Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što bih prešao na ovaj amandman….
Da li mogu da nastavim, s obzirom da se dešava nešto?
Ako prekoračim vreme, molio bih da to oduzmete od vremena poslaničke grupe.
Ne želim da uvredim gospodina ministra, ali hteo sam da pitam dokle će 200 hiljada lekara Srbije i ne znam koliko osiguranika trpeti i biti taoci samoljublja ministra zdravlja? Stvarno samoljublje ministra zdravlja ide toliko daleko da nam je zdravstveni sistem skoro sasvim urušen, a da je zdravstvo u jednom potpuno haotičnom stanju.
Šta smo mi dobili sa ovim zakonom koji nam je sada ministar poslao? Vratili smo se na početak.
Gospodine ministre, sa ovim ste počeli 2008. godine i vratili ste se na početak. Prvo je bilo zabranjeno da se uopšte radi u privatnoj praksi. Onda ste rekli da može da se radi u privatnoj praksi, s tim da se napravi ugovor. Pa onda je išao ugovor do 20% radnog vremena u privatnoj ordinaciji, 80% u državnoj i shodno time da se prinadležnosti skinu.
Posle toga su odjedanput ljudi počeli da prave ugovore na 5%, što je bilo potpuno smešno, a radili su po nekoliko sati. U međuvremenu ste rekli da privatno ne može da radi niko, pa onda mogu da rade samo profesori, što je predstavljalo diskriminaciju i to se direktno kosilo sa zakonom o zabrani diskriminacije. Onda ste uvideli da ste pogrešili, pa ste rekli – mogu i drugi. Sad smo se vratili na početak, i ovo je bilo na početku 2008. godine.
Pitam vas čemu ovaj eksperiment? Zašto eksperimentišete sa srpskim zdravstvom? Zašto eksperimentišete sa osiguranicima? Donesite jedanput jedan čvrsti zakon koji može barem nekoliko godina da opstane. Ako niste sposobni i niste u stanju da napišete sami, pretpostavljam da raspolažete znanjem nekoliko stranih jezika, pa prevedete nemačke, austrijski, prevedete švedski, prevedete neki zakon o zdravstvenoj zaštiti primenjen srpskom mentalitetu i dajte nam ga, a nemojte eksperimentisati non-stop.
Šta ste uradili? Odavno sam hteo to da pokažem i voleo bih da to kamera zumira. Vi ste nama lekarima dva puta, ja sam lekar 31 godinu i smatram da ste nam pljunuli u lice prvi put kad ste nam rekli – doktori, operite ruke. To je bilo jako ružno sa vaše strane. Posle toga ste nam poslali jedan strip. Ako može kamera ovaj strip da zumira. Voleo bih da zumirate da ga građani Srbije vide, jer ovo nije bilo upućeno osiguranicima, nego je upućeno lekarima.
O čemu se radi? Na jednoj strani su nacrtani onako kako ministar zdravlja vidi lekare i medicinske sestre, namrgođene, pune besa, nezadovoljstva, i uplašene pacijente pored njih. S druge strane nam ministar zdravlja kao učiteljica kaže – no, no, to nije lepo što vidite sa leve strane, treba da se ponašate onako kako sam vam rekao, a to se nalazi sa desne strane ovog pamfleta. Pamflet se inače zove – zdravlje se osmehom prenosi.
Ovim ste nam, gospodine ministre, studirao sam toliko godina i to sam naučio, ovim ste nam pljunuli u lice, svim zdravstvenim radnicima i nije vas to pogodilo ni na koji način, kao što i eksperimentišete sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a da ne govorim o tome da vas zakoni o zdravstvenoj zaštiti ne interesuju.
Prošli put kad smo branili određene amandmane, vi ste nam poslali nekompetentnog ministra i niste bili prisutni. Kada smo na Odboru za zdravlje, koji vodi gospodin Momčilov, diskutovali o ovim amandmanima, niste našli za shodno da dođete i da date svoje mišljenje, nego ste poslali svoje saradnike koji nemaju nikakvo pravo, koji se jednostavno ne mešaju u vaš posao.
Na šta je ličio Odbor za zdravlje? Ni našta nije ličio. Znalo se da ima veći broj poslanika iz pozicije i ti poslanici su, normalno, odbili sve amandmane koji su bili i smisleni i dobri. Neko je čak i napustio sednicu, smatrajući da nije validna takva sednica koja se vodi.
Prema tome, zamolio bih vas da se malo više bavite bazičnom medicinom, da se bavite našim odnosima, a manje visokoumnom naukom koja ne može običnom čoveku toliko da pomogne, koliko može da mu pomogne organizacija primarnog zdravstva. Primarno zdravstvo nam je, ministre, na najgorem mogućem nivou. Traženo je od nas da se podelimo, da se zdravstveni centri, u čijem sastavu su bili domovi zdravlja, podele i da lokalna samouprava…
Što je ovde neko rekao – lokalna samouprava nema ništa sa zdravstvom, i bio je u pravu, jer zdravstvo treba da vodi država Srbija i ministar zdravlja. Sada su u sukobu zdravstveni centri i bolnice, znači, sekundarna zdravstvena zaštita sa primarnom zdravstvenom zaštitom.
S tim što ste tražili da to pređe u ingerenciju lokalne samouprave, vi ste samo napravili haos u zdravstvu. Ljudi ne mogu više da se snađu. Tačno, čekaju po dva do tri dana da dođu na red da dobiju recept. Na listi čekanja čekaju mesecima itd.
Šta ćemo dobiti dalje s tim? Dobićemo da ljudi otvaraju, sada ponovo imaju pravo da otvore ordinacije na tuđa imena, pa će prebacivati pacijente iz društvenog u privatni sektor. Ponovo ozakonjujete. Ne radim privatno, nikada neću da radim privatno i ponosim se time što ne radim privatno.
Onoliko koliko mi plaćate, dovoljno mi je. Ne želim da varam, lažem i kradem pacijente posle podne, kao što radi ogroman procenat lekara koji drže privatne ordinacije. To je čist hohštapleraj. Dajte mi 66 hiljada kao specijalisti, hvala vam lepo, ali mi nije potrebno ništa posle podne.
Elem, da pređem na temu o kojoj danas govorimo, a to su amandmani na ovaj vaš predlog. Mi smo se bazirali na član 3. i gospodin Poskurica je dao amandman na stav 1. Evo o čemu se radi. Vaš predlog koji menjate kaže – ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pismenom obliku i sadrži vrstu, način, vreme trajanja, visinu i način utvrđivanja naknade za rad, obveznika uplate, utvrđene naknade za pruženu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca.
Mi smo tražili da se ovo promeni. I to ću vam pročitati, nemojte da vam bude dosadno. Ne znam da li ste vi pročitali. Kaže – ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pismenom obliku i sadrži vrstu, način, vreme trajanja itd, kao i obaveze u pogledu praćenja stanja pacijenta nakon pružene zdravstvene usluge do konačnog ishoda lečenja, visinu i način utvrđivanja naknade za rad obaveznika, uplate utvrđene naknade za pruženu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca. Malo sam brže čitao.
O čemu se radi? Vi ste ovaj amandman odbili sa obrazloženjem, samo jedan deo ću da pročitam, pa kaže – s obzirom na činjenicu da se ugovor o dopunskom radu zaključuje na ograničeni rok trajanja, odnosno da angažovanje zdravstvenog radnika po osnovu dopunskog rada traje ugovorom određeni vremenski period.
Pitam vas, Pera Petrović doktor sklopiće ugovor sa zdravstvenom ustanovom državnom, doći će i odradiće, govorim vam plastično zbog građana Srbije, ne zbog vas, vi to znate, određenu dijagnostičku metodu ili operativni zahvat. Šta će biti sa tim pacijentom posle? On će za taj zahvat dobiti, određenu dijagnostičku metodu, određenu materijalnu nadoknadu. Ta materijalna nadoknada će se deliti, biće jedan deo za njega, jedan deo za njegove saradnike i jedan deo za bolnicu.
Postavljam vam pitanje šta je sa komplikacijama u takvoj dijagnostičkoj ili operativnoj situaciji? Šta će biti kad ugovor istekne a zdravstveno stanje se iskomplikuje kod tog pacijenta? Ko će o njemu voditi računa? Opet mi, koji radimo u državnoj službi, to ćete mi reći.
Vi ste u obavezi, i tačno sam po svim nekim merilima u obavezi da vodim računa. Da li je to pošteno, ministre? To vas pitam. Da li je to u redu? Neko će da pokupi kajmak, da uzme novac, a posle toga će oni koji rade u državnoj službi vaditi kestenje i voditi računa o tom privatnom pacijentu koji se nalazi u bolnici. Zato smo tražili da se ovim amandmanom to promeni i da obaveza, bez obzira na potpisan ugovor važi i dogod je taj pacijent se nalazi na bolničkom lečenju u državnoj ustanovi. Zahvaljujem.