Poštovana predsedavajuća, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka Malović, očigledno je da nužda menja zakon. Pritisnula vas je velika nužda, a izmene ZKP-a su sve češće.
U razlozima za hitnost donošenja ove izmene kao osnova za pooštravanje pritvora se navodi da je to, kako ste rekli, neophodno da bi se izbegle štetne posledice po bezbednost zemlje, rad državnih organa i ostvarivanje prava građana, a koje bi mogle nastati ukoliko se ovaj zakon ne donese po hitnom postupku. Molim vas da mi obrazložite šta to znači – štetne posledice po bezbednost zemlje.
Na poslednjoj sednici Odbora za bezbednost poslanici vladajuće koalicije, odnosno Demokratske stranke, izjavili su da je ugrožen ustavni poredak države Srbije nakon događanja 10. oktobra, a na istoj toj sednici direktor BIA Saša Vukadinović je izjavio da nema govora o ugroženosti ustavnog poretka Republike Srbije. Molio bih sve vas da se dogovorite da li je ustavni poredak Republike Srbije ugrožen ili nije, javnost Srbije ima pravo to da zna.
Ovo što danas radite jeste da rešavate problem, ako ga uopšte rešavate, mislite da ga rešavate, preko kolena. Tražimo, već više govornika je napomenulo i pitalo vas – iz koje ste evropske države preuzeli ova rešenja? Ima li ovo neka država članica EU? Nema. Usta su vam puna Evrope, donosite ovakve izmene zakona, a beda je svuda oko nas.
Šta će vam pooštravanje pritvorskih osnova? Zar vašeg bivšeg predsednika Pokrajinskog odbora DS Gorana Kneževića niste po dosadašnjem, a vašem, tumačenju ZKP-a držali toliko dugu u pritvoru da se to faktički pretvorilo u kaznu? Pritvoren je, podsetićemo se, otvoreno da govorimo, po narudžbini predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića na sednici Glavnog odbora, a nekada mu je bio omiljeni gradonačelnik. Tek nedavno je narodni poslanik i predsednik političkog Saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović u televizijskoj emisiji rekao da je Kneževiću „tovareno“, citiram: tovareno.
Pazite, šta vi radite, gospodo? One anarholevičare ili anarhiste, kako se već zovu, držali ste u pritvoru dugo jer su naneli štetu ambasadi Grčke, sve dok nije postojala drugačija politička volja, a izrazili su je i Vuk Jeremić i Boris Tadić. Prvo ste to krstili kao prekršaj, a zatim ako međunarodni terorizam. Niste se ni tu dogovorili šta ćete da radite. Na kraju su ljudi sa malim zakašnjenjem oslobođeni i nikom ništa. Ali, ostala je velika bruka i na pravosuđu, gospođo Malović.
Dalje, kad govorimo o navijačima, pogotovo o primeni Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, gospođo Malović, ima sijaset primera. Koliko je baklji zapaljeno od kada ste vi na vlasti, recimo? Pirotehnička sredstva ne treba da se upotrebljavaju na stadionima, decidirano piše u zakonu. Ko je kažnjen zbog toga? Niko.
Zakon čak predviđa kazne za aktere utakmice koji svojim ponašanjem mogu da proizvode nasilje na tribinama. Svi se mi sećamo kako su se košarkaši „Partizana“ i „Hemofarma“ tukli do krvi. Da li je neko od njih procesuiran primenom Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama? Niko. To ljudi gledaju, njihove sportske zvezde su to pravile. Kada mladi i deca gledaju, šta to može da podstakne u njima? Gde je tu preventiva? Zalažete se za slobodu govora (naravno, svako demokratsko društvo se za to zalaže), izražavanja, kretanja i, kako ste rekli, da i oni koji drugačije misle i postupaju moraju da budu zaštićeni i da im se omogući to njihovo pravo.
Gospodine Ristiću, gospodine Konstantinoviću i ministri iz Vlade Srbije, evo vam prilike: kada stupi ovaj zakon na snagu, izvolite, idite na večiti derbi i lično nam demonstrirajte, ako navijate za „Crvenu zvezdu“ stavite crveno-belo znamenje na sebe i dođite među navijače „Partizana“. Vi ćete nam garantovati da apsolutna sloboda u Srbiji postoji. To ne postoji ni u Engleskoj, ni u Italiji, ni u Nemačkoj. U Nemačkoj, štaviše, po novom, morate da znate nemački da biste živeli u toj državi. Multikulturalizma tu nema, ima ga u sve manjoj meri, a vi se zalažete…
O čemu se radi? Preventiva. Na svim stadionima u Evropi se zna da se navijači dele na različite sektore. Isto to je trebalo uraditi desetog. Po nama, nije trebalo dozvoliti da se održi gej parada. Da ste hteli da sprečite incidente… (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Reč ima narodna poslanica Maja Laušević, a posle nje narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmeni Zakonika o krivičnom postupku. U razlozima za donošenje zakona predlagač zakona decidno navodi da su se u praksi sudova prilikom određivanja mera kojima se obezbeđuje prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku ukazali problemi vezani za određivanje mere pritvora, kada prisustvo okrivljenog nije moguće odrediti primenom ostalih mera.
Naime, važeće zakonsko rešenje iz člana 149. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku predviđa da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog naročito teških okolnosti krivičnog dela.
Imajući u vidu da je za veći broj krivičnih dela kod kojih postoje posebno teške okolnosti ili naročito teške okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno propisana kazna niža od deset godina zatvora, a prisustvo okrivljenog nije moguće u krivičnom postupku obezbediti na drugi način, neophodno je izmeniti navedenu postojeću odredbu Zakonika o krivičnom postupku i predvideti mogućnost određivanja pritvora i za druga krivična dela za koja određivanje pritvora po važećoj odredbi Zakonika nije moguće.
U objašnjenju pojedinih rešenja predlagač zakona navodi da se odredbom člana 1. vrši izmena člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku, odnosno uvodi se takozvani zakonski osnov za određivanje mere pritvora, na taj način što se predviđa da se pritvor može odrediti i za krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora preko pet godina, pod uslovom da je to opravdano zbog naročito teških okolnosti izvršenja krivičnog dela.
Član 2. Predloga zakona odnosi se na dužinu pritvora u skraćenom postupku i predviđa izmenu člana 436. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku tako što se produžava maksimalno trajanje pritvora od dosadašnjih osam na trideset dana u krivičnom postupku. Na ovaj način se odredba člana 436. stav 2. usaglašava sa predloženim izmenama iz člana 1. zakona, budući da je poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku iz septembra 2009. godine skraćeni postupak proširen i na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina.
Poslanici Demokratske stranke u danu za glasanje podržaće ovaj predlog. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je dva minuta i četrdeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, posle njega narodna poslanica Jadranka Jovišić.
Da obavestim narodne poslanike da će, primenom odredaba Poslovnika koje određuju redosled narodnih poslanika koji su prijavljeni za reč i primenom člana 27, narodni poslanici iz poslaničkih grupa koji nisu izrekom stavili da li su za ili protiv biti prozivani, tako da je prozvan poslanik iz jedne poslaničke grupe, pa iz druge poslaničke grupe, nezavisno od toga da li će biti za ili protiv.
Izvinjavam se poslaniku Nebojši Ranđeloviću pošto nisam to obaveštenje dala na vreme, ali se zahvaljujem što je stigao na svoj red. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pred sobom imamo ko zna koju po redu izmenu i dopunu Zakonika o krivičnom postupku. Da li je u pristupu izmenama i dopunama ovog zakonika nešto sporno? Rekao bih da nije. Nije, zbog toga što u društvu imamo takve pojave na koje država mora reagovati. Te pojave su uzele maha. Čitavo društvo je ugroženo i shodno tome nešto se mora preduzeti.
Šta je sporno? Sporno je to što država ponovo reaguje na ovakav način i što je ovakav pristup jedan nedovršen postupak države. Mi u Liberalno-demokratskoj partiji cenimo zalaganje Ministarstva pravde i ovakvu reakciju, ali moramo da kritikujemo nepotpunost i nedoslednost. Država svakako mora da reaguje na ovakve pojave, ali država mora da vodi računa i da se ne zaglibi u sopstvenom pesku nedoslednosti svih promena Zakonika o krivičnom postupku o kojima sam malopre govorio.
Naravno da treba dati mogućnost da se na pojave o kojima čitav dan danas govorimo u parlamentu da adekvatan odgovor. Razumemo zbog čega se daje mogućnost produženja pritvora sa osam na trideset dana i zbog čega se reč „deset“ zamenjuje rečju „pet“ (odnosi se na godine zaprećene kazne), ali smo morali smo da reagujemo amandmanima jer su prošla vremena 19. veka, kada je važilo pravilo „Zlo činiti od zla se braneći, tu zločinstva nema nikakvoga“. Naši amandmani su upravo usmereni ka tome da se, bez obzira na to što je nužna odlučna reakcija države, moraju zaštititi ljudska prava i sprečiti sve eventualne zloupotrebe. Zato me interesuje da li će naši amandmani biti prihvaćeni. Voleo bih da od predstavnika Ministarstva dobijemo odgovor.
Takođe bih apelovao na sve organe koji će se ponašati po odredbama koje će doneti izmene i dopune ovog zakonika da vode računa o izvesnosti izvršenja zaprećene kazne. Nije dovoljno samo propisati nešto i utvrditi da to treba da se primenjuje, već je neophodno to i primenjivati. Do sada smo mnogo puta imali problem, mnogi izgrednici su se ponašali tako kako su se ponašali, jer nije postojala izvesnost izricanja i izvršenja zaprećene kazne. Ako budući izvršioci budu računali sa tom činjenicom, onda će njihovo ponašanje biti sasvim drugačije. Do sada nismo imali taj slučaj. Na državi je da obezbedi da zaprećene kazne budu izrečene a potom da budu izvršene. Na tome insistiramo.
Naravno, dodao bih još par rečenica. Sve ovo o čemu smo sada govorili, a tiče se Zakona o krivičnom postupku, po meni je vrh ledenog brega, jer ono što je srpsko društvo u celini, tu sliku smo danas imali u parlamentu. Slušali smo sramotne govore, uvrede i susreli se sa činjenicom da tražimo izvesnost izricanja i izvršenja zaprećene kazne, ali nemamo izvesnost politike koja će to omogućiti. Zbog toga nam se dešavalo da neko seiri nad time da postoji podeljena Srbija, računajući i gradeći na tome svoju politiku. Imali smo demagoške tirade gde se huligani nazivaju decom, gde su nam moralne pridike držali ljudi koji su oličenje političke nedoslednosti, rekao bih i političkog nemara.
Zato bih zamolio sve koleginice i kolege da pažljivo slušaju ono što su izrekli poslanici Liberalno-demokratske partije, možda i da pročitaju naše tekstove u novinama. Pogledajte današnju „Politiku“, stranicu 14, i imaćete priliku da vidite da postoji i drugačija Srbija, da se može pisati i govoriti na tolerantan način i da jezik primitivizma nije primeren ovom domu. Ovo nije moralna pridika. Ovo je vapaj jednog manjinskog dela društva u krizi i ovo je apel svima nama da ne dozvolimo da naše društvo ode u sunovrat. Zahvaljujem na pažnji.

Iskorišćeno je šest minuta i dvadeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Jadranka Jovišić, posle nje narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Moram za početak da izrazim žaljenje zbog toga što smo primorani da ove izmene donosimo u ovakvim okolnostima. Međutim, događaji koji su se desili od 10. oktobra pa nadalje nas prosto obavezuju da ovaj zakon menjamo.
Mnogi su se osetili neprijatno kada je državni sekretar gospodin Homen rekao da odgovor države treba da bude jeziv. Po meni, ono što je bilo zaista jezivo jeste ono što se desilo 10. oktobra u Beogradu; ono što je bilo još jezivije je ono što se desilo u Đenovi i mislim da će svako dete koje je gledalo te huligane na utakmici protiv Italije neko vreme sigurno biti traumirano onim što je videlo. U odnosu na to, odgovor države treba da bude jasan.
Izmene Zakonika koje ćemo usvojiti samo su jedan od koraka na putu u našem obračunu sa huliganima, nikako sa mladim ljudima. Međutim, slova na papiru nisu dovoljna. Ona moraju živeti u praksi. Važno je da se svi zakoni koji se donose do kraja primene. Plašim se da su nas događaji koji su za nama uverili da se zakoni ipak ne primenjuju do kraja i moram da u tom smislu navedem jedan primer.
Kada je u pitanju zakon koji zabranjuje nasilje na sportskim priredbama, kao poslanica i članica Odbora za sport i omladinu, zajedno sa svojim kolegama mnogo sam govorila o tom zakonu, o tome koliko je taj zakon značajan, koliko je važno za sve nas da se on primenjuje. Međutim, kada sam u maju kao navijač (imam svoj omiljeni klub) bila na derbiju videla sam da se zakon ipak ne primenjuje u potpunosti. Na tribini preko puta mene gorele su baklje, gorela su pirotehnička sredstva, sredstva čije je unošenje na stadion zabranjeno.
S tim u vezi, kao poslanica Demokratske stranke, stranke koja se zalaže za punu primenu zakona, stranke koja želi da se obračuna sa svim vrstama kriminala, pa i ovom, apelujem na Ministarstvo da utvrdi gde se taj lanac primene zakona prekida, ko ulaže najmanje napora ili ko sprečava da se ovakvi zakoni koji štite građane od huligana primenjuju do kraja.
Verujem da će promene koje ćemo usvojiti doneti samo dobro. Članovima Ministarstva zaista želim da ne popuste, da ostanu čvrsti i da se obračun sa ovakvom vrstom kriminala sprovede do kraja. Poslanici Demokratske stranke će im svakako u tome pomoći.
Takođe, bilo je ovde danas reči o tome kako mladi ljudi gledaju na ove probleme. Verujte mi, kao predstavniku mladih ljudi u ovom parlamentu, da su mladi ljudi veoma svesni i da imaju jasan stav prema problemu nasilja u ovom društvu. Danas smo, kao članovi Koalicije mladih protiv nasilja, zajedno sa javnim ličnostima imali jednu konferenciju koja se simbolično održavala u beogradskom trolejbusu koji su vandalizovali huligani. Oni su poslali poruku – ne nasilju. Mladi ljudi u ovoj državi će se protiv nasilja boriti. Mladi ljudi su konkretno na ovoj konferenciji danas zahtevali da institucije adekvatno reaguju, da primenjuju zakone do kraja, da se napravi jedan akcioni plan koji bi pokazao da smo iz tragičnih događaja koji su za nama, iz ubistva francuskog navijača, iz rušenja Beograda, zaista izvukli važne lekcije.
Nadam se da su neke od mojih kolega koje su danas ovde diskutovale iz ovih nemilih događaja za nama izvukle pouke i da će u danu za glasanje biti više od 126 glasova za, i to ne samo zbog toga što je to politički korektno, nego zato što je to pre svega ljudski. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i pedeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, posle nje narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovane kolege, poštovani roditelji, o ovoj temi ću govoriti isključivo kao majka troje odrasle dece, koja nemaju naviku da odlaze na stadione, da odlaze na koncerte, već da u svojoj kući slušaju muziku ili gledaju sportske priredbe, zato što su imala tu sreću i nesreću istovremeno da do 1999. godine žive na Kosovu i Metohiji, odnosno u Prištini, gde je od malih nogu trebalo sačekivati decu kada se vraćaju iz škole jer im se moglo dogoditi svašta, u ono vreme kada je nacionalizam na Kosovu bujao.
Moja deca su godišta 1980, 1982. i 1983. Međutim, na žalost svih nas, više ne sačekuju decu iz škole samo dede i babe na Kosovu i Metohiji ili roditelji kojima je to postala obaveza, već je to način života u mnogim, ako ne gotovo svim gradovima Srbije, i u Novom Sadu, u kome danas živim. Nisu to samo sportski događaji i mesta gde se održavaju sportska takmičenja; nasilje, na svim mogućim i nemogućim mestima, postalo je naša stvarnost. Govorim u ime svih onih roditelja koji ispred škole čekaju decu da ne bi završavali, kao što su sve češći slučajevi onih koji završavaju na urgentnom ako se usude da ne budu deo trenda i deo onoga što se danas zove modernost.
Molim vas sve, mlade i starije, moje vršnjake i one koji će tek rađati i dobijati decu, imajte na umu da ne treba da imamo dvostruke aršine kad decu vaspitavamo i kada čuvamo svoju vlast ili svoju poziciju. Je l' promovišete na televiziji, s pravom, emisije u kojima se kaže – u deci treba graditi samopouzdanje, nenasilje nad decom, upućivati ih u to šta je dobro, šta je humano, šta je hrišćanski, ne pretiti i ne vaspitavati decu prisilom? Zašto u onom što se zove društveni život i društvene organizacije pokušavate da kao isključiv način vaspitavanja mladih generacija primenjujete prisilu? To je pitanje za sve nas, to nije pitanje za ovaj dom gde se predlažu ovakvi zakoni.
Zašto previđate činjenicu da smo stvorili društvo iz kojeg je proterana svaka normalnost? Mene nećete naterati da se opredelim ili za gej paradu ili za nasilje, zato što ja vas hoću da nateram da kažete da postoji normalnost u kojoj jeste pravo svakog pojedinca da bude različit, ali ne da to promoviše. Nemojte me uveravati da je promocija polnosti i seksualnih sklonosti isto što i hrišćansko venčanje, jer je hrišćansko venčanje Bogom dato, da se promoviše kao osnovni smisao postojanja ljudske vrste, da se stvori biće nalik sebi. I oni koji imaju drugačiji odnos prema svom opstanku, svom prezimenu, svojim precima, a imaju drugačiji odnos prema potomcima, na to imaju pravo, ali i oni žele da usvajaju nečiju decu.
Nemojte da promocijom nečega stvaramo na drugoj strani nasilje kod onih koji se zalažu za tradicionalne vrednosti, ne samo srpske, nego uopšte tradicionalne vrednosti. Nemojte da nas terate da se izjašnjavamo između ovoga, da li su to deca i da li su to huligani, jer svaki zločin je individualan. Svaka kazna mora da pogodi upravo onog ko neki zločin učini, u bilo kojoj oblasti života. I, nemojte ni da napadate sve, ni da branite sve, jer osnovni smisao filozofije je da je svaka rečenica koja počinje sa „svi“ i „niko“ pre svega laž. Nisu svi dobri i ne može niko da ne bude kriv.
Draga moja gospodo, prozor se nije slomio sam. Prozor se nikada ne slomi sam, uvek neko slomi prozor. Mi smo kao društvo doprineli da se prozor ili ogledalo u kojem je bila slika Srbije stvori o nama, ne slučajno. Koliko sam vas puta u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke upozoravala da je u ukupnom broju nezaposlenih 60% (ne samo u svetu, nego i kod nas) mladih, onih od 18 do 25 godina? Kad nisu zaposleni studiranjem, koje je skupo, kad nemaju posao ili kad završe školu, oni su u redovima, na čekanju, ili dobijaju neki privremeni angažman, po principu sociološki nazvanom „generacija upotrebi pa baci“, gde vam fakultetski obrazovani ljudi rade za 18.000, po nekom privrednom angažmanu, gde je jedini trend smanjiti broj zaposlenih. Vi očekujete da takva generacija ima svest o nečemu što znači daleku budućnost, ili ste im usadili svest – uspeh po svaku cenu i odmah.
Da li im vlast, koja gleda samo do sledećih izbora, usađuje ispravno opredeljenje kako se treba ponašati? Ja tvrdim – ne. Ali, ne pravdam ni jedan jedini akt nasilja, za mene je i verbalno nasilje, kojem smo ovde često izloženi, akt nasilja.
Kako može ova skupština da pred nekim promoviše zakonitost, ako vam je Ustavni sud preplavljen zahtevima za ocenu ustavnosti zakona koje ovde donosite voljom većine? Pa, i to je vrsta nasilja. Samo je pitanje kad se jedna vrsta nasilja pretvara u drugu. Od monopola do korupcije je jedan korak. Od verbalnog nasilja do fizičkog nasilja je jedan korak. Od reči koje pozivaju na svađu do obračuna nasiljem je jedan korak.
Ko određuje tu granicu­? Nervozna vlast, koja ne ume da rešava probleme i čiji se uspeh jedino meri zaposlenošću. Možete da pričate šta god hoćete, jedini uspeh vlasti jeste da imate zaposlene ljude koji rade, da imate roditelje koji rade, koji imaju dostojanstvo i koji svojoj deci mogu da pruže nešto drugo sem izražavanja nasilja u nečemu što se zove grupa.
Molim vas, ovo nije nikakva sociološka studija, ovo je društveni život – iz ekonomije i onoga kada nemate proističu nasilja razne vrste.
Naš posao da u društvu doprinosimo nekim dobrim i konkretnim potezima vrlo je odgovoran i ne može se svesti na produženje pritvora, ne može se svesti na to da vi karakterišite nasilje koje je „poprimilo međunarodni karakter“. Šta je to, po principu mesno nadležnog suda, desilo se u inostranstvu, pa poprimilo međunarodni karakter? Ili, finansirano od međunarodnih organizacija.
Molim vas, ako nam ministar pravde ne upotrebljava pažljivo i odmereno reči, a ko će? Ako nam pomoćnik ministra pravde, zamenik kaže – odgovor će biti jeziv, šta rađa pretnja, nego odgovor i pripremu na još veću pretnju? Pažljiva upotreba reči je pažljivo pripremana mera Vlade i države da te mlade ne zabavi nečim, ne da ih iz pobude nadom vodi od jednih izbora do drugih...
Svi su već shvatili providnost takvog načina vođenja vlasti, od jedne nade do druge, što je ovde usavršeno do nesagledivih razmera, ovde, u državi u kojoj vlast ne čine oni koji su dobili najveći broj glasova, gde dva i dva nisu četiri, gde brojevi imaju specifičnu numerološku vrednost, sinergetski efekat, gde pod firmom koalicionog kapaciteta može da se desi vlada kakvu imamo.
Da, da, draga moja gospodo, ali to nije problem ni za sociološku raspravu, ali jeste problem nečega gde danas treba da menjamo Krivični zakon, ne u delu na koji smo vas upozoravali kada smo o sudskim veštacima pričali, da ne smete da dozvolite da se krivično delo učinjeno iz neuračunjivosti, neizlečive, ne može tako veštačiti da vi imate teška krivična dela u povratu onih koje ste nazvali, ili, prevedeno, oslobodili krivice time što ste im omogućili da se proglase neuračunljivim. Znamo kako se i koliko plaćaju takve vrste karakterizacije nečije neuračunljivosti, odnosno oslobađanje krivice, i da vam se ti isti ljudi pojave slobodni i ponovo učine neko krivično delo.
Tu nemate teških reči, tu nemate ovakvih kvalifikacija, tu nemate ovakvu akciju poslaničke grupe koja tvori stub vladajuće većine. Ne shvatate ozbiljnost takvih dela, pored svih morbidnih naslova u tabloidnim i ozbiljnim novinama o najvećem nasilju nad decom, nad ženama i najgnusnijim zločinima. Ne možete reći – bilo ih je uvek, samo se o njima nije pisalo. Tvrdim, kada se budu pojavili realni i istiniti podaci o povećanom broju krivičnih radnji i zločina i kada bude statistika pokazivala brojke u koje se možemo pouzdati, biće mnogo veći od onih koje želite da nam prikažete.
Ali, ja ne želim da umanjim značaj nijednog problema koji se zove kriminalitet ili kriminal, u bilo kojoj oblasti života. Naprotiv. Molim vladajuću većinu da ne reaguje na posledice, nego da reaguje na uzroke. Da, uvek je lakše uticati na posledice, zato što se ne bavite razlozima koji su doveli do uzroka, ali vas upozoravam – onaj ko za vas laže, slagaće i vas. Navijači, oni koji su jednom bili u vašoj službi, u službi vlasti, jednog trenutka krenu da sprovode i svoje ciljeve. Neke političare su nazivali – navijena igračka koja je počela sama da hoda. Neću da navodim imena. Imate mnogo takvih primera.
Morate da shvatite da se oni koje učite da nešto rade za vas jednog dana okreću protiv vas, jer je stara izreka – ko se mača lati, od mača će poginuti. Kada se pravednim metodama borite za vlast, kada se borite istinom a ne lažima, kada ne lažete prećutkujući koliko teško živimo svi, svima će nam biti mnogo bolje.
Ali, ja hoću da skrenem pažnju građanima i mojim kolegama i na temu koju ovde vrlo lako preskačemo. O nasilju i neadekvatnom načinu borbe protiv nasilja govore mnogi, ali zašto po treći put odlažemo rok za pasoše, odnosno izdavanje putnih isprava, rok do kojeg moraju biti zamenjeni?
Nije nevezan, iako nije bio mnogo u vezi sa zajedničkom raspravom, s prvom temom, sem odlaganja, ali moram da kažem da i ovaj zakon govori o lošoj proceni vlasti kapaciteta koje ima i namerama da neki posao završi. Prvobitni rok za zamenu pasoša je bio šest meseci u 2008. godini. Ova je vlada sama sebi dala zadatak da za šest meseci zameni pasoše. Po treći put to radimo i sada je rok već tri godine. Čime se pravdate? Velikim zahtevima i nedostatkom kapaciteta u našim ambasadama koje treba da izdaju pasoše državljanima u inostranstvu.
Draga moja gospodo, zašto pasoši nisu izdati a spremate već da taj isti organ, koji ne stiže da vam uradi pasoše, govorim o Kovnici novca, odnosno Zavodu za izradu novčanica... Već je u pripremi i najavi da će da radi i nove tablice za vozila, a usput radi, ponavljam svoju priču, i recepte za lekove, lične karte, zdravstvene legitimacije.
Koliko to kvalitetno radi ja ću da vam kažem kroz primer jednog roditelja iz Novog Sada koji je hteo svom detetu da obezbedi besplatnu užinu, jer kaže da mu to država omogućava. Kad je pokušao da ostavi podatke o tome i priloži dokumentaciju nije mogao da priloži kopiju nove lične karte zato što se ta nova lična karta, poput ovih naših kartica ovde, ne može kopirati jer ne sadrži podatke o adresi, koji su neophodan elemenat da bi taj roditelj ostvario pravo za svoju decu.
Kaže se da treba kupiti čitače, ali jedino što vlast može jeste da apeluje na one koji traže takve isprave od roditelja ili fotokopije da nabave te čitače, kaže, jeftini su, i da negde dobiju besplatan program, softversku aplikaciju za stavljanje u pogon jednog takvog čitača. Ako se u ovoj državi ni zakoni ne poštuju, možete da mislite kako će se apeli poštovati.
Tog su roditelja uputili da ode u banku i da tamo na čitaču kod bankarskog službenika dobije validnu fotokopiju i ostvari svoje pravo. Znate kako je bio dočekan? Slično kao oni koji su uzeli kredit pa je sitnim slovima bila upisana promena kamate ili uslovi vraćanja kredita, ili kao oni koji su uzeli lizing pa danas moraju da vraćaju automobile jer nisu u situaciji da zbog zaposlenosti odnosno plate koju nemaju isplaćuju lizing. Znači, nisu bili dobrodošli za jednu uslugu, koja bi bila podrazumevajuća u državi gde zamena lične karte kao obaveznog dokumenta košta svakog građanina. Kada treba da ostvari neko pravo po osnovu te lične karte on ne može da ga ostvari, jer država nije sagledala, od namere da nešto građanima naplati do realizacije tog prava građanina.
Ista je stvar i sa pasošima, gde je Narodna banka dobila posao koji je po prirodi stvari posao Ministarstva unutrašnjih poslova.
Poštovani građani, ukoliko ste u situaciji ping-pong loptice koja se nalazi između dva šaltera, dva organa, nadležna ili nenadležna da rešavaju vaše pitanje, a vi sa nerešenim pitanjem, sa poslom, sa ličnom ispravom, sa pasošem, koji ako izvadite pitanje je gde možete da putujete, s obzirom na to da je ovde jedino izvestan strah da ćete ostati bez posla, strah da će vam dete, ako ode na utakmicu, ni krivo ni dužno možda, uz grupu pravih huligana koji su tamo otišli da prave nered, biti zatvoreno, uz strah da zakon koji se donosi može da vas liši nekih prava, ili ako vam neko pravo obeća, da vi u stvari nećete moći da ga ostvarite... Kada imamo takvu vladu i takvu vlast, ne čudite se posledicama koje trpimo svi zajedno, a to je ružna slika koju šaljemo svetu, ali to je slika za koju smo i platno i boje i vešte majstore upravo ovde gradili; ne mi, nego vi, i za to treba da snosite posledice. Ja se nadam – na skorim izborima. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ću prvo da dam gospodinu Srđanu Milivojeviću, pa gospodinu Zoranu Krasiću, pa gospođici Maji Videnović, pa gospođi Juditi Popović.
Izvolite, gospodine Milivojeviću.