Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, ono što mi kao poslanici znamo, što se tiče zapošljavanja, stoji jedna činjenica da u Srbiji nemamo problema u toj oblasti. Zbog čega to govorim? Zbog toga što za to postoje i određeni podaci koje mi kao poslanici dobijamo.
Postavio sam jedno poslaničko pitanje još u toku 2009. godine i tražio sam odgovor – koliko je međunarodnih donacija uloženo u zapošljavanje, zatim u koje oblasti su otišli ovi krediti i koliko je po tom osnovu međunarodne pomoći zaposleno lica?
Dobio sam sledeći odgovor – nijedan kredit nije povučen, od ovih donacija nijedan radnik nije zaposlen, to se može zaključiti iz ovog. To je širok odgovor, ali tražio sam decidirano koliko je radnika, znači, tražio sam broj. Nažalost, nijedan radnik nije zaposlen po osnovu ovih donacija.
Ono što je najpogubnije, a to ću pročitati zbog javnosti ovde. Zašto kažem da nemamo problema? Zbog toga što sam dobio podatak, to je odgovor Vlade, kaže – u periodu od 2001. do 2008. godine prosečno je godišnje zaposleno oko 250 hiljada lica, znači, osam godina po 250 hiljada, to vam dođe dva miliona ljudi je zaposleno, uz ovih milion i 600. Nemamo dovoljno ni radnika, verovatno smo uvozili radnike.
Malo se moramo našaliti, jer ovo su zvanični podaci države, ovo su zvanični podaci Vlade itd. Tako se vi odnosite prema narodnim poslanicima, tako se odnosite i prema radnicima.
U periodu od 2001. godine do danas, kroz finansijski sistem je prošlo preko 60 milijardi evra i mi imamo nezaposlenost. To jasno ukazuje na ozbiljnost Vlade, odnosno neozbiljnost Vlade. Da je samo promil od toga, od tih sredstava koja su prošla kroz finansijski sistem, prošlo kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje, danas ne bi imali problema u ovoj oblasti.
Da je uzeto nekoliko kredita i da je uloženo u zapošljavanje, ne bi imali tu pojavu. Da se bar promil od onih donacija koje su date, evo, Vensan Dežer vam kaže u svom poslednjem obraćanju javnosti Srbije koji su problemi. Zabrinjava čak i njih. Najverovatnije Evropa ne može da spava zbog toga što je kod nas tako velika nezaposlenost, ali vam otvoreno te institucije kažu da je to problem čak i za njih.
Evo, pročitaću i šta on kaže što se tiče donacija koje je EU uložila u finansijski sistem Republike Srbije. EU je, kaže, u poslednjih deset godina obezbedila Srbiji bespovratnu finansijsku pomoć od deset milijardi evra i kredite od pet milijardi evra, u cilju da zemlja što pre uđe u EU, a ne da čeka još deset godina.
Gledajte, znači 15 milijardi evra! Koliko je otišlo za zapošljavanje? Da li to iko zna? Ne zna. Vidite ovi podaci koje dobijamo kao odgovore na poslanička pitanja govore da nema ulaganja. Gde su otišla ta sredstva, to niko ne zna. To sve govori o ozbiljnosti ove vlade.

Iskorišćeno je minut i četrdeset sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Živkov.

Podneo sam amandman na član 1. koji glasi da se reč "Kragujevac" zamenjuje rečju "Bečej". S obzirom da kao narodni poslanik dolazim iz pomenute opštine Bečej, želeo bih samo da podsetim vladajuću koaliciju koliko je Bečej kao opština bio snažan ekonomski, privredno itd, dok nije došla katastrofalna privatizacija koja je, naravno, i osiromašila opštinu Bečej iz koje dolazim.
Želeo bih samo da vas podsetim koliko je "Fadip" Bečej bila firma poznata po izvozu vrlo kvalitetnih cevi koje su se radile za avionsku industriju, za Englesku, za Rusiju itd. Danas ta fabrika ne radi. Kombinat "Bečej", koji je takođe bio jedan od najvećih kombinata i koji se bavio poljoprivredom, od njive do trpeze, danas je u katastrofalnom stanju, radnici ne primaju plate.
Najveći uzrok i posledica nezaposlenosti je upravo taj kombinat i sva ova ostala preduzeća koja su radili u opštini Bečej, samo zbog toga što je privatizacija u opštini Bečej urađena katastrofalno. Ne samo u opštini Bečej, kao što ste čuli i od mojih kolega, u svim ostalim opštinama je na takav način.
Da je opština Bečej značajna bila, i danas bi mogla biti značajna u proizvodnji hrane, govori upravo rezultat koliko ima nezaposlenih radnika na birou za zapošljavanje. Od 2000. godine od 1.800 radnika, koji su bili na spisku, kako radnika koji su izgubili posao, ili novopridošli tj. školovanih mladih ljudi, danas je došlo na pet hiljada nezaposlenih. To je socijalna bomba u opštini Bečej.
Najveća katastrofa je posledica privatizacija "PIK" Bečej, o kojoj sam i ranije pričao, a od izdavanja zemljišta u opštini Bečej, tri godine opština Bečej, Republika i pokrajina nisu imale koristi, zato što je vansudskim poravnanjem određenom privatniku, gospodinu Nicoviću, obezbeđeno da tri godine koristi društvenu zemlju, tj. državnu zemlju, tri godine sa vrlo minimalnom cenom. Čak je više Vlada davala stimulans od 100 evra, a on je koristio po hektaru po pet hiljada dinara.
Znači, ne da je samo oštetio opštinu Bečej, već je oštetio i republički fond i pokrajinski fond, pošto je zakon bio vrlo jasan kako su se delila i kako su se raspoređivala sredstva od izdavanja zemljišta u zakup.
Vrlo kratko ću, samo da završim. Zašto opština Bečej, sad vam je jasno, ali mislim da i Agencija tj. Služba za nacionalno zapošljavanje ne bi donela puno boljitka u opštini Bečej, jer DS u kontinuitetu već dve decenije vlada u opštini Bečej, a katastrofalno je sada u ovom mandatu, gde je grupu građana od devet odbornika pripojila sebi kao rezultat na izborima, gde je u regularnim izborima imala tri odbornika, a grupu građana je sada svu od devet odbornika prenela u DS.
Prema tome, to je samo toliko koliko je značajno i koliko je značajna DS u opštini Bečej i šta je učinila sa gradom Bečejom.

Iskorišćeno je dva minuta vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Dušanka Plećević.

Amandmanom predlažem da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje preseli u Bor. Ako u razlozima za izmene Zakona o zapošljavanju kažete da će se njima obezbediti ravnomerniji razvoj u budućnosti, onda je Bor pravo mesto za to.
Dolazim iz Bora, grada u kome na evidenciji za nezaposlene ima oko sedam hiljada ljudi. Broj onih neprijavljenih koji su izgubili svaku nadu da će dobiti ikada posao je i veći. Bor kao i cela Timočka krajina su u proteklih deset godina bili potpuno zapostavljeni u pogledu davanja sredstava iz Fonda za razvoj, ako se izuzme poslednja kampanja pred lokalne izbore 20. juna ove godine. Tada se ministar Dinkić razmetao obećanjima o dve hiljade novih radnih mesta i 450 miliona evra za novu topionicu itd.
Podsećam da je i za republičke izbore 2008. godine obećavao novu topionicu bakra, ali do danas nije stavljen ni kamen temeljac. S obzirom na data obećanja i s obzirom da se sav državni novac nalazi pod kontrolom jedne stranke, G 17 plus, građani Bora su pohrlili da se učlanjuju u tu stranku, sve u nadi da će dobiti obećano, jer samo članska karta partije na vlasti daje lažnu nadu da će neko dobiti posao.
Tako se prvog meseca nakon izbora u G 17 plus učlanilo oko 500 građana, od kojih je 400 odmah otišlo kod predsednika opštine i direktora RTB Bor, inače kadrovi iz te stranke, da traže posao. Toliki broj članova ova stranka nikada nije imala u Boru od njenog osnivanja.
Od obećanih 450 miliona evra, u Boru je odobreno 122,3 miliona dinara i ovde je evro devalvirao kao i kod akcija od hiljadu evra, i to, kakve li slučajnosti, 17. juna, baš u vreme predizborne kampanje, odnosno predizborne tišine za ponovljene lokalne izbore.
Podsećam da je 2006. godine Dinkić prodavao RTB Bor kao velikog dužnika, besperspektivnog bivšeg giganta, za 210 miliona evra na prvom neuspešnom tenderu i za 450 miliona evra, slučajnost ili namera, na ponovljenom takođe neuspešnom tenderu, nekim neozbiljnim kupcima. Samo zahvaljujući SRS građanima Bora koji su branili RTB Bor od takve pljačkaške privatizacije on je i dalje ostao u većinskom državnom vlasništvu kao veoma važan državni strateški resurs.
Ovakav preobražaj ministra Dinkića od beskompromisnog trgovca strateškog resursa izvan izbora do spasitelja rudnika i nezaposlenih građana Bora u vreme izbora je redovna pojava. Zato izmestite Nacionalnu službu za zapošljavanje u Bor, kako bi se zaposlilo 2000 Borana, koliko ste obećali u junu ove godine u izbornoj kampanji.

Iskorišćeno je četrdeset sekundi vremena poslaničke grupe.       
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Marić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, u ime SRS podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Sedište Nacionalne službe za zapošljavanje je u Beogradu, u skladu sa važećim odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Imajući u vidu izražene regionalne razlike u Republici Srbiji, radi obezbeđivanja ravnomernijeg razvoja u budućnosti, procenjujem da bi sedišta pojedinih državnih organa koji poslove obavljaju na teritoriji cele Republike trebalo izmestiti van Beograda. Na ovaj način bi se postigla decentralizacija poslova, zapošljavanja i veće uključivanje ljudskih resursa iz regionalnih centara, što jeste cilj predložene promene sedišta.
Amandmanom se predlaže da sedišta Nacionalne službe za zapošljavanje bude u mestu za koje smatram da postoje preduslovi za uključivanje ljudskih resursa i istovremeno rešavanja problema nezaposlenosti u tom mestu i okolini. Predložila sam da se sedišta Nacionalne službe za zapošljavanje premesti u Jagodinu. Ukoliko prihvatite moj predlog, stanovnici Jagodine će imati veće šanse da nađu posao. Najpre, neki će se zaposliti u samoj službi za zapošljavanje.
Pored toga, ukoliko sedište ove službe bude u Jagodini, to će dati dodatnu motivaciju i inicijativu zapošljavanju nezaposlenih u ovom delu Srbije. Jagodina ima sve predispozicije za povećanje zaposlenosti. U ovom srpskom gradu razvija se proizvodnja i izvoz kao preduslov ekonomske stabilnosti države.
Premeštanje sedišta službe za zapošljavanje u Jagodinu biće signal i poslovnim bankama da se dodatno angažuju i u tom delu Srbije. Na taj način povećaće se proizvodnja i izvoz, što će popraviti i onako tešku ekonomsku situaciju u našoj zemlji.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Kao mnoge moje kolege koje su tražile, s pravom, da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda preseli u njihovo mesto, to isto sam tražio za mesto iz kojeg dolazim, a to je Niš. Za ovo ću dati ubedljive argumente i molim ovde prisutne predstavnike Vlade da dobro razmisle o ovome o čemu ću govoriti.
Nažalost, Niš prednjači u jednoj stvari, a to je broj nezaposlenih. Niš, prema podacima koje ste vi dali u materijalu koji imamo ovde, ima 35.000 nezaposlenih, mada raspolažem podacima da je taj broj znatno veći i da se kreće negde oko 40.000 do 42.000 nezaposlenih. Kada se to uporedi sa brojem stanovnika koji žive u Nišu, to je negde oko 14-15% ukupnog stanovništva, a ne treba objašnjavati da u one koji su radno sposobni ne spadaju penzioneri i maloletna lica, tako da je možda i više nego svaki drugi Nišlija realno nezaposlen.
Još samo jedan podatak. U Novom Sadu, koji je grad koji ima veći broj stanovnika nego Niš, ima 28.000 nezaposlenih. Naravno, to je velika brojka, ali je znatno i nominalno i procentualno manje nego što je to u Nišu. Kragujevac, doduše, ima manji broj stanovnika nego Niš, ima 22.500 nezaposlenih. On je grad koji ste vi ovde predložili da u njemu bude sedište Nacionalne službe za zapošljavanje.
Mnoge kolege su govorile da je Kragujevac sagledan na mnoge načine od strane ove vlade, počevši od ulaganja u fabriku "Zastava" preko projekta "Fijat" itd. Naravno, neću da kažem da i njima ne treba nešto, ali Niš, kao grad koji je u najtežoj situaciji od svih većih gradova u Srbiji, zaslužuje da se jedna ovakva služba preseli u Niš.
Recimo, u poređenju sa Beogradom, koji ima 95.000 nezaposlenih, opet prema podacima koje ste nam vi dali, to je nekih 5-6% od ukupne populacije, ima veći broj nominalno zaposlenih od Niša, a to je negde oko 2,7-2,8 puta, a Beograd, u odnosu na Niš, prema broju stanovnika je znatno veći nego sedam, osam puta. To je još jedan od razloga da se ova služba preseli u Niš.
Pre mog izlaganja zvali su me radnici privrednog društva PTT ugostiteljstvo iz Niša, koji već pet godina nisu rešili svoj status, i ne samo iz Niša nego i iz mnogih mesta u Srbiji dok, recimo, radnici istog tog privrednog društva u Beogradu su već rešili svoj status i ti radnici su inkorporirani u sistem PTT. Ovo dodatno govori da ova vlada i ova država ima različit tretman Beograda u odnosu na druge gradove u Srbiji, tako da mislim da je ovo još jedan od razloga da se moj amandman prihvati.

Minut i 50 sekundi.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Krasiću, izvolite.