Nadam se o materiji, pošto nisam sad na drugi način tražio.
Hvala vam na malopređašnjoj kazni, koja, naravno, govori mnogo o vašem smislu za sprovođenje demokratskih procedura u ovom parlamentu. Način na koji reagujete govori pre svega o tome kako vi doživljavate institucije sistema. No, to me ne brine. Mene brine ovo što je na dnevnom redu danas, to je suština priče.
Mi danas imamo u ovom predlogu ove dve izmene Zakonika o krivičnom postupku, i pravnu i političku dimenziju ovog slučaja. Pravna dimenzija ovog slučaja je, gospođo ministre, za sramotu struci, a politička dimenzija je za sramotu i državi i narodu.
Što se tiče ove pravne dimenzije, prvo to da raspravimo, to je suština priče, podsetiću, jer ovo gledaju građani, kao maločas onaj cirkus, tako gledaju i ovo, šta vi tu zapravo menjate. Dakle, vi u Zakoniku o krivičnom postupku, čija je svrha da uređuje proceduru postupanja u krivičnim stvarima... Dakle, kada postoji sumnja da je neko počinio krivično delo njemu se sudi, to je za laike priča, a onda se to čini po nekakvoj proceduri. Ta procedura je zakonom predviđena.
Ta zakonom predviđena procedura je zaista u državama razrađena do minucioznosti, iz prostog razloga što svaka krivična procedura protiv optuženog ili osumnjičenog za krivično delo podrazumeva u osnovi opasnost za kršenje ljudskih prava tih istih lica, jer su sva nevina dok se ne dokaže na sudu da su kriva. Čak i kada se dokaže da su kriva, njihova ljudska prava se, prema Ustavu ove države i onim pravnim standardima koje želimo da usvojimo kao demokratska država i deo demokratskog sveta, njihova ljudska prava se i kao osuđenih lica poštuju, u onoj meri i na način kako to država može da uradi.
Dakle, ovde je u pitanju procedura. Da se odmah razjasni, jedan od prethodnih govornika je vrlo lepo, jasno ukazao, ovde nije reč ni o kakvoj represiji, ni o kakvoj preventivnoj meri, ovde je reč o celishodnoj meri. Celishodnost procenjuje predlagač i celishodnost procenjuje većina koja glasa za dati predlog. Na meni je da vam ukažem da to nije ni dobro, ni celishodno.
U tom članu koji vi menjate, to je član 142, pobrojani su razlozi za pritvor. Kada neko počini neko krivično delo postoje razlozi zbog čega se pre osude on može pritvoriti. Pritvor ne znači zatvor. U zatvor idu oni koji su osuđeni na takvu kaznu, a u pritvor dolaze oni čije prisustvo mora da se obezbedi, ponajpre prisustvo, radi vođenja krivičnog postupka, a zatim da se spreče i neke druge stvari, te u tom smislu možemo o nekoj prevenciji govoriti: da se spreči korupcija, odnosno kvarenje postupka istraživanja materijalne istine od strane tog istog lica ili lica koje on poznaje, sa kojim bi komuniciralo kada bi bilo na slobodi; gde postoji opasnost da to lice pobegne, gde postoji opasnost da se sakrije; da se ne može lako utvrditi odmah njegov identitet, da postoje osnovi sumnje ili osnovana sumnja da je to lice za kojim tragamo; da se uredno ne odaziva pozivima suda, pa se iz toga da zaključiti da to lice nema nameru da sarađuje u krivičnom postupku itd. Ili, da je reč o očiglednom potencijalnom povratniku, da je to neko ko je činio krivična dela, bio osuđen na njih, i to krivična dela za koja je predviđeno da se može izreći kazna zatvora pet godina ili više, pa je onda osnovano sumnjati da ne bi bilo dobro da se to lice brani sa slobode za krivično delo koje mu je ponovo stavljeno na teret.
Imate još jednu mogućnost koju predviđa naš ZKP. Lično se sa tom mogućnošću uopšte ne slažem. Ne slažem se ni sa sadašnjom odredbom ZKP-a, a vi ste baš našli tu da menjate, pa da je napravite rigoroznijom. To je odredba koja kaže da pritvor može biti određen i za krivično delo koje se stavlja na teret, ako je propisana kazna zatvora za to krivično delo preko deset godina. Vi smanjujete na pet.
Šta je smisao? Tu se polazi od pretpostavke da bi ipak valjalo da lica kojima se na teret stavlja krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od deset godina ili više budu u pritvoru, bez obzira na sve ove ostale okolnosti koje sam maločas naveo, zbog čega se pritvor određuje. Nijedna od ovih mera pritvora, nijedan od tih razloga koji se navode, pobrojanih po različitim tačkama, nisu kumulativni, svaki od njih je alternativni, što ne znači da se svi zajedno ne mogu dogoditi. Znači, može da se desi da je neko sklon bekstvu, a da se istovremeno goni za krivično delo za koje se može izreći kazna od deset godina i da istovremeno može da utiče na svedoke ili da sakrije predmet krivičnog dela itd. To je suština pritvora.
Šta ste vi hteli ovim? Zbog čega smanjujete sa deset na pet godina? To vi sami sebi ne možete da objasnite. Sudija je slobodan da u svakom slučaju utvrdi zbog čega u konkretnoj situaciji treba da odredi pritvor, da ili ne. U prevodu, i za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora maksimum dve godine moguće je odrediti pritvor. Kakve veze ima pet, može i za dve godine da se odredi pritvor, ako su ispunjeni neki drugi uslovi iz tačke 1), 2), 6) itd.
Šta vam treba da posebno menjate ovu tačku 5) i smanjujete taj rok sa deset godina na pet? To je apsolutno besmisleno. To ima samo jednog smisla, ne pravnog, nego političkog. Sada idemo na onu drugu priču – ima političkog smisla, jer vi ovim hoćete da pošaljete određenu političku poruku. Pravno nema nikakvog smisla, to smo i dokazali, nikakve naročite funkcionalnosti tu nema, ali ima političku poruku. Ona se šalje na dve strane: šalje se pravosuđu direktno, sudijama koje će biti postupajuće sudije u predmetu, istražnim sudijama i sudijama u veću ili sudijama pojedincima, a zatim se šalje i javnosti. Javnosti da bi se zaplašila, a i sudijama, da shvate da izvršna vlast u državi i zakonodavna koja tu izvršnu vlast podržava imaju određene namere, te da se u skladu sa tim namerama i sudije imaju ophoditi. To je ta celishodnost o kojoj je ovde bilo reči i to je ta ideja.
U skraćenom postupku, povećanje maksimalnog pritvora sa osam na trideset dana je poseban skandal. U pitanju je skraćeni postupak i u pitanju je period pre podizanja optužnice, optužnog predloga. Taj period je u pitanju. Skraćeni postupak je jednostavan zbog jednostavnosti krivičnih dela i zato jeste skraćen, zato što tu nema bogzna šta da se istražuje. Vi hoćete sada da kažete da za podizanje optužnog predloga, to je de fakto rok, može neko da bude po skraćenom postupku pritvoren do trideset dana, to je maksimum. Pa, naravno da je to samo maksimum, naravno da može i kraće. Ako to nije problem, zašto ne odredimo onda maksimum četiri godine, pa može i kraće, može jedan dan?
Smisao ograničenja je upravo u tome da se poštuje ustavna norma i da se poštuje opšta norma iz samog Krivičnog zakona, o tome da je pritvor izuzetna mera. Pa, šta ćete vi da radite sa licima trideset dana u pritvoru?
Gledajte sada apsurd, neviđeni apsurd. Po pravilu, za dela za koje se sudi u skraćenom postupku se izriču novčane kazne ili uslovne osude. Sada ćete da dođete u situaciju da neko provede 30 dana, ili 25, 28, svejedno, u pritvoru i da mu se posle toga izrekne kao sankcija uslovna kazna zatvora od šest meseci. To je besmisleno. Da li ste svesni šta ste ovde napisali? Zbog čega onda postoji ovaj institut? Vi se njemu rugate.
Hajmo sada – politički razlozi. Zbog čega sve ovo činite? Dakle, iz svih govora podržavalaca ovog predloga zakona jasno je proisticalo da vi ovo radite samo zato da biste konsekventno sproveli svoju politiku koja počinje, ove najnovije mere koje počinju od 10. oktobra. Desetog oktobra je vlast održala jedan miting u Beogradu, za koji je unapred znala, na osnovu izveštaja službi... Postavio sam jedno pitanje, još niste na njega odgovorili i valjalo bi utorkom i četvrtkom da dolazite ujutru, da čujete ta pitanja i da odgovarate na ono što ste pitani.
Znači, vi ste dobili procenu, MUP i Ministarstvo pravde dobili su procenu bezbednosti određenog skupa. Uprkos tome što je procena bila negativna, vi ste insistirali kao vlast da jedna grupacija ljudi zakazani skup održi, postavili ste šest hiljada policajaca i došlo je do političkih ekscesa. Jeste, do političkih ekscesa. Da je to bila obična grupa huligana i da im je samo stalo da divljaju po gradu, zašto bi izabrali taj datum, mogli su bilo koji, što nisu to danas popodne radili? Svi znamo sve, svi znamo o čemu je reč.
Vi provocirate nasilje, vi inscenirate događaje. Pitanje je i ono u Đenovi šta je bilo i sa kojim ciljem, to će tek skorija budućnost otkriti. To radite da biste doneli ovakve propise kakve danas donosite, da biste sejali strah i da biste napravili od pritvora kaznu, u skraćenom postupku, koja će se najčešće primenjivati protiv demonstranata, kada sutradan neko bude zaista demonstrirao protiv vašeg režima. To je ono što vi danas pripremate i to je ono što danas mora da se kaže.