Gospodine Novakoviću, ponovo ste sada povredili član 27. koji kaže – predsednik Skupštine predsedava itd. u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom. Povredili ste time što mi niste dali mogućnost, u skladu sa članom 107. i članom 104, da obrazložim na koje načine je učinjena povreda. Imam prava da u roku od dva minuta obrazložim na koji je način, po mom mišljenju, povređen Poslovnik, na koji način je, po mom mišljenju, povređeno dostojanstvo Skupštine. Ukoliko to pravo zloupotrebim, pa za to vreme pričam nešto drugo ili vas ne ubedim da je došlo do povrede, onda možete da konstatujete da sam nešto zloupotrebi, prekršio, pa da mi u skladu sa tim izreknete sankciju.
Vi nemate prava, gospodine Novakoviću, koristeći silu, brutalnu silu, ne demokratske principe, nego to dugme koje imate ispred sebe, da mi uskratite mogućnost da obrazložim ono što želim. Nakon 5. oktobra 2000. godine pred kamerama je čupano ono dugme koje su navodno socijalisti koristili da prekidaju sednice. U čemu je razlika, gospodine Novakoviću, između tog dugmeta i ovog dugmeta koje je mnogo gore, a pomoću koga vi prekidate narodne poslanike iz opozicije i ne dozvoljavate im da izgovaraju šta žele?
Ukoliko želite da vas smatram pristojnim čovekom, molim vas da povučete tu kaznu i da povučete to obrazloženje, jer vi veoma dobro znate da je gospođa Kolundžija pogrešno protumačila moje izlaganje. Vi ste u obrazloženju koje ste davali njoj rekli da nije u pravu, jer je pogrešno protumačila. Konstatovali ste da je pogrešno protumačila ono što sam ja rekao. Ako je pogrešno protumačila, u skladu sa članom 104. imam pravo da na to ukažem. To su bila ta dva minuta. Niti sam ja bezobrazan, niti sam nepristojan, niti sam polupristojan, nego tražim samo svoja prava koja imam, ovo malo prava koja imam u skladu sa Poslovnikom.
