koji obavlja, možda jedan od najbitnijih delova te administracije. U tom smislu svako poboljšanje njihovog materijalnog položaja i nivoa edukacije će doprineti i efikasnosti samog poreskog postupka.
Na kraju još i sugestija koja se tiče poreza i doprinosa na zarade. Mislim da je došlo vreme i da u narednom periodu svi zajedno takođe moramo da učinimo napor da dođemo do principa – nema isplate zarada bez doprinosa. Dok ne uspostavimo taj model nećemo imati disciplinu. Kad ga uspostavimo, imaćemo prilike da razmišljamo i o eventualnom smanjenju doprinosa i poreza na zarade.
Ukoliko to ne uradimo, zaista ćemo i dalje ostavljati ljude bez adekvatne zdravstvene zaštite i mogućnosti da im se overe knjižice, na jednoj strani, i neke koji će čekati na penzionisanje više meseci.
Siguran sam da vi o tome razmišljate, kao i čitava Vlada, i da polako izlazimo iz perioda kada je bilo potrebno biti možda blag prema velikim obveznicima, prema velikim društvenim sistemima koji su svakako u problemima, koje je na taj način možda i trebalo relaksirati, ali ono što mora da važi za sve, to je princip jednak odnosa prema svima. U tom smislu, ne treba favorizovati one koji ne plaćaju poreze na račun onih koji redovno izmiruju poreze, jer na taj način ih dovodimo u neravnopravan položaj.
Toliko sam imao da kažem o Zakonu o poreskom postupku i svakako da će naša poslanička grupa podržati predložene zakone.

Povredu Poslovnika reklamira gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, insistiram da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika koju ste načinili. U skladu sa članom 100. tražim svoje pravo, a povredili ste Poslovnik u članu 93, zato što mi niste dali reč po redosledu prijavljenih govornika, jer sam u sistemu bila prijavljena kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe u vreme kada je govorio moj kolega Slobodan Maraš.
Po važećem pravilu da se reč daje od najmanje ka najvećoj poslaničkoj grupi, dajući reč svom stranačkom kolegi, a znajući da će prenos biti u 18.00 časova prekinut, verovatno zbog reprize neke dobre stare serije, molim vas da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika koju ste učinili smišljeno.

Dakle, sve što ste kazali ne odgovara istini. Prenos će biti do 19.30. Redosled govornika je upravo onakav kakav sam i izdiktirao. Meni je žao što se ne pridržavate redosleda u prijavljivanju za reč kao ovlašćeni predstavnici, zamenici predsednika ili predsednici poslaničkih grupa. No, to je neko prećutno pravilo koje ne smatram da je loše.
Dakle, vaša prava ni na jedan način kao zamenice šefa poslaničke grupe nisu ni prekršena, ni oštećena. Ali, svakako, pošto ste prvo tražili da se u danu za glasanje Skupština izjasni o nečemu što apsolutno ne može biti povreda Poslovnika, zamoliću službu da to registruje i Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o ovome što ste tražili.
Reč ima ministarka, gospođa Diana Dragutinović.

Biću veoma kratka. Samo bih rekla nekoliko rečenica na osnovu izlaganja koje je imao poslanik Vladimir Ilić. Iako veoma uvažavam njegovo mišljenje, moram da izrazim neslaganje načinom poređenja poreske strukture Srbije i OECD.
Prva stvar, kada se god poredi poreska struktura, uzimaju se u obzir i doprinosi. Znači, kada uzmete u obzir doprinose, onda će slika izgledati potpuno drugačije u odnosu na onu koju ste pomenuli.
Takođe, druga stvar o kojoj moramo voditi računa, a često se zaboravlja, kada se govori o tome da je učešće poreza na potrošnju u Srbiji veće nego u ostalim zemljama, to je rezultat i mnogo veće potrošnje od proizvodnih mogućnosti zemlje, što se ogleda u velikom deficitu platnog bilansa.
Dakle, ne treba zaboraviti da smo imali deficite i od 18,5% društvenog proizvoda. Sada je, srećom, on manji – 5,5%. Zemlje OECD u proseku imaju suficit. Prema tome, mi imamo veću potrošnju od proizvodnje, pa i sa niskom stopom prikupimo više tog poreza.
Znači, ne slažem se sa načinom poređenja te strukture i kada god govorimo o odnosu poreza na potrošnju u odnosu na direktne poreze, uvek treba da imamo na umu samo jednu jedinu stvar – kolika je poreska stopa, standardna i umanjena? Ona najbolje govori o oporezivanju potrošnje u Srbiji.
Što se tiče direktnog oporezivanja, zaista se potpuno slažem sa gospodinom Ilićem. Ono na čemu insistiram, ne znam koliko je to svima jasno, jeste potpuno pravičan poreski sistem, a pravičan poreski sistem jeste da oni koji imaju jednaku ekonomsku snagu isto plaćaju, bez obzira na koji način zarađivali svoj dohodak, da li iz redovnog radnog odnosa ili autorskih honorara.
I naravno, da oni koji imaju više – više plaćaju. Uostalom, intencija promena zakona koje imam u vidu pre svega će se videti u porezu na imovinu, gde će se jasno videti koliko će oni koji su u proseku bogatiji plaćati više nego što plaćaju do sada.
Potpuno se slažem sa vama da je vreme da reformišemo poresku administraciju. Naravno, mnogo je teže reformisati i zaoštravati, da kažem, taj naš štap u rukama države u periodu krize, ali to je posao koji je pred nama. Hvala i izvinjavam se na prekidu.

Hvala, gospođo Dragutinović. Reč ima mr Jorgovanka Tabaković.

Još koji sekund ću od svog vremena za raspravu o temi iskoristiti da vama kažem, gospodine Novakoviću, vrlo ste nekorektno komentarisali moju povredu Poslovnika, jer je vaša obaveza po uobičajenom pravilu bila da meni, koja sam prijavljena u sistemu, a po redosledu kada sam već prijavljena, date reč pre poslaničke grupe G 17.
Da ne bi bilo različite primene Poslovnika, nadam se da će po novom to biti i decidno napisano, pa nećemo moći ubuduće da zavisimo, nećemo morati da zavisimo, od vaše volje i nećete biti u prilici da neistinito informišete javnost, rekavši da moje pravo nije povređeno. Povređeno je jer mi niste dali reč. Bila sam prijavljena u sistemu onda kada sam tu reč trebalo da dobijem.
To što nas ne obaveštavate da li ima prenosa ili nema, nadam se da ćete sada, takođe, poslovnikom usvojiti kao pravilo da nas na početku radnog dana obaveštavate, kako bi mogli da planiramo svoje izlaganje ovde, jer se mi u ovim klupama ne nalazimo da bi gledali jedni druge, nego da bi se obraćali građanima Srbije, zbog kojih se ovde nalazimo.
Gospođo Dragutinović, malu ljutnju, koju s pravom imam mogućnosti da izrazim prema gospodinu Novakoviću, neću nijednog trenutka izraziti prema vama, ili temi, jer moj odnos nije odnos prema ljudima, nego prema nepravdi koja se nanese, odnosno hoću da govorim o izmenama sa kojima ste vi ovde danas došli da nam ih predstavite u ovom domu.
Počeću prvo od onog što zaista treba pohvaliti, jer je retka prilika da se može nešto pohvaliti, a to je da u izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji zaista postoji jedna kvalitetna promena. Sadržana je u članu 12, gde se u cilju primerenijeg poreskog opterećenja poreskih obveznika menja redosled naplate, kada se kod poreskog obveznika nađu i iznađu sredstva da se izmire poreske obaveze, i to redosledom da se prvo izmiruje glavna poreska obaveza, onda kamate i troškovi postupka.
Nažalost, to će se primenjivati tek od 1. januara 2011. godine, ali to i nije tako daleko, s obzirom da je reč o kvalitetnoj promeni.
Moram da pođem od onog što su primedbe. Godine 2002. su bile prve promene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Tada se brzim koracima kretalo u restrukturiranje poreskog sistema i rađena je modernizacija uprave javnih prihoda.
Uveden je nov sistem za elektronsku obradu podataka, uvedeni su službeni referati po vrstama za poreske obveznike u svim većim gradovima u državi i ono što je bilo pod posebnom pažnjom i interesovanjem svih građana, to je bilo da se vodi posebna briga o uplati doprinosa za socijalno osiguranje i oni su tada preneseni sa onih starih mesta naplate na Upravu javnih prihoda.
Međutim, od tih izmena 2002. godine i modernizacije sistema, sve podrške koju je nemački Fond GTZ-a davao i daje Ministarstvu finansija, u smislu saveta i tehničke podrške, mi se danas nalazimo pred dva otvorena pitanja, najkrupnija i najzanimljivija za građane Srbije.
Kako je moguće da se kroz tako centralizovan i osavremenjen sistem desi da neko ko krene u penziju nema povezani radni staž, nema uplatu doprinosa, a preduzeća koja posluju u zakonskim okvirima države Srbije jesu pod stalnom lupom svih organa koji su nadležni za kontrolu zakonitog rada i isplate primanja zaposlenih?
Sve ono što kao mere donosimo, sve zakone koje posmatramo i kao matematičke modele, kao ekonometrijske sisteme, kroz dostignuća softvera, informacionih tehnologija, na kraju se svedu na život građanina Srbije koji krene u penziju, a ne može da ostvari to pravo, zato što mu nisu uplaćivani doprinosi.
Govorimo o tome da imamo deficit kao država u slaboj naplati ili u nedostatku sredstava kojima želimo da isfinansiramo neke državne rashode ili obaveze koje država ima prema građanima i onda imamo samo dva načina, štednje se ova država odrekla, da te rupe nadoknadimo. Jedna je zaduživanje, kada teretimo buduće generacije i druga je povećanje poreskih obaveza, a to je teret ove generacije i na teret ove generacije.
Zaduženje imamo, ne jedno, nego tri, nekoliko sporazuma i o tome ću govoriti kasnije, ali ono čime ste pritisnuti u vreme političke i izborne kampanje, koja samo nije zvanično raspisana, ali uveliko traje, po svemu onom što imamo prilike da vidimo, ispostavilo se da je najjednostavnije ići ne na povećanje PDV, jer se nema odakle plaćati veći PDV, nego ići na veću poresku disciplinu i to ćemo uvek pozdraviti, ali da bi neko mogao da traži poresku disciplinu od ostalih učesnika u platnom prometu mora da je ima sam.
U danu za postavljanje poslaničkih pitanja sam postavila pitanje – kako je moguće da jedan prevoznik iz mesta Ćuprija, prezime mu je Antić, između ostalog, i na vaše ministarstvo je upućeno pitanje, čovek koji je u redovnom postupku dobio da vrši prevoz đaka iz tri osnovne škole i penzionera, ima nenaplaćena potraživanja od lokalne samouprave koja novac dobija kao transferna sredstva od Republike, bio je prinuđen da tuži da bi mogao da ostvari svoje potraživanje i sada se traži od njega da ide na neko poravnanje u kome će odustati od svojih dokazanih potraživanja, koje ima od nečeg što je država u smislu reči, najdirektnijem, lokalna samouprava.
Znači, država duguje nekome, konkretnom savesnom čoveku koji pruža usluge ili izvođaču radova ili bilo kome i traži od njega da se ili pritiskom na sud povuče tužba ili kada se presuda donese, da se dogovore oko poravnanja, gde bi onaj ko traži svoj novac morao da spusti, da oprosti dugove, a država ima mogućnost, evo ovako, dolaskom, sa jednim zakonskim predlogom pred poslanike izađe i kaže – ima jedna dobra strana ovog zakona i druga, nije loša, smanjenje kamate. Ova jedina dobra gde prvo naplaćujemo osnovni dug, kamatu i sporedne troškove, a sve ostalo je teže.
Produžava se rok zastarelosti, doduše, u skladu sa Zakonom o obligacijama, na pet godina, ali od dana kada se o nekom dokumentu utvrdilo poresko potraživanje. Znači, nije više ni godina, ni tri, nego pet godina država potražuje poresku obavezu. Teže je. Uprava za velike poreske obveznike se gasi, koliko vidim iz ovog predloga i to ne obrazlažete. Očekujem da ćete obrazložiti, možda ste i preskočili, jer samo što ste ušli morali ste da obrazlažete donet zakon.
Posebno se gledaju slučajevi koje mi zovemo restrukturiranje, a to je da se uvode specifični uslovi za one koji ne izvučeni iz bubnja, ne po nekom kriterijumu poznatom nama već odlukom ministra za ekonomiju i regionalni razvoj jesu povlašćena preduzeća koja idu u restrukturiranje, pa se njima oproste dugovi odlukom jednog na teret budžeta, odnosno svih nas.
Vi nama ovde niste rekli šta to znači po onom Zakonu o kontroli državne pomoći gde mi sada nekoga stavljamo u povoljniji položaj, odnosno državi uskraćujemo naplatu jednog dela poreskih prihoda. Opet uveli ste institut samoprijavljivanja, tako ga krstim za sebe.
Da li mi institutom samoprijavljivanja, gde nekome ko duguje poreske obaveze obećavamo da nećemo voditi prekršajni postupak zato što će neko platiti obaveze koje ima sam, i dalje forsiramo poresku nedisciplinu, pa one koji redovno plate dovodimo u neravnopravan položaj time što u isti rang, znači nekažnjene, stavljamo one koji nisu platili na vreme, pa su se našli pred prekršajnim postupkom. Verujte mi da to u stvari nisu prava pitanja. To su sva pitanja pod dva.
Pod jedan je, da li je država pravilno odmerila mogućnosti privrede i građana da plate porez, prema željama te države i pitanje pre svih pitanja je, da li će nam nekada neko izaći u ovom domu ili na bilo kom drugom forumu, ili sajtu prikazati ko su najveći poreski dužnici, što je najčuvanija tajna u ovoj državi?
Možete saznati sve podatke iz privatnog života svake javne i manje javne ličnosti, možete saznati meni iz skupštinskog restorana, možete znati koliko je ko kafa popio, ko je čime gde putovao, ko je sa kim razgovarao, čak su i razgovori između ljudi bez sudskog naloga dostupni, što je nedavno bio slučaj kada se uključio u tu temu i zaštitnik građana, ali je spisak najvećih poreskih obveznika najčuvanija tajna. Zašto?
Zato što su finansijeri političkih stranaka koje su u mogućnosti, snazi i kapacitetu, odnosno dostupni su im podaci da na različite načine te ljude ne ostave na onim otvorenim programima gde se redovno opominju, blokiraju ili itd. Znači ti koji su na vlasti omogućavaju nekome ko ih finansira da se ne vidi koliko duguju.
Nekim sticajem okolnosti znam deo tih podataka, ali se ne bih usudila zato što nemam originalni dokumenat da to iznesem. Vi ga možete dobiti. To u okviru vašeg ministarstva, koje ima zaista široki spektar poslova, možda niste u prilici da najdirektnije propratite, ali u ovoj državi je sve postalo predmet tržišne transakcije.
Da vas ne prozovu ako dugujete porez, da ne kažu da ste neku transakciju uradili ne zakonito, da vaš predmet drže u nekoj fioci i u tome nam neće mnogo pomoći čak ni ovo, nadam se da hoće, ali se bojim da neće, ovo vođenje postupka i prvostepenog i drugostepenog sa poreske uprave na prekršajne sudove, onako kako ste vi to i objasnili, prekršajni sud u prvom stepenu i viši prekršajni sud u drugom stepenu.
Ono što mene brine i što se uvek pojavljuje kao dilema, pored člana 46. gde se neblagovremeno plaćanje poreza podstiče, to je ono gde smo rekli samoprijavljivanje i neevidentiranih troškova za budžet, u smislu kontrole državne pomoći time što će neko ići u poseban postupak reorganizacije, postavlja se pitanje zašto je samo u ovom delu posla, govorim o porezu, radi postizanja sve veće doslednosti u primeni zakona predloženo preciziranje pojedinih zakonskih rešenja, što mogu da pohvalim, da se šta to manje tumačenja zna koliko ko duguje poreza i na koji način će trpeti kaznene posledice ako to ne plati na vreme.
Mi smo u prepodnevnoj raspravi imali na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Sa toliko mnogo nedefinisanih stvari i sa otvorenim zahtevom da direktor Agencije za borbu protiv korupcije, koji je nadležan da zakonska tumačenja ne samo donosi, odnosno povrede zakona sam procenjuje, nego i daje mišljenja sam sebi za zakon koji primenjuje.
Ne može Zakon o sprečavanju pranja novca, o borbi protiv korupcije, o kontroli državne pomoći biti nedefinisan, neizveden do kraja i nejasan, a da se na poresku upravu svali ovaj deo koji se zove precizno tumačenje.
Znači, zakoni u ovoj državi ne samo da moraju da budu pravedni, logični, oni moraju da budu i konzistentni među sobom da bi naplata poreza bila zaista takva da svaki građanin može da kaže – ja ću prijaviti onog ko ne plaća porez jer je ovo moja zemlja, moja država, moja vlada, koja zaslužuje da joj platim porez i da prijavim onoga ko porez ne plati.
U ovom trenutku, sa ovakvim odnosom prema svojoj privredi, sa ovakvim zakonskim rešenjima, sa ovakvim poreskim opterećenjima i ovakvim nepravdama, to se ne može očekivati ni od privrede, ni od građana.
Jer čim je neko spreman da vrši utaju poreza i da rizikuje drakonske kazne za to ili da zna da postoji neka adresa, neki čovek koji ga može spasiti od plaćanja njegove zakonske obaveze, onda će i svi ostali da se ugledaju po sistemu neregularnog odnosa prema svojim obavezama prema državi, a u zatvorenom krugu to će značiti manje prava i za obdaništa, i za škole, i za bolnice i za policiju.
Uverena sam da vi i ne znate koliko je građevinskih firmi koje rade za velike i bitne ljude kao podizvođači, onih koji su na prvim listama, na prvim brojevima tih stranica, koji duguju kao veliki poreski obveznici i kojima neko kaže – ima onih manjih koji će platiti umesto tebe. Da li znate koliko ljudi kaže – niko ne hapsi krupne ribe nego idu od nas sitnih, od frizera, obućara i malih piljara?
Da li je to ono što se danas dešava u Americi i što je juče objavljeno na Bi-Bi-Siju, gde se kaže da je Barak Obama doneo zakon po kojem će se desiti zemljotres u američkim bankama? Znate šta smatraju pod zemljotresom – da velike banke iscepkaju na manje, da te tako velike sisteme ne bi morali da neguju, da ukupnu privredu ne vuku u sunovrat.
Zašto dozvoljavate da neki narastu toliko veliki da onda svoje probleme velikog broja zaposlenih predstavljaju državnim problemom, a u međuvremenu im nisu plaćali doprinose, ako su im uopšte plaćali plate ili su ih vodili na crno. To je obaveza ovog organa o kojem danas govorimo.
Ono zbog čega sam pomenula tu odluku koja je doneta u oba američka doma, pomenula sam je zbog zaključka profesora Moričija, koji ovako kaže: "Mislim da ministar finansira Timoti Gajtner zaista nije svestan razmera problema (razmere problema su kriza koja traje i u finansijskom je sektoru). Moj utisak je da su finansijski doprinosi kojima su hranjene kampanje i demokrata i republikanaca razvodnile proces rasprave i u Senatu i u Predstavničkom domu, jer je previše aktera koji previše duguju Volstritu, da bi se ovaj posao obavio kako treba.
To zahteva rukovodeću ulogu predsednika, ali je naš predsednik neiskusan kad je reč o finansijskim pitanjima, a imamo ministra finansija koji nije rekao bilo šta dubokoumno ili korisno. Strahujem da ćemo mi još kao Amerika ploviti kriznim vodama", rekao je gospodin Moriči za Bi-Bi-Si.
Nijednu drugu sličnost ne nalazim u ovom tekstu, sem ovog dela – da je mnogo onih koji duguju nekom Volstritu ovde. Da bi se upustili u ozbiljnu reformu poreskog sistema, i vi, vi lično koji niste time opterećeni, zaista imate ključnu ulogu i mi od vas očekujemo da delujete na te hobotnice, koje svoje pipke pružaju na državni budžet, ne uzvraćajući ni minimumom ispunjenja zakonskih obaveza plaćajući poreze uredno i doprinose za plate svojim radnicima da mogu pristojno da odu u penzije. To jeste posao koji mora da uradi Vlada i to umesto nje ne može da uradi nijedan MMF, nijedan drugi kredit i nijedna druga štednja, a mi smo više suva drenovina. Hvala.