Javljam se za repliku, ukoliko dozvolite, pošto sam dva puta pomenut.
Šta sam pročitao i kažete - nikom ništa. Čitam dnevni list "Blic"…
(Predsednik: Da se razumemo, niste dobili pravo na repliku. Govorite u okviru vremena?)
Neću.

U redu.

Na član 7. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanik Paja Momčilov i zajedno narodni poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodin Paja Momčilov ima reč, izvolite.

Iskoristiću dva minuta, jer je ovo očigledna manipulacija da se jednim nevažnim i kozmetičkim zakonskim izmenama potroši vreme, a da se ne govori o daleko važnijem dokumentu – planu zdravstvene zaštite.
Bezvredno je govoriti o ovom članu koji je jedini branio, još na koliko-toliko moguć način, sukob interesa. Ovo što pokušava gospodin poslanik Simo Vuković nije korektno. Tačno sam citirao list "Blic" od 24.10. koji kaže – Svetska zdravstvena organizacija svake godine pravi listu najboljih zdravstvenih ustanova itd. Ministar kaže suprotno. Trebalo je to demantovati. U organizovanom društvu se to demantuje. Mi verujemo medijima. Mediji su vaši. Mediji nisu radikalski. Vi kontrolišete medije, isto društvo.
Druga stvar, ono što ste kazali – steći će se utisak u javnom mnjenju da se ovde ne može lečiti. Naravno da ne može kada svi idu u inostranstvo za rutinske operacije. Ono što hoćete o javnom mnjenju da saznate, idite na blogove. Pročitajte iza svakog članka koji se pojavi u novinama sa zdravstvenim problemom šta građani kažu.
Ako vam je i to malo, idite na pijacu, prošetajte samouslugom i popričajte sa građanima. Doduše, mlad ste čovek. Mi koji imamo izvesne godine, dozvolite da ipak ne pričamo napamet i da nismo zlonamerni, najmanje prema svom narodu.

Gospodin Simo Vuković ima reč.

Hteo bih da iskoristim pravo na repliku, s obzirom da sam (Predsednik: Ne, imate vreme poslaničke grupe kao ovlašćeni predstavnik.). Prihvatam.
Ovo je po ko zna koji put već pomenuta činjenica vezana za lečenje, odnosno kardiohirurške operacije koje su obezbeđene od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u jednoj klinici u Turskoj.
Istine radi, pošto se time veoma manipuliše, moram reći sledeće. U Srbiji, neka me isprave predstavnici Ministarstva i sam ministar, Srbija trenutno raspolaže sa 54 kardiovaskularna hirurga. U našoj zemlji, s obzirom da je stvarnost takva kakva jeste, u kojoj je on kardiohirurg, uz sva dežurstva koje ostvaruje i rad koji mu je omogućen po zakonu, može u jednom neto iznosu da zaradi 120 ili 130 hiljada dinara. Možda sam pogrešio10-20.000.
S jedne strane, imate veliku motivaciju kardiovaskularnih hirurga da napuštaju našu zemlju. Kardiovaskularna klinika na Dedinju raspolaže sa 19 kardiohirurga, od kojih su već tri otišla u Kuvajt. Sa mnogo manje posla su mnogo bolje plaćeni. Mi to kao država ne možemo u ovom sistemu da ostvarimo i da platimo te ljude.
S druge strane, imate rast broja ljudi na listi čekanja zbog rasta poverenja ljudi u zdravstveni sistem, što ovde niko neće da prizna, zbog poboljšane dijagnostike u oblasti kardiologije i imamo kapacitete koje imamo. Zato imamo, da bismo omogućili da se što veći broj ljudi operiše, da zaključimo ugovor i sa jednom privatnom klinikom i sa klinikom u Turskoj.
Ne možete prosto klonirati ili multiplikovati 54 postojeća kardio-vaskularna hirurga. Jedan kardiohirurg se stvara decenijama. To je nešto složeniji posao nego što se stvara jedan vojni pilot. Molim vas da u tom pravcu ne omalovažavate napor da se što veći broj ljudi koji se nalaze na listi čekanja, a imaju problem u oblasti kardiologije, odnosno očekuju kardiohiruršku operaciju, da ne izazivate kod ljudi jedno podozrenje i nepoverenje u zdravstveni sistem.

Narodni poslanik Milan Dimitrijević ima reč. Izvolite.

Ne uznemiravam javnost, govorim o činjenicama. Javni servis Srbije pita građane Srbije da li treba građanima omogućiti da se sa zdravstvenom knjižicom u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja mogu da leče po svom izboru kod privatnog ili državnog lekara - da kaže 88,8%. Medijski javni servis Srbije pita javnost Srbije – korupcija je raširena pojava u zdravstvu 68,7%.  
Medijski javni servis Srbije pita građane i citiram to. Da bih vam to objasnio, jer se ne radi ni o kakvom hohštapleraju, kako vi to nazivate, jer tu reč nisam pomenuo uopšte, iznos zarade od vanstandardnih usluga u državnim ustanovama, 2004. godina - 1.296.000.000; 2005. godina – 1.538.000.000; 2006. godina – 2.346.000.000; 2007. godina – 2.537.000.000. Šta mislite, gospodine Vukoviću, ko je to platio? O tome govorim. To su platili građani iz svog džepa. To morate da razumete. Očigledno vama to nije jasno.

Poslanik Predrag Mijatović ima reč.

Mogu li u okviru poslaničke grupe vreme da dobijem? Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, podstaknut sam izjavom gospodina Vukovića. Dve stvari bih hteo da kažem. Možda je na izvestan način upotrebljeno ono što sam govorio, a to je da ovakav zakon o zdravstvenoj zaštiti koji sada donosimo, znači, vraćamo se na staro, daje mogućnost legalizacije korupcije. On kaže – ako su svim drugim, rečeno je da se ne obraćam direktno, ako je svim drugim profesijama dozvoljeno, onda treba da bude dozvoljeno i lekarima. Ne može da bude.
Kao što je za stvaranje jednog hirurga potrebno vreme kao i za formiranje jednog pilota, tako isto je i medicinska struka, gospodine Vukoviću, nešto sasvim specifično, jer se bavi stvarima u kojima se greške teško ispravljaju i stvarima koje se tiču onoga što je ljudima najvrednije, a to je zdravlje.
Prema tome, ako vi dozvolite taj dopunski rad, znate i sami da zbog mentaliteta i malih plata koje mi imamo, da sam taj dopunski rad služi u najvećem procentu za bogaćenje, odnosno za popravljanje materijalnog stanja lekara. Naše materijalno stanje u državnim službama je jadno, međutim, neka svako odluči hoće li da se bavi medicinom od koje živi iz humanosti, zadovoljan platom kakvom-takvom, kao što je imamo.
Rekao sam da lekar specijalista ima 66.000 platu, što je vrlo mala plata, ili će raditi kod privatnika za hiljadu, dve ili tri hiljade evra, ali ne dozvoliti da pre podne se pacijenti prebacuju na posle podne, da se formiraju noćne klinike, da se dozvoljava 30% rada posle podne, što znate i sami da nije 30% nego 100%, jer i ja se bavim tom medicinom i znam da kolege fiktivno rade 30%, a u stvari rade puno radno vreme kod privatnika.
S obzirom da se bavimo jednom ovakvom delatnošću, neka žrtva je i potrebna, a ta žrtva se ogleda u materijalnom stanju. Kolega, budite zadovoljni s onim što dobijate u državnoj službi. Ako niste zadovoljni, izvolite, pređite u privatnu službu. Nemojmo dozvoljavati i nemojmo legalizovati kriminal. Mi na ovaj način legalizujemo kriminal. To je jedno.
Drugo, dobacio sam vam, što se izvinjavam, pošto to nije lepo, da je ministar odgovoran. Jeste, moralno je odgovoran. Ako se u jednoj zemlji dešava toliko kriminalnih radnji u zdravstvu i ako je toliko lekara uhapšeno zbog kriminala, u zemljama sa neodređenom tradicijom ima moralnu odgovornost gospodin ministar da da ostavku, a ne da se frenetično drži ministarske fotelje zbog svog ličnog narcizma i zbog samoljublja.
Jer znači da nije bio u stanju da iskontroliše rad zdravstvenih ustanova, kolega. Znate i sami kakve su kontrole. Nikakve. Kontrole su pod uticajem Ministarstva zdravlja. Prema tome, ako ministar nije u stanju da kontroliše rad, onda je dužan, smatram, po božijim zakonima ili moralnim zakonima, da da ostavku, da se zahvali i da nastavi da se uspešno bavi svojim poslom, pošto je cenjen profesor medicinskog fakulteta.

Mislim da ne bi bilo dobro da gospodin Milosavljević radi posao gospodina Dačića i mislim da je dobro da svako radi u okviru sopstvenog resora.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Gospodine ministre, izvolite, samo se ponovo prijavite.