Dame i gospodo, braćo i sestre, ima deset godina od dolaska režima na vlast i danas je odlična prilika da rezimiramo dokle nas je ta vlast dovela.
Prethodnih deset godina po svojoj volji reformišete pravosuđe, menjate zakone, birate i razrešavate sudije, protivustavno ste izvršili reizbor sudija i opet nam kažete kako vaš sistem ne valja, kako ga treba menjati da biste stigli u Evropu, u kojoj vas očigledno niko ne želi. Cvetković je juče prognozirao kako će Srbija u Evropu ući 2014 - 2016. godine, a 2000. godine ste prognozirali kako će to biti 2004. ili 2006. godine, što znači da ste, poput skakavaca, građanima Srbije „pojeli“ prethodnih deset godina.
Predlogom ovog zakona produžavate pritvor za lakša krivična dela, jer, kako kažete, u praksi se pokazala potreba, ali ne kažete kada se potreba pokazala, da li je to bilo pre deset dana. Obrazloženja koja ste davali su, u principu, bila političke prirode. Niste nam predstavili nikakvu analizu, a morali ste, svih predmeta u poslednje dve, tri ili pet godina, pa da vidimo da li zaista postoji bilo kakva potreba, da vidimo koliko je tih huligana ili navijača u bekstvu, da li je to dvoje, troje ili petoro.
Podsetiću da je u bekstvu i bivši predsednik FSS. On se nalazi u Crnoj Gori. Lično sam ga video, slobodno se šeta. Međutim, to za vas nije problem, vaš princip je udri po sirotinji, dok ovi krupni kriminalci, poput Terzića, Stanka Subotića i ostalih, nesmetano mogu da se šetaju gde god hoće.
Većina navijača je slabijeg materijalnog statusa. Vi dobro znate da nemaju mogućnost ni da beže po inostranstvu, niti da se kriju, niti da plaćaju skupe advokate i da se skrivaju po Srbiji. Vi ne možete jednostavno zbog pojedinačnih slučajeva menjati princip, u ovom slučaju zakon, jer se zakon neće primenjivati samo na huligane, već će se primenjivati na sve građane Srbije, bez razlike.
Ono što nama ostaje kada promenimo zakon, to je da slušamo i da čekamo koga će kad režimski mediji koje držite pod apsolutnom kontrolom proglasiti za ekstremistu, za fašistu, za huligana, pa će onda on biti taj koji će morati da potpadne pod te vaše sankcije.
Zato je suština današnje rasprave ne u tome da li će pritvor trajati osam ili trideset dana, već u tome da jasno žigošemo da je ovo kršenje ostvarenih i smanjivanje postojećih prava i sloboda građana, da je ovo nova „Sablja“, u ograničenom obimu, i da je ovo zapravo širenje diktature koju sprovodite iz dana u dan u Srbiji.
Da se ovde zapravo radi o pripremi za dalje gušenje ljudskih sloboda i prava u Srbiji govore i diskusije pojedinih vaših poslanika. Jedan je čak rekao da Ustavni sud mora doneti odluku o zabrani pojedinih organizacija. Recite mi, u kom to demokratskom društvu poslanik vlasti u parlamentu diktira šta Ustavni sud mora da uradi? To se može raditi samo u diktaturi i to je još jedan od dokaza da Srbije sigurno tone u otvorenu diktaturu.
Vi pričate o zabrani „Obraza“ i „Srpskih dveri“. Sutra ćete zabranjivati političke stranke.
Kažete da ne znate ko je inspirator nasilja na ulicama Beograda 10. oktobra. Pokušaću malo da vam pomognem. Vi ste danima pred peti oktobar ubeđivali javnost u Srbiji kako je paljenje Skupštine, rušenje Beograda, linčovanje direktora RTS-a, upadanje u policijske stanice, otimanje oružja vrhunac demokratije. Sad vas pitam, šta ste očekivali da će da urade oni koji su petog oktobra imali pet, šest ili deset godina, a sada imaju 15, 16 ili 20, na ulicama Beograda 10. oktobra? Prethodnih deset godina vi ste ih zadojili mržnjom, objasnili ste im da je u pojedinim slučajevima nasilje opravdano, a kada se to nasilje obije o vašu glavu onda se pravite nevešti i ne znate o čemu se radi.
Boris Tadić je pre nekoliko dana, ili nedelja, abolirao prvaka „buldožer revolucije“ Makija, koji je predvodio napad na policijsku stanicu u Valjevu, i koji se javno hvalio da je spalio Skupštinu, u kojoj danas držimo ovu sednicu. Ali, Tadić kaže – nije Maki običan kriminalac, Maki je neobičan kriminalac. On je neobičan zato što je u službi vašeg režima, a onome ko vrši kriminal u službi vašeg režima je sve dozvoljeno i taj zaslužuje aboliciju. Ali, onda je poruka da država toleriše napad na policiju, a ne ovo što pričate danas.
Desetog oktobra žrtve su bili svi koji su bili na ulicama Beograda – bili su žrtve i oni koji su protestovali protiv održavanja gej parade, ali su žrtve bili i policajci koje ste poslali na ulice. Vi ste svesno žrtvovali tih nekoliko hiljada policajaca, iako ste znali da je situacija takva da će doći do nemira i da će doći do žrtava, jer je to bila vaša politička odluka da ih žrtvujete.
Vi meni recite sada, ukoliko taj skup 10. oktobra, tzv. „Parada ponosa“, nije bio skup visokog rizika, koji je morao biti zabranjen, koji je to skup visokog rizika koji ćete vi u Srbiji zabraniti? Pričate o derbiju Zvezda - Partizan. Održano ih je do sada 130, nikada ni približna razaranja nisu bila kao desetog, ali 10. oktobar je dečija igra u odnosu na ono što ste vi u Beogradu uradili petog oktobra, i to je ono što morate jasno reći.
Kažete da ispitujete finansiranje „Obraza“ i nekih drugih organizacija. Zašto ne ispitate finansiranje SNS? Oni vam sede u Skupštini. Ne primaju ni dinara iz budžeta, jer su mandate ukrali nakon izbora, a imaju više novca nego pojedine vladajuće stranke i više medijskog uticaja nego stranke koje sede u vlasti, a svi dobro znamo da se taj medijski uticaj kupuje isključivo novcem.
Zašto ne istražujete kupovinu odborničkih mandata koju vrši SNS? Pre petnaest dana smo predali policiji i tužilaštvu audio snimak iz koga se vidi da funkcioneri Srpske napredne stranke kupuju odbornike u opštini Zemun kao na stočnoj pijaci. Da li je moguće da za prostituciju produžavate pritvor na trideset dana, a o političkoj prostituciji, od koje postoji mnogo veća društvena opasnost, ćutite?
Koliko ste procesuirali krivičnih prijava koje je Srpska radikalna stranka u oktobru 2008. godine podnela protiv funkcionera naprednjaka koji su sa falš ovlašćenjima potpisivali nekakve ugovore i oteli odbornike? Niste nijednu, iako imate nepobitne dokaze. To su ugovori koji su u sudu overavani i u sudu postoje originali. I mi smo došli do nekih originala, ali je vaša politička odluka bila da Tomislava Nikolića i SNS, i pored toga što su ukrali ono što je narod dodelio Srpskoj radikalnoj stranci, sačuvate, i u Narodnoj skupštini i u lokalnim parlamentima gde vam je to odgovaralo.
Ponašate se kako vam kada, od situacije do situacije, odgovara. Nemate nikakve principe, već radite kako vam odgovara, a kada vam se to obije o glavu – kukate. Neprijatno vam je da vam Tomislav Nikolić, koji je na sve za šta se u životu zalagao pljunuo i bacio u vodu zarad vlasti, drži lekciju o moralu, i dolazimo do tog apsurda – ko o čemu, vi o produženju, a Nikolić o poštenju. Zna se da to tako u narodu ne ide.
Treće, zašto od Tomislava Nikolića ne tražite da se izjasni za šta se zalaže? Pre gej parade i Nikolić i Vučić su se zalagali za njeno održavanje, jer su ih tada malo pritegli strani ambasadori i tada su oni veći evropejci od bilo koga od vas, mislim da su već i perje za paradu počeli da pripremaju. Međutim, kada je došlo do nasilja na ulicama Beograda žele da se malo dodvore građanima Srbije, pa funkcioneri njihove stranke na jednom radiju javno pozivaju da se svi oni koji su uhapšeni jave za pravnu pomoć Srpskoj naprednoj stranci. Dajte da čujemo od njih da li su za policiju, da li su za gej populaciju, da li su za ove koje vi i EU, kojoj oni teže, nazivate huliganima.
Na kraju ću samo reći da SRS osuđuje svako nasilje. Osuđujemo i nasilje petog oktobra 2000. godine, osuđujemo nasilje 10. oktobra 2010, koje je proizvod i plod tog vašeg nasilja, ali moramo istaći da se ovde danas ne radi o bilo kakvoj osudi nasilja, već se radi o vašem strahu da na isti način na koji ste došli na vlast i ne padnete sa vlasti. Moram vas upozoriti da represivne mere nijedan diktatorski režim nisu sačuvale, pa neće ni vas; onako kako ste sejali, tako ćete i žnjeti. Hvala.

Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Gospodine predsedavajući, pozivam se na član 107. Poslovnika Narodne skupštine i molim vas da, poštujući Poslovnik Narodne skupštine, ne dopustite da se na bilo koju temu vodi debata na način na koji je to učinio maločas moj prethodnik.
Ukoliko neko misli da je dovoljno reći da je protiv nasilja, a onda reći – ovo nasilje je organizovala vlast, ovo nasilje je nastavak petog oktobra itd., pretnje kako je neko došao na vlast nasiljem... Želim da podsetim da je DOS došao na vlast glasovima građana. Vi ste pokušali da poništite tu volju građana. Građani su petog oktobra izašli na ulice i rekli – dosta je, to ne može. Nije dovoljno u jednoj rečenici reći – protiv nasilja sam, a onda podržati sve one koji su spremni da nasiljem ostvare nekakve svoje ciljeve, pa i one koji su nasiljem zaslužili kazne koje treba da odsluže.
Molim vas da, vodeći računa o dostojanstvu ovog doma, vodeći računa o tome da nije dopušten ni govor mržnje, ni indirektno i direktno podržavanje bilo kakvog nasilničkog ponašanja, opominjete one narodne poslanike koji Poslovnik ne poštuju.

Smatram da nije povređen član 107, jer svako ima pravo da iznosi... Molim vas da ne dobacujete.
Iznošenje političkih mišljenja, a ne poziv na nasilje, ovde je bilo predmet debate. Način na koji to radi jedan poslanik ne mora da odgovara nekom drugom narodnom poslaniku. U principu, po meni je ostalo u granicama relativne pristojnosti, jer bojim se da nas nadmetanje u nepristojnosti generalno neće odvesti dalje. Za sada ne procenjujem da je povređen ugled govorom gospodina Šarovića. Ako niste zadovoljni, vaše je pravo da tražite da se Skupština u danu za glasanje izjasni i zbog toga ne mislim da je bio povređen član 107.
Svakako molim sve narodne poslanike da, s obzirom na osetljivost teme, primere rečnik i ponašanje, koje nije dobro u odnosu na govornika, jer pokazuje određeno nepoštovanje. Ponavljam, u igri nadmetanja u nepristojnosti nikada neću učestvovati.
Imate reč, gospođo Kolundžija.

Naravno da nisam zadovoljna vašim odgovorom. Nemam ništa protiv toga da ovde jedna gubitnička politika stalno dokazuje zašto je gubitnička. Nemam ništa protiv toga. Potpuno je legitimno njihovo pravo da iznose svoje političke stavove, za koje nemaju nikakvu podršku građana. Nemam nikakav problem sa tim. Imam problem sa činjenicom da se nasilje ne opravdava samo tako što se verbalno kaže – da, podržavam one koji su to činili. Svako opravdavanje nasilja koje se čini jeste takođe podrška i poziv na nasilje. Na to upozoravam. Hvala.

Hvala i vama. Reč ima gospođa Čomić Gordana.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da svojim …

Gospođo Čomić, izvinite. Povredu Poslovnika reklamira gospodin Šarović.

 Ništa, nastaviću, nije problem.

Gospodine Novakoviću, povredili ste član 27. Videli ste da sam se javio i bili ste dužni da mi date reč. Sada sam se javio zato što je prekršen Poslovnik, a u prvom trenutku sam se javio, i to ste mogli videti i vi lično, a mogli ste i na elektronskom sistemu, zbog toga što se izlaganje gospođe Kolundžije odnosilo na moje izlaganje, koje je potpuno pogrešno protumačeno.