Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 51, koji se odnosi na član 111. važećeg zakona.
Naime, u tom članu se definiše spisak obveznika plaćanja turističke naknade. Tu stoji da obveznici plaćanja turističke naknade su i fizička lica koja turistima pružaju usluge smeštaja u objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i seoskog turističkog domaćinstva. Predložio sam da se tu doda zarez i da se doda "kao i vlasnici vila, apartmana i kuća za odmor u turističkom mestu".
Naime, ova fizička lica koja turistima pružaju usluge izdavanja smeštaja i ishrane u svojim domaćinstvima vrše kategorizaciju svojih objekata, odnosno svojih smeštajnih jedinica, plaćaju boravišnu taksu, plaćaju porez na dohodak građana i oni su predmet kontrole turističke inspekcije, budžetskih inspekcija, odnosno poreske inspekcije pri lokalnoj samoupravi.
Znači, njima redovno dolazi u kontrolu razna inspekcija, dok vlasnici vila, apartmana u turističkim centrima, uglavnom 90% vlasnika tih apartmana izdaje svoje objekte, a da pri tom nisu ni izvršili kategorizaciju, niti vrše plaćanje boravišne takse, niti poreza na dohodak građana i postoji veliki problem da se izvrši kontrola izdavanja te vrste objekata. To vam govorim kao čovek sa dugogodišnjim iskustvom u toj oblasti koji se na terenu svakodnevno susreće sa ovim problemima.
Navešću vam primer Zlatibora, gde postoji preko 4000 apartmana čiji vlasnici ne žive na Zlatiboru. Pretpostavljam da je slična situacija u Vrnjačkoj banji, Sokobanji i u nekim drugim turističkim centrima. Preko 90% tih objekata se izdaje, a da nije izvršena kategorizacija, ne plaćaju nikakve obaveze ni prema lokalnoj samoupravi, ali ni prema državi.
Ne postoji mogućnost da u jednoj zgradi, u kojoj ima 30 ili 50 apartmana, inspekcija izvrši kontrolu toga, tako da su predmet kontrole samo fizička lica koja su izvršila kategorizaciju. Oni već plaćaju boravišnu taksu i porez i sada su obuhvaćeni plaćanjem turističke naknade, a ovi vlasnici apartmana koji tu ne žive ne plaćaju nikakve obaveze do sada i neće biti obuhvaćeni plaćanjem ni turističke naknade.
Predložio sam da se ostavi mogućnost jedinicama lokalne samouprave da i njih obuhvate naplatom turističke naknade jer bi na taj način lokalne samouprave mogle da ostvare bilo kakav prihod po tom osnovu koji do sada nisu imale. Pozivam vas da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je 45 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Marko Milenković ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom predlažem da se sredstva ostvarena od turističke naknade u visini od 80% prihoda za lokalnu samoupravu na čijoj su teritoriji naplaćena povise na 90%, a da se preostala sredstva od 20% koja idu u budžet Republike Srbije smanje na 10%.
Amandman je apsolutno saglasan i sa potrebama građana i sa decentralizacijom za koju se deklarativno zalažu stranke na vlasti. Stav SRS je da se decentralizacija može i mora sprovesti, a jedini način na koji se to može učiniti jeste jačanje lokalne samouprave davanjem dodatnih prava, koje opet nije moguće sprovesti ako se istim tim lokalnim samoupravama, a u velikoj većini njih ste upravo vi na vlasti, smanje transferi i smanje drugi prihodi i naknade, dok ova Vlada upravo to i radi.
Pored toga, vodna bogatstva Prolom banje, Kuršumlijska i Lukovska banja, te izvor mineralne vode u Viči kod Prokuplja nisu iskorišćene. Podsetiću vas da ove višenamenske lekovite vode leče bubrege, organe za varanje, kožne bolesti, bolesti perifernih krvnih sudova, reumatizam, giht, neka ginekološka oboljenja, sterilitet, te poboljšavaju stanja nakon preloma kostiju i hirurških intervencija na koštano-zglobnom sistemu.
Strategija korišćenja ovih voda mogla bi biti dragocen činilac i prvi korak privrednog oporavka u prevazilaženju višegodišnje finansijske krize i pada standarda naših građana. O kvalitetu ovih voda koje poseduju visoku oligomineralnost i alkalnost svedoče mnogobrojne analize eminentnih svetskih ustanova iz Italije, Francuske, Nemačke, Grčke. Osim toga što se mogu koristiti kao zdrava pijaća voda u netaknutoj prirodi, sa čistim vazduhom, vrlo su delotvorne u medicinskim tretmanima u kombinaciji sa blatom.
Podsetiću vas da Francuska, kao jedna od velesila banjskog turizma, kroz ovaj vid turizma inkasira više negoli od Azurne obale. Konačno, ceo svet je primetio lepotu i značaj Đavolje varoši, a čini mi se da ona nije dobila adekvatan tretman od Vlade Srbije, te s obzirom na sve pobrojane vrednosti Topličkog okruga postavljam pitanje – da li žitelji Toplice u skorije vreme mogu da očekuju ozbiljniji pristup Vlade Republike Srbije u cilju rešavanja njihovih egzistencijalnih problema?

Iskorišćen jedan minut vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podnela Vlada. Odbor za trgovinu i turizam je prihvatio amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto je ovo poslednji amandman koji je podnet u pretresu u pojedinostima, pitam – da li želi neko reč, ko nije iskoristio svoje pravo ili vreme? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Nemanja Šarović, Tomislav Ljubenović, Aleksandar Pejčić, Lidija Vukićević, Donka Banović, Zoran Popović, Milica Vojić Marković, Petar Jojić, Radica Jocić, Momir Marković, Slađan Mijaljević, Sreto Perić, Dragan Todorović, Mirko Munjić, Vjerica Radeta, Radiša Ilić, Aleksandar Martinović, Marko Milenković, Milovan Radovanović, Sulejman Spaho, Ljubomir Kragović, Vlada Milojković, Dejan Mirović, Goran Mihajlović, Milorad Buha, Paja Momčilov, Dragan Živkov, Dušanka Plećević, Nikola Žutić, Nataša Jovanović, Vesna Marić, Branimir Đokić, Momčilo Duvnjak, Nikola Savić, Zoran Krasić, Dobrislav Prelić, Milorad Krstin, Marina Toman, Lidija Dimitrijević, Vitomir Plužarević, Srboljub Živanović, Filip Stojanović, Gordana Pop Lazić, Ognjen Mihajlović, Milan Škrbić, Slobodan Vuković, Gordana Paunović Milosavljević, Boris Aleksić, Milan Avramović, Dragan Aćimović, Dragan Stevanović, Milan Veselinović, Vladan Jeremić, Bojan Mladenović, Jadranko Vuković, Dušan Marić, Ljubiša Petković, i Milan M. Nikolić.
Primili ste izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je u istovetnom tekstu podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji faktički ima samo dva člana i koji se odnosi na zapošljavanje, odnosno promenu mesta Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ono što je za SNS pomalo čudno, to je da, uz tolike probleme koje imamo u oblasti zapošljavanja, došli smo u situaciju da se sve to stavlja u drugi plan, da je najvažniji problem za ovu Vladu, za Ministarstvo, to gde će se nalaziti, gde će biti mesto Nacionalne službe za zapošljavanje.
Hteo bih da podsetim da mi trenutno imamo, po nekim različitim podacima, ali oko 750.000 nezaposlenih, da smo u prethodnih godinu, godinu i po dana, faktički od početka ove krize izgubili negde oko 200.000 radnih mesta, da imamo jako veliki broj zaposlenih koji rade u preduzećima koja su u stečaju, u restruktuiranju, eventualno čak i u likvidaciji, da se radi o nekih 30 hiljada radnika, u opticaju je ta brojka koju sam uspeo da prepoznam, i da samo nekih 50% radno sposobnog stanovništva danas radi u Srbiji.
Uz sve te probleme koje imamo u oblasti zapošljavanja, ima jako malo razumevanja od strane Vlade da se stanje popravlja. Najčešće su ta rešenja koja se nude od strane Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj jako skromna i znače jako skromnu pomoć i mali broj novih radnim mesta. Mi smo danas nažalost došli u situaciju da od tih milion 800 i nešto hiljada zaposlenih najveći deo, faktički jedan dobar deo radi u javnom sektoru, veliki je broj direktora, radi nekih 650 hiljada, koliko sam uspeo ceo dan da saberem orijentaciono.
Veliki broj, preko 400 hiljada radi u državnoj administraciji, a samo nekih 300-350 hiljada zaposlenih imamo u prerađivačkoj industriji, tamo gde se stvara neka nova vrednost, nešto od čega bismo trebalo da živimo, nešto što bi trebalo da razmenjujemo sa svetom.
Uz to imamo izuzetno lošu situaciju i kada su plate zaposlenih u pitanju, da smo tu krenuli već da se takmičimo sa Makedonijom, da su te plate negde oko 300 evra, da nas sustižu i neke zemlje koje su bile sa ličnim dohocima, sa primanjima, sa BDP daleko ispod nas. Mislim pre svega na Kinu.
Neke analize pretpostavljaju da ćemo u narednih par godina biti izjednačeni možda sa Kinom u platama. Možda će to biti motiv Ministarstvu ekonomije da promoviše Srbiju kao zemlju u kojoj je radna snaga jeftinija od Kine. Sve su to pokazatelji koji ukazuju na velike probleme koje imamo u zapošljavanju. Velike su i regionalne razlike.
Koristim ovu priliku da vas podsetim da, recimo, u Beogradu imamo 600 hiljada zaposlenih. Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 96 hiljada nezaposlenih. Recimo, u mom Pomoravskom okrugu odnos je još malo 1:6,5. U mom Pomoravskom okrugu imate 53 hiljade zaposlenih, a 27 hiljada nezaposlenih. Znači, odnos 1:2.
To ukazuje koliko je veći broj zaposlenih u Beogradu, u centrima kao što su Beograd i Novi Sad, eventualno u opštinama koje gravitiraju ka tom putnom pravcu. Znači da je tri puta teže danas doći do posla. Slična je situacija skoro u svima regionima u unutrašnjosti, gora nego u Beogradu. Recimo, stopa nezaposlenosti je 13,7 u Beogradu, u Novom Sadu 17,2, a u Pomoravskom okrugu 33,7%.
Beograd nije faktički kada je u pitanju broj zaposlenih ozbiljno ni osetio ovu krizu koja još uvek traje, bez obzira što nas ubeđuju da prolazi. Dok su, recimo, moji Pomoravci imali preko sedam hiljada izgubljenih radnih mesta, u preduzetništvu preko 12 hiljada izgubljenih radnih mesta. Znači, potreban je mnogo ozbiljniji plan za izlazak iz ove krize i za povećanje broja zaposlenih, plan da se kad-tad dostigne i ta puna zaposlenost, mada je to iz ove perspektive jako daleko.
Sve to znači da je siva ekonomija sve prisutnija u Srbiji, da se procenjuje da jedna trećina danas otprilike zaposlenih radi u sivoj ekonomiji, da inspekcija rada jako malo radi na terenu, da sudski organi nemaju razumevanje za sve probleme iz oblasti rada, da se jako često ne isplaćuju plate zaposlenih, da su one u drugom planu, da su potraživanja države uvek u prvom planu.
Kad sve to saberete, kad budete svesni i kada, recimo, od Vlade dobijemo podatak koliko danas u Srbiji imate porodica u kojima nemate nijednog zaposlenog ili eventualno koliko imate zaposlenih koji svojim primanjima pomažu ostale članove svojih porodica, vi možete da sagledate jednu pravu sliku kada je u pitanju oblast zapošljavanja, kada je u pitanju problematika novih radnih mesta.
Stvarno je iz pozicije SNS, uz sve ove podatke koje sam dao, neverovatno da se vi bavite mestom, sedištem Nacionalne službe za zapošljavanje. Očigledno je da se radi o političkom interesu, o želji da se jedna politička stranka ovako jeftinim argumentima dokazuje građanima Srbije, da ima volju i želju da popravlja stanje u ovoj oblasti i da od ovog zakonskog rešenja stvarno skoro niko neće imati koristi. Možda moje komšije Kragujevčani sa par stotina radnih mesta, ali to je kap u moru u odnosu na ono što je danas potrebno celoj Srbiji, što je potrebno i Šumadijskom okrugu.

Iskorišćeno je četiri minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman u istovetnom tekstu su podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić i Tomislav Ljubenović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Tomislav Ljubenović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predloženo je da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje preseli u Leskovac.
Obrazloženje Vlade za odbijanje je krajnje neprimereno, jer u obrazloženju stoji – za ravnomerni regionalni razvoj, ako gledamo u regionalnom razvoju, Jablanički okrug je na zadnjoj lestvici. Ako gledamo u obrazloženju koje ste dali - nedovoljno razvijena opština i region, onda mogu da vam kažem još jedan podatak, da je Leskovac važio za jedna grad od srednje razvijenih u SFRJ.
Upravo dolaskom DOS-a od 2000. godine Leskovac je došao na ovoj lestvici ne nedovoljno razvijenih nego krajnje nerazvijenih područja. Taj je grad, sa svom kompletnom industrijskom infrastrukturom, došao u situaciju da ima izuzetno veliki broj nezaposlenih.
Dalji argumenti koji su veoma važni jesu da nacionalne službe za zapošljavanje ubuduće u Leskovcu treba da budu, jer je veoma velika stopa nezaposlenosti – 42% ili preko 22.000 nezaposlenih. Samo da budem konkretniji i precizniji, oko 2.000 ljudi je ostalo bez posla u poslednjih dva meseca, uz napomenu da je stvarni broj nezaposlenih lica još veći. Razlozi za to su: ako nezaposleno lice zakasni sa prijavom, skida se sa evidencije i nema prava određeni vremenski period da se prijavi.
Mnogi su nakon mnogo godina čekanja na evidenciji službe za zapošljavanje izgubili svaku nadu i prepušteni su sami sebi. Neki od njih se bave poljoprivredom, pa im je predočeno da prijavljivanje službi za zapošljavanje nije uslov da bi njima i članovima njihovih porodica zdravstvena knjižica bude overena.
Time su destimulisani da se prijavljuju sa onom stručnom spremom koju su stekli tokom školovanja. Drugi rade na crno od jutra do mraka i ne mogu u radnom vremenu tokom dana da izađu s posla i da odu do Nacionalne službe da se prijave.
Sledeći argumenat je stanje u privredi u Leskovcu. Broj neuspešnih privatizacija je veliki. Sve je više raskinutih ugovora od strane Agencije za privatizaciju sa kupcima zbog nepoštovanja kupoprodajnih ugovora. Najsvežiji je primer Bulcvata, bivše fabrike hemijskih i kozmetičkih proizvoda "Nevena".
Zbog vremena, nemam više mogućnosti da izlažem, s tim što bih na kraju samo konstatovao da je stanje u Leskovcu katastrofalno.

Iskorišćeno je jedan minut vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su u istovetnom tekstu podnele narodni poslanici Donka Banović i Lidija Vukićević. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Poštovane kolege narodni poslanici, ovo je jedan veoma kratak predlog zakona. Naime, menjaju se samo dva člana iz Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Dala sam amandman na član 1, kojim predlagač zakona predlaže da Nacionalna služba za zapošljavanje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti promeni sedište, odnosno da sedište Nacionalne službe za zapošljavanje ne bude više u Beogradu nego da sedište ove službe bude u Kragujevcu. Moj amandman se sastoji u tome što predlažem da Nacionalna služba za zapošljavanje ne bude u Kragujevcu nego da bude u Pirotu.
Kolega pre mene je govorio o svim problemima s kojima se susreće Jablanički okrug i grad Leskovac. Mislim da su problemi slični i u Pirotskom okrugu. Odnosno, Pirotski i Pčinjski okrug, nažalost, spadaju među najsiromašnije okruge u Srbiji. U Pirotskom okrugu imate četiri grada. Bela Palanka je grad gde je prosečni lični dohodak najniži u čitavoj republici. U Dimitrovgradu nemate nijedno preduzeće koje radi. Ljudi koji primaju plate su oni ljudi koji rade u ustanovama gde se plata prima iz budžeta.
Gospodin Dinkić se predlogom i ovog zakona i ona sledeća dva, koji su nam i predloženi ovde kako bi se prosto nekim državnim službama izmestilo sedište iz Beograda, on se lepo dosetio, a to mu skupštinska većina i očigledno ostali ministri u Vladi dozvoljavaju, kako da iskoristi ove službe koje su u ingerenciji njegovog ministarstva i da to njemu lepo posluži kao odlična odskočna daska za sledeće izbore i za njegovu novu stranku – Ujedinjeni regioni Srbije. Tako se on lepo dosetio da iskoristi funkciju na kojoj se nalazi, ali bogami i sredstva koja mu stoje na raspolaganju.
Gospođa Kalanović kada je obrazlagala u načelu ove zakone, pa i ovaj, rekla je da bi se na ovaj način posredno postigla decentralizacija poslova zapošljavanja i veće uključenje ljudskih resursa iz regionalnih centara.
Da li je dovoljno da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje izmesti iz Beograda u Kragujevac kako bi se rešili problemi tog grada i gradova u okolini Kragujevca? Nije. Sada je Kragujevac kao i Pirot, kao i Dimitrovgrad, kao i Leskovac, kao i Valjevo. Svi ti gradovi imaju filijale i te filijale ove nacionalne službe prosto nisu uspele, zahvaljujući ovoj nesposobnoj Vladi i ekonomskoj politici koju vodi, da pomognu zapošljavanju nezaposlenih. I do sada nezaposleni iz Kragujevca nisu trčali u Beograd u sedište Nacionalne službe, da im oni posreduju kako bi našli posao.
Inače, ovo je priča za malu decu. U stvari nije, ovo je vrlo ozbiljna priča zato što skupštinska većina dozvoljava rasturanje državnih službi. Priča u 21. veku da kad promenite sedište neke službe da će ta služba u tom drugom sedištu bolje raditi u najmanju ruku je smešna. Ono što treba raditi, to je: jačati privredu, oporaviti ovu nesretnu ekonomiju, a Nacionalna služba je tu samo kao posrednik.
Znala sam da nećete ovo prihvatiti, ali se onda pitam kakvi su vam bili kriterijumi da Nacionalna služba za zapošljavanje bude baš u Kragujevcu? Zašto nije u Pirotu, u Leskovcu, ako su kriterijumi bili broj nezaposlenih ili propalih preduzeća? Dakle, kojim ste se vi kriterijumima vodili?
Kad već postavljam pitanje, a ministar mi verovatno neće odgovoriti, da kažem – zato što se u gradu Kragujevcu nalazi Verko Stevanović, odnosno na čelu je jedne regionalne stranke, koja je ušla u Ujedinjene regione Srbije, pa ste vi svom udruženom kolegi u tim regionima to omogućili. Sada će građani Kragujevca, zahvaljujući Verku Stevanoviću i zahvaljujući Mlađanu Dinkiću, svi biti zaposleni.
Znači, bez obzira što sam znala da ovaj amandman nećete prihvatiti, prosto sam htela da vam ukažem na to kakve su ovo besmislice. Dakle, posle denacifikacije, demilitarizacije, deklrerikalizacije, vi ste sad krenuli u "debeogradizaciju". Šta sledeće treba da se očekuje? Da se pojedini vaši Ujedinjeni regioni između sebe pitaju kada će to Beograd da izvrši pošteniju redistribuciju sredstava? Nije u redu što je u Beogradu nezaposlenost 5%, a u Pirotu 35%.
Dakle, ovi zakoni su praktično "debeogradizacija" Srbije. Ovde nema reči ni o dekoncentraciji moći, niti o nekakvoj decentralizaciji. Dekoncentracija moći znači kada jednom čoveku oduzmete koncentrovanu moć. Šta vi u stvari pokazujete građanima Srbije?
Ovo je i vama medveđa usluga. Vi praktično građanima ne pokazujete da se moć dekoncentriše, nego ovim zakonima u stvari pokazujete svima da se moć i te kako koncentruje, odnosno da je koncentrovana u rukama jednog čoveka. Hvala.

Hvala vama. Iskorišćeno je četiri minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Zoran Popović. Da li neko želi reč? (Da) Gospodin Popović.
Izvinjavam se, ajde prvo gospođa Milica Vojić Marković.