Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)

Pošto se više niko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštavamo vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Aleksandra Ilić i Miroslav Markićević.

Nastavljamo rad.

Prelazimo na 35-36. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA PRAVILNIK O UNUTRAŠNjEM UREĐENjU I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA U STRUČNOJ SLUŽBI POVERENIKA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI I PREDLOG ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O OBRAZOVANjU I RADU STRUČNE SLUŽBE POVERENIKA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI (zajednički jedinstveni pretres)

To su 35. i 36. tačka današnjeg dnevnog reda.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o Predlozima akata po tačkama 35. i 36. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 192. shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i raspoređuje se na sledeći način: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Vjerica Radeta, poslaničku grupu SRS. Više nema ovlašćenja

Saglasno članu 192. stav 3. i članu 193. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o obrazovanju i radu stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koju je podneo Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije.

Da li predstavnik Odbora za pravosuđe i upravu želi reč? (Ne.) Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo počinjemo ovu tačku dnevnog reda uz svojevrsnu diskriminaciju propisa, jer kada je pre neki dan trebalo da raspravljamo o jednoj grupi zakona, onda ste apsolutno u skladu sa Poslovnikom prekinuli sednicu zato što nismo imali predstavnika predlagača.
Danas opet nemamo predstavnika predlagača. Ne insistiramo na tome, na to smo već navikli, ali samo hoću da kažem da ne može da se radi ni o diskriminaciji propisa, jer diskriminacija primene propisa dovodi do diskriminacije o kojoj bi trebalo da vodi računa Poverenik za ravnopravnost.
Ovo govori o skupštinskoj većini i o tome koliko ste zainteresovani da suštinski uradite bilo koji posao koji počnete, zato što vam je neko rekao da to morate da uradite.
Danas imamo dve odluke, odnosno Predlog odluke i Predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ako je neko slučajno čitao ova dva predloga, mogao je da primeti da su ovo maltene dva identična teksta, ali smo primetili u čemu se na prvoj stranici razlikuju ova dva teksta. Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta predložila nam je poverenica za zaštitu ravnopravnosti dr Nevena Petrušić.
Moram da skrenem pažnju da u Zakonu i u Ustavu poverenica ne postoji, a odluku o obrazovanju i radu stručne službe Poverenika za zaštiti ravnopravnosti predložila nam je poverenik dr Nevena Petrušić. Ili nije u redu ovaj prevod ili se opet vrši diskriminacija propisa. Poverenica ne postoji, postoji poverenik i to je voljom većine gospođa dr Nevena Petrušić.
Govoriti pojedinačno o ovim članovima poprilično je besmisleno zato što i jedan i drugi predlog akta predstavljaju prepisivanje već postojećih propisa, Zakona o državnim službenicima, pre svega, i ničeg novog i ničeg specifičnog za ovaj posao u ova dva akta nema.
Rekoh već da se oni apsolutno ne razlikuju, ali evo dve razlike – jedna u članu 8. i jednog i drugog akta, druga u članu 14. pa da prokomentarišemo. Član 8. kaže – položaj stručne službe kod poverenika su pomoćnici poverenika i šef kabineta i onda pomoćnici poverenika spadaju u prvu grupu položaja, a šef kabineta se bira do kraja mandata i spada u treću grupu položaja.
U članu 8. ovog drugog akta koji se zove odluka, kaže se da pomoćnike poverenika postavljaju se na položaj od pet godina na osnovu internog ili javnog konkursa, a šef kabineta se postavlja na položaj do kraja mandata poverenika.
Ovde su sporna dva pitanja. Prvo pitanje – koliko pomoćnika gospođa Nevena Petrušić će da imenuje? Drugo pitanje je – zašto se pomoćnici biraju na jedan način, a šef kabineta na drugi način? Zašto se šef kabineta vezuje za mandat poverenika? Da li je ovde u primeni ovog člana zastupljena ravnopravnost? Da li i ovde ne postoji diskriminacija? Mi kažemo da.
Da li ovo ne znači da će i na ovo mesto da se biraju partijski kadrovi, a podsećam, zakon kaže da je Poverenik za ravnopravnost nezavisno regulatorno telo? Dakle, dokazujete da smo mi iz SRS bili u pravu kada smo tvrdili da ne postoji nijedno nezavisno regulatorno telo, već da su sve to partijska rešenja.
Opet ponavljamo da to tako i treba da bude, jer nema razloga da se neko krije i laže javnost da je on potpuno nezavisan, ako ga bira 126 poslanika koji pripadaju određenim strankama, a te stranke čine vladajuću većinu.
Interesantan je član 12, koji govori o žalbama državnih službenika u stručnoj službi na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima. Onda, žalbenu komisiju poverenik može obrazovati iz reda zaposlenih, a u sledećem stavu posle toga se kaže da članovi komisije za rad primaju naknadu. Postavljamo pitanje – ako su komisije iz reda zaposlenih, zašto da dobijaju posebnu naknadu osim one naknade koju dobijaju kao zaposleni?
Član 14. govori da u jednom aktu, u odluci kaže da poslovi investiciono-tehničkog i tekućeg održavanja objekata, opreme, poslova prevoza, kao i drugi zajednički administrativni i tehnički poslovi koji su neophodni za ostvarivanje nadležnosti poverenika i za rad stručne službe se vrše u skladu sa propisima kojima je uređeno vršenje ovih poslova za sve državne organe.
U ovom drugom aktu koji je pravilnik se kaže da je to Uprava za zajedničke poslove republičkih organa. Nije to sporno, ali govorimo o tome da potpuno nepotrebno ovde imamo dva akta, kad se jednim aktom moglo regulisati sve, jer u suštini ta dva akta su, kao što je javnost mogla da čuje, apsolutno identični.
Javnost je takođe svakodnevno u prilici da vidi kako se ravnopravnost primenjuje u ovom parlamentu odnosno kako se u parlamentu vrši diskriminacija narodnih poslanika.
Malopre kada su kolege govorili kroz poslanička pitanja o tome kakav je stav koje poslaničke grupe, kada je reč o tragediji koja se desila u Kraljevu, gospođa predsednik je rekla da su se sve poslaničke grupe na tom kolegijumu dogovorile na koji način da poslanici pomognu nastradalima u Kraljevu. Najpre, to nije tačan podatak.
Predstavnik poslaničke grupe SRS, gospodin Dragan Todorović je u ime poslaničke grupe i u ime SRS tražio jasno i glasno da Skupština zauzme stav da se 10 miliona evra koje je Vlada u budžetskoj rezervi namenila za nekog izdajnika koji bi prodao glavu Ratka Mladića, dakle odmah da se ta sredstva preusmere na pomoć nastradalima u Kraljevu i korektno bi bilo da se to kaže.
Naravno da poslanici SRS žele u okviru svojih mogućnosti da pomognu i pošto su se svi time hvalili, mada mislimo da time ne treba da se hvalimo nego da budemo humani na delu, a ne samo da bi se to čulo. Poslanici SRS već su sakupili sredstva i mi ćemo ta sredstva dati nekoj od ustanova kojoj je to najpotrebnije i već danas ćemo se dogovoriti koja će to ustanova biti.
Mi nismo želeli najpre zato što niste prihvatili naš predlog za ovih 10 miliona, a s druge strane zato što mi ne želimo da se Nenad Konstantinović hvali na koji način će da rasporedi ta sredstva, kao što sredstva koja ubira Skupština od kazni, koje plaćaju isključivo poslanici SRS i to baš zato što smo diskriminisani, objasniću na koji način, da se on hvali kako će da nekim aktivistima lokalnih odbora DS po Srbiji deli taj novac.
Dakle, kada smo već kod diskriminacije ili neravnopravnosti u Skupštini, pored ovoga što sam rekla, mi smo ovde svakodnevno podvrgnuti, mi poslanici SRS svojevrsnom mobingu. I juče se to desilo. Desilo se i pre nekoliko dana i dešava se maltene redovno.
Kada poslanik SRS interveniše po Poslovniku i kada predsedavajući konstatuje, eto tako, padne mu napamet da poslanik SRS zloupotrebljava intervenciju po Poslovniku, jer predsedavajući misli da nije bilo povrede Poslovnika, onda se poslaniku SRS izrekne opomena i ta opomena košta negde oko sedam i po hiljada dinara, ne znam precizno, nisam još dobila rešenje, ovo poslednje, koliko iznosi ta opomena.
Kada poslanik DS ili šef poslaničke grupe na isti način zloupotrebi – a mi mislimo da ne, jer stav SRS je da narodni poslanik može da govori neograničeno vreme i da može da govori sve što misli da treba da kaže; kada budemo većina i kada bi smo mi odlučivali kako će izgledati Poslovnik Narodne skupštine, onda neće biti nikakvih ograničenja za obraćanje narodnih poslanika parlamentu i javnosti – dakle, kada procenite da poslanik vladajuće većine takođe zloupotrebi Poslovnik onda tog poslanika upozorite i to ga ne košta ništa.
Zar to nije diskriminacija narodnih poslanika i zar to nije mobing koji predsedavajući, na osnovu ničega jer nigde ni u jednom propisu nema takvu mogućnost, vrši nad narodnim poslanicima. Mi tvrdimo da jeste i interesantno je da se gospođa Petrušić, za koju ste ovde tvrdili da je idealno rešenje, nijedanput nije oglasila na tu temu. Gledala sam je u nekoliko emisija, pričala je o političkom mobingu i očekivala sam da će da skrene pažnju predsedavajućima u parlamentu da ne vrše politički mobing nad poslanicima SRS.
Politički mobing je prisutan ne samo ovde, pogledajte stanje u lokalnim samoupravama. Pogledajte kako vlasti u lokalnim samoupravama vrše mobing nad zaposlenima. Znam sigurno da je pokrenuto nekoliko postupaka pred nadležnim sudovima i iako su to postupci koji bi trebalo da se rešavaju po hitnom postupku, već nekoliko meseci postupci stoje u sudovima i poverenik ne reaguje.
Poverenik mora da se interesuje pošto je u začetku primena ovog zakona. Poverenik bi trebalo da se interesuje kod sudova po Srbiji da li imaju zahteve da se utvrdi mobing na radnom mestu i ako imaju da poguraju sudove da krene to da rade, da prestanete da pričate kako se zalažete za ravnopravnost, kako se zalažete protiv svake diskriminacije, a na delu ne činite ništa.
Mi već dva meseca pričamo o ugroženom osnovnom ljudskom pravu Vojislava Šešelja, a to je pravo na život. Govorim o njegovom ugroženom pravu, o informisanju o zdravstvenom stanju. Pozivamo uporno nadležne u Srbiji da se oglase po tom pitanju. Niko od tih nezavisnih regulatornih tela se nije oglasio.
Gospođa Petrušić je prva po onome što joj zakon kaže bila u obavezi da se oglasi i da reaguje i da kaže – ljudi, nemate pravo da diskriminišete građanina Republike Srbije, građanina Vojislava Šešelja. Ne oglašava se. Zar to nije diskriminacija na delu? Jeste.
Šta se onda dešava? Dešava se da uz ta naše javne apele, naše javno skretanje pažnje cela Srbija zna kako se postupa sa građanima Republike Srbije u Haškom tribunalu. Malopre su građani mogli da čuju od kolega Borisa Aleksića da je 17 Srba posredno ili neposredno ubijeno u Haškom tribunalu.
I pored te činjenice vi i dalje insistirate da na tu hašku antisrpsku giljotinu pošaljete još dva Srbina, Ratka Mladića i Hadžića, i još za to dajete pare.
Već danas se pojavio Tomislav Nikolić, valjda mu je malo para koje je dobio od raznih obaveštajnih službi i od Borisa Tadića kada je pokušao da rasturi SRS, pa bi još da dobije i tih 10 miliona namenjenih za glavu Ratka Mladića i već danas kaže da je on spreman da izruči Ratka Mladića Haškom tribunalu.
Zašto ovo pominjem? Zato što dve godine pričamo da ste diskriminisali građane Srbije zato što ste dozvolili Tomislavu Nikoliću i ovoj šačici oko njega da formira poslaničku grupu jer mandati koji su 2008. godine u maju osvojeni, osvojeni su na osnovu programa SRS. Nama su ti mandati ukradeni, a ovo pominjem u kontekstu ova dva predloga zato što hoću da vas podsetim i dam samo potvrdu argumentu da smo ove dve godine u pravu kada insistiramo da se vrate oteti mandati.
Jer da je Tomislav Nikolić 2008. godine u kampanji pomenuo na skupovima SRS da je za to da se izruči Ratko Mladić, ne bi bio izviždan kao Montgomeri na njegovom skupu, nego bi bio išutiran sa takvog skupa.
Dakle, i to je dokaz da su svi mandati koji su osvojeni, svih 78 mandata, osvojeni između ostalog i na stavu SRS da Ratko Mladić nikada ne sme biti izručen Haškom tribunalu. Vidite kako vi jedno pričate, a drugo radite. Ne verujem da sad i ranije, a pogotovu sada nikome od vas nije nejasno da je to zaista diskriminacija, ni manje ni više nego volje građana Srbije, miliona građana Srbije.
Šta nam se sad priprema? Pripremaju nas mediji polako na uvođenje verbalnog delikta. Zbog čega? Zato što neka jedna ili više grupa navijača skandiraju na utakmicama - spasi Srbiju i ubij se Borise, pa se prekida utakmica zbog takvih skandiranja.
Naravno, mi ne pozivamo na bilo koju vrstu čak ni skandiranja koja može da dovede bilo koga u neprijatan položaj i da mu na bilo koji način ugrozi život. Logično je da Borisu Tadiću neće pasti na pamet i hvala bogu i ne treba da se ubije zato što ga neko poziva da spasi Srbiju. On će kao čovek koji je zadržao trunku morala da podnese ostavku da spasi Srbiju.
Godinama unazad na skupovima DS se uzvikivalo - spasi Srbiju i ubij se Slobodane, spasi Srbiju i ubij se Koštunice, i to ne samo na fudbalskim utakmicama, nego na skupovima DS se to uzvikivalo i to nikom nije smetalo, a sad očigledno vratiće nas ova diktatura, i ovaj diktator vratiće nas u Brozovo vreme i ponovo će uvesti verbalni delikt da neko ne bi ne daj bože uvredio njegovo visočanstvo.
Zašto se tu nije oglasila gospođa Petrušić? Zašto se nije oglasila – ljudi ne možete tako da radite, ovo je slobodna država. Na kraju krajeva, u Ustavu RS, ovom a i u onom koji je bio pre ovoga zagarantovana su maksimalno sva osnovna ljudska i manjinska prava svakom građaninu koji živi u Republici Srbiji.
Nisu problem akti. Problem je primena. Problem je diskriminacija koju vrše nad građanima Srbije nadležni državni organi. Problem je što Vlada RS svakodnevno vrši diskriminaciju građana tako što eventualno posao može da dobije neko ko je član neke stranke iz vladajuće većine, što poslove svakodnevno gube i otkaze desetine hiljada građana Srbije, što penzioneri ne dobijaju ono što ste im obećavali u kampanji, što se dogovarate sa MMF o građanima Srbije…
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Hvala lepo. Vidim da sam potrošila vreme.

Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika je podnela poslanička grupa SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Dušanu Mariću.

Dame i gospodo, ravnopravnost je reč koja se često čuje u ovoj skupštini i u društvu uopšte, ali i jedna od tekovina koja se i na jednom i na drugom mestu malo poštuje. Sva priča o ravnopravnosti u Srbiji uglavnom se svodi na odbranu navodno ugroženih pedera i lezbijki i navodno ugroženih nacionalnih manjina u Srbiji.
Ne bi bilo ništa čudno da se to ne događa u zemlju u kojoj caruje bela kuga, u kojoj je mortalitet veći od nataliteta, u kojoj godišnje umre 33.000 ljudi više nego što ih se rodi, u kojoj se broj penzionera opasno približava broju radnika, u kojoj ima više od 60.000 napuštenih seoskih imanja, u kojoj ima više od 300 pustih, napuštenih, umrlih sela, u koja se razvodi svaki četvrti brak.
Umesto kampanje za zaštitu prava porodilja, prava dece, umesto kampanje za podsticaj rađanja ogromnu društvenu energiju, ogroman novac trošimo za odbranu, za afirmaciju prava pedera i lezbejki.
O ugroženosti nacionalnih manjina u Srbiji govori se u trenutku kada jedna nacionalna manjina drži okupirano 15% teritorije RS, u trenutku kada Srbi na KiM pod terorom jedne nacionalne manjine žive u getu bez osnovnih ljudskih prava, u trenutku kada Srbi u Novom Pazaru kada reprezentacija Turske, posebno u nekim sportovima kao što su košarka i fudbal, odnese neku značaju pobedu ne smeju da izađu na ulicu, ne smeju da skandiraju – ovo je Srbija, ali zato nekoliko hiljada pripadnika muslimanskog naroda slobodno bez ikakve reakcije države mogu da skandiraju sat vremena – ovo je Turska i da u rukama mašu sa desetinama turskih zastava.
To se događa u zemlji Srbiji gde imate desetine naselja na severu Vojvodine, na severu Srbije u kojima su natpisi mesa, nazivi ulica ispisani isključivo na mađarskom jeziku, što je potpuno suprotno Ustavu i zakonu.
Govoriću o nekim primerima neravnopravnosti kojima bi poverenik za ravnopravnost i njegove stručne službe trebalo da se bave. Počeću primerima narušavanja načela ravnopravnosti ovde u skupštini. Moja koleginica Vjerica Radeta je već govorila o neravnopravnosti parlamentarnih stranaka.
Vladajuće stranke ovde u skupštini mogu da menjaju sopstvene poslanike kad hoće i kako hoće, a opozicionim strankama je to dozvoljeno samo u slučaju kada to odgovara DS i strankama vladajuće većine. Još jednom ukazujem na tužnu neverovatnu činjenicu da je SRS otet 21 poslanički mandat, a da je nedavno i DSS otet jedan poslanički mandat, pa sada imamo jednu nenormalnu situaciju da u najvišem zakonodavnom telu RS sede predstavnici političke partije koja nije postojala u vreme kada su se održavali izbori za ovaj saziv skupštine RS.
Takođe smo svedoci neravnopravnosti narodni poslanika. Kaznene mere koje se primenjuju prema poslanicima opozicije su daleko rigoroznije nego mere koje se primenjuju prema poslanicima vladajuće većine.
Moram da istaknem i svoj lični primer. Na sednici koja je održana 12. oktobra meni je zamenik predsednika Skupštine Gordana Čomić izrekla meru kršenja reda na sednici u trenutku kada sam u skupštinskom restoranu gledao televizijski prenos sednice.
Treći primer iz Skupštine jeste narušavanje prava žrtava rata, odnosno neravnopravnost žrtava rata na osnovu nacionalne pripadnosti. Najteži primer diskriminacije svakako predstavlja usvajanje Rezolucije o osudi zločina nad Muslimanima u Srebrenici i to nekoliko meseci pre pošto je usvojena Deklaracija o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije i pripadnicima nacionalnih manjina.
Da je vlast u Srbiji poštovala načelo ravnopravnost, ljudskosti i pravičnosti onda bi Skupština Srbije sve zločine osudila istovremeno jednom deklaracijom. Ako se htelo ići na usvajanje dve deklaracije onda je prvo moralo da bude donesena Deklaracija o osudi zločina koji su počinjeni nad srpskim narodom.
Evo zbog čega – prvo, zato što je ovo matična država srpskog naroda. Ako mi nećemo braniti sebe, ko drugi ima obavezu da nas brani? Drugo, Srbi su najveće žrtve poslednjih ratova koji su se od 1991. do 2000. godine vodili na prostoru Balkanskog poluostrva. Treće, vrlo indikativno činjenica je da su Hrvati i Muslimani u poslednjih 100 godina počinili dva zločina genocida nad srpskim narodom.
Međutim, parlamenti u Sarajevu i Zagrebu te zločine nikada nisu usudili, ni u vreme kada je postojala nezavisna država Hrvatska, ni u vreme kada je postojala SFRJ, ni u vreme kada su Hrvatska i BiH kako se sada po ovom novom govoru kaže demokratske evropske države.
Jednostavno, smatram da nije normalno da jedan narod nad kojim su počinjena dva zločina genocida, prvi osuđuje, prvi se izvinjava onima koji su nad njim počinili te zločine genocida.
Sledeći primer, jeste i ova deklaracija o osudi zločina nad Srbima i ostalim građanima Srbije koju je Skupština usvojila, čini mi se, 7. oktobra. U toj deklaraciji ima više primera diskriminacije i to ne samo diskriminacije prema Srbima, nego i diskriminacija nad Hrvatima i Muslimanima.
O čemu se radi. Prvo, ni jednom rečju se ne pominju zločini nad srpskim vojnicima u Sloveniji. Drugo, ako je u Deklaraciji o osudi zločina koji su počinili Srbi, naveden konkretan primer Srebrenice, onda je i u ovoj drugoj deklaraciji morao da bude naveden bar jedan konkretan primer masovnih zločina nad srpskim narodom.
Konkretno, mislim na zločin u Sarajevu, zločine u Posavini i zločine u Podrinju, iz razloga što su ti zločini, ako ne teži, onda po svom obimu, po svojoj brutalnosti ravni zločinu koji je počinjen u Srebrenici.
Samo podsećam na jednu činjenicu, da su većina žrtava u Srebrenici gde je očigledno počinjen zločin, bili pripadnici muslimanske vojske koja je pre toga počinila stravične zločina nad srpskim stanovništvom, a da su u Sarajevu ubijeni Srbi.
Prema zvaničnim podacima MUP Republike Srpske, u Sarajevu je ubijeno 9.300 Srba, otprilike polovina vojnika i polovina civila. Većina tih civila nije imala nikakve veze sa ratom, nikada nisu uzeli pušku u ruku, nikada nisu obukli uniformu, jednostavno su izvedeni iz svojih stanova, često i čitave porodice i brutalno ubijeni. Mislim da je naša obaveza bila da osudimo prvo te zločine.
Treće načelo je ravnopravnost je pogaženo i u kvalifikaciji zločina i osudi zločinaca. Mi smo ovde muslimanske i hrvatske zločine nazvali zločinom. Muslimane i Hrvate koji su počinili te zločine smo nazvali zločincima. A zločince iz NATO pakta, koji su izvršili agresiju nad Srbijom, koji su pobili tri hiljade i ranili 15 hiljada građana Srbije nismo nazvali zločincima. Njihovu intervenciju, njihovu agresiju na Srbiju u Jugoslaviju nismo nazvali zločinom nego intervencijom.
Ne opravdavam nijedan zločin, posebno nad pripadnicima sopstvenog naroda, ali imam više razumevanja za zločine koji su počinili Hrvati i Muslimani zato što nas vezuju nekakvi istorijski nesporazumi, krvne osvete, hiljadu neraščišćenih računa i njih nekako i mogu da razumem. Ali, ne mogu da razumem i opravdam da neko dođe iz SAD, iz Velike Britanije, iz Belgije, iz Holandije sa kraja sveta koji nemaju nikakve veze sa Srbijom, digne hiljadu aviona i tri meseca ubija srpsku decu.
Sledeći primer gaženja načela ravnopravnosti jeste kada predsednik Srbije Boris Tadić 11. jula ode u Srebrenicu, izrazi žaljenje zbog pogibije i stradanja muslimanskih vojnika, a onda sledećeg dana na Petrovdan, odbije da ode u Bratunac i da izrazi žaljenje zbog pogibije i ubistva 3.500 pripadnika sopstvenog naroda, od čega su većina civili – žene i deca.
Umesto da ode u Bratunac, on ode u Novi Pazar na druženje sa predsednikom Turske. U Bratunac pošalje jednog svog, neka mi oprosti, ipak manje značajnog drugorazrednog savetnika.
Sledeći primer neravnopravnosti jeste primer diskriminacija građanina Srbije, Ratka Mladića. Skrećem pažnju na činjenicu, da građanin Srbije Ratko Mladić nikada nije pravosnažno osuđen ni za jedan zločin. Nikada nije platio prekršajnu kaznu. Imate svakoga dana primere gde se Ratko Mladić od strane najviših državnih funkcionera naziva ratnim zločincem.
Od poverenika za zaštitu ravnopravnosti, od ovih stručnih službi, a vidim da je u pitanju brojna služba, hvala bogu ima ih dovoljno, imaju dosta para na raspolaganju, tražim da se malo posvete zaštiti prava, ljudskih prava članova porodice Ratka Mladića. Mislim da oni kao i svi građani Srbije, tim pre što nikada nisu pravosnažno osuđeni, imaju prava na normalan život i na svoju privatnost.
Podsećam građane Srbije da se supruga Ratka Mladiće, njen sin i njegova porodica nalaze pod 24-časovnom nadzorom, da se prisluškuju svi njihovi ne samo telefonski razgovori, nego razgovori koje vode u kući, koje vode čak i u spavaćoj sobi i bračnoj postelji.
Skrećem pažnju da je porodici Ratka Mladića uskraćeno pravo da uživa penziju koju je Ratko Mladić časno zaslužio. Skrećem pažnju i na činjenicu, država sprečava sina Ratka Mladića, Darka Mladića, da se normalno bavi poslom, da zarađuje pare i da tim parama prehranjuje svoju porodicu.
Istaći ću još samo dva primera. Po Ustavu RS svi građani Srbije su jednaki pred zakonom. Svi imaju pravo na pravnu pomoć i zaštitu sopstvene države, posebno ako im ta pravna pomoć i zaštita zatrebaju u inostranstvu, ako se nalaze uhapšeni negde u inostranom zatvoru.
Ističem činjenicu da se predsednik SRS već osam godina ni kriv ni dužan nalazi zatočen u haškoj tamnici. Sudi mu se na osnovu lažne optužnice. U toku postupka su mu prekršena sva moguća procesna i ljudska prava, uključujući i pravo na lečenje, država Srbija sramotno ćuti.
Postavljam pitanje, ljudsko pitanje, ne kao poslanik SRS, nego kao Srbin i pripadnik ovoga naroda, kao građanin Srbije –šta još treba da se dogodi Vojislavu Šešelju? Šta treba da se dogodi da predsednik parlamenta RS, da predsednik RS, da predsednik Vlade RS kaže dosta – aman, ljudi, on jeste naš politički protivnik, on jeste nepomirljivi protivnik i neprijatelj zapada zato što taj zapad vodi zločinačku politiku prema srpskom narodu, ali je on građanin Srbije.
On je čovek koji nije počinio nijedno krivično delo. On je otac četvoro dece i ima prava na osnovnu elementarnu zaštitu.
Imali smo sada slučaj da je Vojislav Šešelj bio operisan u nekoj bolnici "Š" kategorije, pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima, pod lažnim identitetom. Za mene je neshvatljivo, verujte mi, neshvatljivo sa ljudske strane. Da se tamo nalazio Hašim Tači i da mu je to učinjeno, za mene je neshvatljivo da država Srbija kao matična država njegovog naroda ne reaguje, bar jednom jedinom kurtoaznom izjavom i osudom tog zločina koji se čini nad Vojislavom Šešeljem.
Zadnji primer, o njemu sam jednom govorio, očigledne jedne neravnopravnosti i očiglednih dvojnih aršina. Podsećam da su 5. oktobra 2000. godine članovi političkih partija, ali i članovi raznih mafijaških, navijačkih i ko zna kojih grupa zapalili Skupštinu Srbije, zapalili zgradu televizije, dobrano opljačkali i jedno i drugo.
Razbili su izloge na, čini mi se, oko tri stotine radnji u Beogradu, povredili su oko 70 policajaca. Svukli su 300 policajaca u donji veš, zauzeli stanicu policije "Stari grad", odneli 300 komada oružja, među njima snajpere, mitraljeze, a posle to delili po Beogradu.
Ti ljudi su tada kvalifikovani, citiram tadašnje izjave visokih funkcionera DOS – u pitanju su naša deca. To je jedna izjava. Druga izjava – to je savest našeg naroda. Treća kvalifikacija – oni su budućnost Srbije.
Ista priča, samo sa manjim razmerama i sa manjim posledicama se desila 10. oktobra 2010. godine. Razbijana jedna radnja, povređeno 50 policajaca …

Narodni poslaniče, molim vas da argumentacije koje iznosite dovedete u vezu sa tačkom dnevnog reda. Tačka dnevnog reda je unutrašnje uređenje, saglasnost o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i saglasnost na odluku o obrazovanju i radu stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Molim vas da u svojoj raspravi sa ovim tačkama dnevnog reda i sa zakonom na osnovu kojeg je formirana i dodata odluka o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, dovedete u vezu.)

Hvala, gospođo Čomić. Sve ovo što sam do sada govorio je bilo u vezi sa temom.
Sada ću konkretno na ovaj zakon o stručnoj službi poverenika za informacije, samo moram da završim prethodnu rečenicu. Znači, ovi koji su sada razbili jednu radnju…

Narodni poslaniče, podsetila sam vas o kojem je zakonu reč i na osnovu kojeg je zakona izabran Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i šta je tema dnevnog reda, te vas molim da svoje izlaganje, na osnovu obaveze iz Poslovnika Narodne skupštine, dovedete u vezu sa temom dnevnog reda. Izvolite.

Gospođo Čomić, hvala vam. Smatram da je ovom vašom intervencijom potvrđena moja tvrdnja na početku ove diskusije i tvrdnja gospođe Vjerice Radete da u ovoj skupštini, u ovome domu, ne postoji ravnopravnost narodnih poslanika. U znak protesta završavam svoju diskusiju, a građani Srbije vide šta se događa u ovoj Skupštini i u svakom slučaju će izvući zaključke.

Upozoravam vas da ne dovodite u zabludu javnost i da ne smatrate svoje pravo da zloupotrebljavate odredbe Poslovnika Narodne skupštine, odnosno svoja prava kao narodnog poslanika da zloupotrebljavate na taj način da kvalifikujete, odnosno diskvalifikujete sve druge narodne poslanike.

Pažljivo ste saslušani, uvidom u stenogram se može videti da je pažljivim slušanjem sačekano da za dovoljno dugo vremena išta od onoga što govorite dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, na šta vas obavezuje Poslovnik Narodne skupštine.

Naprotiv, vi ne želite ni da se ponašate na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine, niti želite da saslušate upozorenje predsedavajućeg. Ja sam vam na raspolaganju za postupanje na osnovu člana 103. u tim slučajevima kada narodni poslanik insistira da dobije kaznu utvrđenu Poslovnikom Narodne skupštine.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas donosimo dve odluke koje su naizgled tehničkog karaktera jer treba da obezbede gospođi Petrušić, koju je Narodna skupština Republike Srbije izabrala na mesto Poverenika za zaštitu od diskriminacije, da može da obavlja taj posao.
Moram u ime poslaničke grupe SRS odmah da kažem da se ponavlja na neki način sudbina i gospodina Jankovića i gospodina Šabića, jer se najpre pod ogromnim pritiskom pre svega raznih nevladinih organizacija, Evropske unije i u kontekstu donošenja nekog zakona, pa kao posledica toga izaberu ovakva naizgled nezavisna tela državna, kao što je poverenik za zaštitu od diskriminacije, a onda dolazimo u jednu situaciju da oni imaju tehnički problem ili da se mnogo kasni sa odlukom o obrazovanju tog tela, kako ono treba da radi u interesu građana, što ovde očigledno nije slučaj.
Ako se sada podsetite kada je izabrana gospođa Petrušić na mesto poverenika, mi već kao parlament, poštovane kolege narodni poslanici, dolazimo u onaj period kada ona treba da nam podnese prvi izveštaj jer ona je dužna, da li je tako ili je prošao rok, da nam podnese prvi izveštaj o svom radu jer je Skupština bira, a ona očigledno to neće biti u mogućnosti da uradi na vreme, zbog činjenice da se kasni i da sada tek treba da obrazuje telo koje će da joj pomaže u radu.
S druge strane, glavni nosioci posla kod poverenika čija je obaveza da sprovodi Zakon o zaštiti od diskriminacije, odnosno Zakon protiv koga je bila SRS, pre svega što se on selektivno primenjuje, jer je i zbog toga donet, mi smo i tada rekli da je taj zakon izričito, o tome je malopre govorio i kolega Marić i pre njega gospođa Vjerica Radeta, naš ovlašćeni predstavnik, da bi se štitile neke kategorije i neki ljudi u ovom društvu koji po mišljenju, ne samo nas srpskih radikala, jer tako misli ogroman broj građana Srbije, svoja nastojanja i sve ono što oni misle da su nove takozvane vrednosti, žele da ispoljavaju zato što im je to zakon omogućio, a to nije u duhu srpske tradicije, kulture i onoga što smo mi Srbi kao narod.
Kao posledicu toga imali smo nedavno nemile događaje 10. oktobra na ulicama Beograda i verujte mi, u budućnosti zbog toga što ovo društvo, ne samo da nije zrelo, nego to nije u duhu naše tradicije i onoga što smo mi kao narod, može da se desi da imamo takve ponovljene slučajeve.
Sada moramo da podsetimo građane, pošto je davno bilo, ne zbog toga što oni imaju kratko pamćenje, nego zato što vi, kao predstavnici vlasti imate kratko pamćenje, zato što usvojite neki zakon, a kasnije ne govorite o tome da li se on implementira ili ne, ne govorite to u svojim izlaganjima, kao što to radi gospodin Krasić, evo, napravio je jednu analizu juče oko zaduživanja građana Srbije i države u proteklih 10 godina, pa je upozoren od gospođe Kolundžije da je on zalutao u temi itd.
Hoću da iskoristim svoje pravo da vas podsetim da kada je donošen Zakon o zabrani diskriminacije, jasno je bilo da mnogi građani Srbije od toga neće imati velike koristi. Taj zakon je bio nepotreban zbog toga što smo donošenjem mitrovdanskog Ustava pre četiri godine definisali Ustavom Republike Srbije šta je to što treba da štiti nacionalne manjine u našoj zemlji i nacionalne manjine u Srbiji.
Kroz sve članove Ustava, kroz celo poglavlje, imaju najveći stepen zaštite, naravno, to uvek može više. Vi znate zalaganje SRS, a uostalom, to smo i promovisali na dvadesetogodišnjicu naše stranke, 23. januara ove godine, nacionalne manjine, vi se sada samo deklarativno zalažete, i te kako moraju da imaju i da budu inkorporisane mnogo više u državne organe Republike Srbije nego što je to sada slučaj.
Ako podvučemo neku crtu, mi možemo da razgovaramo danas, pošto je gospođi povereniku to posao da radi, ko je danas diskriminisan u Srbiji. To su zaista, gospođo Čomić, gospodine Odaloviću, velike strukture našeg stanovništva, jer Zakon o zabrani diskriminacije mora da štiti Ustav u svakom njegovom članu. Sada nemam dovoljno vremena da govorim o svim oblastima koje poznaje Ustav kao najviši pravni akt i kategorijama o zaštiti prava čoveka i građanina, ali da pođem od prava na rad.
Zar ne kaže Ustav Republike Srbije da svako ima u Srbiji pravo na rad? Kako onda nekim pojedinačnim aktom, ako je čovek diskriminisan, a jeste, najpre ako konkuriše u državnoj službi, namešteni su konkursi, razne agencije koje produkujete i koje plaćaju građani svojim parama osiromašenih džepova, putem poreza, niko ne može da dobije posao.
Onda mi recite – kako će sada 200.000 ljudi koji su ostali bez posla u protekle dve godine, od maja 2008. do današnjeg dana, da upute preko ovog formulara koji je objavljen na sajtu poverenika, odnosno službe, jer formular postoji, a služba se tek obrazuje, da traži zaštitu svog prava? Nikako, jer onaj radnik u "Zastavi" koji je bio ZZO, koji je isteran iz fabrike, koji je svedok toga da fabrika "Zastava automobili" više ne postoji, već da je u ovoj novoformiranoj fabrici primljeno tek negde oko 1.500 radnika da radi na proizvodnji "punta".
Moram da vam kažem, a budite sigurni, nažalost, da će tako biti u sledećoj godini, umesto 84 radna dana koja je fabrika "Fijat-Zastava" imala, Fabrika "Fijat" u Kragujevcu, imala ove godine, oni predviđaju da će sledeće godine imati samo 50 radnih dana. Zbog čega? Zato što nemaju posla.
Zašto? Zato što tržište ne traži taj model automobila, iako je 30 onako pompezno proslavljeno, tridesethiljaditi je skinut "punto" sa trake, naše tržište, osiromašeni građani jednostavno nemaju odakle to da kupe.
Da li su diskriminisani građani Srbije, gospođo Čomić, u odnosu na ministarstva i na ove sporazume koje smo mi usvojili, a zadužena je Srbija ovim sporazumima juče za novih 250 miliona evra? Jesu, jer mi kada odemo u banke i kada uzimamo platne kartice, ili ako nam je potreban neki kredit, mi moramo da plaćamo jako visoke kamate, koje su klizne i koje su promenjive i koje idu do preko 20% na godišnjem nivou. Za ove kartice rivolving itd, to i ne znam, to je neverovatno kakvo je to zelenaštvo, kod ovih banaka kojima ste vi dozvolili da to rade sa građanima Srbije.
Kada ministarstva uzimaju određene kredite i kada pojedinci iz Vlade Republike Srbije prave raznorazne dilove, oni dobijaju kamatu od svega 1,8%. Gde je tu ravnopravnost? Kako normalan čovek da opstane? Da li vi mislite da je funkcija ove gospođe samo na papiru i da će uopšte ljudi da se obrate njoj i da traže zaštitu svojih prava?
Molim vas, ako krenete širom Srbije, ako mislite da oni ljudi u Doljevcu, koji su ponudili da prodaju bubreg zbog toga što nemaju od čega da prežive, srpski seljak koji nema dva grla stoke u štali i kome da proda, jer jednostavno mu se ne isplati, da će oni da sednu i da popune formular, da ga skinu sa interneta i da šalju povereniku i da gospođa sa ovom službom, koju sada obrazuje, o tome odlučuje, vi se grdno varate.
Baš me zanima, pošto se sada obrazuje ovom odlukom njena služba, kada dođe prvi izveštaj kakve će biti predstavke građana i ko će da joj se žali. Žaliće se oni koji smatraju da nije dovoljno što je donet takav nakaradan zakon 2009. godine, da nije dovoljan Ustav Republike Srbije koji slobode i prava čoveka i građanina definiše na najbolji mogući način, a neće da se žali ni radnik koji je ostao bez posla, ni samohrane majke, ni mladi ljudi, a njih je sve više, stotine hiljada u Srbiji koji nemaju gde da se zaposle, obrazovani koji su završili visoke škole, ali ne vide budućnost i ne vide perspektivu, već ovaj režim bele šengen liste koriste, što je uostalom izveštaj Evropske kancelarije, da putuju i da tamo ostanu da rade, a da se ne vrate više nikada u Srbiju.
Prema tome, mi smatramo da je ogroman broj građana Srbije danas diskriminisan. Njihova prava se ne poštuju i oni nemaju kome da se žale. Mi imamo u nekim lokalnim sredinama, kao što je slučaj u Kragujevcu, ombudsmana. Ako me pitate, u izveštajima koje mi dobijamo kao odbornici skupštine grada, šta su najveće muke građana Kragujevca?
To što je kasnio proces legalizacije, to što je i dalje nakaradan Zakon o planiranju i izgradnji koji je ovde promenjen, odnosno donet pre godinu dana, to što nemaju mogućnost da dobiju poljoprivredne kredite da subvencionišu privredu, to što ima mnogo nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, to što su propušteni u pojedinim zakonima kao kategorija.
Evo ljudi koji imaju pravo to znaju, pogotovo stručnjaci iz SRS za imovinsko-pravne odnose, da koriste gradsko građevinsko zemljište koje su dobili nakon toga što je konstatovano da je u nekom periodu nekom od njihovih predaka ta imovina konfiskovana, ali oni ne mogu da grade na tom zemljištu. Kad se obratite nadležnima u ministarstvu, oni kažu – znate, mi smo donošenjem zakona propustili tu kategoriju ljudi. Ko zna koliko je takvih slučajeva.
Doneli smo Zakon o ravnopravnosti polova i apelovale smo i ja i profesor Gordana Paunović na ministra i na sve vas da morate mnogo više da brinete o samohranim roditeljima, ne samo o samohranim majkama, jer ima i samohranih očeva u Srbiji, a i o nezaštićenoj deci.
Gospođo Čomić, vrlo dobro znate, jer ste kao i ja, takođe, član radne grupe za prava deteta, da treba da donesemo set zakona koji će da štite prava dece u Srbiji u narednoj godini. Ako je sada ovako posle donetog Zakona o zabrani diskriminacije, zamislite tek kada budemo, i ako budemo uopšte u ovom sazivu doneli tih pet-šest zakona, koliko je potrebno, ko će onda i na koji način da brine o deci Srbije?
Vidite kako se u najgore moguće političke svrhe zloupotrebljava tragedija građana Kraljeva. Gospodin kolega Momčilo Duvnjak i profesor Goran Mihajlović su pre neki dan, kao i kolega Sreto Perić i profesorka Paunović, obišli to područje kao poslanici SRS. Nisu tražili da ih slikaju kamere i da ulaze sa njima i da dodatno pogoršavaju položaj tih ljudi u razrušenim kućama koje su presečene na pola, nego su išli i najviše su se zadržali u velikom selu Sirča koje je izuzetno pogođeno.
Neka vam kaže i profesor Mihajlović i kolega Duvnjak šta su rekli ti građani. "Ova tragedija koja nas je zadesila i ova nesreća mnogo nam je teško pala. Nekako ćemo da pokušamo, ako gde vredi, da se poprave te kuće, ali kada bi nam jedan iz kuće gde ne radi četvoro ili petoro ljudi bio zaposlen, mi bismo ipak bili srećni."
Nažalost, imamo žrtve tog zemljotresa, ali ipak, kako je to moglo da bude, ti ljudi su srećni što im je ostala glava na ramenima. Oni pitaju opozicione poslanike gde oni mogu da nađu posao. Šta će ljudi da im kažu? Da su konkursi namešteni, da je u Kraljevu privreda propala, da je kao i u Kragujevcu metalski kompleks uništen, tamo Fabrika vagona i sve što je radilo i Magnohrom itd. Uostalom, gde god nogom zgazite po celoj Srbiji takva je situacija.
Zbog toga, gospođo Čomić, nije samo parola ovo što piše na mom bedžu – Srbija čeka Šešelja. Nismo mi to napisali tek tako da pored lika našeg predsednika, koji se ipak i na ovoj slici kao i u sudnici haškog kazamata, iako žele da ga ubiju neadekvatnim lečenjem, smeje, daje podršku i kaže narodu da treba da se bori, nego zbog toga što nas i u muci ljudi pitaju, kao i u Kraljevu, kao i seljaci na pijaci, kao i sindikalci, kao i svi drugi gde god se pojavimo, kada će Šešelj da se vrati? Zbog toga je ova parola – Srbija čeka Šešelja.
Budite sigurni, bez obzira na to što državni organi, što se gospođa nije oglasila, na kraju krajeva, ona gleda sednice i prenos Skupštine Srbije, na vrlo loš način je interpretirala opaske nas opozicionih poslanika da se ovde vrši diskriminacija prava izabranih predstavnika. Mi smo suvereni naroda Srbije. Narod je izborom poslanika deo svog suvereniteta preneo na nas. Ovde ima 250 mesta, nema više. Mi smo ti koji predstavljamo milione birača. Zašto se nije oglasila povodom tog slučaja?
S druge strane, u jednoj sasvim drugoj emisiji u kontekstu borbe protiv tajkuna, Miškovića, Beka i ostalih mafijaša koji su napravili ovu tzv. Naprednu stranku, vidimo kako je napredna zajedno sa Montgomerijem i ostalim zlotvorima i neprijateljima srpskog naroda, molim vas, zašto se ona nije oglasila povodom činjenice da nam Administrativni odbor nije realizovao blanko ostavke, a to su mandati srpskih radikala, ili zbog ovoga što svakodnevno apelujemo na to da Haški tribunal osam godina drži našeg predsednika tamo? Nema ni naznaka kada može da bude završen proces i žele da ga ubiju.
Moram da vam kažem da je ovo bruka i sramota za državu Srbiju, bez obzira na sve naše političke razlike, bez obzira na to što i Boris Tadić i vlast u Srbiji imaju servilan odnos prema zapadnim silama i prema NATO i prema EU, ali ako je u pitanju položaj i život jednog čoveka i građanina. Srbija zna i građani Srbije znaju da to nije običan čovek, nego predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj koji je sve ove događaje predvideo još kao disident i kada se pojavio na srpskoj političkoj sceni.
Sramota je što se i ovakve državne institucije koje su navodno nezavisni organi ne oglašavaju i ne čine ništa da se spreči njegovo dalje zlostavljanje u haškom kazamatu.
Zato je gospođa vrlo dobro znala da radi za sebe. Pre nego što je došla ova odluka o obrazovanju njene stručne službe, ona se obratila Nenadu Konstantinoviću 22. juna ove godine. Da li može da prima, pitala je, kako ga vi od milošte zove, Necu, razliku između funkcionerske plate na mestu poverenika i plate profesora na niškom pravnom fakultetu?
Ona jeste podnela ostavku na mesto dekana niškog pravnog fakulteta, ali je ostala profesor iz pet predmeta - ekološko pravo, pravo deteta, građansko-procesno pravo, pravne studije rada i kliničko-pravničko obrazovanje. Dobila je odgovor.
Kada mi podnesemo ostavke da vratimo mandate koje su ovi instrumentalizovani od strane CIA, njih šest i ko zna sve koga, i ovih srpskih tajkuna, oteli srpskim radikalima i listi SRS – dr Vojislav Šešelj, onda to ne važi.
Ne poštuje se Ustav, član 102. stav 2, ne poštuje se izborna volja građana Srbije, a kada gospođa poverenik traži da ima mogućnost da uzima parice za sebe, onda može. Molim vas, kakva je onda to ravnopravnost i gde je tu uopšte pravda?
Uostalom, svi ljudi koji prate ovu raspravu vide, građani Srbije, završavam time, opet se njima obraćam da vaša prava i to što ste svuda i na svakom mestu diskriminisani, jer nemate posao, jer ste siromašni, jer vas vlast ne vidi jer je osiona i bahata u svom ponašanju i ne sluša glas naroda i ne želi da pomogne ogromnim strukturama ugroženih, da o tome danas u Skupštini Srbije, ovog 11. novembra, govore samo srpski radikali.