Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS predložila sam da se član 1. Predloga zakona briše. Ovaj član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona odnosi se na član 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Želim da kažem da smo podneli ovakvo amandmansko rešenje jer ovako organizovani dopunski rad neće doprineti uspostavljanju održivog sistema zdravstvene zaštite i zato smo predložili da se briše. Član 199. reguliše obavezno obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi van redovnog radnog vremena do jedne trećine punog radnog vremena.
Pre nego što je Zakon o zdravstvenoj zaštiti usvojen 2005. godine nije postojala nikakva zakonska odredba koja bi lekarima zabranjivala da istovremeno rade i u državnoj i u privatnoj praksi.
Međutim, taj zakon je doneo nova pravila koja su zabranila rad u obe prakse. Na to su se pobunili mnogi lekari, pa je krajem 2008. godine donet Pravilnik o načinu, postupku i uslovima za obavljanje dopunskog rada. To je bio prvi korak u očuvanju državnog monopola u zdravstvu. Prethodnim zakonom je napravljena protivustavna diskriminacija između lekara, ali i ovim predlogom zakona lekari su diskriminisani, poniženi i oštećeni.
Smatramo da u Srbiji lekari, znači, zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici, kao i celokupno osoblje koje radi u zdravstvu je poniženo malim platama koje nigde na svetu nisu tako male i mizerne. Lekari i celokupno zdravstveno osoblje svakodnevno obavlja izuzetno težak, odgovoran i stresogen posao za koji nisu adekvatno plaćeni.
Da biste rešili ovaj problem, pošto ne možete da platite lekare koliko zaista zaslužuju, vi sad uvodite dopunski rad. Smatramo da uvođenje dopunskog rada nema nikakve veze sa navedenim obrazloženjem Vlade. Dopunski rad ne samo da ne stvara uslove za zadovoljenje stalno rastućih potreba stanovništva u korišćenju zdravstvene zaštite kroz obezbeđivanje dostupne zdravstvene zaštite, već postojeći konflikt interesa i temeljno narušava pravo pacijenta na pravičnost i dostupnost.
Sve dok se lekari ne budu odlučivali za državnu ili privatnu praksu, u zdravstvu neće biti reda. To će se desiti kada zdravstvenim radnicima, zdravstvenim saradnicima i drugom medicinskom osoblju obezbedite adekvatnu platu od koje će moći da žive, izdržavaju svoje porodice, a neće morati da tezgare po noćnim klinikama.
Da li smatrate da je u interesu pacijenta da jedan lekar radi dnevno najmanje 11 časova? Kažem, najmanje 11 časova, jer imamo lekare koji su u isto vreme i nastavnici na medicinskom, stomatološkom i defektološkom fakultetu, pa znači da rade duže od 11 časova. U čijem je interesu da imamo totalno iscrpljene, umorne i dekoncentrisane lekare? Gde je ovde pacijent? Ko danas štiti pacijenta?
S druge strane, ovim članom zakona nije regulisan i postoji manjkavost u okviru toga da ne mora da se za dopunski rad traži odobrenje direktora ustanove. Ovo stvara još veći haos u zdravstvu. Kako može da funkcioniše jedna zdravstvena ustanova, kada nam ni direktor ne zna ni gde ni kada mu rade zdravstveni radnici i gde se nalaze? Tako će i dalje pacijenti da se šetaju od šaltera do šaltera, da gube vreme i već izgubljeno zdravlje dok ne dobiju zdravstvenu uslugu, koja im po zakonu i po Ustavu odgovara i pripada.
Dopunskim radom nije rešeno i jedno pitanje, a to je da pacijent ima pravo uvida kako se troše njegove pare koje izdvaja za zdravstveno osiguranje. Predlogom zakona, pacijent dva puta plaća istu uslugu. Ovim članom zakona su diskriminisani pacijenti jer oni koji imaju novac preskakaće liste čekanja, a oni koji nemaju mogu da se pomire sa sudbinom.
Tri su osnovna cilja politike Svetske zdravstvene organizacije u 21. veku: duži i zdraviji život za sve ljude, dostupnost adekvatne i kvalitetne zdravstvene zaštite svim stanovnicima i jednakost u zdravlju između zemalja i unutar zemalja. Ostvarivanje ovih ciljeva je moguće postići zdravstvenom politikom koja treba da obezbedi prihvatanje i sprovođenje univerzalnih principa - zdravlje za sve.
U kontekstu navedenih ciljeva, želela bih, gospodine ministre, da vas pitam kao člana Vlade – šta Vlada i država Srbija čine konkretno u cilju zaštite osnovnih ljudskih prava prof. dr Vojislava Šešelja? Mislim prvenstveno na pravo na život, shodno članu 24. Ustava Srbije i članu 21. Ustava o zabrani diskriminacije.
Naime, već duže vreme ukazujemo na neadekvatnu dijagnostiku i lečenje u Haškom tribunalu, koje izazivaju osnovane sumnje na stručnost, zatim, pravo na informisanost pacijenta, na osnovu tačke 4. Evropske deklaracije o promociji prava pacijenta, donete u Amsterdamu 28. marta 1994. godine i stav Svetskog udruženja za prava pacijenta vezana za informisanost od oktobra 2009. godine.
Ovim dokumentima je tačno u devet tačaka i posebno objašnjeno kako se ostvaruje pravo na informisanost pacijenata. Novi momenat koji danas imamo je da nakon operacije, koja je izvršena 28. oktobra 2010. godine, subjektivno stanje se nije promenilo kod dr Vojislava Šešelja, a one poseduju osnovne elementarne informacije koje mu prethodna dva navedena dokumenta garantuju.
Mi znamo da vama ne odgovara da se o ovome govori, ali članovi 10. i 14. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima govore o javnom suđenju u razumnom roku i to vas takođe ne interesuje, ali mislim da treba da vas interesuje institucija ovog sistema, kakva su prava gospodina dr Vojislava Šešelja na informacije, na dostupnost informacija i na zdravlje. Zašto vas, gospodo, ne interesuje njegovo osnovno pravo koje je ugroženo u Haškom tribunalu? Zbog toga želim, ako možete da mi odgovorite. Hvala.

Šest minuta i 20 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, podneli smo kao poslanička grupa Nova Srbija amandman u istovetnom tekstu kakav je podnela i poslanička grupa SRS, odnosno koleginica Gordana Paunović Milosavljević.
Inače, tražili smo da se predloženi član briše i smatramo da ono što je koleginica pročitala upravo jeste dovoljno argumentovano da se prihvati jedan ovakav amandman. Pročitaću obrazloženje zašto je amandman odbijen i koleginicin, pa se ministar pozvao, odnosno Vlada se pozvala na iste argumente odbijajući i naš amandman.
Kaže se ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što predložena izmena člana 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti upravo daje mogućnost svim zdravstvenim radnicima, zdravstvenim saradnicima, kao i drugim licima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama da pod istim uslovima propisanim ovim predlogom zakona i podzakonskim aktima koji će se doneti za njegovo sprovođenje obavljaju dopunski rad, kako kod svog poslodavca, tako i kod drugog poslodavca. Predloženim izmenama otklonjen je problem uočen u dosadašnjoj primeni organizacije dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.
Ono što je sigurno, to je da je ovo jedan fini novi oblik korupcije u zdravstvu, koji će se sigurno vrlo brzo osetiti kroz kvalitet rada i usluga. Bez obzira, gospodine ministre, koliko ste vi pokušavali to u obrazlaganju ovih predloga da negirate, mislim da će ovo biti upravo nauštrb i na štetu, mi smo tog mišljenja, građana Srbije, odnosno onih koji moraju zdravstvene usluge da koriste, onih čija je potreba za takvom vrstom usluga zaista najvažnija.
Mislim da je rečeno ovde i pomenuto malopre da lekar koji radi pre podne u jednoj ustanovi, pa posle podne prima pacijente u nekom drugom terminu, naravno, sada kada oni to plaćaju, pitamo se – kojim će se pacijentima bolje i savesnije baviti? Da li onima koji dolaze u onom zvaničnom terminu ili onima koji dolaze i tu uslugu naknadno plaćaju?
Da li to neće izazvati u stvari usmeravanje, što je do sada bila praksa, pacijenata u privatne paralelne tokove zbrinjavanja zdravstvenog stanja? Dakle, smatrali smo zaista da u zdravstvu, ovakvom kakvo jeste i ovako kako je ustrojeno, ovakav jedan vid pružanja usluge, najblaže ću reći, nije dobar.
Tada sam, a i sad ću ponoviti, rekla jednu tezu. Kako bi bilo kada bi, recimo, saobraćajni policajci, koji koriste sve resore države, na primer nedelju ili neki svoj slobodan termin posle radnog vremena dobili da za svoj groš regulišu bezbednost saobraćaja i naplaćuju kazne, odnosno da dopunsku zaradu ostvaruju na taj način. I oni su slabo plaćeni, rade jedan težak posao i zašto ne bi imali tu vrstu usluga. Mislim da bi ministar policije mogao da razmisli da na taj način stimuliše svoje ljude.

Iskorišćeno je minut i 25 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović Milosavljević. Reč ima Gordana Paunović Milosavljević.

Ovim amandmanom predložila sam brisanje člana 2. jer je on kao takav nepotreban.
U članu 2. između ostalog kažete da se član 200. menja i glasi – ugovor o dopunskom radu može da se zaključi, pa dalje navodite – za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, pa za pružanje usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja za koje ne može da se na drugačiji način obezbedi kadar i za pružanje zdravstvenih usluga za potrebe lica koja nemaju svojstvo osiguranog lica.
Postojeći sistem zdravstvene zaštite teško je opterećen neadekvatno rešenim načinom finansiranja. Još uvek postoji zdravstveno osiguranje i služba zadužena za njegovo sprovođenje. Dosadašnje ustavno opredeljenje za zdravstveno osiguranje u zakonima nije dosledno sprovođeno. Država odlučuje o pravima i o sredstvima. Služba osiguranja je svedena na finansijski servis, distribucije, centralizovanje sredstava i određene vidove administriranja. Ovakvo stanje je neodrživo.
Kod utvrđivanja prava za zdravstvenu zaštitu mora se voditi računa o mogućnostima društva, da se finansijski pokrije ostvarivanje garantovanog prava. Da bi se uskladila prava i materijalna mogućnosti društva i da bi se obezbedila zdravstvena zaštita na principu socijalne pravde, u mnogim zemljama je uveden osnovni paket zdravstvene zaštite koji svim građanima obezbeđuje određeni obim zdravstvene zaštite pod istim uslovima.
U osnovnom paketu, pored prava, kvantitativno se utvrđuju mere unapređivanja zdravlja i prevencije bolesti, kao i drugi vidovi aktivne zdravstvene zaštite. Novi zakon o zdravstvenom osiguranju nije prihvatio osnovni paket zdravstvene zaštite kao minimum prava, mera i usluga koji se garantuju svima pod jednakim uslovima. Uskratio je neka prava na zdravstvenu zaštitu i uveo participaciju zbog nedovoljne selektivnosti te participacije koja najviše pogađa siromašno stanovništvo i stare osobe.
Zato vas mi pitamo kada će građani Srbije već jednom da dobiju, odnosno da definišete paket usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja? Odnosno, koja sredstva uplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje Organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja realno može i mora da obezbedi obavezno osiguranim građanima? Tada bi se znalo koje su to usluge realno pokrivene uplaćenim doprinosima, a koje nisu i koje građanin mora da plati iz svog džepa.
Većina građana Srbije plaća doprinose za zdravstveno osiguranje Organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja i treba da imaju pravo da o tome više znaju. Još 2001. godine na javnim skupovima i javnim raspravama je pitanje definisanja paketa osnovnih usluga bilo aktuelno. Posle skoro 10 godina mi taj paket osnovnih usluga nemamo.
Dešava se često da građanin koji plaća obavezno zdravstveno osiguranje najčešće ne može da ostvari to pravo, jer ono postoji samo na papiru, pa je građanin prinuđen da tu uslugu zatraži u privatnoj praksi i da je još jednom plati.
Kod nas postoji i dalje rigidan zakonski okvir koji propisuje da izbor lekara može da se načini samo u okviru državnog zdravstva, dok privatno zdravstvo i nakon 10 godina postojanja i posedovanja kapaciteta i resursa ne učestvuje ravnopravno u lečenju građana Srbije.
Smatramo da Predlog zakona neće biti efikasan ukoliko se prethodno ne promeni Zakon o zdravstvenom osiguranju, pa smo zato i predložili da se ovaj član briše. Stiče se utisak da se ne preduzimaju ozbiljni koraci u pravcu izjednačavanja mogućnosti kako bi građanin Srbije mogao da bira gde i kako će se lečiti.
Između pacijenata i vlasti za sada ne postoji ozbiljni dijalog, ne samo radi unapređenja sistema, već i zbog činjenice da pacijent nije u centru zdravstvenog sistema, zbog čega se javlja veliko nezadovoljstvo korisnika zdravstvenih usluga. Srbija izdvaja skoro 11% BDP za troškove zdravstva i u tome je pri vrhu u Evropi. Ali, po mnogim drugim zdravstvenim pokazateljima smo na dnu.
Zato smatramo da su potrebne ozbiljne i stručne reforme urušenog zdravstvenog sistema krajnje neophodne, jer u suprotnom će se dešavati ono što se i danas dešava, a to je da nas je svakog dana sve manje. Manje se rađamo, a više umiremo. Svake godine nestaje jedan grad od 33.000 stanovnika.
Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije u više navrata je ukazivao na jedan od najtežih problema u domaćem zdravstvu – nemogućnost domaćih pacijenata obolelih od malignih oboljenja da blagovremeno dođu do neophodnih terapija, ali bez rezultata.
Proteklih dana u medijima se informacije plasiraju da Institut u Kamenici, kao i Ministarstvo zdravlja, ima dobar izvozni posao. Izvozi domaće pacijente u Tursku. Domaći kardiohirurški bolesnici odlaze u Tursku na lečenje. Neki kardiohirurzi su rekli da je ovo nepotrebno i da je velika sramota. Ostali ćute. U minulih 10 godina Ministarstvo zdravlja se bavilo svim i svačim, od krečenja do administriranja u zdravstvu, ali se kadrovima ne bavi. Iscrpljuju se i lekari i pacijenti. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima poslanik Paja Momčilov.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ako dozvolite, koristio bih 15 minuta koje imam na raspolaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Mi smo imali javnu raspravu o ova dva pravna akta koja se danas nalaze pred nama. Kao što znate, u načelnoj raspravi poslanici SRS su rekli da ne mogu da glasaju ni za jedan od ova dva akta.
Pokušali smo u načelnoj raspravi da i obrazložimo zbog čega mi to ne možemo da radimo. Međutim, nažalost, u diskusiji koja je usledila i u raspravi desile su se neke stvari koje su dodatno komplikovale čitavu situaciju oko razjašnjavanja, povodom ovih veoma važnih zakonskih akata.
Naime, šta se dogodilo? Nama je rečeno da smo bez argumenata govorili i da nismo bili spremni da predložimo argumentovano činjenice kojima bi mi pokazali kako mislimo da valja uraditi zdravstveni sistem Srbije.
Ma koliko to ne bilo tačno, pažljivim praćenjem onoga što smo govorili mi u poslaničkoj grupi SRS, ostaje opet jedan gorak i neprijatan ukus koji je dodatno izazvan i komentarima gospodina ministra, profesora Tomice Milosavljevića.
On je bukvalno rekao, nažalost, u većini kritika, bez obzira što svih ovih godina pokušavam stalno da, duboko razmišljajući o tome, šta čujem u Narodnoj skupštini dokučim šta je to konstruktivno kada slušam neke poslanike i koje je to zrno soli koje menja sistem nabolje.
Moram, nažalost, da kažem da u nekim diskusijama to svih ovih godina nisam uspevao. Žao mi je što u velikom broju diskusija jednog broja poslanika je bilo mnogo destruktivnog, naopakog i negativnog. To je mišljenje jednog pojedinca koje se može poštovati, koji opet kaže: "U tom smislu uvek se mora poći od činjenica".
Jako bismo voleli, mi koji smo označeni destruktivnim, da nam činjenicama ukažete na tu našu destruktivnost. Kaže se, na stranu utisci i procena, ako neko danas ovde u ovoj zgradi izjavi, odavno urušen sistem, pogrešno postavljen sistem, razvaljen sistem, nerešena sistemska pitanja, onda samo mogu da mislim da je on zalutao u neki vremeplov i da u stvari misli na neko potpuno drugo vreme.
Kad poslanici SRS danas, znači, ne koristimo vremeplov, svesni smo današnjeg trenutka, mislimo da čvrsto stojimo na ovom tlu zemlje Srbije, ukažu na niz problema, od kojih je najveći biološka ugroženost nacije zbog smanjenog fertiliteta koji je u blagom opadanju i zbog prevelike opšte smrtnosti uzrokovane hroničnim zaraznim, nezaraznim bolestima, kardio-vaskularnim na prvom mestu i epidemijom karcinoma, kad imamo slučajeve Kraba jedan i dva, kada su vrhunski rukovodioci ustanova beogradske zdravstvene službe i dalje u zatvoru zbog sumnji na korupciju, kad imamo situaciju da bacamo skupo plaćene vakcine protiv gripa, a u isto vreme "Torlak" osam godina posle, nazovimo ih, demokratskih promena, nije u stanju da isporuči svoju vakcinu, kojom smo se vakcinisali godinama i kojima se vakcinisao, može se slobodno reći, čitavi nerazvijeni svet, pa i razvijene zemlje sveta.
A znamo za dve plaćene studije "Eurohelta" i "Crown agency", koje doduše nose oznaku – poverljivo, gde je davnih godina 2002, 2003. rečeno da država treba da nađe načina da uloži 12 miliona evra i da "Torlak" bude i više od onoga što je ranije bio. Kada na državnoj televiziji, u ponedeljak gledamo emisiju onog sadržaja, koji smo gledali, a sinoć katastrofalne činjenice o umiranju građana Srbije, koji nisu dočekali na listama čekanja da budu ozračeni. Kako bi vi okarakterisali taj sistem?
Kad u novinama svakodnevno čitate izjave vaših kolega koje su veoma alarmantne, pa gospodin ministar policije Dačić, na srpskom ekonomskom samitu kaže ovako – od septembra 2008. do septembra 2010. godine policija je otkrila 18 kriminalnih grupa sa 309 članova i napisala je prijave protiv njih zbog zloupotrebe u javnim nabavkama, prilikom dodele državnih investicionih sredstava u oblasti bankarskog poslovanja i zloupotreba prilikom davanja u zakup gradskog građevinskog zemljišta. Kaže ovako – ove godine i još dve od 20% više slučajeva korupcije nego lane.
Od toga, otkriveno je pet puta više slučajeva korupcije u zdravstvu. Kad pročitate izveštaj Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu zdravstvene zaštite i lečenja u svetu, pa se kaže da se Francuzi leče bez osiguranja, pa najbolji sistemi, poređano deset njih, a kaže: "Srbije nema nigde".
Zašto Srbije 2010. godine nema na listi SZO u utakmici kad govorimo o sistemima? Nama se ovde potura kao argument neki nalaz Svetske banke, bankara koji procenjuju da mi imamo dobar zdravstveni sistem.
Opšta stopa mortaliteta od 14 na hiljadu govori daleko više od jednog izveštaja jednog bankara. Broj ljudi koji ne dočeka zračnu terapiju, koji se meri stotinama, a u isto vreme postoje liste čekanja koji se mogu preskočiti i lečenje građana druge države preko reda za daleko veća materijalna sredstva, u najboljoj meri oslikavaju situaciju koju imamo.
Upozoravao sam članove Odbora za zdravlje i porodicu, kada su glasali za ovakve kozmetičke izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji u nekim svojim odredbama apsolutno generiše sukob interesa i korupciju, budući da vi deklarativno težite da idete u Evropu, pazite, da se ponašate u skladu sa nekim normama te Evrope. Govorim sve iz papira, sve sa dokumentom.
Na sajtu neke evropske mreže za borbu protiv korupcije i prevare u zdravstvu, koja stoluje u Briselu, ne znam koja je organizacija, imate novosti i kaže: srpske nevladine organizacije upozoravaju na povećan rizik korupcije u zdravstvu i navode ove zakone za koje ćete vi, drage kolege, dići ruku. Ovo je Evropa, ono nije SRS, ovo nije dr Momčilov, ovo nije loš temperament jednog čoveka i animoznost prema drugom čoveku. Ovo su fakta institucija u koje vi slepo verujete i hoćete da verujete.
Kad idete po sajtovima EU, na sajtu "Euroaktiv" lepo možete da vidite da među ključnim problemima, o kojima Evropa raspravlja, imate i srpsku korupciju u zdravstvu. To je ovaj članak i neću ga čitati, nema potrebe. Meni uvek kažu da izmišljam, lažem, ne govorim istinu, manipulišem. Držim ove papire ovde i iskreno bih voleo da budem demantovan da to nije istina.
Što se tiče nesretnog člana 2, da se dotaknem i njega, mi smo rekli u načelnoj raspravi da ne pristajemo na kozmetiku, da menjamo nešto u interesu jedne grupe lekara koji su drakonski bili oštećeni, a na štetu građana Srbije.
Vi ste, tobože, sad vratili stvari na prethodnu situaciju, pa malo i proširili dijapazon ljudi koji će moći da bude angažovan u dopunskom radu.
Lepo ste napisali ugovor o dopunskom radu, upravo u ovom članu 200. može da se zaključi za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno zdravstvenih usluga koje se ne ostvaruju na način i u postupku koji su propisani za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Kako će onda lekari primarne zdravstvene zaštite moći da rade? Oni nisu specijalisti, oni mogu da rade samo ono što je obim i sadržaj primarne zdravstvene zaštite, a vi to zabranjujete.
Lepo smo vas pitali objasnite i vi ne dajete objašnjenje, a onda nama kažete - eto, mi smo ljudi niskih pobuda, mi gajimo neku ličnu mržnju; ne, mi se trudimo, poslanici SRS, da u okviru svojih ljudskih moći, skromnih zastupamo interese građana, a eto imamo i tu ideju i pravednosti.
Ono što hoću da vam kažem, da uprostim tu priču oko ove kozmetike koja građanima Srbije ništa ne donosi, osim učvršćenja i ozakonjivanja sukoba interesa, prostim rečima da kažem, budući da sam lekar, pa i vas ovde većina ste lekari, da nama lekarima ne treba dopunski rad, ne treba građanima Srbije. Mi hoćemo normalno radno vreme, neka je ono osmočasovno, desetočasovno i da u tom normalnom radnom vremenu iscrpimo fizičke, mentalne sposobnosti na korist naših pacijenata, a i u korist našeg ličnog zadovoljstva.
Hiperprodukcija lekara koju imamo može da obezbedi i smenski rad, ukoliko je neophodno, pa da se ide na eliminisanje lista čekanja. Ono što većina lekara, ne kažem svi, istinski želi je da pošteno bude iscrpljena svojim radom, u redovnom radnom vremenu, a da ostatak vremena provodi (Predsednik: Vreme.) Imam ja. Zamolio sam da 15 minuta koristim, ako nemate ništa protiv.
Sada smo 15 minuta istrošili, ali imamo i dalje vremena. Ono što hoćemo da kažemo, mi smo socijalna bića. U slobodnom vremenu hoćemo da se usavršavamo u korist naših pacijenata, hoćemo da održavamo porodične odnose, da nam deca ne lutaju po ulici i tražimo od društva za stresnu funkciju koju obavljamo i dužnosti, da budemo pristojno plaćeni, naravno, onoliko koliko ovo društvo u ovom momentu može da pruži.
To hoće lekari. Neće lekari da trče kao sluđeni, iz ambulante u ambulantu, iz grada u grad. Nisu svi lekari vođeni pohlepom. Neki put, moguće je i nuždom, a većina lekara ovo želi.
Evropa danas ima veliki problem sa radnom snagom. Vi to znate bolje nego ja, nedostatak radne snage i ljudi beže iz medicine. To je poznato. Zdravstvena služba danas i oni koji se bave zdravstvenom politikom razmišljaju na koji način zadržati ljude da studiraju medicinu i da rade u medicini. To je ono čega treba da budete svesni. Kako će Evropa to da radi? Omogućiće normalne, humane uslove rada, olakšavati ih i drugim svojim mehanizmima, koji je takođe efikasan, plaćanjem.
U uslovima krize izvesne zemlje EU, kojoj vi tako žarko težite, povećavaju izdvajanje za zdravstvo, da bi zadržali zdravstvene radnike u sistemu, ali realnost je realnost i sve zemlje imaju problem, bežanja, beži se uglavnom, kada gledate krajnju tačku, u Ameriku i u razvijene zemlje, a i unutar zemalja imate bežaniju iz nerazvijenih krajeva u razvijene.
Ovaj sistem koji ste inaugurisali i koji hoćete da učvrstite ovim vašim kozmetičkim merama ne pije vodu. Ove klinike vaše, jasno je, ako lekar pre podne radi kao državni službenik, a popodne za veće pare, kao ''privatnik'', to je konflikt interesa i, hteo ne hteo, čovek će pacijente upućivati u te večernje klinike. Šta je građanin dobio? Ništa, samo da mora ponovo da plati za ono što je već izdvojio.
Rekla vam je koleginica i paket striktan, usluga zdravstvenih, koji će svaki građanin po jednakim uslovima dobiti, niste jasno definisali i tu je jedan veliki problem.
Po vašem zakonu imamo komoru. Briga komoru za mentalno, psihičko i fizičko blagostanje profesije. Ona se zdušno zdala da se obezbedi dopunski rad. Takva je to komora. Doduše, u Beogradu je 6% lekara glasalo za takvu komoru. Šta vam to znači? Nije li to na neki način urušen sistem?
Zastaću ovde. Bilo bi lepo da nam ponešto i odgovorite, a ne na kraju da nam održite lekciju, nego ako imate valjane argumente, ukrštajte ih sa narodnim poslanicima, ali argumente, a ne kvalifikacije i ne vremeplov šta je bilo.
Iks puta nam se ovde kaže – vi ste na izborima dobili ono što ste dobili. Šta smo dobili? Osamdeset poslanika SRS je bilo u ovim klupama, a vi koji kažete – ja sam dobio poverenje naroda, koliko je vaša stranka dobila? To vas pitam. Ima li problema moje izlaganje? Dobro.
Prebacivanja sva koja imate za prethodna vremena i režime, uskladite između sebe. Tu ste, zajedno vladate. Nama slatko prebacite za bivša vremena i za krivice, a zajedno sa gro ljudi koji je u tom sistemu odlučivao složno vladate. Koji vam je to moral? Šta to demonstrirate?
Znači, da nije bilo onoga o čemu je bilo pričano pre podne, stranog faktora koji se zdušno umešao u političku scenu Srbije, a čuli smo i od gospodina Krasića kojim metodama, sve to opisano, napisano od strane zapadnih autora, potpuno bi druga priča danas bila u Srbiji.
Ovde ću zastati. Gospođo predsedavajuća, prekidam sad, a vi štopujte vreme. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gorana Paunović Milosavljević. .

Izvinite, najpre ima reč gospodin ministar. Izvolite.

Istine radi, uvažene dami i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, predsedništvo, zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja definisane su u jednom zakonu koji se zove Zakon o zdravstvenom osiguranju, u članu 45, a one usluge koje se ne obezbeđuju u obaveznom zdravstvenom osiguranju definisane su u članu 61. tog zakona i ta dva člana Zakona o zdravstvenom osiguranju, zajedno sa nizom podzakonskih akata koji definišu i sadrže prava iz zdravstvenog osiguranja, listu lekova, pravilniku rehabilitacije, pomagalima.
To je ono što se u ovoj diskusiji povremeno naziva paketom zdravstvenih usluga i red je da građanima razjasnimo da prosto nije istina kad neko tvrdi da nije definisano na šta čovek ima pravo u zdravstvenom osiguranju.
Dopunski rad nije obaveza, on je mogućnost. Ukoliko neko smatra na ovakav način argumentovano, kao što se povremeno čulo u današnjem izlaganjima, misli potpuno suprotno i poštujem da neko ima drugačije mišljenje, naravno, svakako. Ljudi smo da imamo različito mišljenje. Zamislite koja bi strahota bila da svi mislimo potpuno isto?
To su očigledno i različiti pogledi na zdravstvenu politiku, ali građani ne zaboravljaju da neki od današnjih diskutanata su sedeli tačno u onoj vladi koja je naredila 16. septembra 2000. godine da doktor mora da odluči da će raditi samo u državnoj ili u privatnoj praksi. To je bila praksa koja je bila eksperiment in vivo koji je bio loš. To je bilo vreme najvećeg poniženja lekarske profesije koje je velikim delom izazvano, naravno, i nizom objektivnih razloga, ali i naopako vođenom zdravstvenom politikom.
I onda je ovde iz čitanja novina citirano putno toga. Danas, naravno, u slobodi štampe može se objaviti, bez pokrića komentarisati sve i svašta, tako da ova analiza Svetske zdravstvene organizacije, koja je pominjana, nije rečeno da je ta analiza rađena 2000. godine za zemlje unazad između 1995. i 2000. godine. Naravno da tada nije bilo analize podataka za Srbiju nego podataka za Jugoslaviju, ali čitavo to rangiranje posle 2000. nikada više nije ponovljeno jer je Svetska zdravstvena organizacija odustala od takvog načina rangiranja sistema.
Činjenice takođe kažu da Zdravstveni sistem Srbije, uprkos svemu onome što se može imati kao utisak, u ovom trenutku ostvaruje da je od 1997. do 2007. godine ukupna smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova smanjena za 13,8%, a smrtnost od akutnog infarkta u koronarnim jedinicama je prepolovljena, da po učestalosti malignih bolesti naravno nismo u vrhu kvaliteta u Evropi, kao što u mnogo čemu nismo. Spadamo u zemlje srednje učestalosti malignih bolesti koje još uvek rastu.
Činimo sve, uključujući i današnji dan i nadalje, zahvaljujući vama, od danas imamo zakon koji na terenu u čitavoj zemlji štiti stanovnike od štetnih efekata duvanskog dima. Imaćemo i te efekte, siguran sam.
Kada se pominju pacijenti i lečenje, onda u tom vremenu, koje se ne pominje konkretno, kada su neki od današnjih diskutanata krojili zdravstvenu politiku, zračeno je samo šest hiljada ljudi godišnje. Danas se zrači 12 hiljada. (Predsednik: Vreme.)
Izvinite, Srbija u Davosu, u februaru ove godine, rangirana na najviše 46. mesto upravo zahvaljujući zdravstvenom sistemu.
Korupcija je teška boljka. Zdravstvo nije izuzeto. Svi zajedno se protiv nje borimo.

Povredila sam Poslovnik. U ovom delu sednice ministar može govorite najduže dva minuta. Nije greška gospodina ministra, ja sam pogrešila. Zahvaljujem kolegama poslanicima koji su me podsetili.

Reč ima gospođa Gordana Paunović Milosavljević.