Meni je mnogo drago što kolega iz okruga iz koga dolazimo oboje ima potpuno isti stav, tj. da smo shvatili i jedno i drugo da ovo što ste vi ovde podneli kao Predlog zakona od dva člana je jedna smešna, nesigurna priča, koja bi trebalo da prevari nekoga, ali ne i poslanike, ozbiljne ljude, pa smo naveli da bi Valjevo bilo idealno mesto zato što je, zahvaljujući ovoj vladi, zahvaljujući tome što ste im oduzeli okrug, Valjevo izgubilo ovaj ugled i izgubilo mesto glavnog grada tog okruga, izgubilo jako mnogo zaposlenih, izgubilo štošta, sada im gradite i deponiju opasnog otpada, tako da bi bio red da sada Valjevo dođe u poziciju da bude centar nečega.
Pitali su me moji građani iz Valjeva – šta bi Valjevo dobilo time ako bismo mi uspeli da se izborimo ovim slučajno amandmanom da Valjevo postane sedište Nacionalne službe za zapošljavanje?
Evo, to ću pokušati da objasnim, pre svega mojim sugrađanima, a pretpostavljam da vama neću to objasniti, jer je vama jasno kao i meni da je ovaj zakon samo jedna farsa.
Dakle, služba za zapošljavanje ima jednu direkciju, dve pokrajinske službe, 34 filijale, Valjevo je jedna od tih 34 filijala, 21 službu, 120 ispostava. Sada se sve rešava time što će se sedište Nacionalne službe premestiti iz Beograda u Kragujevac.
S druge strane, vi imate još jedan od nekoliko jako velikih problema o kojima morate da mislite. Zahvaljujući ovoj vladi i njenoj sposobnosti da zaboravi da postoji privreda, industrija i ekonomija, Srbija je jedna užasno siromašna zemlja, zemlja koja je opterećena nezaposlenošću.
Mi imamo trenutnu stopu nezaposlenosti 26,10, imamo armiju od milion nezaposlenih. Onih 200.000 računam, onih koji su izgubili radna mesta zahvaljujući radu ove vlade u mandatu od dve godine, računam u tu armiju od milion nezaposlenih. Zatim, imamo izuzetno nizak životni standard, ekstremna granica siromaštva se spustila na 10% građana Srbije, svaki sedmi je u toj kategoriji.
Imate razlike u visinama plata, ali nema razlike u onome što je ovaj podatak koji je izašao, a to je da građani Srbije imaju najniže plate u regionu. Zatim, imate recimo, primer za to je jako dobar i primer za to šta je decentralizacija je i to što recimo u pogonu "Laste" u Valjevu, vozači, profesionalci imaju plate od 23-25.000, a za isti posao njihove kolege u istoj firmi u Beogradu imaju plate 40.000. To je primer o čemu mi treba da pričamo, kada govorimo o ovom zakonu i o sličnim zakonima.
Zatim, imamo velike regionalne razlike i tu je činjenica koju neko sada pokušava da iskoristi na drugi način. Sada, šta je način na koji vi nudite da mi prevaziđemo sve ove probleme? Tako što ćete ovu armiju nezaposlenosti zaposliti, tako što ćete premestiti sedište Nacionalne službe u Kragujevac, a direktor će da putuje iz Beograda, a upravo će da putuje iz Beograda, a službenici će da putuju iz Beograda ili ćete da ih sve otpustite, a da zaposlite one iz Kragujevca. Da pogađamo iz koje su stranke ti koje ćete da zaposlite.
Dobacuju mi kolege – iz DSS-a, kada bi se šalili, ali šta hoću da kažem. Hoću da kažem da ćete praviti paralelne strukture na mnogim mestima, pričajući priče o tome šta je to i zbog čega je to važno za građane Srbije i pričaćete o tome da je to decentralizacija, da je to u interesu građana Srbije.
Navešću vam konkretne stvari koje će vam pokazati da niste u pravu. Recimo, ako pogledamo hronološki. Leta 2009. godine u ovoj skupštini na inicijativu G17 plus usvojen je Zakon o regionalnom razvoju. Mi iz DSS smo imali užasno mnogo komentara na taj zakon, primedbi, puno amandmana na taj zakon. Nije prošlo.
Sledeća godina, mart 2010. Vlada je usvojila program za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja u 2010. godini vredan 100 miliona evra. Da pogodimo ko je bio promoter ovog programa, naravno, Mlađan Dinkić.
Hronološki, idemo dalje, do maja 2010. godine. Tada je zvanično osnovano – Ujedinjeni regioni Srbije. Ko su te nove stranke? Čine G17 plus, a pridošli su mu i neki lokalni lideri. Da svedemo ovo što sam pričala, Dinkić ima sve instrumente u svojim rukama. Ima zakonsku regulativu, ima novac iz budžeta, novac građana Srbije od 100 miliona evra i ima novu stranku koja nema hipoteku prošlih stvari koje su radili i afera koje su radili.
Nemojte da zaboravite još jednu stvar, 120.000 evra mesečno Dinkić daje B92. Kada to sve saberemo, onda dolazimo do toga da je priča o decentralizaciji potpuno smešna. Ovde je priča čist politički marketing i taj politički marketing treba da košta građane Srbije.
