Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo pred sobom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, ali moram da kažem prethodno svima onima koji učestvuju u javnosti, a to se odnosi i na predstavnike Vlade i na kolege iz vladajuće koalicije, da se građani Srbije ne mogu nazivati huliganima, ne mogu da se nazivaju barabama, ne mogu da se nazivaju klerofašistima, ne mogu da se nazivaju bitangama, ne mogu da se nazivaju kriminalcima, jer oni su kriminalci onda kada im se dokaže da su počinili krivično delo. Sve ove kategorije koje se čuju u javnosti nisu ustavna kategorija i nisu zakonska kategorija.
Prethodne, a i sadašnja izmena Zakonika o krivičnom postupku radi se po porudžbini prepoznatljivog mušterije, isto kao kada se naruči odelo za mušteriju koja može pošteno da plati. Predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku pre svega su inspirisane teškoćama aktuelne vlasti, a posebno Vlade Republike Srbije, u hapšenju demonstranata nezadovoljnih stanjem u Republici Srbiji i naraslim socijalnim problemima.
Gospođo ministre, nađite mi jedan primer u kontinentalnom pravu, nađite mi jedan primer u anglosaksonskom pravu koji tako zadire u osnovna ljudska prava i slobode, kao što se brojnim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku unazad nekoliko godina, a i ovim, pokušava da nametne građanima Republici Srbiji da budu poslušni, jer aktuelna vlast u Republici Srbiji uvodi diktaturu na viši stepen. Kažite mi, u kojoj pravnoj državi se za pojedinačne slučajeve ili nekoliko slučajeva vrše izmene ili dopune zakonika o krivičnom postupku koje zadiru u osnovna ljudska prava i njihove slobode? Takav slučaj nemate. Opšti karakter mora da postoji, kada su u pitanju izmene i dopune zakona, a posebno Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije predlog zakona o vinu i rakiji, nije predlog zakona o lovu i ribolovu, ovo je Predlog zakona koji se nadovezuje na odredbe koje već važe u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku. Ovim se samo uvodi veća represija i ograničavaju prava građana, a otvaraju se brojne mogućnosti za zloupotrebe i hapšenja neistomišljenika aktuelne vlasti.
Ovo je besmisleno, ovo nema svrhu. Pozivate se na složenu situaciju. Ko je ovu situaciju stvorio? Vi. Imate li zakone o prekršajima, Krivični zakonik? Zašto ga ne primenite?
Hoćete sada da pohapsite celu Srbiju koja vam ne odgovara. Hoćete li Srbiju da pretvorite u despotiju? Sultan je nekada u Srbiji imao koncentrisanu vlast: i zakonodavnu, i izvršnu i sudsku. Danas imamo isto, samo objedinjenu u rukama Borisa Tadića, jer je on sve tri grane vlasti koncentrisao i uzeo u svoje ruke. Ima li tu demokratije? Nema demokratije.
Nezadovoljna rezultatima parade srama, jer nije realizovana kako je vlast želela, Vlada se opredelila da po hitnom postupku predloži donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji, u najmanju ruku, treba da posluži kao zakon o zaštiti države koji je kralj Aleksandar doneo 1929. godine. Šestojanuarska diktatura je tada bila.
To ne treba dozvoliti. Stručna javnost to ne dozvoljava. Gospođo ministre, poslušajte advokaturu, sudije i tužioce. Ni oni nisu saglasni sa ovakvim merama, da se ide na represiju. Gospođo ministre, dobro znate da se demokratija u jednoj zemlji ceni i vrednuje samo po odredbama propisanim u Zakoniku o krivičnom postupku i u drugim procesnim zakonima, gde dolazi do zadiranja i ugrožavanja ljudskih prava i sloboda. To morate imati u vidu.
Vi ste danas ministar, predlažete određene projekte, ali morate da slušate i šta građani kažu, morate slušati i stručnu javnost. Morate znati šta znači lišenje slobode, morate znati šta je pritvor. Jer, vi niste bili u pritvoru. U Francuskoj sudija i tužilac ne mogu da budu sudija i tužilac dok ne provedu mesec dana u pritvoru, u zatvorima, da se uvere kakvi su uslovi u zatvoru da bi mogli da odmeravaju određenu vrstu kazne.
Gospođo ministre, imamo u poslednje vreme inflaciju određenih zakona koji predstavljaju besmislenost, nešto što nema nikakve vrednosti, nešto što ne daje nikakve rezultate. Gospođo ministre, vi ste predstavnik Vlade, vas ne mogu direktno da kritikujem za sve, ali imamo nesposobnu Vladu. Vlada, u kojoj u stvari vlada Boris Tadić, ne pita se Cvetković, uvodi određene mere koje ugrožavaju prava i lične slobode naših građana. Srbija je odlučila da postojeće zakonodavstvo uruši i, kao što sam rekao, pretvori norme u norme despotije.
Poslednji događaji koji su se odigrali na ovoj paradi srama su sramota. Kuda gurate srpsku porodicu? Hoćete li da dozvolite da nam u Holandiju ode momak iz Srbije i dovede „snaju“ ocu i majci sa bradom i brkovima? Ustav predviđa, a vi omogućavate brakove ko zna sa kim sve, zaključenje braka između žene i muškarca. Čemu ovo ide? Kuda ovo vodi? Ovo je gore od bilo kog rata koji je Srbija trpela 1912, 1914. i 1945. godine. Ovo što radite Srbiji i srpskom narodu je gore! Neću da se moja deca i unuci stide i da kažu – mi živimo u pederskoj državi. Kuda nas vodite, u pedersku državu? Napolje barabe koje dođu ovde da promovišu...
(Predsednik: Molim vas, gospodine Jojiću, moram da vas zamolim da primerite ton i da govorite o dnevnom redu.)
Gospođo predsedniče, gospođo ministre, da li ćemo imati priliku, kada se okupe građani i štrajkači iz pravosuđa, policije, radnici iz velikih sistema, nezadovoljni, da na tim skupovima šef evropske delegacije pri EU i ambasador SAD podrže sirotinju i socijalno ugrožene građane i sa njima dele sudbinu i kažu – u pravu su građani Republike Srbije, opljačkani su, oduzete su im fabrike, oduzeta su im preduzeća, ostali su bez posla, nemaju kuda?
Bela šengen viza. Gde vam je bela šengen viza sada? Zašto sada građani traže politički azil? Sada traže zbog ovakve situacije u kojoj se nalazimo. Ko je za to kriv? Boris Tadić i Vlada. Da sam ja na njegovom mestu, morao bih da odgovaram, a da sam ministar pravde, možda bih dao i ostavku. Ne bih sve mogao da poslušam.
Gospođo ministre, kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, moram da vam kažem da je Srpska radikalna stranka bila u vlasti 1999. i 2000. godine i da smo mi iz SRS-a sa stručnjacima iz pravosuđa, tužilaštva, sa pravnih fakulteta izradili najsavremeniji Zakonik o krivičnom postupku, sa kojim se vi i prethodnici mučite kako da ga izmenite i dopunite. Ne možete, jer sam tražio od Instituta za uporedno pravo da se iz svih zemalja Evrope i anglosaksonskog prava pretoče određene demokratske tekovine i dostignuti najviši standardi u demokratiji, i za zaštitu osnovnih ljudskih prava.
Hajmo sada za osam dana, u skraćenom postupku, i za kokošku da zatvorimo čoveka i držimo ga u pritvoru 30 dana.
Gospođo ministre, problem je u tome što se mnogi u javnosti oglašavaju i prete, prete sudijama, prete tužiocima, prete građanima. Sada se građani pitaju – imamo li mi pravo da izađemo na ulicu? Imamo li pravo da kažemo da se protivimo merama Vlade? Imamo li prava da kažemo da nećemo u EU? Šta će nam EU? Ovo je Srbija.
Međutim, kao što vidite, mnogi su pod pritiskom sada. U bezizlaznu situaciju su došli i moraju da prihvate sve ono što im kažu ovi iz Evrope. Mi iz Srpske radikalne stranke kažemo – nećemo u Evropu, a kažemo i Borisu Tadiću – nećemo u Evropu. To ne može, jer je sve to na štetu građana Srbije.
Gospođo ministre, tu je i predstavnik policije, policija je danas gurnuta da rešava problem umesto Vlade. Svi su se povukli i policija snosi sada najveći teret, a ide gola i bosa, sa zaista bednim platama. Kada ćete vi u Vladi da kažete da moramo da imamo plaćenu policiju? Moramo da tražimo od njih da budu odgovorni, da izvršavaju svoje poslove i zadatke, da otkrivaju i sprečavaju krivična dela i da štite Ustavom utvrđeni poredak i prava i slobode naših građana. Policija nam je gola. Policajci nose iskrpljene pantalone i bluze. Nose iskrpljene cipele. Ne dobijaju uniformu ni po pet ili šest godina. Šta je to?
Šta je, gospođo Malović, sa pravosuđem? Možete li da nam kažete zašto se, recimo, u pravosuđu ne koristi ceo iznos koji se naplaćuje od sudskih taksi da se poboljša položaj? Vi ste u prilici, i mislim da u tom pravcu treba da poradite što više, da se osnuje budžet pravosuđa i iz tog budžeta da se finansira celokupno pravosuđe.
Dakle, možete me ubeđivati i do ujutru, ali mislim da donošenjem ovih izmena i dopuna nećete uspeti. Ovo je politički zakon, ovo je zakon koji treba da štiti pre svega Vladu, da bi ostala još koji dan na vlasti.
Dame i gospodo, gospođo ministarka, da li su građani Republike Srbije jednaki pred zakonom? Po mojoj oceni, nisu. Oni koji su palili ovu skupštinu 5. oktobra, koji su zapalili i opljačkali policijsku stanicu u Majke Jevrosime i ovi koji su danas izašli na demonstracije, to su demonstranti. Organizatore treba kazniti i samo reći – učinilac krivičnoga dela, a ne, čuli smo od političara iz vladajuće klase: klerofašisti, fašisti, bitange, kriminalci. Nemojte, to nije ustavna kategorija, niti zakonska, ne možemo tako naše građane nazivati. Jedino možemo da kažemo – učinilac krivičnog dela tog i tog, ili učinilac prekršaja tog i tog. Odgovara i neka ide u zatvor.
Ali, vi ne možete sada celokupnu omladinu koja je nezadovoljna, koja nema posla, izašla je na ulicu... Niko se ne pita zašto se te količine droge koriste u Srbiji, gde deca borave. Šta je omladini pružila ova vlast? Da traži ponovo odlazak u inostranstvo i politički azil. Hoćemo li to? Da verujemo, evo, vidite, imamo mi veselu vlast i veselu Vladu koja sprečava sve u Srbiji da se bolje živi. Govorili ste da se bolje živi, međutim, od toga nema ništa.
Dame i gospodo, da vas podsetim samo. Gospođo Dejanović, bio sam u prilici da saznam da je posle 5. oktobra došlo do šišanja dece političkih neistomišljenika u školama, a vi znate o kom slučaju se radi. To je ono što ne treba da se čini, bez obzira ko bio na vlasti.
Evo, jedan vaš prvoborac, Bogoljub Arsenijević, kaže – zapaliću Skupštinu, samo da palim, da gori. Napad na Skupštinu pripreman je između 4. i 5. oktobra. Šleper dugog naoružanja stigao je u „Beograđanku“ i podeljen.
(Predsednik: Samo bih vas zamolila da se držimo dnevnog reda. To je događaj... Analizirate jednu situaciju koja nije primerena tendencijama zakonodavca.)
Jesmo li jednaki pred zakonom? Dozvolite mi da analiziram jednu situaciju. Gospođo predsednice, u Ulici Majke Jevrosime oduzeto je, prema policijskim izveštajima, sedam stotina dugih cevi, a tu su puškomitraljezi, poluautomatske puške, hekleri i bombe. Kada su ušli u Skupštinu... Šta je rekao gospodin Protić? Rekao je – video sam oko sebe grabež, kradu stolice, slike. Kada su ušli u restoran počeli su da kradu viski, rakiju, pivo, ulje, sve što je stiglo pod njihove ruke.
Samo hoću da vam skrenem pažnju da svi moramo biti jednaki pred zakonom: ako nismo govorili 5. oktobra onima da su huligani, oni su bili demonstranti, i ovi danas moraju taj tretman da imaju. Oni su danas, gospođo predsedniče, demonstranti. Ali, oni opravdano demonstriraju.
Što se tiče učinilaca krivičnih dela i prekršaja, zašto, gospođo Malović, nisu sudije vodile postupak i izrekle odgovarajuću kaznu? Kada je u pritvor u pitanju, on je u svetu, u uporednom pravu izuzetak. Ali, vi sada hoćete od tog izuzetka da napravite pravilo i smanjujete; ne određuje se pritvor samo, po važećem Zakoniku o krivičnom postupku, preko deset godina, nego preko pet. Sada, ko u taj koš uleti, taj ide u zatvor.
Nikada vi nećete postići nijedan poen, niti efekat među građanima ovakvim represivnim merama. To apsolutno ne daje željene rezultate. Demokratija se ne gradi pisanjem oštrih i drakonskih kazni i određenih zakona. Kazna mora da bude adekvatna delu, a ne kako ja kao ministar ili poslanik, ili vi, ili predsednik Skupštine, ili predsednik suda, ili predsednik političke stranke želi. Ne.
Velika je odgovornost Borisa Tadića ovde. Hoće li on potpisati ovakve zakone? Nikada ovo ne bih potpisivao. Nikada ne bih dao pomilovanja onima koji čine ona krivična dela koja su zakonom zabranjena. To je dobro poznato.
Prema tome, kada pogledate ove slike, evo vam Makija na slici ovde, koji je učestvovao u paljenju Skupštine... Ovde imate kako se policija tuče i kako se sprovode policajci, kako se oduzima oružje. Pitam vas, da li je neko odgovarao za pljačku i otimačinu onog oružja i gde je sada to oružje, da li neko zna?

Vreme. Zahvaljujem. Reč ima... Samo mi recite osnov javljanja. Čedomir Jovanović? Nećete?
Narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, gospodo narodni poslanici, sve sam mogao da zamislim, ali da se u 21. veku u parlamentu Srbije čuju ovakve diskusije i da dođu ovakvi zakoni na dnevni red srpskog parlamenta, to nikada nisam mogao da zamislim, da se ovde vodi rasprava o tome šta je bilo, šta očekuje Srbiju, šta će se dogoditi itd., da nekako, gospođo predsednice, promenimo uloge. Mi koji smo bili 5. oktobra, ovde se osuđujemo. Bio sam na čelu te kolone koja je ušla ovde. Vi sada predsedavate parlamentom, a mi smo došli i bili smo protiv vas – bilo je nepojmljivo da se to dogodi, ali dogodilo se. Sada vi branite demokratiju, a mi smo huligani, branimo neke druge.
Maločas sam bio povređen kao narodni poslanik kada sam čuo da je neko ovde replicirao jednom od narodnih poslanika i uvredio ga, rekao je da brani nasilje. Niko ne brani nasilje. Niko ne brani ubijanje, povređivanje. Niko ne brani krađu, kriminal. Nikada nisam čuo da neki normalan čovek to brani.
Nemojte stalno prišivati etikete nekome iz opozicije zato što je opozicija, pogledajte malo svoje redove. Tamo ne da brane kriminal, nego se bave kriminalom. Gospođo ministre, trebalo je da budete ozbiljan ministar, trebalo je da saslušate Darka Pešića, jednog od direktora „Puteva Srbije“, koji je smenjen i oteran u penziju zato što nije hteo da potpiše neko Dulićevo rešenje, i da uhapsite ministra Dulića, da ste pravi ministar pravde. Za ono sa „Nuba investom“, Dulić je sada trebalo da bude u zatvoru.
(Predsednik: Gospodine Iliću, izvinite, molim vas. Gospođa ministar je vrlo ozbiljan ministar i nemojte joj se obraćati, molim vas, na taj način, zbog dostojanstva Skupštine, zbog vas, pa i zbog mene.)
Oprostite, gospođo predsednice. Kao bivšeg ministra, kao današnjeg poslanika, dugogodišnjeg poslanika u ovom i onom tamo parlamentu, mene jako boli jedno – kada pustite naše medije, ovih dana ne silaze sa Javnog servisa reči i jezik mržnje: nasilje, nacisti, huligani, fašisti. Ljudi, to nije normalno.
Maločas sam ovde čuo i šefa jedne poslaničke grupe koji je iste te reči upotrebio u srpskom parlamentu. Šta ćemo da radimo sa nama? Gospođa Samardžić treba da podnese ostavku. Ona pravi neke radionice za omladinu. Milione je potrošila za te radionice. Već godinama radi na nekim radionicama, edukacijama itd. Ne znam za šta vam te radionice služe, gospođo? Imate radionice da ih edukujete, a pominjete te reči. Poslednjih dana nisam čuo da neko govori ovde o zapošljavanju, proizvodnji, makroekonomiji, o nekim ozbiljnim temama.
Gospodo iz vladajuće koalicije, inflacija dostiže 10%. Najviša u zemljama u okruženju je četiri puta manja. Gospodo iz vladajuće koalicije, jutrošnji podatak Privredne komore Srbije – građevinarstvo ima pad proizvodnje 12% u ovoj godini, a 18% u prošloj godini, ove godine je manji još za 12%, a to je motor razvoja jedne države. Čujem neke ministre koji pričaju – oni razvijaju, oni će da krenu, oni grade, oni rade, ali statistika kaže drugo. Gde su uzroci svega ovoga?
Vi skrećete pažnju sa normalnih tema na teme fašizma, nacizma, nasilja itd. Tačno je da ima nasilnika, u svakoj državi ima nasilnika. Da li je Francuska ovih dana, Grčka, u maksimalnom nasilju? Jeste. Ali, oni drugačije rešavaju problem. Hajde i vi rešavajte ozbiljnije ovaj problem.
Ne, promenićete zakon, pa ćete odrediti pritvor trideset dana, umesto osam. Zašto? Zato što očekujete velike demonstracije, veliki izliv gneva, ali ne možete da stignete te ljude da obradite, koliko planirate da pohapsite. Evo, ispraznićete zatvore, stavićete narukvice, sve ćete uraditi, ali ne možete da ih pohapsite, mnogo ih je. Cela Srbija će da štrajkuje protiv vas ako ovako nastavite, jer to nisu nasilnici, to su demonstranti, oni demonstriraju po demokratskim metodama protiv loše vlasti.
A nasilnici, to što ih vi nekad ubacite u vaše redove, pa da prave nasilje... Možda su vaši, ne znam čiji su, ne znam nijednog. Evo, legitimišite nekog nasilnika i objavite na televiziji i pitajte iz čije je stranke.
Ja sam nasilnički udaren, i taj je na grudima imao istetovirano i na ruci Zorana Đinđića, vašeg bivšeg vođu. Je li on nasilnik? Zašto nema zapisnika u policiji, kada sam operisao mozak posle povrede koja mi je nanesena, pukla vena i sve to urađeno i odrađeno...? Nestao je zapisnik, gospođo. Da li je neko kažnjen? Nije. Niko nije kažnjen. Ovaj se branio ćutanjem, nije reč progovorio. Suđenje je trajalo pet minuta. Prihvata sve, ide na robiju, nema problema. Čiji je on? Ko je njegov ideolog? Nije valjda iz opozicije i on? Da nije imao tetovažu, rekli biste da je iz opozicije, kao što ste i pokušali, da mi je bio, čak, nekad i telohranitelj; to ste mi rekli, ali to nije tačno.
Vi sad zaboravljate jedno: vlast je lepa, ali traži i odgovornost i velike obaveze. Gospođo iz vladajuće koalicije, da biste bili uspešni, vi morate da zaposlite radno sposobno stanovništvo, ali vi to ne možete. Vi ne možete da shvatite da 1.600.000 penzionera ne može da funkcioniše u državi i da prima redovno penzije bez kredita i zaduživanja i tolikih akciza na gorivo. Koliko je punjenje budžeta od akciza?
Ali, ne možete da shvatite zato što samo milion ljudi u Srbiji prima plate. Milion je zaposleno i uredno prima plate, a treba da izdržava milion nezaposlenih i 1.600.000 penzionera. To je nemoguće, tehnički nemoguće. Znači, mora više da se zaposli i vi na tome treba da radite. To će rešiti sve ove druge probleme. Kada počne zapošljavanje, kada počne posao, kada počnu velike investicije nestaće ovo o čemu vi sada govorite.
Vi spremate za jedan derbi 6.000 policajaca. Kako vas nije sramota? Kakvu ste državu napravili? Šest hiljada policajaca treba da bi se odigrao jedan derbi u Srbiji, dva kluba. Koliko to košta? To je više nego što ste dali penzionerima po 5.000, na jedvite jade, za godinu dana.
Koliko je koštala „Parada ponosa“, obezbeđenje? Niste vi krivi, neko vas na to tera. Tome ko vas tera treba da kažete – ljudi, nemojte nas terati na nešto što pravi probleme Srbiji. Imajte malo snage da kažete nekome nešto. Ali, izgleda da nemate.
Nemojte optuživati opoziciju. Mi jednoglasno osuđujemo nasilje. Uvek smo protiv nasilja, ali nismo protiv demonstracija, nismo protiv protesta. Ko god loše radi, kada ne može da shvati, da podnese ostavku i da da izbore, mora neko da ga opomene, a narod je taj koji opominje, izlaskom na ulice. Toga ste se vi uplašili, žestoko ste se toga uplašili i sada radite na ovome da biste zastrašili narod.
Gospodo, kada sam video ministra Vojske na demonstracijama sa „Kobrama“... Znate šta to znači za jednu ozbiljnu državu, da izađe ministar Vojske i kaže – ja ću se suprotstaviti, neko je zapalio...? On je institucija. Ne može ministar Vojske, ne sme da izađe da brani nekoga na demonstracijama. To je izlazak jedne institucije na ulicu i sprečavanje sloboda i protesta. Ko je doneo odluku da izađe ministar odbrane na demonstracije? Čija je odluka to da se ministar pojavi sa „Kobrama“, vojnom formacijom, na ulici?
Da li ste razmišljali, ministarka pravde, o tome? Da li u nekoj normalnoj državi, demokratskoj, danas može da se pojavi ministar odbrane...? Znate šta to znači, kada izađe? Njegovo je da brani granice, da štiti državu. Od čega? Šta je štitio on tog dana na ulici? Tobože, on štiti neku trudnicu. Otkud trudnica neradnog dana? Jedino je trudnica došla da radi. Mnogo je to providno i mnogo je prosto, primitivno i necivilizovano.
Prema tome, sve ste pomešali. Hoćete da uplašite narod, hoćete da uplašite omladinu, hoćete da iritirate omladinu. Dajte, spustite malo loptu. Hoćete da uplašite i opoziciju, hoćete sve one koji ne misle kao vi da uplašite. Spustite loptu, to je normalan proces, demonstracije, protesti. Zaboravite te reči, gospodo, govor mržnje. Zaboravite to. Ne znam da u Srbiji ima fašizma.
Mi smo ovde imali jednu partiju koja ima u svojim redovima... jedni izađu, ovi su fašisti, a drugi se bore protiv fašizma, podele se da bi bili u javnosti, jer nemaju o čemu da pričaju. Ne znaju ništa drugo da iznesu, nemaju nikakav program, nemaju ništa. Nikad nisu smeli da uđu u vlast, nikad nisu smeli da uzmu neku ozbiljnu funkciju, ali zato oni nađu neke fašiste, pa prave proteste protiv tih fašista, pa zajedno odu na piće posle, u isti restoran. To ne vodi ka dobrom.
Delili ste nas u Srbiji na podobne, nepodobne, četnike, partizane, izdajnike. Sada nas delite na navijače, ko je za ovu opciju, ko je za onu. Sve ste potrošili i sve ste ugasili. Hajde da ugasimo i te klubove, da pustimo decu da se bave nekim drugim stvarima, da pobegnu od sporta. Umesto da dovodimo omladinu na igrališta, mi tražimo da se igra utakmica pred praznim stadionom. To iritira ljude i to pravi probleme.
Pa, i nema gledalaca. Bio sam na evropskim i svetskim prvenstvima u pojedinim sportovima, pred dvadeset-trideset gledalaca, neće niko. Kada gospođa ministarka tamo dođe, ona sve upropasti. Ona ne zna da je poslala atletičare na pripremu, da nisu platili pripreme, pa su proterali ljude u jedan sat iz Budimpešte; proterali nas iz države zato što ne plaćamo račune. Nije platio onaj čovek koji plaća u Ministarstvu sporta. Čovek kaže – nema para.
Vi sada hoćete sve to da rešite zakonom, da zastrašite, da strpate nekoga trideset dana u zatvor, da ne mogu roditelji da ga nađu, da ne znaju gde mu je dete, kao što se sada događa.
Prema tome, jurite vi nasilnike, jurite vi te organizatore, jurite ove vaše što sede po klubovima i organizuju svoje seanse. Oni su odgovorni za te klubove u kojima sede i tamo niko nikoga ne sme da dirne, a tamo gde oni ne sede, gde nije uspeo Mišković da uzme sve i da privatizuje, tamo može da se gazi kako ko hoće.
Prema tome, gladan narod, mora nešto da radi. Ne može gladan da sedi kod kuće; neke aktivnosti mora da ima da bi došao do nečega. Životinja, kada je gladna, ide i trči, traži hranu. I čovek gladan mora da izađe da protestuje i da traži. Dakle, 500.000 ljudi gladuje u Srbiji.
Gospodo, mi prvi put uvozimo mleko, meso. Zašto? Pitajte ministra Dragina, pitajte ga zašto se to radi. Zašto su bile ovako pogrešne privatizacije? Svakog dana otvarate neku fabriku, a ukupno niste zaposlili hiljadu ljudi. Pričate o „Fijatu“, o tom programu već godinama, a tamo radi hiljadu ljudi, a grad ima 250.000 ljudi. Razmislite malo koliko košta jedno radno mesto u „Zastavi“. Ovi iz „Fijata“ samo uživaju i kažu – ovo nigde nema, samo u Srbiji.
Sada ste našli neku „Juru“, lomatate se po Kini, ne znate ni vi šta hoćete. Zar naše firme ne mogu da naprave most? Zar naša „Mostogradnja“ ne može da napravi most? Treba Kinezi da dođu i da vam naprave most i da dovezu iz Kine, to je vaša ideja. Zašto?
Koliko ste uložili u investicije ove godine? Nalazite sredstva tamo, tražite ih i tamo gde ih nema, jurite gde će Srbija izgubiti, a ne tražite ih tamo gde stoje pare, jer tamo ste se obrukali, uzeli ste, niste završili posao. Zašto niste završili poslove koje ste uzeli? Koliko kreditnih linija nije realizovano danas? Zato što nema ko da napravi.
Vi se ne bavite time, vi se bavite huliganima, nasiljem. Šta će da pomisli neko iz ambasade ko gleda naš „Dnevnik“? Da smo mi zemlja čuda, siledžija, nasilnika, fašista, neofašista itd. Šta će da pomisli mlad čovek koji dođe u Srbiju spolja? Pomisliće, daj da bežim odavde što pre.
Ali, to nije tačno. Ovo je mirna država. Svuda u okruženju ima više nasilja nego kod nas. Nemojte praviti i inscenirati nešto čega nema. Sami đavola tražite. Manite se tog posla. Prema tome, bavite se problemima kojima treba da se bavi jedna ozbiljna vlada.
Gospođo ministarka, demonstriraju vam sudije, štrajkuju sudovi. Vi ćete sada da tražite produženje pritvora na tri godine. Zašto? Ne radi vam sud. Možete da ih držite koliko hoćete. Zašto ih držite u pritvoru? Neće ljudi da rade, ne plaćate ih, ne plaćate nikoga. Sve hoćete na veresiju.
Zato Kalanovićka ima svoj budžet; kada se prošeta kroz Srbiju ona samo sipa, ali u regionalne stranke da se učlane. Moja predsednica opštine, iz Rače, došli su, svi odbornici i vi, gospođo, da dođete u regionalnu partiju, pa dolazi „Jura“. Nećete da potpišete, nema „Jure“ u Rači. Došla „Jura“, da vidimo šta ćete sada da uradite. To je vaša demokratija. Za to smo se mi borili.
Da zaključim, na pogrešnom ste putu potpuno. Vratite se na normalan put i biće sve u redu. Borite se, neka institucije rade svoj posao, neka se bore protiv nasilja, to im je posao i zato su plaćeni, a mi, gospodo, ovaj parlament, treba da se bavimo ozbiljnijim temama nego što su ove.

Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Prvo, po Poslovniku, gospodin Dejan Nikolić.

Poštovana predsednice, uvažena ministarka, mislim da je povređen Poslovnik, član 107, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine. Kada vam neki poslanici govore o civilizaciji i civilizovanom ponašanju, to je podjednako tužno kao i nazivanje kriminalaca na motorima koji bacaju molotovljeve koktele na policiju, to je podjednako tužno kao i ovo prvo o čemu sam govorio. Kada kriminalci koji napadnu trudnu ženu u Demokratskoj stranci, koja je radila jer Demokratska stranka radi sedam dana u nedelji, jeste vređanje zdravog razuma...
Zato, molim vas da povedete računa o tome šta pojedini poslanici govore u ovom parlamentu.

Ja zaista molim, evo sada i na vašu inicijativu, da svi vodimo računa o dostojanstvu Skupštine. Iskreno mislim da se šefovi poslaničkih grupa obraćaju pre svega onima za koje pretpostavljaju da ih razumeju. Meni se čini, kao i vama, da to nije u redu, ali moraće i oni i građani da sude o tome. Mi prosto nemamo mogućnosti da samo kvalifikujemo, već treba da damo mogućnost, posebno šefovima poslaničkih grupa, da govore građanima i da oni ocenjuju sadržaj onoga što govore.
Gospodin Jovanović, povreda Poslovnika.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 107; ne mislim samo na gospodina Ilića, mislim i na neke prethodne govornike.
Ja se slažem, gospođo predsednice, sa vama, ali nažalost, to pravilo ne može da se primeni u ovom slučaju. Naravno da je Skupština mesto gde mi najmanje govorimo jedni drugima. Mi se ovde u parlamentu obraćamo onima na koje želimo politički da utičemo. Način na koji to radimo u ovako teškoj situaciji je katastrofalan. Mi možemo da nastavimo da živimo izvan ove sale u dva plemena ili tri plemena i da režimo jedni na druge. Kakva je to zemlja gde neko puca u fotografiju predsednika stranke, a ta zemlja dopusti da se taj neko ne nazove pravim imenom, nego se zove demonstrant koji je nezadovoljan politikom vlasti?
Izvinite, ja sam poslanik u parlamentu koji je doneo jedan zakon. Na osnovu tog zakona, ljudi u mojoj zemlji, građani ove zemlje, Beograđani, odlučili su da ostvare jedno svoje ljudsko pravo. Taj zakon njima jednako dopušta da žive u ovoj zemlji, pozivajući se na to pravo. Kao što mislim da radikali imaju pravo, na osnovu tog zakona, da traže nekog srpskog lekara da analizira Šešeljev zdravstveni karton, pa da kaže kakvo je zdravstveno stanje Šešelja, a ne da nam Rusi govore o tome kakvo je zdravstveno stanje Šešelja, jer ovde neko ne veruje izveštaju Haškog tribunala. Ja mislim da je to sramota, gospodine Jojiću, slažem se sa vama.
Ali, takođe je sramota kada vi merite moju sposobnost da budem dobar roditelj kroz moj stav prema nečijoj želji da voli nekoga na drugačiji način nego što to većina u Srbiji želi. Izvinite, ako se neko ne slaže sa tim, to mu ne daje za pravo da ga ubije. Ako je neko Tadićev politički protivnik, nemojte, Iliću, da pravimo od ove zemlje društvo u kome će se oni ubijati. Na šta to liči? Hajde da vratimo ovo...
U redu, ako je neko nezadovoljan politikom Vlade, neka svoje nezadovoljstvo… Mi smo nezadovoljni time što radi Palma. Nemam pravo da kritikujem one koji to govore o „Paradi ponosa“, a da ćutim o Palmi. On je deo vaše vladajuće koalicije, pa, Cvetkoviću, dovedi njega prvo u red, pa se drugima obrati. Mislim da to tako ide u normalnim demokratijama.
Ali, neko ovo sluša, a nema onu sposobnost razumevanja i tolerancije koju imamo mi jedni prema drugima, pa će opet isterivati pravdu na način na koji definitivno do pravde ne može da dođe, nego samo do veće nesreće.

Gospodine Jovanoviću, ne ostaje ništa, nego da se i sa vama složim. Evo da vidimo da li će doprineti dostojanstvu Skupštine izricanje mera na verbalizaciju koju imaju pre svega šefovi poslaničkih grupa. Ima mesta komentaru; kao što znate, ja sam i jednog i drugog govornika pre vas, i trećeg, tokom izlaganja prekinula, zamolila da povedu računa o sadržaju, načinu, tonu itd., ali izricanje mera bi se moglo podvesti pod moje neadekvatno tumačenje političkih poruka koje oni šalju. Mislim da građani treba da znaju njihove političke poruke. Izvolite.

Naravno, ne mislim da jedna opomena može to da reši, ali mislim da ako ćutke prelazimo preko svega toga na kraju stvaramo ambijent u kojem će neko pomisliti da je to valjda normalno. To je naš problem. Ja ne mislim da vi sad kao predsednica treba nekome da oduzmete reč.
Naravno, jedino što nam preostaje jeste da se oslonimo na zdrav razum u društvu, ali upravo se ta većina koja je razumna pomerila iz ove naše realnosti, pa je 5. oktobar protiv 10. oktobra, a 99% ljudi sa strane to posmatra. Ti ljudi su taoci tog nenormalnog odnosa. Zato nam je ovde potrebna šira rasprava od ove na koju smo sada prinuđeni.
Naravno, oni koji insistiraju na demokratiji, na zaštiti ljudskih prava, građanskih sloboda imaju priliku da glasajući za naš amandman koriguju ovaj zakon i na takav način omoguće policiji, tužilaštvu i sudovima da budu efikasni u suzbijanju svake vrste nasilja, a da se pri tom ne dovode opšte slobode u pitanje.

Ako niste zadovoljni mojim odgovorom, da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne.)
Reč ima gospodin Markićević.