Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, ako je namera podnosilaca amandmana bila da na kraju meseca kada novinari sumiraju koliko se ko puta od narodnih poslanika javio za reč i koliko je dugo diskutovao, pa on bude prvi onda je on podneo dobar amandman jer posle ovako duge rasprave verovatno ni njemu nije jasno šta je hteo amandmanom da kaže.
Zato smatram da je ovaj amandman svakako jedan od ovih amandmana koje treba odbiti i spada pre svega u krugu onih amandmana koji služe da govornik bude prvi na kraju meseca kada se sumira vreme koliko je ko govorio, a ne da ima suštinsku nameru da utiče na zakon i da popravi zakon.
Ne bih se zaista ni javljao da komentarišem ovaj amandman, da se kroz ovaj amandman nije provuklo pitanje restitucije, a to je jedno od temeljnih pitanja koje stoji kao prepreka na putu Srbije ka EU i zaista s pravom SPO, naši koalicioni partneri i prijatelji ukazuju da je neophodno doneti zakon o restituciji.
S punim pravom mogu da vam kažem da će ovaj saziv Skupštine Srbije svakako raspravljati o zakonu o restituciji i mi smatramo da Srbija treba da bude deo EU, ali i bez toga smatramo da je potrebno da se jedna vekovna nepravda prema ljudima koji su ostali bez svoje imovine ispravi jer pravo na nepovredivost privatne svojine je temeljno pravo na kome počiva ne samo EU, nego svaka uređena država u svetu, bez obzira da li je članica EU ili nije.
S druge strane, da su neki drugi imali sluha za restituciju kada su bili na vlasti, mogli su kosovsko-metohijskim manastirima da vrate zemlju, danas bi zemlja na KiM bila vlasništvo kosovskih manastira, od Dečana do Kosovske Mitrovice. Tu mislim konkretno na gospodina Krasića, a ne na nekog drugog. Nije problem što oni ne žele da uđu u NATO, problem je što kad su oni bili na vlasti pozvali su NATO da uđe kod nas.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Đukić Dejanović, jedna kratka replika, ne više zbog mene, ovo je bilo stvarno kratko. To je karakteristika, nije to problem, znam kada Otpor priča ko progovara iz stomaka.
Javio sam se da zaštitim vas iz SPS. Evo zbog čega. Pre 10 godina, u ovo vreme, u zgradi Narodne skupštine, onoj dole, intenzivno su se vodili razgovori oko prelazne Vlade po sistemu trijumvirata. Da vas podsetim, tada vam je neko pretio, pitajte Goricu Gajević, Zorana Anđelkovića ko je pretio, šta je rekao itd. Ne želim sada da ulazim u te detalje, to su već i knjige objavile, da podsetim samo onako, da se zna.
Znate, ovde se vrši svojevrsna zamena teza. Osećam da postoji jedan deo DS koji jednostavno krijući plače zašto je Boris Tadić prihvatio koaliciju sa SPS, penzionerima. Tu stvarno ne mogu da pomognem, znate.
Nemam rame za plakanje za tu vrstu razočarenja. Zašto? Nije to moja dužnost. Svako pravi koalicije prema nekom svom izboru, uostalom, to će birači da kažu.
Ali, već dve godine sve ono što bi neko hteo da stavi na račun i da kažem da pljune SPS, uzdrži se u zadnjem trenutku. Videli ste i sami. Uzdrži se, pa neće da proguta to nego ga tu kipuje pored sebe i gleda da ubaci SRS u tu priču. Svi znaju da SRS nema veze sa tom pričom. Ali, to je jedna operacija fokusiranja, kao što je bilo fokusirano na Miloševića da je on izvor kompletnog zla na planeti Zemlji, pa su napravili motivaciju, itd.
Evo, posle 10 godina ništa vam nije kriv Slobodan Milošević. Svima je jasno da ništa nije kriv. Ali, juče smo čuli ko je prenosio kako pare.

Vreme. Dva minuta je replika.
Gospodin Srđan Milivojević ima reč, pa da završimo krug replika.

Nije replika, koristiću vreme poslaničke grupe DS i govoriću o amandmanu. Mogu da govorim o amandmanu mnogo sati pošto poslanička grupa DS ima 64 poslanika, koliko je meni poznato, i mogu da koristim vreme poslaničke grupe onako kako poslanička grupa smatra da treba da se koristi.
Kada govorim o amandmanima jasno govorim šta mi se u amandmanu sviđa, šta mi se ne sviđa i bio sam vrlo konkretan kada sam kazao zbog čega ovaj amandman koji je obrazlagao gospodin Zoran Krasić treba odbiti.
Šta mislim o SRS? Svi u ovoj zemlji znaju da mislim o politici te stranke sve najgore. O vama kao ljudima, vi ste principijelni, to pozdravljam, niste bili za ulazak u EU, niste za neke napredne ideje, ali ne možete poreći činjenicu da ste bili u vlasti u ovoj zemlji. Niste vi vladali Irakom, Avganistanom, Belorusijom, nego ste, nažalost, bili u vlasti u Srbiji. Mi smo danas ponosni onima sa kojima smo u vlasti jer pravimo jednu modernu evropsku Srbiju kojoj vi svojom politikom ne možete nauditi nikada.

Gospodin Krasić neće moći da dobije reč po osnovu replike. Ništa nije rečeno, niste uvređeni. Razumeo vas je kolega. Stvarno nema razloga.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite.

Gospođo Đukić Dejanović, moram vama da se obratim pre nego što se vratim na amandman koji ste rekli.
Vidite, SRS zaista jeste 90-tih godina bila u koalicionom odnosu sa SPS, i to svega dve godine. Mislim da se vi toga sećate. Mi smo politički izneli stav, u ime SRS gospodin Krasić je izneo naš stav da smo protiv restitucije. Protiv restitucije smo bili 90-tih, danas smo protiv restitucije. Dok postojimo i funkcionišemo politički, bićemo protiv toga. Malo kasnije ću, konkretno, vezano za zakon o kojem govorimo da objasnim zašto je to tako, odnosno koliko to mogu.
Vidite, mi smo 2000. godine vrlo principijelno i politički korektno bili ponosni na Vladu u kojoj smo sedeli s vama. Neki su vas tada pljuvali. Zbog te vlade s vama mi smo bili prokaženi i pljuvani, ali se nikada tih koalicionih odnosa nismo odrekli. Ti koji su vas 10 godina kidali, satanizovali i pljuvali danas se pozivaju na ponos, na vladu sa vama. To je zaista neukusno. Ne sporim nekome i da voli SPS i da vas ne voli, ali ne može to politički jeftino da eksploatiše. Znate, ako je neko bio balkanski kasapin pre osam ili 10 godina, on to mora da bude i danas.
Ono što smo mi o 5. oktobru mislili 4. oktobra, mislili smo i 6. oktobra i o tome mislimo i dan danas. Posledice 5. oktobra debelo svi osećamo na svojoj koži i sve što smo o njima govorili 4. i 6. oktobra danas život potvrđuje – ekonomski sunovrat, socijalna obespravljenost, nacionalno poniženje, politička diskreditacija, DOS.
Sada za dve godine vlasti SRS neko pita – zašto vi niste uradili restituciju? Zašto vi niste za 10 godina vlasti DOS, pa čak i da uzmemo u obzir da niste sve vreme bili na vlasti? Imali ste sedam godina prilike da to uradite, ali niste imali vremena od Januševića, Kolesara, Novakovića, Pitića, Udovički itd. To su bile teme interesantne za DS, koja je u to vreme ovih poslednjih 10, odnosno sedam godina eksploatisala.
Sada se restitucija stavlja na terete SRS, ne zato što oni istinski veruju da smo mi za to krivi, nego ne mogu da pljuju po vama jer ste im vi pomogli da usvoje sve evropske zakone. Onaj vaš predsednik stranke je u pravu – nema Evrope njihove bez vas. Ali, oni ne mogu vas da pljuju, nego su našli SRS. Sad, prihvatam, evo, za sve smo mi krivi, ništa nije sporno.
Ne želeći da nastavljam polemiku sa gospodinom Milivojevićem, niti sa bilo kim iz DS, ali mi, gospodine Milivojeviću, postavljamo jedno objektivno pitanje – koliko će da košta restitucija, za koju kažete da je trebalo da je sprovedemo, a vi se za nju zalažete?
(Predsednik: Samo sam htela da vas zamolim da se obraćate parlamentu i meni i da se vratite na temu.)
I rekao sam da ću se vama obratiti.
(Predsednik: Da, ali obraćate se sada poslaniku direktno, što nije dozvoljeno.)
Izvinjavam se još jednom gospodinu Milivojeviću.
Mene sada interesuje, za predstavnike skupštinske većine svaki zakon ili zakon koji možda zvuči moderno je temelj i put u EU.
Sad Zakon o budžetskom sistemu, u koji se ugrađuje jedan ili dva stava ili člana, a odnose se na restituciju, predstavljaju temeljni put u EU, a država nije usvojila zakon o restituciji. Postoji gomila preduslova, od normativnih pa do svih ostalih, koje ova država mora da reši da bi bila spremna za restituciju, tu vašu restituciju koju hoćete.
Mene sada interesuje dokle je država stigla sa primenom Zakona o planiranju i izgradnji? To je jedan od preduslova da se reši problem legalizacije. "Blic" kaže: "Opštine hoće da oderu građane". Gospodin Dulić proziva dve opštine u kojima je DS na vlasti zato što zloupotrebljavaju zakon, hoće da oderu građane, jer su legalizaciju shvatili kao sredstvo za pljačku, a ne kao nešto što će u administrativnom i u svakom drugom smislu urediti ovu državu. To kaže Oliver Dulić, on kuka na svoje, na DS, ne kuka na druge opštine.
Od 700 hiljada zahteva obrađeno je tek dve hiljade. Pitam one koji se zalažu za restituciju – koliki je vremenski period koji treba da prođe da se samo ovaj segment preduslova reši, pa da Srbija u tom pravcu može da razmišlja? Drugo je pitanje katastra, treće je pitanje imovine. Sva ova pitanja o kojima govorim, direktno su vezana za budžet, jer struktura fiskalnih prihoda zavisi od imovine, od vlasništva, uknjiženja, legalizacije itd.
Na kraju krajeva, zbog ovih zloupotreba u postupku legalizacije, pitam vas, gospođo ministar, koliko će opština realno projektovati svoje budžete? Računaju na ovu pljačku, biće para, a nemate pojma kako ih troše. Nemate pojma na šta i kako troše pare koje kroz nerazumne cene uzimaju na konto legalizacije. Sad neko nas uverava da treba u ovaj zakon da ugradimo priču o restituciji.
Znači, i jedan i drugi amandman su išli u pravcu, ovaj o kome sad govorimo i onaj o kome je govorio Krasić, da se ta kategorija i posao restitucije izopšte iz ovog zakona. Mi smatramo da nije apsolutno vreme da se o tome govori, naročito ga dovoditi u kontekst naših dugova.
Što se tiče duga koji se predviđa – 45%, nije on naša svest i opredeljenje da štedimo, nega naša nužda. Kako je moguće da pet članova pre ovoga prihvatamo međunarodnu praksu, a sad međunarodnu praksu od 60% koja predstavlja Mastrihtski sporazum, nećemo da prihvatimo? Zato što smo ekonomski uništeni, zato što ne možemo toliki dug da trpimo.
Ne možemo mi da trpimo ni ovaj dug koji imamo, od 37 ili 38%. Sada vas pitam – kakav je ekvivalent u materijalnoj vrednosti za tih 37 ili 38%? Šta je ova država dobila na konto tolikih dugova? Da li smo dobili puteve, da li smo dobili neku drugu infrastrukturu, da li smo podigli administrativne kapacitete, da li smo uradili nešto na šta zbog tih 37 ili 38% državnog duga treba da budemo ponosni. Nismo uradili ništa, nego smo pare pojeli i popili, zato što smo pare povlačili za javnu potrošnju, oni koji vode državu poslednjih 10 godina – DS itd.
Sad u ovaj zakon ugrađujemo priču o restituciji. Pitam da li neko od predstavnika većine ili vas iz Vlade, gospođo Dragutinović, zna koliko sredstava će državi trebati za postupak restitucije? Ko može da nam garantuje, kad se tržište nekretnina, cena zemlje jednog dana u državi ustanovi i definiše, da taj iznos koji predviđate za restituciju neće da pređe tih 60% ili računate da više nijedan dinar kredita nećete povući na ovih 37 ili 38%, a već ste najavili novih 200 miliona za očuvanje budžetskog deficita?
Da postoje projekti, povukli biste 800 miliona dolara od Rusa. Evropska investiciona banka najavljuje da će vam u ovoj godini odobriti veći nivo kredita itd. Sada vas pitamo šta je istina, da li neko iz ove mreže može da se izvuče? Šta je, kako je, gde ćemo i kako ćemo sa privredom koju imamo, sa poreskom politikom koju imamo, koju biste vi da menjate, ali nemate podršku u Vladi, samo delom rasta koji biste da menjate, iako nas 10 godina uveravate da je to jedini evropski i najbolji model ove države?
Sada ćete da nam predstavljate novi model rasta, vi znate kako država treba da izlazi iz problema. Onda se ta priča o restituciji, o dugu države banalizuje na devedesete, vlast, ovo ili ono. I ovaj dom više zaslužuje, a bogami i građani.
Nisu vam za ovakvu Vladu dali poverenje, ali u njihovo ime rukovodite državom, a kako žive, vrlo dobro osećaju na svojoj koži. Vi nemate pravo na ovakve avanture, ali ste se na njih odlučili. Mi verujemo da ćete zbog toga na prvim narednim izborima platiti ceh, ali stvari se moraju nazvati imenom koje one zaslužuju i postaviti na mesto koje im pripada. Hvala.

Gospodin Miroslav Markićević ima reč.

Poštovana predsednice, koristim vreme koje ima poslanička grupa Nova Srbija.
Poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos i kolege narodni poslanici, najpre bih hteo da repliciram gospodinu Stevanoviću iz SRS, da možda nije baš fer replicirati poslanicima DS, obzirom da ih je prisutno dvoje. Kad bude više zainteresovanih za izmene i dopune ovog zakona, verovatno će i njihovi odgovori biti konkretni.
Gospođo ministarka, pozdravljam vaš dolazak ovde i učešće u ovoj raspravi, ali nadam se da ćete odustati od dosadašnjeg stila da nas lepo saslušate, na kraju nam pet-šest minuta izdeklamujete jedno malo predavanje i odete. Voleo bih da vodimo malo dijalog, pa da nam vi pokažete i dokažete da mi nismo u pravu, a sa uverenjem da mi ovo pričamo iz najbolje namere.
Dakle, želim da vas obavestim da je u toku procedura, što se tiče Administrativnog odbora u Narodnoj skupštini, gde i mi formiramo budžet. Mislim da će to biti možda prvi put da zvanično i Narodna skupština ima svoj budžet. Ne bih sada o odredbama tog pravilnika, generalni sekretar treba Administrativnom odboru da podnese predlog.
Sada se stvorila situacija, te bi i predsednica trebalo da se uključi i da javnosti da jedan konkretan odgovor. Nadam se da ona, iako priča sa generalnim sekretarom čuje ono što govorim. Vi, kao ministar finansija, najvažniji čovek, odnosno žena u ovoj državi za pare, kako se to narodski kaže, treba da se izjasnite o tome.
Naime, mi smo juče ili prekjuče čuli da ova Narodna skupština duguje Javnom servisu nekih tri i po miliona evra. Voleli bi, a verujem i vi, ako nikako drugačije, onda preko budžetske inspekcije, da saznamo, kao narodni poslanici, jer svaki dan smo zatrpani morem informacija i predloga zakona, odluka, pa ne bi bilo zgoreg da dobijemo i kopiju tog ugovora koji je Narodna skupština sklopila sa Javnim servisom i da vidimo fakturu, pošto imam neke informacije koje treba proveriti, zato i pitam, da je gospodin Tijanić duplirao neke stavke u toj fakturi, što se tiče broja izvršilaca koji rade na direktnim prenosima kojima su građani obaveštavani šta se radi u Skupštini.
Dalje, gospođo ministarka, pošto mi u načelnoj raspravi niste odgovorili, zahvalio sam vam se na obaveštenju, odnosno rešenju koje ste dali, a što se tiče budžeta grada Niša i moram da ponovim da mi je žao što predsednik Skupštine grada Niša gospodin Ilić nije ovde, za nenamensko trošenje i upozoravam vas da pošaljete budžetsku inspekciju, da država, odnosno ministarstvo, odnosno grad Niš ne bi imao ponovo neke troškove, jer ćemo podneti krivičnu prijavu zbog nenamenskog trošenja para. To ste vi konstatovali svojim rešenjem i dostavili Skupštini grada Niša koja neće da sprovede tu našu odluku.
To je onda ona finansijska nedisciplina i shvatam zbog čega ste vi podneli ovaj predlog zakona, da se transparentnije pred očima javnosti troši budžet, odnosno narodne pare, i pravednije.
Ne tvrdim da ta kontrola sredstava koja se troše iz budžeta nije bila i do sad, ali bih voleo da nam odgovorite, i meni svoj javnosti, pogotovo našim najstarijim sugrađanima koji su prvog oktobra očekivali već pompezno najavljivanu pomoć od 5.000 dinara za sve one penzionere koji imaju ispod 30.000 dinara penziju.
Ako uzmemo u obzir da je danas u štampanim medijima najavljeno poskupljenje hleba na 50 dinara, a to je samo za jedan hleb, gospođo ministarka, 18.000 dinara godišnje, a čini mi se da dve stotine hiljade penzionera, nažalost, u ovoj zemlji ima penziju ispod 12.000 dinara, videćemo, možda oni koji su se podsmevali toj pomoći od 5.000 dinara, da to nije mala pomoć za te ljude.
Ko je kontrolisao budžet? Ko je trebalo da kaže ministru Dinkiću, ko je trebalo da kaže Krkobabiću, ko je trebalo da kaže predsedniku Vlade da tih para u budžetu nema? Da li će ih možda biti, što još uvek hoću da verujem, posle eventualnog rebalansa, a ne da se šest meseci politički nadigravaju, stiču politički poeni, koristi politički marketing za 5.000 dinara pomoći tim penzionerima?
Ne znam zašto bi njima uopšte trebalo deliti pomoć? Ti ljudi čim su dobili penzije uredno valjda imaju prava na neku pravičnu i pravednu penziju. Želim da vas podsetim, a posebno vas, zato što znam kakvo je vaše mišljenje kod nekih usklađivanja penzija dok nisu zamrznute bile, pa ste od toga odustali, zbog koalicionog kapaciteta, koalicionih ucenjivanja, ili šta se već događa u toj Vladi.
Prema tome, neću iskoristiti sve vreme, ostaje mi još desetak minuta. Nadam se da ćete na ova pitanja, koja naravno interesuju i mene, a mislim i širu javnost, pogotovo kada se radi o ovoj pomoći od 5.000 dinara za naše najstarije sugrađane jer, priznaćete, stvarno je bilo ružno da se šest meseci bezmalo u svakom dnevniku Javnog servisa najavljuje, svi su se izređali i skoro svi ministri da zakače poneki politički poen i onda sad svi ćutite ovde. Zar je strašno reći – trenutno nema u budžetu, biće rebalans, vi znate kad će, za trideset dana i onda će vam biti podeljena ta pomoć od 5.000 dinara?
Ovako koliko god nekim ljudima izgledalo to neozbiljno, da je 5.000 dinara ništa, nažalost, postoji mnogo naših sugrađana, pogotovo penzionera, kojima bi 5.000 dinara bila neka pomoć. Neki su se i zadužili, verujte mi na reč. Iz grada iz kog dolazim, iz Čačka, znam bar njih desetak, zadužili se za tih 5.000 dinara, dali neku zalogu, neke čekiće, nešto podigli tamo. Sad svi ćute, niko ništa ne kaže.

Na član 15. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Momo Čolaković i Milisav Petronijević. Gospodin Čolaković ima reč.