U poslednje četiri godine zaposleno je 6.291 zdravstveni radnik, kao novoprimljena radna mesta, od toga 4.126 medicinskih sestara, 1.863 doktora i 302 nemedicinska radnika. To je od 2006. do 2010. godine.
Maja ove godine, posle devet godina, potpisan je kolektivni sporazum sa reprezentativnim sindikatima u zdravstvenom sistemu i zapošljavanje u zdravstvenim ustanovama mora, po kolektivnom sporazumu, da bude obavljeno konkursnom procedurom koja se objavljuje u Nacionalnoj službi zapošljavanja.
Ne postoje kvote određivanja. Mi smo kao zemlja nasledili praksu koja je zaživela iz, pretpostavljam, najbolje namere da se univerzitetsko obrazovanje širi, povećava i dobro je da je tako, ali nije dobro da hiljade doktora i sestara čekaju posao. Kao što znate, siguran sam da znate, pošto većina ljudi radi u tom zdravstvenom sistemu o kome danas ovde pričamo, učinjeni su ogromni napori i značajan broj mladih je našao posao.
Dopunski rad koji je regulisan ovim propisom se razlikuje od kategorije prekovremenog rada i on je u stvari privilegija zdravstvenih radnika. Definisan je ovim zakonom koji je zapravo neka vrsta leks specijalisa za zdravstvenu zaštitu i omogućava da platite zdravstvenog radnika za ono što će uraditi van svog redovnog radnog vremena, da ga platite više nego što bi to bilo, do trećine plate koju može da dobije prekovremenim radom.
Objasniću vam zbog čega je to značajno. Značajno je, između ostalog, i zbog toga što ako u jednoj kardiohirurgiji imate pacijente koji treba da budu operisani, maksimalno uradite sve što možete u redovnom radnom vremenu, direktor ako vas pozove da u subotu, umesto da šetate Adom, dođete da operišete, ne može od vas da očekuje da maksimalno to radite uz nadoknadu koja je simbolična.
32/1 MO/CG 17,40-17,50
Ovaj mehanizam omogućava da se, recimo, u jednoj godini sa one jedinstvene liste čekanja po medicinskim kriterijumima operiše 600 ljudi subotom i nedeljom i da se time ubrza lečenje. I iz godine u godinu od 2002. naovamo, ja vam ovde stojim i svedočim, nijedna lista čekanja nije uvećavana, sve su smanjene, a neke su potpuno ukinute, kao što je npr. lista čekanja za ugradnju pejsmejkera. Hiljadu ljudi je čekalo samo u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.
Neke liste koje smo mi uveli tako što smo započeli kao ministarstvo sa vantelesnom oplodnjom na teret zajedničkog novca, pa smo rekli – prvo ćemo 1.000 vantelesnih oplodnji platiti iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a sada više takve liste ne postoje. Oni parovi kojima je potrebno tu uslugu dobijaju i to dva puta do 40 godina života.
Teško je voditi zdravstveni sistem i raditi u njemu u zemlji koja izdvaja najmanje novca za zdravlje i za zdravstvo po glavi stanovnika od Atlantika do Kavkaza u apsolutnom iznosu. Ali takođe je činjenica da se novac od 90 dolara 2001. godine uvećava oko 400 evra po glavi 2009 – 2010. godine.
Naravno da su mnogi poslanici danas ovde pominjali podatke ovakve i onakve. Imamo različite baze podataka, različito skupljamo te podatke. Takva smo zemlja, nemamo jedinstvene informacione sisteme i raspolažemo onim čime raspolažemo. Sada bar nečim raspolažemo. Sve je, naravno, transparentno i sve se može videti.
Ako na tih 6% odvajanja od bruto nacionalnog dohotka za zdravstvo dodate trećinu, jer uvek je između 25 i 40% davanja iz džepa u svakoj zemlji na ovom svetu, i u Evropi, po svim analizama onih koji se ozbiljno bave analizama sistema, izdvajanje za zdravlje u ovoj zemlji je uporedivo procentualno sa modernim državama Evrope danas.
To što je nama baza nešto preko 4.500 evra bruto nacionalnog dohotka, a neko drugi ima 14.000 evra bruto nacionalnog dohotka, u tome leži razlog zbog čega bismo mogli da očekujemo i uvek očekujemo bolje, ali moramo se pomiriti da imamo ono što imamo.
Dakle, dopunski rad je mera kojom pokušavamo da zadržimo doktore u javnom zdravstvenom sistemu. Pre dva meseca makedonski klinički centar u Skoplju izgubio je 100 lekara, koji su dali otkaz i otišli u privatnu praksu.
Mi hoćemo da očuvamo sistem koji je pre svega za one koji nemaju novca u džepu. Onaj ko ima novca u džepu da plati sebi dodatno, snaći će se i bez nas. Otići će u privatnu ustanovu, pa će platiti uslugu, u onu privatnu ustanovu koja ne radi na teret obaveznog osiguranja, nego koja radi na tržištu, jer očekuje da dobije nešto više, nešto bolje i hoće nešto posebno, pa neka plati.
Ali, ljudi koji nemaju novca u džepu, osim obaveznog zdravstvenog osiguranja, a njih je ogroman broj, naravno, u ovoj zemlji, zaslužuju da ih u klinikama leče najbolji doktori, da u domovima zdravlja sa njima razgovaraju i trude se oko njih oni koji su najbolji, da imaju negu onih koji su dobri, a ne onih koji će ostati zato što ne mogu da nađu posao negde drugde.
Dakle, crno-bele varijante, verovali ili ne, nigde u Evropi ne postoje. Ne postoji ni jedna jedina zemlja na evropskom kontinentu koja ima strogo odvojen sistem u javnom vlasništvu i u privatnom. Svaka zemlja ima neki modalitet kombinovanja ovog posla na različite načine i ja ga iskreno doživljavam kao antikoruptivnu meru.
Ono što je danas ovde izrečeno o korupciji, svako stoji iza onoga što je rekao, sluša nas 28-30.000 doktora već sada, 120-130.000 zdravstvenih radnika pažljivo je slušalo šta pričate. Društvo koje počne da nedovoljno poštuje doktora, učitelja, sudiju, sveštenika, ima ozbiljan problem, jer to su stubovi na kojima društvo počiva i koji razlikuju društvo, rekao bih, od neuređene šume.
Siguran sam da je većina poslanika koja je sa ovoliko žuči danas govorila to rekla u afektu i da u stvari zaista to ne misle, jer su mnogi od njih učestvovali u izgradnji dokumenata koje smo usvajali, pa u donošenju zakona 2005. godine. Neki od ovih koji sad ovako gorljivo pričaju protiv i te kako su glasali baš za takve zakone.
Odgovornost ministra zdravlja u svakoj zemlji, pa i u našoj, jeste uređivanje zdravstvenog sistema, donošenje i sprovođenje strategija i politika. Vodim Ministarstvo zdravlja s ponosom i 65 ljudi koji rade u sedištu još. Dvesta ljudi koji rade kao inspektori po terenu izgaraju. Mi smo u ovom vremenu doneli 14 zakona koje smo vam predložili i vi ste ih usvojili i više desetina, pa čak i stotina, podzakonskih akata.
Mi smo zemlja koja je u tranziciji, koja mora da svoje propise preispituje i ne sme da se zabija glava u pesak. Do traganja za najboljim rešenjima, to je ono što podrazumevam kada kažem konstruktivnost, u traganju za najboljim rešenjima važni su otvoreni razgovori i sučeljavanje činjenica.
Čitanje novinskih naslova, izvrtanje, ne služi na čast nikome, ali dobro. Nećemo ulaziti u to. Stomatološkoj komori Srbije oduzeta su javna ovlašćenja. Mandat još uvek traje zameniku direktora i taj problem će biti u narednih 120 dana rešen na novim izborima. Pošto je to bilo jedno od pitanja.
Ispitivanje javnog mnjenja, da. Po Zakonu o javnim nabavkama izabrali smo Cesid i poverili smo mu da sprovede ispitivanje ne percepcije korupcije u zdravstvu, jer ovo o čemu je sada ovde govoreno je percepcija korupcije. Posle ovakvog govora, naravno, ako sada budete pitali, taj procenat će biti još veći.
Kad pitate građane Srbije – da li mislite da su vaši doktori korumpirani, 60% kaže da. Kada ih pitate onda – da li ste vi bili žrtva korupcije, 19% kaže da. Kada ih pitate – da li znate nekoga ko je takođe platio mito, onda još 19% kaže da. Znači, manje od polovine onoga što inače ima percepciju. Kada uđete dublje od onih koji su nešto dali, koji su bili žrtve koruptivnog ponašanja, u 20% slučajeva im je nešto traženo, a u 80% su to uradili sami.
Mi nismo beli anđeli, ali nismo ni crni đavoli. Ogroman broj zdravstvenih radnika u ovoj zemlji radi svoj posao požrtvovano, pošteno, posvećeno i naravno zaslužuju pet puta veću platu.
Pitanje realnosti srpske ekonomije, mi živimo u realnom vremenu, u realnim okolnostima, sa realnim, a ne izmišljenim i naštampanim novcem. Od tog realnog novca koji zaradimo kao država, kao društvo, radeći svako svoj posao, vozač vozeći, seljak orući njivu, radnik proizvodeći proizvod, lekar lečeći, učitelj učeći, od tog novca delimo zajednički to što imamo.
Milion i dvesta hiljada ljudi nema sopstveni prihod, sa njima solidarno delimo to što imamo u zdravstvenom osiguranju i nije nam lako, ali nam je sistem mnogo bolji nego što su neki od vas večeras pokušali da crno nacrtaju.
Taj sistem, kada gledaju ljudi sa strane, drugim merilima koja nisu politikantska, od danas do sutra, sa projekcijom nekih sopstvenih merila u taj sistem, znači, kad nas gledaju drugi, u Davosu februara ove godine Srbija je na 46. mestu od 133 zemlje samo po jednoj jedinoj stvari koja se zove zdravstveni sistem. Po tome Srbija ima najviši rang na tom svetskom ekonomskom savetu.
Nikada ovako ne bih o tome govorio, ali ovo govorim zbog svojih 28 hiljada kolega, pa i vas, kolega koji ovde sedite i zbog 80 hiljada zdravstvenih radnika, od kojih su njih 85, na primer, u kraljevačkoj bolnici one noći kada je tresao zemljotres prenosili bebe iz jedne sobe u drugu, trudili se da bolnica ne prestane da radi i zbog toga im odavde poručujem, ne da ćemo hitno popravljati liftove u obe zgrade za 24 miliona dinara iz budžeta, nego će dobiti, umesto te jedne noći, dva noćna dežurstva.
Najsrećniji bi ministar bio ukoliko dopunski rad ne bi morao da bude na ovaj način regulisan i plaćen, ukoliko bi svaki doktor mogao da ima onoliko koliko jedna bogata ekonomija može da ga plati. Ovo je način da u teškim vremenima zdravstveni radnici ne odlaze iz državnog sektora u privatne ustanove trčeći za zaradom. Ovo je način da se na najbolji mogući način upotrebi ono što ima u postojećim okolnostima.
Nije lako i nije jednostavno, ali je najlakše ne raditi ništa, najlakše je ne menjati nikakav propis, najlakše je ne hvatati se u koštac ni sa kakvim problemom. Međutim, onda se ne bi desilo, kao što se desilo u ovih nekoliko godina, da se obolevanje od tuberkuloze smanji od 34 na 25 na sto hiljada stanovnika, da se prepolovi smrtnost u koronarnim jedinicama, da lista lekova sada ima nekoliko puta veći broj nego pre nekoliko godina.
Konačno, zdravstvene ustanove ne izgledaju kao ambari, ostavljeni da se raspadaju, nego počinju da liče na normalne, dostojanstvene zgrade i u njima nećete više moći da vidite snimak u kome pitate sestru kako je, a ona kaže – strašno je, sredstvo za pranje sudova dobili smo pre dve nedelje, ne znam kada ćemo ponovo; pitate pacijenta kakva je hrana - nikakva, donose mi od kuće; da li je toplo - ne, nema grejanja, moram sa tri ćebeta da se pokrijem. To vreme je iza nas.
Moramo svi zajedno da učinimo najbolje što možemo, svako na svom mestu, da ovaj sistem iz dana u dan, iz meseca u mesec postaje sve bolji i bolji. Bio bih najsrećniji da sutradan neko drugi sedne na ovo mesto pa da nađe čarobno rešenje koje odjednom rešava sve.
U ovih osam godina, otkad sam na ovom mestu, s prekidima, pokazali smo svi zajedno u zdravstvenom sistemu da vredimo i da smo u ligi šampiona kao zdravstveni sistem, bez obzira na to što je jedan mali broj ume da pokuša da učini naše mantile crnim i da baci senku na celu profesiju. To nikad nećemo dozvoliti. Korupcija je boljka čitavog srpskog društva i protiv nje moramo svi da se borimo, ali na pravi način svako od nas. Hvala vam.
