Poštovana predsednice, ministre, narodni poslanici, država se, posebno u poslednje vreme, suočava sa ozbiljnim problemom nasilja na ulicama, sportskim priredbama, da ne nabrajam dalje, izraženom kao huliganstvo, divljaštvo, razbojništvo, rušilaštvo; ja ću za to u daljem izlaganju koristiti jednu reč – nasilje.
Ako je to već tako, onda je obaveza svih institucija države da uđu u energičnu borbu protiv toga. Kada kažem svih institucija države, podrazumevam mnogo šire nego što su Skupština, Vlada, policija, sudstvo; to su i klubovi, i škola, i porodica i čitav niz organizacija i asocijacija koje se bave tim pitanjima. Na mnogim mestima se može raspravljati o uzrocima stanja u toj oblasti i kako činiti sve da se na najefikasniji način reši ključni problem, problem nasilja.
Izmene Zakonika o krivičnom postupku ne doživljavam kao nešto što će sada da reši efikasno problem nasilja. Ja ga doživljavam kao jednu od mera za efikasnije sprovođenje sankcija u tom delu i u tom smislu posmatram ovaj zakonik. Dakle, ako je potrebno omogućiti kroz izmenu zakona da se član 142, koji govori o tome kome se može odrediti pritvor, koji utvrđuje dva uslova za pritvor, od kojih je jedan da je zaprećena kazna od deset godina, a drugi da je opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela, ako nam se predlaže, kao jedna od mera za efikasniji rad u toj oblasti, da se to snizi i da bude zaprećena kazna preko pet godina, ali uz onaj uslov koji ostaje, a to je da je opravdano zbog teških okolnosti krivičnog dela, onda ćemo mi podržati taj zakon.
Jeste, mi ga podržavamo, imajući u vidu da se odnosi na krivična dela sa elementima nasilja. Ako je potrebno, da bi se efikasnije radilo u toj oblasti, da se i u skraćenom postupku pritvor produži sa osam na 30 dana, da bi se efikasnije sproveo postupak i izvršila sankcija, i to ćemo podržati.
Podržaćemo i hitnost promene ovog zakona, podržaćemo i da stupi na snagu odmah.
Dakle, daćemo punu podršku predloženim izmenama Zakona u načelu, verujući da Vlada želi, da je spremna da se sukobi i da se suoči sa nasiljem i da učini sve da suzbije sve to. Naravno, očekujemo u ovoj raspravi, koliko god da je zakon, da upotrebim izraz - „mali“, ali značaj je veliki, da se otklone sva pitanja, sve dileme, da ne bude dileme da li ovo može značiti nešto drugo, osim stvaranja uslova za još efikasnije delovanje organa u toj oblasti. Zato je prilika, kada bude bila rasprava u pojedinostima, da se sva ta pitanja razjasne.
Mislim da se na ovaj način i Narodna skupština, kao jedna od institucija države, pridružuje toj borbi protiv nasilja, pre svega u stvaranju zakonodavnih okolnosti da se ta pitanja rešavaju.
U vezi s tim, gospođo ministarka, imam jedno pitanje i jedan zahtev. Imajući u vidu ulogu Narodne skupštine, a to nije samo donošenje zakona, čak nije samo ni kontrola sprovođenja zakona, već i oglašavanje o svim bitnim događajima u ovoj zemlji preko njenih tela, pitanje je sledeće: ima li još nešto što treba ova skupština kroz zakonodavnu aktivnost da uradi da bi stvorila uslove za efikasnost u ovoj oblasti, a iza toga da Skupština zahteva da se zakoni striktno sprovode? Ne vredi nam priča, samo da se donese, da se menjaju u smislu pooštravanja. Oni se moraju sprovoditi striktno. Kada su zakoni u pitanju, tu je ključ cele priče.
Naravno, znam da je ovo što pričam bavljenje posledicama, a uzroci su daleko odavde, ali molim vas, ne možemo čekati da neki drugi nađu odgovore koje nisu našli pre toga i da zakon ne sprovodimo. On se sprovoditi mora, i tu nikakve dileme nema.
Kažem posledice, jer ovo je pitanje koje zakon rešava i organi deluju kada se dogodi. Sve one nedostatke koje je trebalo rešavati ranije, kroz preventivu, kroz edukaciju, preko porodice, sportskih klubova, koji nam se pomalo izvlače iz te priče, umesto jasno da se odrede šta je navijač, a šta je huligan, i da se ne dele po tome da su huligani oni navijači, a dobri navijači su moji navijači itd... Sve posledice nečinjenja padaju na teret ovih organa koji moraju da primene sankcije, ali oni ne mogu da stoje, da čekaju i kažu – slušajte, dajte da to probamo na drugi način da rešimo. Zakon se mora primeniti. Znam da su tada prvi na udaru policija i sudstvo, a pre svega policija.
Koristim ovu priliku da se još jednom zahvalim policiji, koja je reagovala na izuzetno profesionalan način, na izuzetno strpljiv način 10. oktobra, čineći sve da spreči velike sukobe, da zaštiti imovinu građana i živote ljudi. Učinili su mnogo i pokazali da zaslužuju podršku za tako nešto.
Ako je ovo prilika, da iskoristim... Pročitao sam vest u novinama da Vlada rebalansom predviđa dodatna sredstva za opremu i plate policije. Pridružujem se u podršci tome, ali oni jesu prvi na udaru, a sudstvo iza toga.
Ponavljam, Skupština mora da zatraži od svih institucija u ovom društvu da se pozabave ovim problemom, jer je velika, ogromna opasnost, pre svega po društvo. Naravno, pri tome, voleo bih da se razumemo, energične mere koje država treba da preduzme prema onima koji čine nasilje nemaju nikakve veze sa ugrožavanjem prava na okupljanje, sa pravom na protestovanje, demonstracije, pravom da se navija za klub koji se voli, da se organizuju navijačke grupe itd. Upravo energičnim reagovanjem na ove situacije, rešavanjem pitanja nasilja tačno će se odvojiti šta je nasilje, a šta je pravo na protest, pravo na okupljanje, navijačke grupe itd.
Mislim da je ovo prilika da Narodna skupština pozove i sve druge institucije, ponavljam, od porodice, sportskih klubova, raznih asocijacija, udruženja, da se pozabave ovim pitanjem, svako u svom domenu, u svojoj oblasti, ali je i prilika da probamo u Srbiji makar da se jasno odredimo kada je u pitanju nasilje.
Postoji li mogućnost da u Srbiji budemo jedinstveni, bez obzira na političko uverenje i sve ostalo, i da kažemo – nasilje je nasilje, nema mog, nema tvog? Nasilje je nasilje i protiv njega treba svi da se borimo. Ako jedni nasilje poistovećuju sa pravom na okupljanje, proteste, navijanje, a drugi smatraju da je to ugrožavanje države, bezbednosti građana itd., nema vajde. Dakle, ako jedni tako posmatraju nasilje, ili ako se jedno nasilje posmatra na dva različita načina, teško ćemo izaći iz tog problema. Da li je moguće da stvarno imamo dilemu da je nasilje nasilje i da se prema njemu treba odnositi na taj način, ko god da je? Mislim da je to prilika da Skupština i u tom delu pozove, a valjda svi tu treba da se makar oko toga složimo.
Ponavljam, Poslanička grupa SPS-JS će dati podršku prilikom glasanja o Predlogu zakona u načelu.
Samo nekoliko reči kada je u pitanju ovaj drugi zakon, zakon o izmenama Zakona o putnim ispravama. Takođe mala promena, ali puno znači. Videli smo iz obrazloženja prilikom dostavljanja Predloga zakona, iz obrazloženja gospođe ministarke, suština promene je da se produži važnost starih pasoša sa kraja ove godine na kraj sledeće godine. Videli smo da je jedini razlog taj što naši ljudi u inostranstvu, naša dijaspora nije bila u mogućnosti da obavi sve te poslove i na taj način sebi reši veoma važno pravo.
Zbog nemogućnosti da se to uradi u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, nedovoljne opremljenosti, možda i nedovoljnog znanja ljudi koji žive u inostranstvu gde to mogu da obave itd. našli smo se u situaciji da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, koje se bar ovog puta veoma dobro organizovalo... 2.700.000 pasoša je izdato od momenta kada je obezbeđen bezvizni režim, skoro pola, dakle, jedna velika brojka, na 425 mesta u Srbiji; radom od jutra do večeri su uspeli da to urade.
Pored te pohvale Ministarstvu unutrašnjih poslova, mislim da treba omogućiti, ali još ovaj put, da naša konzularna predstavništva u svetu i naredne godine našim ljudima u inostranstvu mogu da omoguće pasoše, kao i mogućnost da kada dođu u zemlju na odmor, ili tako nešto, mogu to da urade u MUP-u.
Do sada je izdato oko 115.000 pasoša našim ljudima u inostranstvu. Dakle, još uvek je veliki broj naših ljudi u inostranstvu koji ih nema. Data je mogućnost da to urade po hitnom postupku kada dođu u ovu zemlju, a i tu je predviđena jedna izmena koju treba podržati, da u roku od 48 sati ovo urade, iako je rok za redovno izdavanje pasoša skraćen na 10 - 15 dana. Da ne dužim, dokle god postoje naši ljudi u inostranstvu koji nisu bili u mogućnosti da dobiju taj pasoš, treba im omogućiti, treba stvoriti mogućnost i uslove da ga dobiju.
Samo još par rečenica kada je u pitanju ovaj zakon, a i povod mi je ovaj zakon. Mislim da je i Zakon o putnim ispravama i sve ono što se činilo u toj oblasti veoma doprinelo viznoj liberalizaciji i obezbeđivanju bezviznog režima. Mislim da je to jedno od najvećih dostignuća ove vlade u prethodnom periodu.
Koliko god je to značajno pitanje, želim da pozovem i Vladu i MUP, imajući u vidu da sam ovih dana čitao u novinama da se pojavljuje sve veći broj azilanata u zapadnim zemljama, da to čak može da ugrozi bezvizni režim, i primetne napore naših organa da to spreče... Želim da Skupština podrži napore Vlade i Ministarstva unutrašnjih poslova da se energično suprotstave zloupotrebama bezviznog režima, upravo iz razloga da ga ne bi doveli u pitanje. Podržavamo kampanju koja je počela i koja daje objašnjenja ljudima šta je bezvizni režim, koje su njegove mogućnosti i potrebe, a šta je zloupotreba bezviznog režima. Dakle, da se ista energija utroši na to da se obezbedi bezvizni režim i isto toliko, molim, energije i da se suprotstavi zloupotrebama bezviznog režima.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama mi ćemo podržati u danu za glasanje. Toliko, hvala lepo.

Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo tu nesreću da živimo u potpuno podeljenoj državi. S jedne strane je Vlada, nesposobna, koja jako loše obavlja svoj posao. Obasipa nas lažima iz dana u dan, i sve svoje delovanje svela je na medijsku promociju planova, potpisivanja sporazuma, naznaka da bismo mogli bolje da živimo.
Na drugoj strani je narod, uplašen, bezvoljan, depresivan, razočaran, ogorčen, svega ima u našim kućama danas, uz potpunu nesigurnost šta će da se desi sutra. Ljudi su ostali bez svojih fabrika; ljudi izlaze na njive, ne mogu ništa na njima da zarade; ljudi izađu na ulicu i bivaju pretučeni; njihova deca izložena su uticajima svih pošasti. A Vlada ne obavlja svoj posao. Čak je podeljenost između Vlade i Narodne skupštine. Većina u Narodnoj skupštini omogućila je Vladi da radi, ili bar onim ministarstvima koja su joj se predlozima zakona obratila.
Mislim, dame i gospodo narodni poslanici, da vi koji ste glasali za zakone koje danas menjamo ne snosite krivicu što ste za njih glasali. Ali, razmislite malo da li snosite krivicu zato što vam se Vlada, koja nije koristila te zakone, danas obraća ponovo da joj te zakone izmenite.
Šta je želja vlasti u Srbiji – da građani hodaju na prstima ulicama gradova? Zamislite da je danas neki francuski ministar pravde obrazlagao ovaj zakon i da je rekao da nas divljanje na ulicama sprečava da uđemo u EU. Šta reći Sarkoziju, da ga divljanje na ulicama izbacuje iz EU?
Danas sam čuo predstavnika vladajuće većine kako kaže da je decu najbolje vaspitavati u zatvorima. Nema smisla. Kakav zatvor za decu? O čemu vi ovde pričate? Hoćete li sve one koji su nezadovoljni da strpate u zatvore? Koliko vam zatora treba za to?
Da li ste možda predvideli opravdane izlive nezadovoljstva na ulicama? Možda vam ih je neko i najavljivao. Da li biste da ih sprečite na ovaj način? Sam sam svedok kako jedan politički skup možete da pretvorite u divljanje, pa vam to pruža opravdanje da pomlatite one koji su nezadovoljni. Sam sam svedok da je narodni poslanik Borislav Pelević dobio metak u glavu od policajca, sa nekoliko metara daljine. Znači, naređeno mu je bilo da puca. Sam sam svedok da ste na nas bacali suzavac kad smo izražavali svoje političke stavove.
Danas imate okršaj sa recidivima svog ponašanja 5. oktobra 2010. godine. Hiljadu godina će postojati Srbija posle vas i niko od vas koji ste u tome učestvovali 5. oktobra neće moći da optuži ili da osudi nekoga za ono što ponovi posle vas. Da je u vreme kada su postojale ovakve ideje o surovom kažnjavanju bilo saglasnosti u vladajućoj većini, bio bi donet zakon o sprečavanju terorizma u Srbiji. Mislim da bi neki od vas danas izlazili sa robije, osuđeni po tom zakonu. Samo, bilo je razuma kod mnogih od nas, pa taj zakon nije ugledao svetlo dana i nije ušao u skupštinsku proceduru. O tome morate dobro, ozbiljno i zrelo da razmišljate.
Trčimo da donesemo zakon pre derbija! Da li se Srbija vodi od derbija do derbija? Da nije derbi u subotu, da li bismo prekidali ovu sednicu? Ne bismo, gospođo Đukić-Dejanović, nego se nagoveštava neki derbi, oko koga se ne slažete. Ko? Vi, političari koji ste u sportu. Ispod vaših krila su se iznedrile navijačke grupe. Vaši predstavnici su bili u upravama klubova koji sve to finansiraju. Vi ste posmatrali kako se mafija uvlači u sve to.
Godinama se govori o tome da neke vođe navijača imaju strašne trgovine, da diluju drogu, da rade svašta. Šta ste vi preduzeli? Ništa. Možda ste videli u Đenovi, kad odete na utakmicu više ne smete da se ponašate kao navijač, nego onako kako naređuju vođe, jer može da se desi da vas te vođe izmlate zato što ih niste slušali. Kad kažu „skači“, svako mora da skoči. Kad kažu „divljaj“, svako mora da divlja. Hoćete sve da ih pomlatite? Hoćete sve u zatvor?
Sudovi štrajkuju, a vi pričate ovde o reformi pravosuđa. Sudovi štrajkuju, policija je u uniformama od pre šest godina, svuda haos i beznađe, a vi ćete izmenom zakona, koji je menjan tri puta, da biste ga sproveli, da postignete nešto. Nešto će umesto osam da bude trideset dana, nešto će umesto deset da bude pet godina.
Hajde, za pljuvanje na ulici isto predvidite mesec dana. Dajte da sredimo i to pljuvanje na ulici, stvarno nema više smisla. Ljudi puše cigarete, bacaju opuške, hajde odmah pritvor mesec dana, hajde skraćen krivični postupak, hajde sve. Ko će to da sprovede? Prema kome ćete to da sprovedete, prema građanima koji nemaju hleba, prema građanima koji jedva čekaju da vam vide leđa?
Pričate ovde o paljevinama kancelarija političkih stranaka. Sklon sam tome da verujem da ste sve ovo režirali, ali baš sve. Ponašanje Demokratske stranke tog dana, kada im je upaljena neka guma u dvorištu i kada su doveli u nedelju trudnicu da radi, liči mi na RTS i bombardovanje RTS-a. Ako optužujete nekoga u RTS-u da je znao za bombardovanje... Pa, vama je šef BIA dva dana ranije rekao da će biti napadnute političke stranke. Koji je to zlikovac koji je odveo trudnicu tog dana u DS? Kako se zove taj čovek? Da li je možda trebalo da pogine ili da izgubi dete?
Da li se tako postiže cilj? Postižu se tako zli ciljevi, loši ciljevi. Dobri ciljevi se tako ne postižu. Ovde nema insinuacija. Vi možete da mislite da vam to neko pravi, a ja vam kažem da ste vi to pravili. Umesili ste kolač, sada se peče.
Ima tamo ljudi koji su bili sa vama i 5. oktobra, ima ih koji poznaju Skupštinu bolje od mene, a ja sam skoro dvadeset godina ovde poslanik; svaki hodnik, svaki prolaz znaju. Ima ih koji još imaju slike iz ovih sala i oružje iz Majke Jevrosime kod svojih kuća. Ima ih svakakvih. Hvalili ste ih deset godina. I danas kada pomenete 5. oktobar, vi kažete – junaci demokratskih promena. Isti su bili kao i pre neki dan, samo su se mnogo lošije ponašali. Ideja je bila srušiti vlast.
Vi više nemate suparnika koji će tako da ruši vlast. Šta vam je? Taj strah je potpuno neopravdan, izuzev ako narod ne izađe sam, ali to ne možete da sprečite ni na koji način, ni da prepoznate učesnike, ni da ih fotografišete. Policija više neće da se tuče sa tim ljudima.
Izveli ste glinene golubove tamo da trpe udarce, da bi pokazali kako su demokratska policija. Koja policija je demokratska kad sprečava huligane, kako ih vi nazivate? Samo srpska, da bi stigla u Evropu. Gej paradu vozi kombijima na sigurno mesto, neka đuskaju, neka skaču tamo, a ove ovamo isprovociraj, izazovi, umesto da im pohapsite te vođe.
Pre dva dana sam saznao da je neki Keka, narkodiler, u sve to umešan. Jadno vam pravosuđe kada mi to pre dva dana saznajemo. Niko ništa o tome ne zna. A vi koji o tome sve znate, vi tog Keku nikada niste zaustavili. Ili Lazu, ili Peru ili Miću, tačno znate sve te ljude koji to organizuju.
Podelili ste navijače „Partizana“ i „Zvezde“ na dva ratna tabora. SPS drži „Partizan“ pod kontrolom, i ministar i Branko Ružić, svi ste umešani u „Partizan“, pa su sada oni kao dobri i mirni, a u „Zvezdu“ se niko valjda nije umešao, pa oni nisu dobri i mirni.
Sve ste ovo vi napravili. Sada će drugi da ispaštaju zbog posledica. Ne, nego ćete vi. Ne služi sport za to da se predsednik Srbije slika kada osvojimo neku medalju. Ne služi sport tome da se ministarka sporta slika sa njima. Sport je zbog dece, a ne zbog nas. Zapravo, za ljude koji se bave politikom sport je uglavnom prošlost. Ne poznajem sportistu koji bi još mogao da stigne da se bavi i politikom. Ili se niste bavili sportom; kada krenete dva puta dnevno, više nema mesta ni za šta, skoro ni za školu.
Ali, vi ste uveli državu u stanje haosa, iz koga biste da se izvučete jednom skupštinskom sednicom na kojoj sastavljate dve tačke. Sada treba da vam pričam o produženju pasoša. Da li je to goruća tema? Vi se ovde igrate sa nama, sa našim razumom, sa našim strpljenjem – da sastavimo jednu besmislenu tačku o produžavanju roka za pasoše (već peti put) sa gorućom temom, sa kriminalom, sa sprečavanjem kriminala.
Najlakše je ljude nazvati huliganima. Najlakše je sve nas koji mislimo ikada da iskažemo svoje nezadovoljstvo upozoriti da to podleže sankcijama, skraćenom krivičnom postupku. Koga ćete da sprečite? Kada pukne trpilo, ko će da misli o tome koliko ga godina zatvora čeka, ako kaže da je Vlada loša i ako je u grupi od pet, deset, pedeset, sto hiljada ljudi koji kažu - Vlada je loša? Koga da kaznite? Pojedince da, a kada pojava postane masovna? I sami znate, za ovih deset godina, šta sve niste uspeli da sprečite, šta sve niste uspeli da kaznite; prošlo kao pojava i više nikada ne može da bude kažnjeno.
Sve je zasnovano na lažima. Mediji dižu halabuku – izboriće se ova vlada, ova vlada je jaka i sposobna. Sa čime ste se izborili? Kako se zove oblast u Srbiji u kojoj ste se izborili za ciljeve koje ste sebi postavili, a ova skupštinska većina vam ih odobrila?
Da li sada zaista predstavljate narod ili samo poslanike vladajuće većine u Skupštini? Da li je narod zadovoljan vašim radom, gospođo ministre pravde, sečom svih sudija koje vam nisu bile po volji, kvotama koje ste dobijali od političkih stranaka vladajuće većine, koliko čijih sudija treba da bude izabrano? Da li ste vi zadovoljni što ste dobili prekore iz Evrope, kojoj težimo, zbog toga kako ste izvršili tu seču?
Da li ste zadovoljni što Ustavni sud ne sme da rešava po zahtevu sudija zato što im ne date, jer ste ih vi birali, vaše su sudije, vaša većina, pet po predlogu predsednika Republika, pet izabrao predsednik Republike, pet Visoki savet, koji ste vi izabrali?
Da li ste zadovoljni izveštavanjem medija o tome šta se u Srbiji dešava? Da li i vi verujete, kada gledate „Dnevnik“, da je Srbija izašla iz krize? Da li verujete da se zapošljavamo iz dana u dan, da G 17 plus otvara fabriku za fabrikom?
Vama je sve važnije od osnovnih ciljeva u jednoj državi. Gde su ti zakoni bili? Što su ti zakoni čekali regionalizaciju Srbije, a oni nisu stigli na red? Da biste stvorili još jednu kvazistranku ovde u Srbiji.
Neka, neka vas napadaju sad i ovi što su sve to radili u svom životu. Zaslužili ste. Nije to ministarsko mesto važnije od toga. Mlada ste žena, niste se ni nagledali prava, postali ste ministar. Niste se nagledali ni sudova, ništa o tome niste znali. Uhvatili su vas u zamku, dali vam one tamo što su se obrukali, pa i svoju familiju pozapošljavali. Vi ćete da budete kolateralna šteta, kao i onaj veseli Vuk Jeremić, sve sam predvideo šta će da mu se desi. To nešto vidim i kod vas.
Ministra policije neće dati, vas će da daju. Šta ste vi? Slaba, nezaštićena žena. Ne vodite nijednu partiju, nijedan poslanik neće da stane u vašu zaštitu. Neće da padne Vlada zbog vas. A vi još, kao, istrajavate i nešto nam obećavate. Kada god vam kažu – šta se ovo dešava u Srbiji, vi kažete – zato smo izvršili reformu pravosuđa. Kada će da počnu rezultati te reforme? Da li je to ovaj štrajk sudova? Da li su to rezultati reforme u pravosuđu? Kakva će sad da bude efikasnost sudova?
Ojadili ste ljude tamo. Tretirate ih kao nižerazredno stanovništvo, zato što on mora da donese akt iz pisarnice. Pa mora, i od toga treba da živi porodica. Nije sudija, pa šta će da radi što nije sudija, da umre gladan, da mu kažete – na stotine hiljada takvih čeka posao? To rade ovi privatnici. To država ne sme da radi. Država mora da ima dušu prema svakome, a ne da onome ko je kod nje zaposlen preti, jer biće nekog drugog ko će da radi besplatno. Neće niko da radi besplatno. Ne može, velika je kriza, mnogo je ljudi gladno, mnogo je ljudi bez posla.
Mnogo je dece na ulici, mnogo je dece izloženo drogi, alkoholu, prostituciji maloletničkoj. Slobodno se slikaju, i to vam kruži svuda. Možda imate i vi na mobilnom telefonu, da pratite kao pojavu, da vidite šta se to dešava. Imate najgore oblike kriminala u školskim dvorištima; imate televizije koje se utrkuju koja će stravičniji film da objavi; imate dnevne listove čije su prve stranice ispunjene tim ko je ubio dete, ko je zaklao babu, ko je ovo, ko je ono. Tako se formira društvo, tako se formira svest. Roditelji i deca se ne sreću više, uopšte. Deca izlaze kada roditelji spavaju, vraćaju se kada su roditelji već izašli iz kuće. Ko ih vaspitava? Ulica.
Imate napade na crkve, na SANU, napade na sve što je srpsko. Pomeneš li da gajiš nešto srpsko, oni kažu – šta ćeš u Evropi sa tim srpskim? Šta ću u Evropi ako mi ne da srpsko? Nije valjda sve naše iskvareno?
Zamolio bih ovu malu grupicu da ućuti dok govorim. Nikome ne smetam kad govori i ovo je već organizovano u masi, da znate.
(Predsednik: Molim vas, obraćajte se parlamentu.)
Parlament su oni koji slušaju dok se govori.
Imate dovoljno instrumenata u rukama da uredite državu. To uređivanje države zavisi od toga koliko se sami u to umešate. Pošto ste umešani, za ovo su potrebne samo promene. Ovo treba da reše ljudi koji u tome nikada nisu učestvovali, čista obraza, na primer mi. U pravu ste, čudi me da ste odmah pogodili ko to treba da uradi.
Izvinite, oni koji su palili ovu salu i danas u njoj sede taj problem ne mogu da reše, taj problem neće da reše. Inače bi zaista bilo sramota, kao čovek bih se stideo ako bih morao da osudim onoga ko pali Skupštinu, a sam sam je palio. Onda nešto nije u redu u društvu.
Drago mi je da znate da mora da dođe do promena. Predugo je deset godina nerada, deset godina uništavanja, ponižavanja. Srbija je ponižena. Svako se od građana oseća pomalo poniženim zbog onoga što ste uradili do sada.
Zbog toga ne možemo da glasamo. Dali smo vam amandmane. Instrumente imate u rukama. Instrumenti su evropski. Zakon koji nam danas predlažete pomalo nas udaljava od ljudskih prava i sloboda. Kao što, recimo, i ova zabrana pušenja u zgradi Skupštine mnoge ljude ovde tera na to da pomisle kako su nižerazredni za vas. Da ste bar jednu prostoriju, kao u celoj Evropi, obezbedili, gde ti ljudi, pušači mogu svoje potrebe da zadovolje. Ovako ste im uskratili, čini mi se, najosnovnija ljudska prava. Nisam pušač, ali vidim kako se osećaju.
Uvek kad ugrozite nečije pravo time što želite svoje pravo da istaknete, znajte da ste dobili protivnika više. Mi imamo strpljenja da čekamo da tih protivnika bude dovoljno na izborima i da vas pobedimo, ali razmislite dobro ima li narod strpljenja da čeka da vi izgubite na izborima, koje ne date dok ne rasprodate Srbiju.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Gospođo predsednice, javljam se i reklamiram povredu Poslovnika. Mislim da ste bili u obavezi, prema članu 104, da izreknete opomenu prethodnom govorniku, jer osim što je izneo notorne neistine, on je izneo potpuno neosnovane optužbe koga god je stigao, dakle neću ni da idem redom.
Ono što je takođe važno i što je nedopustivo jeste to da je on ovde govorio jezikom mržnje. On je ovde opravdavao nasilnike. Samo naivan čovek može da misli da ako neko izjavi da je namerno doveo trudnicu, znajući šta će se desiti... Onda to znači da opravdava nasilnike, da opravdava one koji su krenuli fizičkom agresijom na bilo koga u ovoj zemlji. U tom smislu mislim da je to, prema našem poslovniku, nedopustivo, da ste u obavezi da mu izreknete opomenu.
Jedino sa čim mogu da se složim jeste da od 2000. godine nismo uradili jednu stvar – nismo lustrirali one koji su jezikom mržnje govorili deset godina pre toga, one koji su na mržnju pozivali sve druge, one koji su na nasilje pozivali sve druge. Jer, da smo lustrirali, prvo, danas ne bi bili u parlamentu, drugo, ne bi mogli iz ove institucije da opravdavaju nasilje.

Ocenila sam da je ono o čemu je govorio poslanik Nikolić bilo prosto iznošenje njegovih političkih stavova, koji, da budem sasvim iskrena, idu na veliku štetu političkom rejtingu partije kojoj pripada.
Ako ocenjujete da je bilo mesta da izreknem opomenu, molim sve da zaista vode računa o sadržaju kazivanja, da ne vređaju druge, da ne štite ono što se štititi ne može i ne sme. Spremna sam da vas sve zamolim da o tome vodimo računa, poštujući dostojanstvo Skupštine.
Ako niste zadovoljni, možemo se izjasniti u danu za glasanje.
Gospodin Tomislav Nikolić.

Pogrešno sam protumačen od strane gospođe Kolundžije, a vi morate potom da podržite ono što kaže gospođa Kolundžija.
Ni jednom jedinom rečju nisam opravdao nasilje. Nisam ga opravdao ni tog dana kad ga je bilo. Možete da pročitate izjave Srpske napredne stranke u kojima smo najpre osudili nasilje, a potom tražili uzroke i posledice. Kad govorim o uzrocima nasilja ja ne opravdavam nasilje.
Inače, da ste lustrirali sve protiv kojih ste politički bili 2000. godine, pa ko bi vam danas bio u Vladi? Gde bi vam bio ministar policije danas da ste lustrirali sve svoje političke suparnike?
Izvinjavam se i gospođi Đukić-Dejanović, pa ona ne bi bila predsednik Skupštine danas. Zaista se izvinjavam.
Gospođo Đukić, nemojte vi da brinete o rejtingu političke stranke koju vodim, znam da bi vama bilo veliko zadovoljstvo da on bude nizak, ali na vašu nesreću… (Isključen mikrofon.)

Vi ste inače kontroverzni.
Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Činjenica je da svako ko pogrešno razume prethodnog govornika ima opravdanje u tome što i on vrlo često ne razume ono što govori i ono što stvarno misli i ono što bi hteo da bude u odnosu na ono što jeste. U tom smislu prihvatam da sam možda pogrešno razumela to što on pogrešno pokušava da objasni sebe izmenjenog i drugačijeg.
Ono što želim da kažem jeste: da smo lustrirali one koji su pozivali na mržnju, koji su pretili zarđalim kašikama, koji su pretili pištoljima studentima, taksistima, svakom ko je drugačije mislio, onima koji su tvrdili – pa šta ako je ubijen Ćuruvija, onima koji su tvrdili – nije mi žao što je stradao neko zato što je vršio svoj posao, mislim da posebno jedna grupacija sada ne bi bila u ovom parlamentu.
(Tomislav Nikolić: Replika.)

Nemate pravo na repliku, ovo je bilo razjašnjenje jedno drugome, i to je to.
Gospodin Petar Jojić ima reč.