Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i zarad jasnoće, dakle, za naše građane, ponoviću da ovaj zakon uređuje planiranje, pripremu i izvršenje budžeta.
Cilj donošenja ovog zakona jeste jačanje fiskalne odgovornosti i poštovanje fiskalnih principa, zarad vođenja odgovorne dugoročne održive fiskalne politike.
U ovim formulacijama jasno je šta obrađuje ovaj zakon i rekao bih da ta formalna strana koja je važna ovim zakonom svakako će biti bolje uređena nego sada.
Mi, poslanici SPS-JS, želimo da damo određeno mišljenje koje je u smislu kritike na ono što bi zakon mogao preciznije da formuliše i onoga što jeste praksa prilikom donošenja budžeta.
Mi se nalazimo pred vremenom kada treba da donesemo budžet za sledeću godinu i mislim da ovaj zakon ostavlja određena siva mesta ili sive zone u delu kako se kreira budžet. Tu naročito mislim u onim fazama planiranja i priprema, zatim u mogućnosti da iz ovoga može da proizađe i postojanje vrlo uopštenih aproprijacija u budžetu, sa velikim iznosima od više desetina milijardi, koje dozvoljavaju široku lepezu korišćenja sredstava u zavisnosti od subjektivnih kriterijuma izvršnog organa ili pojedinaca, što svakako nije dobro.
Jer, omogućavanje subjektivnog prilaza u usmeravanju sredstava razgrađuje i pomisao na vođenje jasno osmišljene i konzistentne politike ravnomernog razvoja, koja je i te kako potrebna ovde u Republici Srbiji.
Mi smo donosili zakon koji se bavi pitanjem ravnomernog razvoja i kategorisali smo četiri vrste jedinica lokalne samouprave, odnosno opština u onome što je njihova ekonomska moć, a u cilju stvaranja pretpostavki za ravnomerniji razvoj i podsticaj onih slabijih opština.
Vladinim merama za prevazilaženje ekonomske i finansijske politike mi smo imali situaciju da se smanjuju transferi lokalnim samoupravama, koje vrlo loše stoje sa svoji budžetima, i to smanjenje je išlo mimo duha ovog prethodnog zakona koji je govorio o merilima podsticaja.
Na kraju smo imali konstataciju da treba tim opštinama pomoći i doneta je odluka o vraćanju dela transfera, ali to se još ne događa i još se ne vrši taj povraćaj sredstava.
Dakle, suština mog izlaganja upravo, jer je akcenat na tome, da u raspoređivanju budžetskih sredstava moramo ozbiljnije da prihvatimo suštinu i potrebu većeg podsticaja lokalnih samouprava koje su nerazvijene, naročito na jugu Srbije, na istoku Srbije, ali ima ih i u centralnoj i u zapadnoj Srbiji.

Vreme vam je podobro isteklo. Reč ima gospodin Zoran Krasić, imate još 56 minuta i 30 sekundi.

Gospodine Novakoviću, povodom ovog predloga zakona moram da krenem od početka da bi većina to možda bolje shvatila. Što se tiče građana, njima je sve jasno.
Da krenemo od prve stvari. Učili smo u školi da su dva plus dva četiri, ali nam učitelji nisu rekli da to što je dva plus dva je rezultat dogovora i to je dogovor koji važi i koji se poštuje.
Sada imamo drugu temu, da li je i u drugim oblastima moguće da se naprave dogovori, da se ti dogovori poštuju, pa kada se to poštuje, onda se veruje u nešto i tu nastaje veliki problem.
Samo da vas podsetim, reforma budžetskog sistema je krenula od 2001. godine u onoj zgradi tamo, počeo je Božidar Đelić, bilo je govora o prvom najboljem proevropskom zakonu. Verovao Đelić, verovala većina, verovali građani.
Promenila se ta vlast, došla je neka druga, takođe DOS-ova, doneo se novi zakon, odnosno posle nekoliko promena u koje je opet neka većina verovala, pa građani verovali, pa svi mi verovali da je to baš proevropsko i 2009. godine je donet novi zakon, proevropski, verovali, građani verovali, svi verovali.
Sada se dolazi sa jednim tekstom izmena i dopuna Zakona, kunu se da ne može da bude evropskije od ovoga, ubacili nam neke termine kao da nas polakome, to nešto mnogo znači, kao što su neki termini nekada bili kapacitet, nevladine organizacije, sigurne kuće, svašta nešto, ali to mnogo evropski zvuči i sada ćete vi da verujete i svi građani da veruju, a verovali ste kada se donosio Zakon o javnom dugu, verovali, verovali i verovali.
Šta se desilo? Uvek se dolazi ovde sa zahtevom da treba da se veruje u nešto novo. Neki će da pocrkaju verujući, mislim pre svega na najobičnije, ne mislim na one koji predlažu i traže od nas da verujemo. U šta mi treba da verujemo? Mi treba da verujemo da, kada se napravi jedna tročlana komisija kao svojevrsni paradržavni organ, da će ona biti mnogo bolja i kvalitetnija od Narodne skupštine, od revizora, od Ministarstva finansija, od Vlade, od Poreske uprave, od MMF, od Svetske banke, OTP banke, Hipo–Alpe-Adria, Čupićeva, Sanaderova, izvinjavam se, ali je važno da vi verujete.
Pošto vas 126 veruje, vas 126 je u prilici da stvori obavezu svima nama, a vi u suštini ne verujete.
Voli, ne voli. Da bi se verovanje potkrepilo, predlagač se setio jedne čuvene rečenice: "Iskustvo velikog broja zemalja je pokazalo da je zakon najbolji okvir koji će obavezati kreatore ekonomske politike da poštovanjem fiskalnih pravila vode odgovornu, dugoročno održivu fiskalnu politiku".
Predlagač je izmislio da je zakon to sredstvo, zamislite. Nema ništa bez zakona, a da li se primenjuju zakoni? Miloš Radulović vam je pročitao, odgovoran za primenu zakona daje objašnjenje da nije odgovoran za primenu zakona. Da li je to moguće? Moguće je. Zašto? Ima 126.
Dok je bilo Savezne skupštine, u Veću građana bio je čuveni Radoman Božović, rekao je "kad vidim 70 ruku u vazduhu proglasiću zemljinu kuglu da je kocka". U čemu se vi razlikujete od Radomana Božovića? Verovatno u broju cipela, mora i neka druga razlika da postoji. Ne postoji, isti ste, potpuno ste isti. Samo je problem taj što ste zapalili Skupštinu. Samo je taj problem što ste zapalili Skupštinu i napravili još veći trošak. Potpuno isti.
Zamislite šta se kaže dalje: "Značajno povećanje fiskalnih deficita i javnog duga tokom poslednje krize dodatno je istaklo potrebu da se vodi ekonomska politika kako po monetarnim, tako i po fiskalnim pravilima". Zar to nije pravilo od kad pamtiveka i otkad je države?
Šta je sad, svetska ekonomska kriza vam je kriva? Pre početka svetske ekonomske krize imali ste ministra finansija najboljeg na svetu. Zalagao sam se da ga izvezemo u Ameriku da sredi njihove finansije. Napravio je budžetski suficit. Kako jedanput suficit, druge godine deficit? Čime se igrate? Nemam problema sa vašim verovanjem, nemam problema ni sa mojim, ne verujem vam. Ali kada kažete – zakon, neko se uplaši zato što iza reči zakon stoje i prava, i obaveze i odgovornosti.
Dalje, mora ovo da se radi, kaže, veruju da mora da se radi. U Republici Srpskoj EU potopljena skroz. Svi koji su pričali Republika Srpska, štitimo je, dobili izbore. Niko nije smeo da pomene EU, jer bi dobio nulu. Jedan ko je pomenuo dobio nulu.
Tražite ovaj zakon jer treba da ispunite zahtev, jer su postavljeni neki uslovi za ulazak u monetarnu uniju. Odakle vama ideja da mi ulazimo u monetarnu uniju? Evropska unija ne želi da ima evro. Jeste li videli koliko država ne želi evro kao svoje sredstvo plaćanja? Idite u Škotsku, idite u Veliku Britaniju, neće da čuju za evro, oni ne znaju šta je evro. Ko je vas ovlastio da nam najavljujete evrozonu? Smešno.
Kada ste glasali za monetarnu uniju, poštovani građani Republike Srbije? Iz EU čujete da neke države treba da napuste evrozonu da bi očuvale svoju privredu, i svoju ekonomiju i svoju socijalu. Teraju nas u propast ovi i traže da verujemo. Nastradao je onaj ko njima veruje. Ne verujem im i imam i razloga.
Kaže: "Vlada je vodila fiskalnu politiku u skladu sa pravilima". Kako ste to vodili u skladu sa pravilima? Sve opštine prezadužene. Sve prezadužene. Država prezadužena. Pričate o nekim mastrihtskim kriterijumima do 5% deficitarnog finansiranja. Koliko je država u EU probilo to?
Države koje su članice EU, prema pravilima EU i standardima, ponašaju se po sistemu: šta im odgovara primenjuju, šta im ne odgovara ne primenjuju. Francuzi su zaključili da ne mogu da trpe neke građane EU iz drugih država, pa su deportovali, u Italiji planiraju zakon o deportaciji.
Svako brani svoju ekonomiju i svoj privredni prostor na način kako smatra da najbolje može da zaštiti svoje interese. To ne stvara nikakve potrese u EU, zato što oni koji su članovi EU ne veruju u EU kao što ovi naši veruju ili ovi njihovi, pošto moji nisu i traže od građana da veruju.
Dalje, kaže se da se u nekim odredbama predlaže da je za sprovođenje fiskalne politike odgovorna Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti. I do sada je uvek bila odgovorna Vlada, samo što niko iz Vlade nije otišao u zatvor.
Onda se postavlja pitanje – kakva je odgovornost Vlade, pred kim odgovara Vlada? Pred Narodnom skupštinom. Ovde vas ima 126. Vi ste u stanju i nogama i rukama da izglasate sve najlepše i da Mirko Cvetković ima 17 godina. I to možete da izglasate.
Gde je ta odgovornost? Veruje se da zakon propisuje odgovornost, treba da se odgovara pred Narodnom skupštinom, ali u Narodnoj skupštini ne važi princip da su dva i dva četiri. Nema empirije, ima samo parcijalnih interesa.
Građani Srbije, organizovani kriminal drži sve poluge vlasti. Od 2001. godine organizovani kriminal je dobio svoju vladu i ima da finansira i stranke na vlasti i pojedine stranke opozicije, jer njih baš briga ko će biti na vlasti, a od vas se traži da verujete.
U šta da verujete? Proevropske tipove koji na šest meseci menjaju zakone? Ko to primenjuje te zakone, kakav je supstrat ljudi koji primenjuju te zakone? Nevladine organizacije, nezavisna regulatorna tela, samo šteta za državu.
Kakva ste vi Vlada kada predlažete da vas kontroliše neko sa ulice? Fiskalni savet – kakva je to institucija? Šta je to, Agencija za duvan? O čemu vi razmišljate? Što fiskalni savet niste uveli pre deset godina? Nije bio evropski standard? Kad se to promenio evropski standard? Mi treba da verujemo? Verovanje, ludom radovanje. Svi verujemo. U šta verujemo, da će vrana vrani oči da vadi? Kad se to desilo?
Nadam se da ću imati prilike i po amandmanima malo da vas podsetimo da ne treba verovati. Jedne godine deficit, druge suficit. Naruči kako hoćeš. Da li ste bolje živeli sa deficitom ili suficitom? Ko je bolje živeo?
Rasprodali ste sve. Ima jedna lepa izreka koja kaže: prodaj, potroši, zaduži. Verujte da će Vlada Mirka Cvetkovića da vas izvadi iz krize. Ko još veruje u to? Bilbordi, TV spotovi, ko još veruje? Da bi neko verovao u nešto, on mora da ima makar elementarno pokriće, mora neka referenca, mora nešto da postoji. Šta kod vas postoji? Tresla se gora, rodio se miš.
Šta je napravila DRI? Koje su konsekvence? Neće biti ništa. Zašto? Zato što nekome to ne odgovara. Taj kome ne odgovara vlada Srbijom, a ne vlada ni Mirko Cvetković, ni Boris Tadić, pogotovo ne Narodna skupština, jer svako može da uradi šta god hoće sa Narodnom skupštinom, a neki čak mogu i da je zapale.
Nadam se da ćete sutra doći sa šibicama da palite ovu zgradu, vi koji ste je palili 2000. godine, jer i vi treba da budete nezadovoljni, niste vi palili ovu skupštinu u verovanju da će samo neki da lepo žive. Ali, nećete, nafatirali ste se na duši ovog naroda.

Reč ima poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, današnja izmena Zakona o budžetskom sistemu se donosi u specifičnim uslovima. Dakle, ne bismo ovu tačku dnevnog reda imali danas i ne bismo raspravljali o njoj da nije bilo uslova MMF da se mora što hitnije doneti izmena Zakona o budžetskom sistemu, odnosno tzv. zakona o fiskalnoj odgovornosti, jer je to uslov, odnosno preduslov za povlačenje nove tranše kredita od strane MMF.
Tako je to u zemlji Srbiji, za sve što je potrebno da se u ovoj zemlji uradi, da bismo imali uređeniju i normalniju državu, mora da dođe kao ultimatum odnegde spolja. Pitanje je zašto je to tako i zašto uvek mi moramo da radimo po nekakvim ultimatumima, ali to je verovatno tema za neku drugu raspravu.
Prošle godine smo usvojili Zakon o budžetskom sistemu, sredinom godine, i tada ste nam u ovoj Narodnoj skupštini govorili da će to urediti odnose u državi i da će se u skladu sa tim zakonom prekinuti loša praksa da se ubuduće krše rokovi kada su u pitanju donošenja raznih programskih dokumenata koji se tiču budžeta RS i budžeta lokalnih samouprava i da će počev od donošenja tog zakona nadalje sve teći onako kako je u njemu zapisano.
Samo par meseci iza toga je bila ta vaša tvrdnja i obećanja na proveri i neslavno se završilo, tako što je Zakon o budžetu za 2010. godinu usvojen 1. decembra 2010. na Vladi, a trebalo je 1. novembra. Dakle, samo jedan mesec smo kasnili, verovatno je to neko poboljšanje u odnosu na prethodne godine. U Skupštini je usvojen 21. decembra, iako je trebalo da bude usvojen 15. decembra po odredbama tog zakona.
Rebalans budžeta za 2010. godinu je usvojen 18. decembra, iako su čitavog oktobra, novembra i velika većina decembra vršene isplate iz tog budžeta, praktično na nelegalan način, bez odobrenja Skupštine. Dana 18. decembra 2009. godine je samo formalno potvrđeno ono što ste vi već unapred potrošili dajući novac na trošenje raznim budžetskim korisnicima.
Ne znam šta je garancija da će pri izmenama ovog zakona biti drugačije. Vaša časna reč i vaše obećanje da će se uvesti odgovornost već je nekoliko puta bilo na ispitu i padalo je u vodu, tako da mi sumnjamo da će se i ovog puta odredbe ovog zakona primenjivati onako kako su napisane.
Osnovno pitanje koje je vezano za Zakon o budžetskom sistemu je – koliko zemlja i do kog nivoa može da se zadužuje, do kog nivoa društvenog bruto proizvoda? U vašem uvodnom izlaganju smo čuli da je zemlja zadužena oko 36% ili 37% društvenog bruto proizvoda i da ima još prostora da se zemlja zadužuje.
Ali, osnovno je pitanje da li prihodi u našem budžetu, da li naša industrijska proizvodnja, da li naša realnost društvenog bruto proizvoda dozvoljava da se država i dalje zadužuje? Bojim se, a to i ekonomski stručnjaci stalno upozoravaju, zemlja može doći u opasnu zonu koja sa sobom nosi rizik prevelikog zaduženja i praktično potpunog kolapsa države kada je u pitanju njeno funkcionisanje.
Koliki su prihodi u budžetu RS i koliki je spoljni i javni dug, to su osnovna pitanja koja mogu da odrede kakva će biti naša fiskalna i monetarna politika i kakva će biti kretanja u budžetu, odnosno kolika će biti potrošnja u tom budžetu.
Prema podacima iz vašeg ministarstva, u prvih osam meseci ove godine budžet RS je prihodovao 414 milijardi dinara, a potrošio 487 milijardi dinara. Do predviđenih 660 milijardi dinara, koliko je projektovano u budžetu RS za 2010. godinu, nedostaje nam samo nekih 250 milijardi.
Bojim se da je ova cifra toliko velika da ni u snu neće moći da bude realizovana, što će reći da ćemo imati daleko manja primanja u budžetu nego što smo planirali, a ono što je, čini mi se, najgore u čitavoj priči je što će ta primanja u budžetu biti i nominalno manja nego što su bila pre tri ili četiri godine. Realno da i ne govorim.
Pri tome su rashodi u budžetu svake godine po pravilu sve veći i veći, javna potrošnja sve veća i veća, a tu javnu potrošnju nadomeštavamo tako što uzimamo nove kredite. I tako ukrug. Pitanje je samo dokle to tako može da funkcioniše?
Bojimo se da će jednog trenutka doći na naplatu ogromne rate i za glavnice i za kamate i da će Srbija jednog trenutka morati da preseče da ne bi otišla u potpuni finansijski kolaps, da neke stvari razreši unutar same sebe, odnosno da smanji svoju javnu potrošnju, koju vi godinama samo verbalno smanjujete, a u stvari ta potrošnja je svake godine sve veća i veća.
Najveća novina u ovoj izmeni zakona je uvođenje fiskalnog saveta, koji treba da bude nezavisno telo koje će kontrolisati i rad ministarstva, i prihode i rashode u budžetu, odnosno javno zaduživanje. To nezavisno telo će predlagati, odnosno njegove članove će predlagati predsednik države, vi kao ministar i guverner Narodne banke. To je zaista na jedan slikovit način vrlo nezavisno telo, gde će sva tri člana tog nezavisnog tela predlagati u stvari politbiro centralnog komiteta DS.
Još jednu rečenicu ću, ako nije problem. Dakle, zaista ne znam kako drugačije nazvati želju za nekontrolisanom vlašću, izbegavanje svake moguće kontrole i budžeta i trošenja novca u ovoj državi, osim želje da se prikriju neke stvari i da se možda na jedan nezakonit način upravlja sredstvima koje ova država kontroliše, a sve je na štetu građana.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodine predsedavajući, moram da vam ukažem na povredu člana 27, za koju verujem da je nenamerno učinjena.
Mi smo malopre, samo pojedini od nas, eventualno nas 17, dobili mišljenje od Saveta DRI. To mišljenje koje traži od Odbora da podnese amandmane nije dostavljeno svim poslanicima. Nigde u Poslovniku Narodne skupštine ne stoji da se mišljenje koje dostavlja DRI dostavlja samo članovima Odbora.
Jedino što Odbor radi vezano za DRI je da razmatra izveštaj. DRI su birali svi poslanici ove Skupštine i smatram da su predsedavajući i sekretar Skupštine bili u obavezi ne samo da dostave Odboru za finansije nego svim poslanicima u ovoj Skupštini.
Takođe, mislim i da su predsednik Odbora za finansije ili njegova zamenica, koji su ovaj dokument dobili, bili u obavezi da povedu malo računa, da ne krše Poslovnik, da upoznaju i vas sa ovim i da dostave svakom narodnom poslaniku.
Ovo smatram veoma važnim. Ne znam da li ste vi, ministarka, upoznati sa ovim amandmanima. DRI tvrdi da su određena rešenja u ovom zakonu suprotna Zakonu o DRI i da je nemoguće da ih sprovodi. Da bi mogli o tome adekvatno da raspravljamo, mislim da su svi poslanici trebalo da dobiju ovaj materijal.
Gospodine predsedavajući, samo vas molim da povedete o tome računa i da svi poslanici dobiju.

Gospodine Maraš, nema povrede odredbe člana 27. Dakle, poslanici koji su članovi Odbora za finansije dobili su kratkim putem u sali u kojoj je zasedanje materijal za koji je služba smatrala da treba da dobiju odmah, a svi poslanici naravno da će taj materijal dobiti redovnim putem, u pošti kroz poslaničke grupe.
Da li vas ovo zadovoljava? (Ne.)
U danu za glasanje Skupština će se izjasniti o povredi Poslovnika koju sam učinio.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, reklamira povredu Poslovnika.

Gospodine potpredsedniče, forma ili oblik u kome poslanik može da se javi je povreda Poslovnika. Pošto smo kao članovi Odbora upravo dobili mišljenje Državne revizije na zakon o kojem raspravljamo, pošto Poslovnik otvara mogućnost da se amandmani koje smo upravo dobili, a koje Državna revizija smatra jako važnim i ukazuje na brojne manjkavosti zakona o kojem se raspravlja.
Na osnovu člana 71. Poslovnika, koji predviđa na koji način se zakazuju sednice odbora, i daje mogućnost trećini narodnih poslanika, predsedniku Odbora ili predsednici Narodne skupštine, tako da pozivam predsednika Odbora, gospodina Krasića, da zakaže sednicu Odbora jer se radi o izuzetno važnoj stvari, da bi smo mogli, u skladu sa Poslovnikom, da ako Odbor zaključi da je potrebno, te amandmane stavimo u proceduru. Ovo je bio jedini oblik da bismo ukazali na mogućnost koji je po Poslovniku.

Uz obrazloženje, kao i malopre, s tim što sam potpuno siguran, gospodine Obradoviću, da ste i vi sigurni da povrede odredaba Poslovnika nema, niti sam bio u mogućnosti da ih učinim, a vaš javni poziv predsedniku ili zameniku predsednika Odbora za finansije prihvatam u nekom parlamentarnom duhu, ali mislim da je potpuno van odredaba Poslovnika kojima se reguliše rad Narodne skupštine na sednici.
Da li ste zadovoljni ovim obrazloženjem?
(Radojko Obradović, sa mesta: Tražio sam od predsednika Odbora da zakaže sednicu.)
Tumačim da niste zadovoljni.
Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o tome da li sam povredio Poslovnik danas ili nisam.
Reč ima narodni poslanik gospođa Lidija Dimitrijević. Vreme koje vam je na raspolaganju je 38 i po minuta.