Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada smo kazali, posle divljanja huligana, da niko nije jači od države Srbije (evo, i sad se javljaju dežurni portparoli) mi smo jasno imali na umu da su valjda bar narodni poslanici pročitali Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije, član 1, kaže da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava.
Znate, ja pripadam onoj političkoj grupaciji koja je nekada i te kako bila izložena represiji i jako sam ponosan na činjenicu da sam jedan od osnivača narodnog pokreta „Otpor“. Pamtim da je 4.000 ljudi, mojih prijatelja i saboraca, bilo u pritvoru u vreme kada su oni koji danas najglasnije plaču nad sudbinom mladih ljudi, u to užasno i strašno vreme, bili ministri, potpredsednici Vlade i direktno kreirali zakone i način ophođenja Republike Srbije prema mladim ljudima. Da ne govorim o onim mladim ljudima koji su poslati u ratove a iz kojih su se vratili sakati i unesrećeni posle ratnih strahota koje su doživeli. Ili da možda govorim o onima koji se iz ratova nisu vratili, jer i ti koji su poslati u ratove iz kojih se nisu vratili takođe pokazuju kolika je bila nečija briga o mladim ljudima.
Rekao bih danas onima koji su najglasnije plakali nad sudbinom Srbije i mladih ljudi da se sloboda ne druži sa silom. Šta zajedničko imaju ljubav i mržnja? Kakvu zajednicu mogu da ostvare tama i svetlost? Nikada nikakvu.
Ali, da li ste videli, građani Srbije, one rudare, posle 69 dana provedenih u jami u Čileu, kako izlaze na svetlost dana? Iako su samo ili čak 69 dana proživeli u tom mraku i toj tami, oni su stavili tamne naočare za sunce da ih svetlost dana ne zaslepi. Kako neko ko je dvadeset godina proveo u politici mraka i kreirao politiku koja je taj mrak činila još crnjim danas može da gleda unapred, u svetlost zakona? Kako neko takav može danas da misli da će on biti nosilac prometejskih vatri slobode? Kako neko želi danas da preko noći bude vesnik proleća, da bude svetionik u koji će gledati svi građani Srbije, ko će biti na braniku slobodarskih ideja? Mogu da mislim šta bi bilo sa slobodom i demokratijom u Srbiji da nema tih i takvih da danas brane slobodu i demokratiju.
S druge strane, ima danas u ovoj sali proroka, oni sve vide, sve znaju. To su isti oni kojima se javljalo da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom. Ti danas sve vide, sve znaju i znaju da je ovo zakon koji podstiče represiju u ovoj zemlji. Oni bukvalno sve znaju, kao da u pasulj gledaju, kao da su vidovnjaci, kao da gledaju u onaj pasulj koji su kuvali u Antinu.
U stvari, to su ljudi koji su harizmatični gubitnici, koji sve drugo vide, samo ne vide svoj izborni poraz svaki put na izborima i uporno prizivaju izbore. Znate, Japanci su imali u svom odredu kamikaze. Političke kamikaze ne vuku u političko samoubistvo samo sebe, već i čitav narod. To je njihov problem, da li će biti kamikaze ili ne, sve dok građani Srbije ne žele da tako okončaju svoj život. Građani Srbije ipak imaju neke druge ciljeve u životu i neke druge ambicije.
Čuli smo danas i neke ljude koji kažu da političke stranke drže u pritvoru. To su one političke stranke koje tako vide pravosuđe. To su one političke stranke koje organizuju Legiji doček uz šampanjac kada se predaje, i to su one političke stranke koje vazda u tuđim očima gledaju trunke, a ne vide šumu u sopstvenim očima. To su predstavnici onih političkih stranaka koje suviše lako odbacuju to lako breme samoosude i prihvataju se tog teškog bremena osude drugih.
Znate, neki koji ne vide razliku između dva miliona ljudi koji 5. oktobra brane svoju izbornu volju i 6.000 huligana koji danas protestuju zato što im se ne sviđa način na koji neko brani svoja prava... sutra im se neće sviđati ko će pobediti na izložbi cveća. Zamislite da se organizuje izložba cveća i da pobedi neki baštovan koji je izložio žute ljiljane, odmah bi neko kazao – uh, ljiljani, to neka nosi u Sarajevo; što baš žuti, kakva je to demokratska podvala, meni se to ne sviđa, hajde da razbijemo taj štand na kome je izloženo cveće. Već prekosutra takvima se neće sviđati moje prezime i političke ideje mojih prijatelja i saboraca i onda ćemo se vratiti u situaciju koju su kreirali mržnja, politika mržnje, nasilja i zla.
Gospodo, vi koji se sami prepoznajete u mojim rečima, drago mi je da se javljate, ali bi možda bilo bolje da hvatate beleške dok ja govorim, možda biste nešto i naučili, makar da ne dobacujete kada neko govori. Jer, vi koji ste oborili stablo slobode da biste od njega napravili gusle treba na tim guslama da se podsetite da te gusle nisu u primeni otkad ste vi na vlasti i da ne guslate stalno jednu istu pesmu, jer ne ide nova pesma na stare gusle. Promenite makar gusle, ako već pesmu ne možete.
Dakle, snaga zakona krči put pravdi i pravednom. Ja se ne plašim ovoga zakona. Oni koji misle da političke stranke određuju ko će, kako i koliko dugo biti u pritvoru neka takav politički program iznesu na izborima kada se kandiduju i kada svoje političke ideje kandiduju građanima Srbije i neka kažu – znate, mi smatramo da nije tužilaštvo to koje određuje pritvor, da nije to u rukama pravosuđa, to je u rukama političkih stranaka. Podvlačim, onih stranaka koje znaju da organizuju doček Legiji, da ga dočekaju kao narodnog heroja, uz televiziju, uz šampanjac, kavijar. Onda neka kažu građanima – evo, to je naš politički program, građani Srbije.
Političke stranke ne određuju ko će, kada i koliko biti u pritvoru, barem dok Demokratska stranka bude upravljala ključnim resorima u ovoj zemlji i zajedno sa svojim koalicionim partnerima nosila odgovornost za budućnost zemlje.
Kada govorimo o onim ljudima koji su 5. oktobra izašli pred ovu skupštinu da brane svoju izbornu volju, morate ih razlikovati od huligana, koji su i tada izašli. Znate, ja svoje političke ideje zastupam već dvadeset godina; nikada ih se nisam stideo, niti je bilo ko od mojih prijatelja koji ovde sede ikada stavio fantomku na glavu i sakrio se iza kapuljače. Ne, ti su i tog 5. oktobra sa kapuljačom i fantomkama došli ovde. Mi da branimo našu ideju, oni da uzmu neki televizor ili sliku iz ove skupštine.
Ko je Skupštinu palio, to je već diskutabilno pitanje. Istine radi, prvo su se zapalili džakovi sa pripremljenim izbornim materijalom, sa glasačkim listićima, u kojima je već bio unapred zaokružen odgovor za neki famozni drugi krug izbora. Ali, ti ljudi koji su na veličanstven način branili svoju izbornu pobedu nisu huligani. Tu je bilo radnika, seljaka, profesora univerziteta, akademika, sveštenika, trudnih žena itd.
Neki kažu – kako je mogla trudna žena da radi u sedištu Demokratske stranke u nedelju? Znate, kod nas ljudi dolaze i petkom i subotom i nedeljom i praznikom, jer prostorije naše stranke su otvorene, mi se ne krijemo od građana, mi ne stavljamo okovana vrata na prostorije naše stranke, da narod ne može da uđe. Mi jasno istaknemo stranačka obeležja i zastave Demokratske stranke, da svi znaju gde smo, jer nema nijednog razloga da se stidimo ijedne svoje političke ideje, ijednog svog učinka. Kada se analizira prošlost Demokratske stranke, to je sve časno, pošteno, dostojanstveno, onako kako je govorio dr Zoran Đinđić. Mi se toga ne stidimo, mi jasno stojimo iza svojih stavova, zajedno sa stavovima naših koalicionih partnera ovog trenutka, i smatramo da je ovakav zakon neophodan.
Oni koji plaču nad sudbinom pasoša... Znate, prošle godine ste u partijskom glasilu, koje se prodaje na kioscima kao dnevna štampa, najavljivali da se pasoši ove godine produžuju samo zato što neće biti belog šengena. Hoće li neko od vas sada da kaže – građani Srbije, plašili smo vas, evo, dobili ste beli šengen. Mi sada produžavamo rok važenja tih pasoša pre svega zbog naših ljudi koji žive u inostranstvu i nisu bili u poziciji i u mogućnosti da te pasoše zamene u odgovarajućim rokovima. Da li se vi to plašite da ti ljudi dođu u Srbiju zato što ne glasaju za vas? Poznato je da DS najveći broj glasova i ubedljive izborne pobede ostvaruje baš u velikim svetskim prestonicama gde žive naši građani.
Da bi naši sportisti mogli da pobeđuju država Srbija mora da pobedi huligane i mora da pokaže da je jača od svih huligana. Zato će odgovor države biti jasan, precizan, konkretan, nedvosmislen i nema te državne institucije koja će pognuti glavu pred nekim ko misli da će ovom zemljom upravljati onaj ko ima jači snajper, bolje mišiće, poganiji jezik. Mi danas jezik argumenata i činjenica suprotstavljamo jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma. Mi danas ovim zakonom ponovo palimo evropski svetionik i kažemo – niko nije jači od države Srbije i njenih građana.
Ti koji misle da će oni diktirati kada će se koji događaj dešavati u Srbiji, da će vest dana biti ne to što je gospođa Hilari Klinton kazala da je država Srbija lokomotiva Balkana, već to što su prekinuli utakmicu u Đenovi... Znate, sledeća vest će biti koliko su godina robije dobili, jer država Srbija ima svoju evropsku budućnost i građani ove zemlje, deca ove zemlje i mladost ove zemlje imaju pravo da žive u miru, kao sav normalan svet. Zahvaljujem se.

Hvala, gospodine Milivojeviću. Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, samo na početku da neke stvari raspravimo, pošto po Poslovniku moram vama da se obraćam, ne smem da gledam tamo uopšte, jer ćete da mi koknete opomenu ponovo, pa ja računam da ste mi vi jedinstvo svih 250 itd.
Znači, imamo nešto što se zove sila, imamo nešto što se zove nasilje. Čemu služi sila? Neko se koristi silom da bi ostvario neke svoje interese. Ako koristi tu silu da bi ostvario zakonom propisane i garantovane interese, onda kažemo da je to samopomoć. Ako koristi silu da bi ostvario nešto što mu ne pripada ili da bi nekom drugom pričinio štetu, onda kažemo da je to nasilje. Nasilje može da potiče od pojedinca, može da potiče od nekoliko ljudi spontano skupljenih, može imati elemente nečega što je saučesništvo, može biti i organizovano.
Kako se država brani od nasilja? Zakonom i silom. Međutim, kada se država brani i koristi monopol fizičke prinude, to nije ona scena koju ste imali prilike da gledate onog dana (i više je nema) gde policajac prolazi i onesvešćenog demonstranta šutira nogom. Niko nije odgovarao za to. Znači, niti je čovek pružao otpor, bio je u nesvesti, ležao je na trotoaru, glava mu je bila na bankini; prođe policajac u uniformi i šutne čoveka. To je zloupotreba sile i za to treba da se odgovara.
Postoji neka dijalektika između sile i nasilja. Može se reći da je razlika samo u uniformi. Kad beše „kondomom protiv kordona“ išlo se zbog toga što je kordon bila režimska policija, policija Slobodana Miloševića. Koliko vidim, to je ista policija. Pričali ste da ih je bilo 100.000, pa ste krajem 2000. godine, kad ste došli na vlast, konstatovali da ih ima samo 18.000. Postavljam pitanje, samo da bismo znali čemu da verujemo, kome da verujemo, koliko da verujemo i, na kraju, da li uopšte smemo da verujemo.
Da vas podsetim na neke stvari koje će vam verovatno pomamiti dobra sećanja: „Slobodane, Slobodane, spasi Srbiju i ubij se“. Prođe nekoliko godina, pa beše: „Koštunice, Koštunice“, isto, a sada se na stadionima peva: „Borise, Borise, spasi Srbiju i ubij se“. Sada mi objasnite u čemu se ogleda razlika. Kada je bilo ono „Slobodane“, to je bilo prihvatljivo, kada je bilo „kondomom protiv kordona“ to je bilo demokratski, proevropski; kada je bilo miting, kontramiting, onda ste sve one koji su došli iz unutrašnjosti, koji pripadaju SPS-u, tepali celim putem od Železničke stanice do Terazija, i to je bilo demokratski, jer je to posle legalizovao gospodin Gonzales sa leks specijalisom.
Pričam o nasilju kao pojavi, na jedan objektivan način. Interesuje me u čemu se ogledaju te sitne zamerke ili detalji koji šamar policajcu mogu da opravdaju, da je to demokratski šamar (znam, kada je ruka demokratska) i kada je to nedemokratski, kada je to nasilje. Kad Nataša Kandić tepa po ulici, to je dobro, borac za ljudska prava. Kad se neko suprotstavi zbog prekomerne upotrebe sile, on pruža otpor službenom licu i treba da odgovara.
Nikoga ne branim, da se pogrešno ne razumemo, nikoga ne optužujem, ali kažite mi šta je vrednosni kriterijum u društvu. Nepoštovanje zakona prouzrokuje neke sankcije. Da li je to uvek bilo?
Mi ćemo ovih dana imati jednu vrlo interesantnu situaciju. Jedan ministar, u koaliciji sa drugim ministrom, doneo je odluku da se Zakon o finansiranju lokalne samouprave ne primenjuju dve godine.
Da li treba da vas podsećam na svojevrsno mentalno, psihološko, političko i nasilje druge vrste koje svakodnevno postoji u ovoj zgradi ovde, gde svi znamo da neko ko predsedava nije u pravu? Šta je sa tom vrstom nasilja?
Šta da rade oni ljudi koji vide da nema izlaza, nema perspektive? Šta im je ponuđeno kao alternativa? Nudi im se korisnost. Znači, ako „kondomom ideš protiv kordona“, ti si proevropski tip. Ako se, kojim slučajem, pobuniš zbog nečega što smatraš da vređa dostojanstvo ovog naroda, onda si huligan, kriminalac, iako ne postoji pravosnažna sudska presuda, iako ne postoji ništa.
Znate, između Prometeja i Nerona velika je razlika, ali sredstvo je isto – vatra. Imali smo mi 2000. godine ovde Nerona. Možete vi da se izvinjavate, da kažete da nemate veze sa tim ljudima, ali ne videsmo neki postupak.
Pričate o fantomkama. Pa, neko je upadao sa fantomkama u neke banke, carine. I? Sad, ako upadne taj čovek, to je proevropski, ako bi upao Krasić, to bi bilo primitivno, prosto, srpski, a ista stvar, posledica ista. O tome se radi.
Dok se taj problem ne reši, imaćemo situaciju da promoteri nasilja sede u Narodnoj skupštini. Jedan je rekao da će da besi po Terazijama, sećate se, onaj vaš Ćanak. Kaže: „Na banderi nasred Terazija visi Sloba, kuka milicija“. Ko je to pevao ovde, SPS? Vaši su pevali, gospođo Malović.
Da kažemo jednu veliku istinu javnosti: ne vodite vi ovo ministarstvo, nego „otporaš“ Homen. Znate kakav je to moralni sunovrat kada Homen počne da primenjuje i da poštuje zakon? „Otpor“, finansirala ih je CIA. Kakva je poruka mladima? Vi kao da to ne znate. Možete vi da stavite ruku na oči i da kažete: nema, ali ga ima, ostalo je zabeleženo, ne može da se zaboravi.
Nadam se da ćemo povodom amandmana imati prilike da se još malo upustimo u ove stvari. Gospođo Malović, razmišljajte o tome. Skraćeni postupak je definisan u zakonu kao jedan izuzetak. Ovim izmenama vi od skraćenog postupka pravite pravilo, a redovni postupak postaje izuzetak.
Da vas samo podsetim na jednu stvar. Postoji Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i članovi 5. i 6. Sve ovo što radite je u suprotnosti sa Evropskom konvencijom. Znam da imate podršku Zapada za ove stvari, jer Zapad od vas traži rezultate, ono što morate da ispunite jeste da ne smete da stanete u evroatlantskim integracijama; oni su vas ovlastili da sve što bi vam bila smetnja na tom putu, pa čak i mišljenje, možete da sankcionišete.
Sada vas molim, gospodine Novakoviću, da proverite ovo što ću da kažem. U Beogradu postoji „Narodni radio“, ne znam na kojoj frekvenciji. RATEL kaže da nema dozvolu, RRA kaže da nema dozvolu, podneli su krivične prijave, a oni i dalje rade i preko „Telekoma“ naplaćuju svoje usluge, uzimaju pare. To možete da rešite za pet minuta. Pokažite tu efikasnost kao u borbi protiv nasilja.

Reč ima narodna poslanica gospođica Maja Videnović.

Poštovani potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, današnje izmene Zakonika o krivičnom postupku predviđaju produženje trajanja pritvora u skraćenom postupku sa sadašnjih osam na trideset dana, kao i mogućnost određivanja pritvora i za dela za koja je zaprećena kazna zatvora od pet godina, čime će se svakako pomoći i policiji i tužilaštvu u ovom početnom, a najčešće i najvažnijem, delu istrage.
Međutim, mi danas ne razgovaramo samo o izmenama dva člana Zakonika o krivičnom postupku. Danas govorimo o nečemu mnogo važnijem. Iniciranje ovih izmena Zakona, kao posledica skorašnjih događaja kojih smo svedoci, ne pokazuje slabost države; upravo suprotno, pokazuje spremnost i rešenost države da se izbori sa organizovanim kriminalom. Srbija danas reformiše svoje pravosuđe, svoj pravosudni sistem i time uređuje ključnu oblast društva. Tom reformom ona stiče oruđe za borbu protiv organizovanog kriminala, što je, pored evropskih integracija, jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji zadatak koji nam predstoji.
Privrženost evropskim vrednostima, dame i gospodo, pokazuje se delima. Evropska vrednost je civilizovano društvo u kome je nasilništvo sankcionisano. Evropska vrednost je da branimo i slobodu i identitet svakog čoveka, bez obzira na to da li se sa tim lično slažemo ili ne, bez obzira da li se to nama lično dopada ili ne, bez obzira na razlike koje imamo, bilo da su te razlike nacionalne, verske, rasne, seksualne ili sportske.
Nama Evropa ne treba da bude cilj, već upravo sredstvo kojim ćemo ostvariti bolji život, kojim ćemo urediti naše društvo, sebe disciplinovati, postati efikasniji.
Sigurna sam da su građani svesni da postoji kontinuitet i da postoji zajednički pečat među svima onima koji su demonstrirali protiv hapšenja Radovana Karadžića (koga je, podsetiću, uhapsila ova vlada) i tu priliku iskoristili za huliganstvo, divljaštvo, paljenje ambasada i rušenje Beograda; takođe, među svima onima koji su ubili Brisa Tatona; među huliganima koji su ustavno i ljudsko pravo LGBT populacije iskoristili za paljenje DS i nekih drugih stranaka i sinhronizovane napade na policiju; među svima onima koji su fudbalsku utakmicu reprezentacije Srbije iskoristili za huliganstvo i divljanje.
Mislim da je sasvim jasno da organizovani kriminal koriste kako desničarske, tako i ekstremne navijačke grupe, kako bi se destabilizovala država koja ovih dana mafijaške šefove šalje u zatvor, država koja hapsi kriminalce, koja im oduzima imovinu. Svi ovi napadi su upravo odgovor organizovanog kriminala i nasilničkih grupa na reforme pravosuđa i na uspostavljanje pravne države.
Mislim da smo dužni i da imamo apsolutnu obavezu da menjamo društvo. Ovo ne sme biti tema na kojoj će pojedinci među nama sticati političke poene, jer mislim da traženjem opravdanja ili obrazloženja za uzroke divljanja po Beogradu oni to implicitno opravdavaju i podržavaju.
Tu je onda, dame i gospodo, jasna razlika između politikanstva i između ozbiljne i odgovorne politike, razlika između neodgovornih političara i države koja je spremna da se odbrani i da se izbori sa organizovanim kriminalom. Potpuno sam sigurna da će Srbija u toj borbi pobediti. Hvala.

Hvala gospođici Videnović. Reč ima potpredsednica Narodne skupštine narodna poslanica gospođa Judita Popović. Preostalo vreme je osam minuta. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih na početku da podvučem, i to da bude zaista jasno, da LDP, normalno, ne podržava nasilje. Normalno je da je LDP protiv nasilja. Zaista podržavamo državu u njenoj nameri da se bori protiv nasilja, u bilo kom obliku da se nasilje pojavi.
Tokom današnje rasprave sam primetila dve ozbiljne tendencije u vezi s ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Čini mi se da i s jedne i s druge strane postoji određena relativizacija.
Htela bih da napomenem da se izmene i dopune Zakona odnose na pritvor. Pritvor je faktički lišenje slobode. Nažalost, postoji relativizacija ovog problema od strane predlagača zakona, a postoje i pokušaji relativizacije problema sa one strane koja napada Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
U čemu se sastoji relativizacija problema od strane predlagača? Pre svega, odnosi se na opšti okvir koji se daje u pogledu strožih odredaba o pritvoru. Zašto je to relativizacija? Zato što postoji velika mogućnost da ciljajući jednu ciljnu grupu, jedan problem, uprkos toj dobroj nameri da se bori protiv nasilja, predlagač zakona pogađa sasvim drugu ciljnu grupu i, u krajnjem slučaju, da nastane jedna kolateralna šteta, jer je preširok okvir koji je dat za ove odredbe o pritvoru, koje ovim izmenama i dopunama u stvari postaju strože.
Što se ovih koji napadaju zakon tiče, relativizacija se odnosi na to što se brkaju pojmovi sloboda i pravo. Pravo je samo procedura kako se sloboda koristi. Bez obzira na to što smo svi slobodni ljudi i što imamo određena ljudska prava, ta sloboda mora da se uokviri i mora da funkcioniše po određenoj proceduri, kako ne bismo ugrozili tuđe slobode. Iz tog razloga smatram da svi oni koji napadaju tendenciju i nameru vlasti, odnosno države da zaštiti pravni poredak, da odbrani društvo od nasilja i kriminala, prozivaju i kritikuju.
Nažalost, često se dešavalo da se radi odbrane pravnog poretka čini nešto što na kraju krajeva dovede do ograničavanja određenih ljudskih prava i sloboda. Mislim da nemamo pravo na to da ovakvim izmenama na kraju postignemo taj cilj da se samo represija pojača, a da se pri tom ne postigne ona svrha koja je istaknuta i u obrazloženju ovog zakonskog predloga, a to je da se država uspešno obračuna sa tendencijom rasta kriminala u Srbiji, pogotovo rasta nasilja na ulicama i stadionima.
Liberalno-demokratska partija podržava borbu i nameru države da se obračuna sa kriminalom. Iz tog razloga smo podržali i reformu pravosuđa i zaista i dalje smatramo da je reforma pravosuđa alfa i omega daljeg društvenog razvoja, ali nismo dali blanko podršku za to da se dozvoli da se reforma pravosuđa zaustavi na pola puta. Nismo dali podršku nedostatku promocije značaja reforme pravosuđa za ovo društvo, nismo dali podršku prepuštanju reforme stihiji opšteg napada, otpora i opstrukcije, kao i nebranjenju reforme.
Šta je to, ukoliko se jednostavno zaboravi da su zaista niske plate sudskih službenika, da su sudski službenici i te kako značajan faktor u sprovođenju reforme i u radu pravosudnih organa? Zašto se dozvolilo, na kraju krajeva, da se dese ti štrajkovi koji onemogućavaju da pravosuđe funkcioniše? Mislim da novac nije izgovor. Novac se našao da se plati onaj iznos zbog štete koju je pričinio jedan drugi nasilnik, Miladin Kovačević, a čini mi se da pravosuđe, kako radi, i naplaćuje takse... Jer, prilikom overe kupoprodajnog ugovora, čini mi se, prosečna cena predmeta, odnosno nekretnine zahteva od onog ko zaključuje ugovor da plati sudsku taksu u vrednosti od jedne, recimo, veš mašine. Novac može da bude problem, ali ne može da bude nerešiv problem, da se napokon pravosuđe pokrene sa mrtve tačke. Sa ovim štrajkovima, čini mi se, nećemo se pokrenuti sa te tačke.
Mislim da je propušteno da se postigne jedan ozbiljan društveni konsenzus o ciljevima i sprovođenju reforme. Na tome bi trebalo mnogo više da se poradi, jer čini mi se da su najakutniji problemi društva i države vezani upravo za pravosuđe.
Liberalno-demokratska partija će podržati ovaj zakonski predlog ukoliko se uzme u razmatranje i ono što je ona predložila svojim amandmanima, a to je da iz opšteg pređemo na nešto konkretnije, u pogledu strožih odredaba o pritvoru.

Hvala, gospođo Popović. Reč će sada dobiti narodni poslanik gospođa Biljana Hasanović, pa gospodin Nemanja Šarović, pa gospođa Gordana Čomić, pa gospođica Nataša Jovanović.

Hvala. Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka i predstavnici Ministarstava, poslanice i poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda govoriću o izmeni Zakonika o krivičnom postupku.
Na samom početku podsećam da je Demokratska stranka u svom programu predvidela, kao osnovne ciljeve evropske integracije, odnosno priključenje Srbije EU, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, osiguranje prava i sloboda svim građanima, borbu protiv kriminala i borbu protiv korupcije kao posebnog oblika kriminala, i druge ciljeve koji nisu direktno, ali jesu posredno vezani sa današnjom temom, kao što su ekonomski razvoj, socijalno odgovorna politika, standard građana.
Radi realizacije ovih ciljeva, kao preduslov, sprovedena je reforma pravosudnog sistema. Možda je ova reforma imala i nedostataka, ali je urađena najbolje što je bilo moguće u datim uslovima. Osim toga, to je proces koji je još uvek živi i koji će se još nadgrađivati. Ipak, već su vidljivi značajni rezultati. Sadašnja vladajuća većina, koju čini Demokratska stranka sa svojim koalicionim partnerima, odlučno se obračunava sa kriminalom, koji se naročito razvijao devedesetih godina u uslovima izolacije, rata i koji je duboko pustio korenje u društvu.
Napredovanje u evropskim integracijama i u obračunu sa kriminalom kao posledicu proizvodi organizovanje retrogradnih snaga koje su protiv ulaska Srbije u EU i onih snaga koje pripadaju kriminalnom miljeu. Kad god se zabeleži neki napredak na razvojnom putu Srbije oni udare svom svojom destruktivnom i razarajućom snagom. Svaki povod, kao što je hapšenje haških optuženika, sportske manifestacije, okupljanje građana koji traže zaštitu svojih prava, oni koriste za svoje akcije, za napade na građane, na njihova prava, za uništavanje imovine i, što je najteže za nas, za rušenje ugleda Srbije kako u Evropi tako i u svetu. Više i nije potreban određen povod.
Svi smo pratili događaje, i ranije, i 10. i 12. oktobra, ali ne znam koliko je vas čulo, pa imam potrebu da vam saopštim da je preksinoć u Ulici kneza Miloša, preko puta Pionirskog parka, bačen molotovljev koktel na ulazu u salu u kojoj je grupa mladih ljudi imala rekreaciju. Smatram da ovo nije bio čin pojedinca, već organizovana akcija.
I sama sam pre godinu dana doživela nasilje na ulicama Beograda. Zar treba da dozvolimo da se sve ovo širi, da uzima maha, da ne smemo da se bezbedno krećemo našim ulicama? Naravno, ne. Zato podržavam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Neću da objašnjavam detaljno ove dve izmene, jer su to već učinili i ministarka i moje kolege poslanici pre mene, samo ću da kažem da je moje mišljenje da su ove izmene neophodne da bi se nadležnim organima omogućilo da odrede meru pritvora protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo za koje je propisana kazna preko pet, a ne kao do sada deset godina, i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela, i u skraćenom krivičnom postupku pre podizanja optužnog predloga onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istražne radnje, najduže 30 dana, umesto do sada osam dana. Suština je u tome da se omogući nadležnim organima da preduzmu potrebne radnje i prikupe dokaze, pogotovo kada se radi o većem broju lica i organizovanim grupama kao osumnjičenim za krivična dela.
Komentare koji su se čuli, da se ovim stvara mogućnost za zloupotrebu od strane nadležnih organa, ne mogu da prihvatim, jer imam poverenja u nadležne organe, a i smatram da je naopako gledište ako se pri donošenju zakona polazi od zloupotreba a ne od njegove pravilne primene. Takođe ne mogu da prihvatim komentare da se ovim izmenama krše ljudska prava. Njima se ograničavaju prava lica za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela, a štite se prava i slobode svih građana.
Iz navedenih razloga lista ZES će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala na pažnji.

Hvala. Reč ima gospodin Nemanja Šarović.