Ne postavljam vam pitanja, upozoravam vas da ste obavezni da govorite o dnevnom redu. Pažljivo vas slušam i nisam vas prekidala, bez obzira što ste mene lično doveli u zabludu, pošto govorite u prilog tačke dnevnog reda za koju nećete da glasate, ali to nije razlog za uznemiravanje poslanika koji izlaže. Sada ste se jako udaljili od tačke dnevnog reda, pa vas molim da povežete.

Gospođo Čomić, nije sasvim sigurano da neću da glasam za ovo. Ako vi mene na bazi ove argumentacije ubedite da će sve ovo da se otkloni možda se mi popišmanimo pa glasamo. Znate, strastveni sam borac za ljudska prava, pogotovo za prava srpskog naroda, to znate.
Vidite, ovo sve citati. Ovo su stranci pisali, gospođo Čomić, nisam ja. Sad kažete koja je veza? Ovo je kod nas promovisano kao borci za ljudska prava, a ovde se nalaze po definiciji poslovi boraca za ljudska prava. U svakom od ovih sektora, u svakom o ovih odseka treba da rade stručni ljudi koji mogu to da prepoznaju, a takve ne vidim, ne vidim ih čak ni u izboru da bi se namestili da rade na tim poslovima.
Meni će biti izuzetno drago ukoliko kažete da ćete sa ovim mojim primedbama da sve to otklonite, možda bismo mi glasali, a znate koliko bi mi bilo drago da makar poverenik podigne glas i da kaže zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 24 minuta i 30 sekundi.
Narodni poslanik Srđan Milivojević želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč.

Dakle, ovde je grubo povređen Poslovnik jer je grubo uvređena šefica poslaničkog kluba ZES, gospođa Nada Kolundžija i DS, tvrdnjom da će DS propasti posle nekih izbora ako gospođa Nada Kolundžija bude izabrana da bude ne znam šta u DS, po tvrdnji gospodina Krasića.
Gospodine Krasiću, moram da vas podsetim da je gospođa Nada Kolundžija član DS od 2004. godine i da od trenutka otkako se ona učlanila u DS jedino ko je propao na političkoj sceni Srbije je vaša stranka. Raspali ste se u paramparčad. Cenzus ne prelazite.
Malopre su građani imali prilike da vide kako se biranim rečima obraćate jedni drugima, bivši radikali, nekadašnji radikali, naprednjaci, da vidimo ko se družio sa žapcima, ko sa punoglavcima, ko je kreketao, ko je pio u Hiltonu, ko se opijao u Hiltonu, ko se kupao u bazenima.
Hvalite se, gospodine Krasiću, sami sobom. Razumem vaš kompleks zbog Otpora, ali kada već govorite o Otporu moram da vas upozorim na jedno, pazite i vodite računa kako govorite o mojim kumovima. Gospodin Konstantinović i gospodin Homen su moji kumovi. Možda se vi unutar SRS među kumovima obračunavate sekirama, mi unutar DS držimo i prijateljstva i kumstva, pa vas molim da vodite računa kako govorite o mojim kumovima. Ovo shvatite kako hoćete, ali shvatite ozbiljno.
Kada govorite o Otporu i o decu koja su prebijena u Otporu, kažite majkama Srbije da ste vi bili ministar koji je naređivao prebijanje te dece. Kažite – ja sam sedeo u toj Vladi i naređivao sam specijalcima i plaćao iz svog džepa, pare koje sam pokrao kao ministar, štampajući knjige, otimajući od radnika, te pare sam davao batinašima da biju ljude iz Otpora. O tome se vode sudski postupci. Da li hoćete da čitam? Nije nikakav problem, gospodine Krasiću, ali biće vam neprijatno, pa ćete izaći iz sale.
Prema tome, kada govorite o Otporu kažite majkama Srbije – ja sam taj Zoran Krasić koji je govorio da sve to treba pobiti, to su fašisti i ponosan zbog toga što sam to govorio. To je vaše mišljenje, to je vaš stav, to je vaša slika i prilika, Zorana Krasića, nekadašnjeg ministra koji ne može da prežali što više nije ministar.

 Nema povrede Poslovnika pažljivo slušajući narodnog poslanika Zorana Krasića. Intervencija je načinjena kada se zaista udaljio od teme, kršeći odredbe Poslovnika koje podrazumevaju da se poslanik drži teme dnevnog reda kao obavezne i kao razlog da, ukoliko se ne drži, bude upozoren i opomenut ili kažnjen. Mislim da smo uspeli da ni jedno ni drugo ne prekršimo Poslovnik.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč, pravo na repliku.

Nešto da ispravimo na ovoj relaciji, pošto me niste razumeli.
Ne bavim se primercima. Nemam afiniteta prema Otporu. Skupljam dokumentaciju o Otporu, ali ne skupljam dokumentaciju po ulici nego posećujem američke sajtove, gde obaveštajne službe obaveštavaju kako su Slobodana Miloševića skinuli sa vlasti.
Šef Tadićevog kabineta koordinator je u tajnim službama. Nije ovo napisao Zoran Krasić. Dalje, Tadića je lako savetovati, Amerikanci. Ko rukovodi predsednikom Srbije? Amerikanci.
Gospođo Čomić, žrtva sam tuđe neobaveštenosti. Neko nešto ne zna, a onda sam ja kriv što ne zna. Nemojte tako, molim vas. Iznosim vam dokumentaciju. Svi predsednikovi ljudi, čovek iza leđa, ima i "Njujork Tajms", mogu da vam prevedem, ima mnogo objavljeno, kako su finansirani, gde, kako, zašto su prebačeni u RTS neki novinari, zašto vode programe, kako vode programe. Rekao sam vam, ne mogu da prelomim knjigu, dolazi mi dokumentacija.
Pozivam sve građane šta imaju u vezi Otpora i njihovog delovanja da mi dostave, da napokon kompletiram ovu knjigu, tako da, gospođo Čomić, ovo je klasična replika, da se samo rasprave neke okolnosti. Inače, primerak je primerak.

Pravo na repliku narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospodine Krasiću, zamolio bih vas da se bavite sami sobom. Znaju građani Srbije vrlo dobro ko ste vi i to svoje saznanje o vama su pretočili kao svoju izbornu volju, kao rezultat na izborima i ocenili su rad vas i vaše stranke.
Mogu da čitam o vama serijale ko rukovodi vašom strankom, ko je rukovodio vašom strankom. U toj istoj knjizi na koju se pozivate, na petoj strani piše da je okupaciju Kosova od strane NATO pakta omogućila tadašnja Vlada u kojoj je ministar bio Zoran Krasić.
Ima li potrebe da sada govorim o moralnom liku i delu gospodina Zorana Krasića? Nema potrebe da se branim od onoga što građani Srbije jako dobro znaju, ko je ko na političkoj sceni Srbije. O vašem moralu najbolje govori način na koji se obraćate dojučerašnjim saborcima. To ste malopre, građani Srbije, imali prilike da vidite, ali za one zaboravne, pre svega za gospodina Zorana Krasića na "Radio Beogradu" postoji jedna fantastična emisija, zove se "Mozaik vremena". Emituje se svake subote od 10.00 časova i njen cilj je borba protiv pilećeg pamćenja.
Molim vas, gospodine Krasiću, svake subote slušajte tu emisiju. Nju ne slušaju samo penzioneri, slušaju je svi građani ove zemlje. Ima vaših brilijantnih izjava, ima vaših genijalnih izjava i samo to treba da prikupite.
Samo to treba da se prikupi i onda, kada stanete pred ogledalo da se brijete, trebate imati snage i hrabrosti da sebe pogledate u odrazu i da kažete - evo, ja, moralna gromada zemlje Srbije, Zoran Krasić, čovek koji je prevaspitao posrnulu planetu, stojim ponosno pred ovim ogledalom i kažem – ovo su moje reči, ovo su moja dela, ovo je moja politička biografija, ponosan sam čovek. To kada uradite, gospodine Krasiću, onda se prijavite da pišete knjigu o Otporu.

Narodni poslanik Zoran Krasić, pravo na repliku.

Gospođo Čomić, samo jednu stvar da ispravim. Poslednji put sam se brijao pre 30 godina.
Gospođo Čomić, moram da vam skrenem pažnju, teško je promeniti nešto što je opštepoznato. Ono što je opštepoznato, to se ne dokazuje, ono se samo konstatuje, prihvata. Nema šta dalje da se priča povodom toga.
I na početku današnjeg izlaganja sam rekao – čitam vaše što ste napisali, ne vaše konkretno, gospođo Čomić, nego vaše dosovsko, vaše pohvale, igru senki, i Bujoševića i malo-malo izađe poneko i kaže šta se dešavalo, kako se dešavalo, šta se u međuvremenu sve desilo, gde je ova država otišla itd.
Nemam nameru u ovoj replici da pričam o sebi, da budemo načisto. Kao što sam danas tokom ove rasprave pričao o mnogim stvarima, trudeći se da ne pomenem nijedno ime, konkretno, povodom one dokumentacije koju sam vam dostavio, ali gospođo Čomić, u Srbiji se javlja jedan veliki pokret – kako da se zaštite ponos, dostojanstvo i elementarne stvari ovog naroda.
Deo sam tog pokreta. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da mi neko uništava državu. Na sve moguće načine, dozvoljene naravno, dižem svoj glas – zašto? Da probudim ljude, njihovu savest, da nas bude što više koji želimo da pošaljemo samo poruku – mi želimo da živimo u Srbiji.
EU ne dozvoljava da se živi u Srbiji. NATO pakt ne dozvoljava da se živi u Srbiji. NATO paktu je danas lakše. Invazija NATO pakta danas košta samo koliko su davali za kerozin. Zašto? Instalirali su svoje ljude i oni završavaju prljav posao. Doduše, s vremena na vreme neko se prepozna pa skoči. Hvala vam, gospođo Čomić.