Hvala, gospodine Mikoviću. Reč ima gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo, mi iz SRS, kao što su rekli moji prethodnici, podržavamo borbu protiv svakog nasilja, pa i protiv nasilja na sportskim terenima i slažemo se da treba iskoristiti sva zakonska sredstva za proterivanje huligana sa sportskih borilišta.
Međutim, postavljam pitanje – zašto se ni približno tolika društvena energija koju sada trošite na hajku protiv huligana ne troši za borbu protiv jednog mnogo većeg zla, a to je narkomanija? Da li je veće zlo kada nekoliko hiljada mladih ljudi u Beogradu svakog dana uzima drogu, ubija sebe, uništava svoju porodicu, ugrožava okolinu, ili je veće zlo kada nekoliko hiljada srpskih mladića jednom godišnje napadne policiju i porazbija nekoliko izloga zbog toga što su bili isprovocirani održavanjem jedne, u suštini nakaradne, manifestacije?
Očigledno je da je parada srama u Đenovi nastavak parade srama u Beogradu. Takođe je jasno da su i jednu i drugu paradu organizovali isti režiseri. To su one snage koje su mnogo više zabrinute zbog toga što 90% građana Srbije osuđuje to što muškarci koji imaju međusobne seksualne odnose od toga prave javne parade, nego zbog toga što svake godine u Srbiji umre 33.000 ljudi više nego što ih se rodi, ili zbog toga što samo u Vojvodini ima više od 30.000 potpuno napuštenih seoskih imanja.
Tim snagama je, danas smo čuli ovde u skupštini, ovaj skandal trebao, ne zato da bi se obračunali sa huliganima, jer policija zna ko su huligani, ko su vođe huliganskih grupa i ako država hoće sa njima da se obračuna, svi oni će biti pohapšeni u roku od 24 sata, nego im je sve ovo trebalo za to da bi imali opravdanje i povod da zabrane srpske nacionalističke organizacije, čuli smo ovde, „Obraz“, „Pokret 1389“, „Naše“, „Dveri“ i druge.
Slažem se sa tvrdnjom koju je ovde izrekla koleginica iz DS da su deca koja su posmatrala TV prenos iz Đenove pretrpela tešku traumu. Ali, postavljam pitanje – kakve su traume pretrpela deca koja su gledala mnogo duži i mnogo brutalniji prenos divljanja huligana na ulicama Beograda 5. oktobra 2000. godine? Činjenica je da su oba prenosa prekinuta. Ovaj prenos 12. oktobra je prekinut zato što je sudija prekinuo utakmicu; tamo smo videli samo nekoliko brutalnih scena gde su navijači protiv, da tako kažem, materijalno-tehničkih sredstava. Onaj prenos 5. oktobra 2000. godine prekinut je zbog toga što su huligani zapalili zgradu državnog parlamenta i zgradu državne televizije.
Možemo ovde da usvojimo stotinu izmena Krivičnog zakona, međutim, to neće pomoći borbi protiv huligana, posebno borbi protiv huligana na sportskim terenima, ukoliko država Srbija ne pruži odgovore na neka pitanja.
Prvo pitanje: ko je iz državnih struktura organizovao divljanje huligana u Đenovi? Drugo, ko je iz DOS stranaka, iz vlasti u Srbiji proteklih deset godina štitio Ivana Bogdanova i njemu slične? Podsećam građane Srbije da je Ivan Bogdanov jedan od junaka 5. oktobra. On je bio jedan od vođa huligana koji su napali, izvršili teroristički napad na stanicu policije u Ulici majke Jevrosime, razoružali nekoliko desetina policajaca da bi ih ponizili, skinuli ih u donji veš. Onaj ko ponižava policiju, državne službenike, ponižava i državu, ali za vas oni nisu huligani.
Postavljam pitanje, kako je moguće da neko ko 5. oktobra 2000. godine napada policiju, razoružava je, pali državni parlament, zgradu televizije, razbija na stotine izloga, ne bude huligan, a neko ko 10. oktobra 2010. godine samo napadne policiju (kažem „samo“, mada je to brutalnost i huliganstvo) i razbije nekoliko desetina izloga bude proglašen za huligana i najvećeg državnog neprijatelja?
Podsećam da je 5. oktobra istoj stanici policije odneseno 300 komada automatskog oružja. Jasno je svima zbog čega – da bi se, ako treba, i oružjem odbranile tekovine državnog udara. Odneto je nekoliko desetina snajpera, mitraljeza.
Meni izgleda da Srbija već deset godina plaća taj petooktobarski dug DOS stranaka beogradskim kriminalcima.
Kao jedan od organizatora divljanja navijača u Đenovi pominje se izvesni Dejan Stojanović Keka, vođa novobeogradskog kriminalnog klana. Pazite šta čitamo o čoveku, iz policijskih izvora, kaže – u taj klan mogu da uđu ljudi samo koji su izvršili ubistvo ili pokušali ubistvo, prva vest. Druga vest – čovek je menadžer poznatih fudbalera „Crvene zvezde“ i „Partizana“, između ostalog i golmana reprezentacije Stojkovića. Treća vest – za njim je raspisana međunarodna poternica, ali policija ne može da ga uhapsi. Pazite, u centru Beograda čovek prodaje fudbalere reprezentacije Srbije, fudbalere „Crvene zvezde“ i „Partizana“, a policija ne može da ga uhapsi! U tu priču ne mogu da poveruju ni deca koja imaju deset godina.
Sledeće pitanje: kada će građani Srbije konačno videti sudski epilog priče o tome da je Svetlana Ražnatović Ceca, folk pevačica, na prodaji fudbalera „Obilića“ ukrala četrnaest miliona evra?
Sledeća stvar: zašto policija još uvek nije razotkrila ko je ubio Branka Bulatovića, generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije, odnosno Jugoslavije? Da li je istina da su on i čelnici FSJ bili umešani u mafijaške poslove oko prodaje igrača, nameštanje utakmica, pa da je krv pala oko podele miliona?
Sledeća stvar, treba da se razotkrije koja je uloga Žarka Zečevića u fudbalskom klubu „Partizan“? Kako je moguće da se Žarko Zečević pojavljuje kao čovek koji zajedno sa Miloradom Ulemekom Legijom, vašim bratom i saborcem, a sada državnim neprijateljem i ubicom, nosi pare otmičarima za otkup biznismena Milije Babovića?
Šta je sa istragom protiv Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića? Malo, malo pa se saopšti kako je otkriveno da su umešani u još neku preprodaju igrača, u još neko reketiranje fudbalera i da su državu oštetili za nekoliko miliona evra, međutim, suđenje nikako da počne.
Da završim, u FSS, u „Partizanu“, „Crvenoj zvezdi“, u srpskom fudbalu se sve zna, i policija sve zna, to vam odgovorno tvrdim. Zna se ko namešta utakmice, ko kontroliše i prodaje fudbalere, ko od tih transfera uzima reket, ko huliganima unosi pirotehnička sredstva na stadione. Postavljam pitanje – zašto ne uhapsite te ljude? Za to vam treba 24 sata i za to postoji potreban zakonski okvir.
Mislim da vam to nije cilj. Mislim da vi ovu medijsku hajku vodite, kao što ste priznali danas, zbog toga da završite, da zabranite ove srpske nacionalističke organizacije: „Obraz“, „Dveri“, „Pokret 1389“. Vodite hajku protiv mladih ljudi koji ne mogu da prihvate da u trenutku kada nam je zemlja okupirana, kada otimaju Kosovo i Metohiju, umesto vojne parade, vi u centru Beograda pravite paradu pedera.

Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ponovo imamo izmene i dopune Zakona, što nije ništa novo u našem parlamentu – i to po hitnom postupku, čak se neće čekati ni neki uobičajeni rok od osam dana, već će stupiti odmah na snagu – gde se menjaju dve reči, reč „deset“ zamenjuje se rečju „pet“ i reč „osam“ zamenjuje se rečju „trideset“. To, gospođo ministarka, nije apsolutno ništa. Problemi su daleko dublji, mnogo ukorenjeniji, traju permanentno dugo, a vi niste uopšte reagovali. Kada kažem vi, ne mislim lično na vas, već mislim - u proteklih deset godina.
Danas smo ovde čuli od vas da je u poslednje vreme došlo do pojave nasilja na sportskim terenima, da je nasilje eskaliralo u poslednje vreme; praktično, to se desilo 10. oktobra i sada u Đenovi.
Ono što je sigurno i ono što sumnjamo, to je da će izmene i dopune ovog zakona biti primenjivane selektivno. U to smo sigurni, jer se pokazalo u prethodnom periodu da ima problema i kod vas u pravosuđu. Bez obzira na to što pokušavate da branite stav da je u pravosuđu sa ovom reformom mnogo toga bolje, činjenica je da je lošije. To vidimo sada kada vaša administracija štrajkuje i radi navodno samo za slučajeve koji su urgentni i hitni.
Sve ovo što se dešavalo u poslednjih desetak dana... Imali smo prilike da vidimo, znamo da je održana i sednica Saveta za bezbednost, kojoj je predsedavao sam Boris Tadić, ali nijedan konkretan potez nismo čuli. Vi, u stvari, bežite od odgovornosti. Nemojte da bežite od odgovornosti, jer ste na vlasti deset godina i odgovorni ste za sve što se dešava u Republici Srbiji. Zato ste na vlasti. Mnogi poslanici su danas govorili da se neke stvari guraju pod tepih. Pre svega, mislim da ih vi gurate pod tepih, da se suština problema naših građana gura pod tepih; bežite od realnosti, bežite od toga da se u Srbiji nikada nije živelo teže nego danas.
Čuli smo ovde da se moramo boriti za ljudska prava, da svako ima pravo da izražava svoju volju, svoju različitost. Različitost je Bogom dana, postoji muškarac, postoji žena. Videli smo šta nam je donela ta različitost koju ste vi dozvolili, da se ispoljava na takav način 10. oktobra. Međutim, istina je da ste dobili nalog da parada mora da se održi; ona je, u stvari, uzrok svih ovih sukoba, a razlog zašto imamo ovaj zakon danas ovde pred nama je jer je sve to povezano, gospođo ministre.
Ovde su pojedini poslanici rekli da su građani sa svojim pravima iznad države. To da vi selektivno sve primenjujete, a pre svega ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada se poslanicima SRS uskraćuje da govore o problemima... Želim samo da vas podsetim da su na početku Treće sednice Drugog zasedanja poslanici SRS ovde u parlamentu imali ovaj natpis, odnosno naš zahtev da se spreči ubijanje Vojislava Šešelja u Hagu. Potpredsednica Skupštine Gordana Čomić je izrekla našim poslanicima opomene, naredila da se to skloni.
Da li je kršenje osnovnih ljudskih prava to što smo mi tražili da zaštitite građanina Srbije, našeg predsednika stranke, da mu se pruži adekvatna zaštita? Ne. Ono što vama ne odgovara vi jednostavno ne dozvoljavate. To, gospođo Malović, nije demokratija, to je teror. Ne samo da ne možemo da imamo slobodu misli i slobodu izražavanja, već jednostavno (to se desilo i onda kada su nas udaljili iz parlamenta) sprečavate da iznesemo istinu.
Istina je bolna, ali morate da je prihvatite i morate da prihvatite odgovornost jer ste na vlasti deset godina. Sve ovo što se dešavalo u proteklih desetak dana vi ste pokušali da branite na neki način, ali verujte da je ta priča deplasirana, da je već izlizana. Vi ni za šta, normalno, niste odgovorni i pokušavate da prebacite odgovornost na opoziciju. Argumenti sa kojima izlazite u javnost su već izbledeli, gospođo Malović, i verujte da vam građani sigurno više neće verovati. Za ovih deset godina ste toliko iscedili i Srbiju i građane Srbije da to jednostavno više ne može da se trpi.
Sve ovo što se dešavalo na ulicama nije bilo usmereno protiv „Parade ponosa“. Ljudi su jednostavno nezadovoljni načinom života, nezadovoljni su svojom egzistencijom. Ne mogu da zarade, ne mogu da prehrane svoje porodice. Ima i toga, ali vi to nijednog momenta niste spomenuli.
Kao neko ko je dugo bio u sportu, i to aktivno dvadeset godina, želim da vam kažem da je ovde jedno jednostavno rešenje i da nemate opravdanje za ovakvu hitnost ovog zakona. Vlada može sve. Ministarstvo za sport može sve. Ako je to toliki rizik, ako državna bezbednost kaže da je ogroman rizik, čak će sada za derbi biti angažovano 5.000 policajaca, dva helikoptera, čemu to? Jednostavno se utakmica otkaže, ili se igra bez publike. Ljudski život nema cenu, gospođo Malović.
Morate da budete spremni da način na koji ste došli na vlast... da su ovi mladi sve to videli od vas, jer su mnogi učestvovali i 2000. godine u paljenju Skupštine. Da li je kršenje zakona ulazak u NBS sa čarapom na glavi i kalašnjikovom? Vi ste im dali primer. Budite sigurni da kandžija ima dva kraja. I na to morate biti spremni. Zahvaljujem se.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milan Avramović. Na raspolaganju poslaničkoj grupi su još 23 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored ovih standardnih lekcija, referata, trijada, čak i proroka koje smo imali prilike da čujemo od strane vladajućih poslanika, moramo se vratiti na one osnovne izjave, na one koji snose odgovornost. Ovo su izjave same ministarke. Ministarka kaže jutros nama u obraćanju povodom predloga ovog zakona i u njegovom obrazloženju da ovaj problem poprima međunarodni karakter i veoma šteti ugledu Srbije u inostranstvu, a i ometa naš strateški interes, a to je pridruživanje EU.
Hajde sada da se dogovorimo, čiji je ovo strateški interes, da li Demokratske stranke, da li Vlade Srbije ili građana Srbije i da li je uopšte interes ili nešto drugo što može da šteti Srbiji, kao što je npr. broj gladnih koji svaki dan obilaze kontejnere po Beogradu i širom Srbije?
Prema vašim rečima, eskalacija nasilja uperena je protiv najvažnijih ljudskih prava koja je svaka demokratska država dužna da štiti, poput prava na život i ličnu bezbednost, na okupljanje i slobodno izražavanje mišljenja. Podsećam vas da je slobodno izražavanje mišljenja, upravo zahvaljujući vama, oteralo našeg predsednika u Haški tribunal, da je njegovo slobodno mišljenje proisteklo iz rečenice pokojnog premijera – vodite ga i ne vraćajte ga, i da je tekovina Evropske unije, na koju se pozivate, upravo taj Haški tribunal koji tamo drži čoveka, nevinog i nedužnog, već osam godina.
Pošto vi skupljate tekovine Evropske unije i prosleđujete nam tekovinu vaše vizije ulaska u nju, moram da vam kažem da su ljudska prava ugrožena onda kada nekoga lišite slobode. Vi ovim predlogom zakona lišavate slobode i stavljate znak jednakosti između lica koja su osuđena i lica koja su pritvorena. Podsetiću vas da je osam dana dovoljno svakom tužiocu i policajcu da prikupi dovoljan broj dokaza za svakoga ko je osumnjičen za ovako teško delo, što se navodi u ovom predlogu člana 436. Dakle, trideset dana služi isključivo za manipulaciju i za znak jednakosti s nekim ko je rešenjem drugostepenog organa već kažnjen.
Gospođo Malović, vrlo dobro znate šta je prezupmcija nevinosti; svako je nevin dok se ne dokaže drugostepenim organom, a nevine ljude ćete držati trideset dana zato što su tužilaštvo ili policija mislili da to treba da uradite.
Sada vam kažem da ćete imati ogroman broj predmeta u kojima će ljudi tražiti odštetu od države, jer su trideset dana ležali džabe. Dokaz za to je čak i ovaj 10. oktobar, veliki je broj ljudi koji su uhapšeni tog dana i procesuirani bez ikakvog opravdanja, jer su bili tog dana u gradu, šetali se trasom koja je bila zabranjena ili rezervisana za gej populaciju.
Podsetiću vas i na pritisak policije da se potpisuju izjave sa nekim imenima i prezimenima za koja ovi koji su uhapšeni ne znaju, samo da bi im se time omogućila sloboda. To je još jedan vid vaše evropske tekovine o ljudskim pravima i slobodama govora. Podsetiću vas da su uslovi u kojima su ležali uhapšeni tog dana u stanici bilo koje policijske uprave u Beogradu takvi da bi svako poželeo slobodu i pristao na bilo kakvo potpisivanje, a ne i na imena i prezimena koja ne poznaje.
Ako ćemo govoriti o ljudskim pravima, onda to moramo raditi na odlučan način, a tako što će pojedinci nama da prezentuju da li smo delovi neke mržnje mračnih sila, pošto je očigledno da je vama uvek kriva svetska ekonomska kriza, opozicija ili mračne devedesete. Vi drugi odgovor nemate, zato što smatrate da vi nikada niste uzrok nekakvog problema.
Podsetiću vas da po deveti put donosimo izmene i dopune ovog zakona, da prekidamo usvojeni dnevni red i po hitnom postupku donosimo ovaj zakon, izglasavamo ga sa rokom važećim od jednog dana od dana izglasavanja zato što je u subotu derbi. Sada vas pitam, čiji smo mi ovde servis? Čija su ovde prava ugrožena? Moram li ja da učestvujem u ovoj raspravi zato što vi mislite da je derbi opasnost za državu? Čija su prava ugrožena kada mi remetimo standardni dnevni red da bi se nešto usaglasilo? Da li smo servis fudbalskih utakmica? Jesmo li servis sportskih klubova, ili predsednika države, ili sekretara pravosuđa koji kaže, a pri tom nema ni dana radnog staža, ni struke, ni iskustva, ničega, da mi moramo da se odlučno sa nečim obračunamo i da ćemo mi biti servis? Poslanici će biti servis za donošenje zakona zato što je to pojedinac rekao ne bi li se dodvorio Evropskoj uniji.
Pitam vas, kada poredimo ljudska prava, zašto niste tražili ljudska prava u nekim drugim stvarima? Podsećam vas na „Sablju“, koju ste organizovali kada ste uveli vanredno stanje. Plašio sam se da ćete uvesti i vanredno stanje da biste se obračunali sa onima koji ne misle isto. Funkcionišete po principu – ko god je protiv Demokratske stranke nešto rekao, on je protiv države. Da bi se to sprovelo, mora se doneti zakon; onda izvolite u zatvor i onda, po onoj staroj istorijskoj činjenici – ko god je bio protiv komunizma, otišao je na Goli otok. Povlačim tu paralelu da bih vas podsetio da su polovina vas deca komunizma, zato i imamo ovo danas na dnevnom redu.
Podsetiću vas da pojedinac ili par pojedinaca nisu navijači. Navijači su masa. Ja sam navijač i ne osećam se kao huligan; vređa me svaki put kada huligan koji je upalio ovu zgradu – i da je nije upalio, ne bi nikada u nju ušao – meni kaže, zato što sam ja navijač, da sam huligan. Ne, huligani su pojedinci koje ste uhvatili na delu i sa onim dokazima koje predočite oni treba da odgovaraju. Uopšte ne želim ni na koji način da to opravdavam. Ako se huliganima nazivaju svi oni koji misle da Srbija ne treba da bude zemlja homoseksualaca i lezbijki, onda me slobodno tako nazovite, nemam ništa protiv, ali moje je pravo da kažem da ne možete vi mene da nazivate tako zato što imam pravo na slobodu govora i mišljenja.
Koliko je ljudi tog dana uhapšeno i koliko je pušteno, možete proveriti. Ono što je za mene jako važno, to je rečenica zamenika republičkog tužioca Radovanovića, koji kaže da huligane i ekstremiste treba tretirati kao organizovani kriminal.
Podsetiću vas da je organizovani kriminal, po definiciji, sprega državnih i kriminalnih struktura, pa je ovo, moguće je, jedinstvena prilika da se isteraju na čistac nalogodavci, inspiratori, finansijeri i druga povezana državna lica sa strukturom kriminala. Hvala vam.

Reč ima gospodin Sreto Perić.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, bez obzira na to što smo danas mogli da čujemo od narodnih poslanika koji podržavaju Vladu, čiji ste vi član, bez obzira na to što ćete vi reći posle komentara narodnih poslanika, ova dva predloga zakona su najbolji dokaz koliko loše radi Vlada Republike Srbije.
Ne mogu a da ne prokomentarišem samo jednom rečenicom i zakon o produženju putnih isprava. Kao što je koleginica Nataša Jovanović rekla, u svakom slučaju treba pohvaliti gospođu Kasalicu i gospodina Todorovića, koji su vredno pratili rad narodnih poslanika. Gospodin Todorović i gospođa Kasalica mogli bi da se prisete, ne mogu ja tačno da znam, kada je bila poslednja izmena i dopuna ovog zakona, sa istim predlogom izmena i dopuna; bio je amandman SRS da se primena ovog zakona odloži upravo do onog perioda koji vi sada predlažete.
Ovo je zamajavanje narodnih poslanika, odnosno pokazivanje koliko i kako radi Vlada Republike Srbije. Neko je za ovo odgovoran. Nisu odgovorni ni oni poslanici koji danas govore ovako. Njihove vrednosti su jedne, naše su neke druge. Građani Srbije imaju svoje vrednosti koje neguju i baštine. Mirko Cvetković, čini mi se, nije odgovoran. Njega građani Srbije, osim što jeste na tom mestu, ne prepoznaju kao premijera koji bi trebalo da odgovara za nešto, po Ustavu zaduženog za vođenje unutrašnje i spoljne politike. Jer, imali smo situaciju da predsednik Republike Boris Tadić krši Ustav ovde i kaže – nije odgovoran Vuk Jeremić kao ministar spoljnih poslova, nije on kreirao ovakvu spoljnu politiku, to smo kod mene u kabinetu dogovorili. Umesto da reaguje državni tužilac, odnosno javni tužilac, ništa, ide se dalje. Zbog te odgovornosti mora neko da podnese sankcije.
Različitost u osećanjima, različitost u nekoj pripadnosti jesu neki standardi koje ne baštini SRS, ali ne branimo tim ljudima da imaju takva osećanja, jer znamo da to na prirodan način nije moguće sprečiti.
Ako je BIA raspolagala nekim podacima, nekim činjenicama, ukazivala na to, onda je neko morao da bude odgovoran i savestan i da ne gura prst u oči svojim građanima. Ne mogu nikada prihvatiti kvalifikaciju o kojoj ste vi govorili. Mogu da shvatim da je 10. oktobra bilo onih koji su činili određena krivična dela, ali ako je tamo bilo prisutno šest hiljada ljudi, a vidite koliko je uhapšeno, možda su neki sa razlogom, neki bez razloga, ali ih je mnogo više bilo nego onih što su uhapšeni, pretpostavljam, da ste imali razloga ili povoda, vi biste uhapsili sve.
Činjenica da se nešto zove Zakonik ukazuje da je tu u dobrom stepenu izvršena kodifikacija. Ako negde postoji kodifikacija, a to je Zakonik o krivičnom postupku, onda ne možemo za relativno kratko vreme devet puta vršiti izmene i dopune. Pravne norme treba da prate život, ali ne smeju da izgube sigurnost. Ako neka pravna norma ne može da izdrži svoje paperje, ona nikad ne može dobiti krila za sprovođenje, a vi ovde menjate ove zakonske propise i Zakonik kako vam padne na pamet.
Pritvor je ustavna kategorija, kategorija koju poznaje i Krivični zakonik. U Ustavu su dve odredbe posvećene pritvoru, u Zakoniku ima sedam odredaba. Danas je ovde veliki broj kolega koji žele da opravdaju izmene i dopune ovog zakona; govorili su o pritvoru kao da je to krivična sankcija, a ne jedan od načina privođenja okrivljenog ili jedan specifičan način rešavanja slobode okrivljenog. Kad ćete vi da shvatite o čemu se radi?
Vi ste priznali, gospođo Malović... Rekao sam da se ovde pokazuje sva nemoć Vlade. Evo, vaša uporna priča o uspešnoj reformi sudstva... Ovde ste u obrazloženju rekli da ne mogu da se procesuiraju i da postoje određeni problemi. Pa nije da ne mogu, nego vi niste izabrali najkvalitetnije sudije. Svaka čast, postoji, mislim, veći broj vrlo kvalitetnih i dobrih sudija u našem pravnom sistemu, ali je bio jedan broj onih koji su morali da budu tu primljeni. I vi i ja (ne tražim od vas priznanje, naravno) znamo kako su određene sudije primane. Zbog toga oni nisu kadri da ovo urade.
Sada, neka neki sudija objektivno postupa u tim predmetima, kad je Srđan Milivojević rekao koliko je ovo opasno, koliko se DS bori za pravnu sigurnost, za stabilizaciju društvenih interesa, pa neka stisne neki sudija, ne prihvati. Naravno, šalim se, mislim da će sudije i dalje da sude na osnovu savesti, odnosno na osnovu zakona i Ustava. Ali, dovoljno je da se na ovakav način vodi polemika i diskusija u parlamentu Republike Srbije, pa da mnoge sudije shvate da je pritvor obavezan. On je zapravo jedna kaskadna tvorevina; ukoliko postoji mogućnost da se na drugi način okrivljeni privede i da se s njim postupa, ne treba ni primenjivati pritvor. Pritvor uopšte nije nešto što je obavezno, nego nešto što može, ali, nažalost, vi ćete to koristiti uvek kao nešto što mora.
Bilo je mnogo slučajeva da su počinioci, odnosno lica za koja se osnovano sumnja da su počinila krivično delo pritvarana i da je pritvor trajao duže nego što predviđa Zakon o krivičnom postupku, i duže od šest meseci, a da nikad kasnije taj predmet nije doveden do kraja, nije izrečena pravosnažna ili bilo kakva sudska presuda. O čemu se tu radi, gospođo ministre?
Između ostalog, vi ste dužni da vodite računa i o zdravstvenom stanju svih pritvorenika, ma gde se oni nalazili, i u Srbiji, pogotovo vas na to obavezuje član 13. Ustava Republike Srbije, i na drugim mestima, kaže – građana Srbije, i još dodaje – Srba, iako nemaju državljanstvo Republike Srbije. Da li ste to preduzeli, da li vam je savest čista, ne znam, odgovaraćete možda sami pred sobom. Ali, da sam na vašem mestu, nikad ne bih prihvatio da dođem u ovaj uvaženi dom i da branim ovakav zakon, koji zaista nema nikakvog smisla. Ove dve odredbe koje se menjaju su potpuno besmislene i ništa ne donose građanima Srbije. Bavite se malo analizima zbog čega treba neke zakone predlagati i donositi, a zbog čega treba neke menjati. Hvala.

Hvala, gospodine Periću. Kao poslednji prijavljeni govornik ima reč narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta. Preostalo vreme je osam minuta i deset sekundi. Izvolite.
Lakše je ako ...

Lakše je ako funkcioniše sistem, da. Nemojte da pravite budale od nas, kao da ne znamo da uključimo ovo čudo koje svaki treći put funkcioniše.
Vrhunski dokaz da u državi Srbiji ne funkcionišu institucije sistema i da mi zapravo nemamo državu jeste današnja sednica, odnosno ovaj dnevni red. Poslednji radni dan 2009. godine smo proveli sa istom ovom temom, isto smo raspravljali o izmenama ova dva zakona. Naravno, sada je, pogotovo kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, jasno da se ovaj zakon menja namenski, isključivo zbog događaja koji su se desili u Beogradu 10. oktobra i 12. oktobra u Đenovi i zbog eventualnih događaja koji bi mogli da se dese u subotu, na derbiju, koji će možda da se odigra, a možda i neće.
Jadna je država, jadan je pravni sistem kada mora da deluje izmenama zakona kada se već nešto desi. Znate, država, ako je ozbiljna, treba da ima takve propise da oni obuhvataju sve što eventualno može da se desi državi. Vi ste imali, i imali smo iskustva upravo sa vama petooktobarcima. Naravno, vas boli kada vas podsećamo na to, ali moramo.
Najpre ću reći nešto kratko. Vi ste ovim izmenama zakona pritvor produžili na 30 dana za sva dela za koja je zaprećena kazna od pet godina zatvora. Zamislite u kakvu situaciju će doći i građani Srbije i sudije; sudije, donošenjem ovog zakona, više ne treba da koriste svoje slobodno sudijsko uverenje jer ovaj zakon podrazumeva da je obavezno izricanje pritvora od 30 dana. To, naravno, nije u redu.
Drugo pitanje se odnosi na, recimo, Centralni zatvor u Beogradu, u kojem i sada imate tri puta više pritvorenika, nego što bi trebalo da ih ima u odnosu na kapacitet Centralnog zatvora. Pitam vas, gospođo ministre, vi kažete da će ovaj zakon dobro doći u primeni, odnosno u održavanju javnog reda i mira, gde je zaprećena kazna do pet godina zatvora, da li to znači da će biti obavezan pritvor do 30 dana za građanina koji prodaje pored pijace nešto da bi preživeo, zato što će se verbalno sukobiti sa komunalnim inspektorom? To piše u ovom zakonu i to ste vi rekli.
Naravno, ovde su kolege iz vladajuće koalicije imale mnogo primedaba na način na koji mi srpski radikali govorimo o ovom zakonu i na ovu temu koju u tom smislu širimo.
Da, u pravu je gospođa Čomić (nije trenutno tu), u pravu je kada je rekla da nije moralno i da nije ljudski da se neko raduje nečijoj smrti. To smo vam govorili kada ste puštali šarene balone i igrali kolo dok smo mi stajali pored kovčega Slobodana Miloševića na dan njegove sahrane.
Ovde je jedan kolega čitao Ustav i ustavne odredbe. Da, kolega Mikoviću, svaki zakon treba da ima osnovu u Ustavu. Zar je moguće da devet puta menjate zakon da biste shvatili da osnov treba da ima u Ustavu Republike Srbije?
Naravno, ne treba razbijati, ne treba paliti, to su društveno opasne pojave. Treba da odgovaraju svi koji to rade, ali treba i vi da odgovarate, gospodo koji sedite ovde, koji ste palili ovaj parlament, koji ste linčovali čoveka, direktora tadašnje televizije, koji ste zapalili zgradu RTS-a, koji ste pokrali umetnine i nameštaj iz ovog parlamenta, vi koji ste sa parama sa Zapada sve to organizovali. Kolega Velja Ilić nije trenutno ovde, pre tri dana je rekao na jednoj televiziji da vam je lično on donosio pare kojima je finansiran i „Otpor“, kolega Milivojeviću.
Zaista je neverovatno da jedan od prvaka „Otpora“, koji je danas državni sekretar, kaže da će država reagovati jezivo. Najpre, to nije rečnik pravnika. Šta znači – država će reagovati jezivo? Zaista sam se naježila od takve izjave državnog sekretara. Zar vas ne uči akcija „Sablja“, kada ste 14.000 ljudi pohapsili bez ikakvog pravnog osnova? Da li je neko odgovarao za sve, pre svega za materijalna sredstva koja je država morala da izdvoji da se plati tim ljudima, jer svako ko je tužio... Tako će vam biti i sada – ko god vas bude tužio, dobiće veliku naknadu od države zato što je bez pravnog osnova pritvoren.
Vi pričate o nekoj humanosti. Zašto je pritvorena žena Mladena Obradovića, koja svakog dana treba da se porodi? Šta je ona kriva? Ne ulazim u to za šta je i da li je odgovoran Mladen Obradović, verujem da nije, verujemo da nije, ali dozvoljavam da to pokaže određeni sudski postupak, ali zašto je njegova žena odgovorna, da je pred porođajem privode u policiju i maltretiraju?
Dakle, gledajte malo, nije sve počelo od vas. Vi kažete, pretnja su parole „Čekamo vas“. Pa, zar pretnja nije bila parola „Gotov je“? Zar pretnja nije ono što je Krasić citirao: „Na banderi nasred Terazija visi Sloba, kuka milicija“? Vi ste to, gospodo demokrate, pevali, vi ste to izgovarali.
Vi sada hoćete da kažete da je neko drugi odgovoran. Pa, vi ste i sad odgovorni, naravno da jeste. Kaže Saša Vukadinović, direktor BIA, kaže Boris Tadić, direktor svega u Srbiji, da su znali šta će se desiti ovog 10. oktobra. Znali su i svesno su dozvolili da se poruši Beograd, da bude onoliko povređenih. Hvala Bogu, nije bilo ljudskih žrtava, a oni kažu da se čak i nešto tako očekivalo. I pored svega toga, dozvolili su, da bi se dodvorili EU, da se desi ta parada, koju ste mogli da organizujete u nekom zatvorenom prostoru, vi koji ste bili raspoloženi da učestvujete, niko vam ne brani, ali niste smeli da dozvolite, pogotovo kad ste znali unapred, da se desi sve što se desilo. A znali ste, kaže Boris Tadić, evo, ne kažem ja, samo njega citiram.
Dakle, dame i gospodo, morate biti svesni i nemojte da se ljutite kad vas podsećamo da treba da odgovara svako za svako krivično delo. Treba da odgovara svako za svako nasilje. Ali, ako ste vi tvrdili da je Slobodan Milošević diktator i da je borba protiv njega na bilo koji način legalna i legitimna i ako ste vi mogli da napadate policiju, zašto onda zamerate nekome ko misli da je vladavina Borisa Tadića diktatura, da je to diktatorski režim? Zašto onda Boris Tadić kaže da je napad na policiju napad na državu?
Nemojte različitim aršinima, nego se najpre suočite sa onim što ste vi radili 5. oktobra. Hajde da se konačno vrate sve te slike iz ove skupštine, da se vrati nameštaj iz ove skupštine, da se prvaci 5. oktobra ne amnestiraju, nego da odgovaraju, pa tek onda imate pravo da na odgovornost pozivate i eventualno neke odgovorne za 10. oktobar. Hvala.