ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.10.2010.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

20.10.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:15 do 19:05

OBRAĆANJA

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ne znam da li imam pravo da obrazložim razlog zbog čega se javljam?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Želite da govorite o povredi Poslovnika?

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Želim da obrazložim razlog zbog čega se javljam. Da li imam prava na to?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Možete se javiti iz dva razloga: prvi je što ste došli na red po redosledu narodnih poslanika, a drugi je što želite da govorite o povredi Poslovnika. Niste na redu da govorite.
Da li želite da govorite o povredi Poslovnika?

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Da li vi meni uskraćujete pravo da se javim po osnovu replike, s obzirom na to da su moje reči potpuno…  (Isključen mikrofon.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanice, vama pravo na repliku nije uskraćeno, nego vam nije dato jer nema osnova. Molim vas da ne kršite odredbe Poslovnika i da pročitate odredbe Poslovnika; vrlo jasno piše kada i u kojim slučajevima može ili ne može da se govori o povredi Poslovnika. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Nadam se o materiji, pošto nisam sad na drugi način tražio.
Hvala vam na malopređašnjoj kazni, koja, naravno, govori mnogo o vašem smislu za sprovođenje demokratskih procedura u ovom parlamentu. Način na koji reagujete govori pre svega o tome kako vi doživljavate institucije sistema. No, to me ne brine. Mene brine ovo što je na dnevnom redu danas, to je suština priče.
Mi danas imamo u ovom predlogu ove dve izmene Zakonika o krivičnom postupku, i pravnu i političku dimenziju ovog slučaja. Pravna dimenzija ovog slučaja je, gospođo ministre, za sramotu struci, a politička dimenzija je za sramotu i državi i narodu.
Što se tiče ove pravne dimenzije, prvo to da raspravimo, to je suština priče, podsetiću, jer ovo gledaju građani, kao maločas onaj cirkus, tako gledaju i ovo, šta vi tu zapravo menjate. Dakle, vi u Zakoniku o krivičnom postupku, čija je svrha da uređuje proceduru postupanja u krivičnim stvarima... Dakle, kada postoji sumnja da je neko počinio krivično delo njemu se sudi, to je za laike priča, a onda se to čini po nekakvoj proceduri. Ta procedura je zakonom predviđena.
Ta zakonom predviđena procedura je zaista u državama razrađena do minucioznosti, iz prostog razloga što svaka krivična procedura protiv optuženog ili osumnjičenog za krivično delo podrazumeva u osnovi opasnost za kršenje ljudskih prava tih istih lica, jer su sva nevina dok se ne dokaže na sudu da su kriva. Čak i kada se dokaže da su kriva, njihova ljudska prava se, prema Ustavu ove države i onim pravnim standardima koje želimo da usvojimo kao demokratska država i deo demokratskog sveta, njihova ljudska prava se i kao osuđenih lica poštuju, u onoj meri i na način kako to država može da uradi.
Dakle, ovde je u pitanju procedura. Da se odmah razjasni, jedan od prethodnih govornika je vrlo lepo, jasno ukazao, ovde nije reč ni o kakvoj represiji, ni o kakvoj preventivnoj meri, ovde je reč o celishodnoj meri. Celishodnost procenjuje predlagač i celishodnost procenjuje većina koja glasa za dati predlog. Na meni je da vam ukažem da to nije ni dobro, ni celishodno.
U tom članu koji vi menjate, to je član 142, pobrojani su razlozi za pritvor. Kada neko počini neko krivično delo postoje razlozi zbog čega se pre osude on može pritvoriti. Pritvor ne znači zatvor. U zatvor idu oni koji su osuđeni na takvu kaznu, a u pritvor dolaze oni čije prisustvo mora da se obezbedi, ponajpre prisustvo, radi vođenja krivičnog postupka, a zatim da se spreče i neke druge stvari, te u tom smislu možemo o nekoj prevenciji govoriti: da se spreči korupcija, odnosno kvarenje postupka istraživanja materijalne istine od strane tog istog lica ili lica koje on poznaje, sa kojim bi komuniciralo kada bi bilo na slobodi; gde postoji opasnost da to lice pobegne, gde postoji opasnost da se sakrije; da se ne može lako utvrditi odmah njegov identitet, da postoje osnovi sumnje ili osnovana sumnja da je to lice za kojim tragamo; da se uredno ne odaziva pozivima suda, pa se iz toga da zaključiti da to lice nema nameru da sarađuje u krivičnom postupku itd. Ili, da je reč o očiglednom potencijalnom povratniku, da je to neko ko je činio krivična dela, bio osuđen na njih, i to krivična dela za koja je predviđeno da se može izreći kazna zatvora pet godina ili više, pa je onda osnovano sumnjati da ne bi bilo dobro da se to lice brani sa slobode za krivično delo koje mu je ponovo stavljeno na teret.
Imate još jednu mogućnost koju predviđa naš ZKP. Lično se sa tom mogućnošću uopšte ne slažem. Ne slažem se ni sa sadašnjom odredbom ZKP-a, a vi ste baš našli tu da menjate, pa da je napravite rigoroznijom. To je odredba koja kaže da pritvor može biti određen i za krivično delo koje se stavlja na teret, ako je propisana kazna zatvora za to krivično delo preko deset godina. Vi smanjujete na pet.
Šta je smisao? Tu se polazi od pretpostavke da bi ipak valjalo da lica kojima se na teret stavlja krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od deset godina ili više budu u pritvoru, bez obzira na sve ove ostale okolnosti koje sam maločas naveo, zbog čega se pritvor određuje. Nijedna od ovih mera pritvora, nijedan od tih razloga koji se navode, pobrojanih po različitim tačkama, nisu kumulativni, svaki od njih je alternativni, što ne znači da se svi zajedno ne mogu dogoditi. Znači, može da se desi da je neko sklon bekstvu, a da se istovremeno goni za krivično delo za koje se može izreći kazna od deset godina i da istovremeno može da utiče na svedoke ili da sakrije predmet krivičnog dela itd. To je suština pritvora.
Šta ste vi hteli ovim? Zbog čega smanjujete sa deset na pet godina? To vi sami sebi ne možete da objasnite. Sudija je slobodan da u svakom slučaju utvrdi zbog čega u konkretnoj situaciji treba da odredi pritvor, da ili ne. U prevodu, i za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora maksimum dve godine moguće je odrediti pritvor. Kakve veze ima pet, može i za dve godine da se odredi pritvor, ako su ispunjeni neki drugi uslovi iz tačke 1), 2), 6) itd.
Šta vam treba da posebno menjate ovu tačku 5) i smanjujete taj rok sa deset godina na pet? To je apsolutno besmisleno. To ima samo jednog smisla, ne pravnog, nego političkog. Sada idemo na onu drugu priču – ima političkog smisla, jer vi ovim hoćete da pošaljete određenu političku poruku. Pravno nema nikakvog smisla, to smo i dokazali, nikakve naročite funkcionalnosti tu nema, ali ima političku poruku. Ona se šalje na dve strane: šalje se pravosuđu direktno, sudijama koje će biti postupajuće sudije u predmetu, istražnim sudijama i sudijama u veću ili sudijama pojedincima, a zatim se šalje i javnosti. Javnosti da bi se zaplašila, a i sudijama, da shvate da izvršna vlast u državi i zakonodavna koja tu izvršnu vlast podržava imaju određene namere, te da se u skladu sa tim namerama i sudije imaju ophoditi. To je ta celishodnost o kojoj je ovde bilo reči i to je ta ideja.
U skraćenom postupku, povećanje maksimalnog pritvora sa osam na trideset dana je poseban skandal. U pitanju je skraćeni postupak i u pitanju je period pre podizanja optužnice, optužnog predloga. Taj period je u pitanju. Skraćeni postupak je jednostavan zbog jednostavnosti krivičnih dela i zato jeste skraćen, zato što tu nema bogzna šta da se istražuje. Vi hoćete sada da kažete da za podizanje optužnog predloga, to je de fakto rok, može neko da bude po skraćenom postupku pritvoren do trideset dana, to je maksimum. Pa, naravno da je to samo maksimum, naravno da može i kraće. Ako to nije problem, zašto ne odredimo onda maksimum četiri godine, pa može i kraće, može jedan dan?
Smisao ograničenja je upravo u tome da se poštuje ustavna norma i da se poštuje opšta norma iz samog Krivičnog zakona, o tome da je pritvor izuzetna mera. Pa, šta ćete vi da radite sa licima trideset dana u pritvoru?
Gledajte sada apsurd, neviđeni apsurd. Po pravilu, za dela za koje se sudi u skraćenom postupku se izriču novčane kazne ili uslovne osude. Sada ćete da dođete u situaciju da neko provede 30 dana, ili 25, 28, svejedno, u pritvoru i da mu se posle toga izrekne kao sankcija uslovna kazna zatvora od šest meseci. To je besmisleno. Da li ste svesni šta ste ovde napisali? Zbog čega onda postoji ovaj institut? Vi se njemu rugate.
Hajmo sada – politički razlozi. Zbog čega sve ovo činite? Dakle, iz svih govora podržavalaca ovog predloga zakona jasno je proisticalo da vi ovo radite samo zato da biste konsekventno sproveli svoju politiku koja počinje, ove najnovije mere koje počinju od 10. oktobra. Desetog oktobra je vlast održala jedan miting u Beogradu, za koji je unapred znala, na osnovu izveštaja službi... Postavio sam jedno pitanje, još niste na njega odgovorili i valjalo bi utorkom i četvrtkom da dolazite ujutru, da čujete ta pitanja i da odgovarate na ono što ste pitani.
Znači, vi ste dobili procenu, MUP i Ministarstvo pravde dobili su procenu bezbednosti određenog skupa. Uprkos tome što je procena bila negativna, vi ste insistirali kao vlast da jedna grupacija ljudi zakazani skup održi, postavili ste šest hiljada policajaca i došlo je do političkih ekscesa. Jeste, do političkih ekscesa. Da je to bila obična grupa huligana i da im je samo stalo da divljaju po gradu, zašto bi izabrali taj datum, mogli su bilo koji, što nisu to danas popodne radili? Svi znamo sve, svi znamo o čemu je reč.
Vi provocirate nasilje, vi inscenirate događaje. Pitanje je i ono u Đenovi šta je bilo i sa kojim ciljem, to će tek skorija budućnost otkriti. To radite da biste doneli ovakve propise kakve danas donosite, da biste sejali strah i da biste napravili od pritvora kaznu, u skraćenom postupku, koja će se najčešće primenjivati protiv demonstranata, kada sutradan neko bude zaista demonstrirao protiv vašeg režima. To je ono što vi danas pripremate i to je ono što danas mora da se kaže.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je deset minuta i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, a posle njega narodni poslanik Željko Tomić.
...
Socijaldemokratska stranka

Nenad Konstantinović

Za evropsku Srbiju
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, svedoci smo bili nedavno nemilih događaja i na ulicama Beograda i na stadionu u Đenovi, koji su prikazali Srbiju kao zemlju u kojoj se sprovodi nasilje, a naše građane kao ekstremiste, nasilnike, huligane koji napadaju one koji misle drugačije od njih, koji pale tuđe državne zastave, koji pucaju na policiju i na građane, koji ruše sve pred sobom i uništavaju imovinu grada Beograda i naših sugrađana.
Zato smatram da kao predstavnici zakonodavne vlasti i kao predstavnici građana Srbije moramo činiti sve što je u našoj moći da se obračunamo sa nasiljem, ekstremizmom, diskriminacijom i zaštitimo ljudska i manjinska prava svakog pojedinog građanina, a one koji su promoteri nasilja, mržnje i netolerancije strogo kaznimo.
Želim da pohvalim pripadnike policije i tužilaštva koji su proteklih dana poslali nedvosmislenu poruku da će svi izgrednici koji su učestvovali u nedavnim događajima biti najstrože kažnjeni.
Siguran sam da Srbija ima i snage i kapaciteta da odbrani stečene slobode i prava svakog pojedinog građanina u zemlji, i to govorim u ime Demokratske stranke kojoj pripadam i u ime građanske Srbije, za koju verujem da je spremna da stane u odbranu slobode koju smo ostvarili zajedno petog oktobra.
Ovde se čulo dosta o tome kako određena udruženja treba zabraniti ili im onemogućiti da izražavaju svoje mišljenje. Moram da vas podsetim da je sloboda misli, sloboda veroispovesti, sloboda izražavanja, sloboda mirnog okupljanja civilizacijska tekovina, garantovana Evropskom poveljom za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Ustavom Republike Srbije.
Svaki građanin u ovoj zemlji ima pravo da izražava svoja uverenja i mišljenje kad god hoće i gde god hoće i niko nema pravo da zabranjuje drugome da to radi, da ga sprečava, a kamoli da ga napada i prebija na ulicama Beograda.
Svaki građanin naše zemlje ima pravo na različitost i ne smemo dozvoliti da bilo kome bude ugrožen život od strane onih koji pod izgovorom patriotizma (mislim da su to samo izgovori, a više parole nacionalizma i tradicionalizma) sprovode ideološku netoleranciju i nasilje prema svima onima koji misle različito od njihovih članova i njihovih sledbenika. Na taj način oni nas vraćaju u prošlost, u vreme jednoumlja.
Proteklih nedelju dana, čitava javnost može da posvedoči, na osnovu delovanja pojedinaca i grupa u Srbiji se krše Ustav i zakon.
Odgovor države mora da bude žestok. Sa kriminalcima, sa huliganima, siledžijama, ekstremistima ne sme biti kompromisa i za njih ne sme biti nikakvih povlastica. Učesnici ovih događaja nisu nikakvi mladi ljudi koji su nezaposleni, niti su navijači, niti desničari, već su samo obični kriminalci i moramo da ih izdvojimo iz grupa navijača. Navijači su oni koji navijaju za svoje klubove, a ne oni koji prodaju drogu i druge ljude i policiju na stadionima i ulicama gradova Srbije.
Ne ide se u zatvor zbog navijanja, nego se u zatvor ide zbog kriminala. Ne borimo se protiv navijača, već protiv kriminala i kriminalaca koji treba da odgovaraju za svoje postupke. Zato tražimo od nadležnih organa da u potpunosti sprovode zakone koje je ova skupština donela i da oni koji su počinili kriminalna dela budu najstrože kažnjeni.
Istovremeno, moramo voditi računa o zaštiti ljudskih prava i sloboda i o tome da ne dovedemo do preterane represije. Dosta toga se ovde čulo o represiji. Represije bi bilo da je Ministarstvo predložilo pooštravanje kaznene politike. Nije došlo do predloga da se pooštri kaznena politika i nema predloga da se menja Krivični zakonik i da se zaprećena kazna za određena krivična dela poveća sa pet ili osam godina na deset i više godina, već se predlaže minimalna zakonodavna promena, i to u procesnom zakonodavstvu, koja ima za cilj isključivo da omogući tužilaštvu i sudu u pretkrivičnom, prethodnom postupku da sakupi sve dokaze i da optužni akt, optužni predlog bude podignut na osnovu relevantnih dokaza i da nam se ne desi više nikada, a to se do sada često u praksi dešavalo, da iz zatvora izlaze oni koji su počinili krivična dela, ali zbog nedostatka dokaza ne mogu da budu pravosnažno osuđeni.
Izmena zakona koja se odnosi na produženje maksimalnog trajanja pritvora u skraćenom postupku, sa osam dana na trideset dana, ima samo za cilj da omogući duže zadržavanje lica koja i inače ispunjavaju razloge za pritvor (to su oni protiv kojih bi i inače bio određen pritvor od osam dana), da provedu u pritvoru maksimalno 30 dana. Time se omogućava razumno vreme za pripremanje optužnog akta i prikupljanje dokaza.
Mislim da je ova odredba apsolutno opravdana, naročito ako se ima u vidu da se u konkretnim slučajevima radi o krivičnim delima sa elementom nasilja. Znamo da se nasilje sve manje vrši individualno, a sve više u organizovanoj grupi i na tužilaštvu je da dokaže i pripadnost grupi onih protiv kojih se istraga vodi. Istraga se mora voditi protiv većeg broja lica, jer se radi o grupama koje imaju trideset, četrdeset članova i protiv njih mora biti istraga usmerena.
Svakako da je ova mera ozbiljna i da će imati uticaj na sve učesnike u krivičnom postupku i zato se zalažemo da se ona restriktivno odredi samo za ona krivična dela koja imaju elemente nasilja. O tome ćemo razgovarati sutra na Odboru za pravosuđe; verujem da ćemo u tom pravcu doneti amandmane.
Za kraj, tražimo od nadležnih državnih organa, ponavljam, punu primenu zakona. Tražimo da utvrde da li su postupci nasilja na ulicama Beograda i na stadionima politički motivisani, da li su pomognuti, organizovani od strane organizovanog kriminala i monopolista i da posle takve istrage saopšte javnosti ko su ti koji stoje iza provale nasilja i mržnje na ulicama Beograda i sportskim stadionima.
Takođe, izražavam nadu da će Ustavni sud uskoro doneti odluku o predlozima za zabranu rada organizacija „Nacionalni stroj“, „Obraz“, „SNP 1389“ i drugih ekstremnih grupa koje čine i pozivaju na nasilje i mržnju. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Osam minuta i petnaest sekundi iskorišćeno od  vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Željko Tomić, a posle njega narodna poslanica Maja Laušević.
Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS je pet minuta i trideset sekundi.