Iskorišćen je jedan minut vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da) Izvolite, magistre.

Dame i gospodo, podneo sam amandman da se Agencija za zapošljavanje iz Kragujevca preseli u grad Šabac.
Vi dobro znate da je posle Petooktobarske revolucije nastalo jedno telo koje ste zvali kriznim štabom. Ti štabovi su imali zadatak navodno da sačuvaju privredu, da sačuvaju ljudstvo. Navodno, govorili ste svima onima koji su tada bili za demokratiju – mi ćemo vas voditi u pravcu gde ćete svi imati posao, gde ćete svi živeti u blagostanju.
Ali vas pitam da li 25.000 nezaposlenih u Šapcu, gde je 30 preduzeća i velikih firmi, najvećih giganata, od kojih Hemijska industrija "Zorka", čije ime nije trebalo da kažete. Ja sam bio privrednik, radio sam 30 godina u njoj. Nije trebalo da kažem da dolazim iz Šapca, nego je samo trebalo da pomenem tu firmu koja je zapošljavala 12.000. Ali, određenom redukcijom, morate mi verovati, u toj firmi se danas nalazi otprilike 300 do 400 radnika.
Kako i na koji način posle svega ovoga i posle kriminalne tajkunske privatizacije koju ste uradili u Srbiji, koja je izvedena na takav način da su otete firme, za 24 miliona dolara "Ju-Es-Stil" je kupio smederevsku "Železaru", a u tom svom okruženju kupila je i jednu fabriku, to je koka koja treba da nam nosi zlatna jaja u Srbiji – Fabrika belih limova.
Nemojte zaboraviti da je kupovinom Smederevske železare 1,6 milijardi dinara i, da tako kažem, pola grada Smedereva je poklonjeno US Steel i 10 godina benefita da ne plaćaju ili redukciju da plaćaju struju. Pitam vas koliko se miliona i milijardi dolara danas iz Srbije iznese, jer oni koji su je kupili neće da ostave dohodak u Srbiji, nego taj dohodak nose u svoju zemlju.
Šta je danas prisutno u Srbiji? Pa ti tržišni centri, samo trgovina, od trgovine, dame i gospodo, ne može da se živi. Jedan od krucijalnih zakona koje ste donosili, to je Zakon o zapošljavanju, mi ćemo i nekako u ovim godinama i završiti svoju opciju biološku, onu koju treba radno da završimo, ali šta će naša deca, gde će oni da rade, hoćete tu regionalizaciju?
Ali, pitam vas - gde hoćete regionalizaciju? Hoćete regionalizaciju tamo gde nema više privrede, gde nema ništa? Hoćete jug Srbije, Kruševac? Hoćete Kuršumliju, hoćete Vranje, hoćete Pirot, hoćete Kragujevac, hoćete automobilsku industriju, gde ste prodali možda 30-40 vozila u toku godine?
To je najveće zlo jer danas ekonomiju vode ljudi koji dana nisu radili u privredi, navodno, oni su eksperti, ekonomski eksperti. Ne vidim, to vam je isto kao kada bi čoveka koji je završio medicinu, lekar, pa ga dovedete da operiše, a on kaže - nemam pojma, nikada u životu nisam operisao. Džabe mu je njegova diploma koju je on stekao na fakultetu, ako nema određenu rutinsku praksu. To je taj proces stažiranja koje mora svaki stručnjak da provede.
To je problem, regionalizacija. Ne možete vi, dame i gospodo, sada tamo gde su ostali sedamdesetogodišnjaci da se oni bave reprodukcijom. Znate li, to je živa reprodukcija. Ne mogu oni više da proizvode, da prave decu. Nema više, njihova su deca otišla u grad, izgubila su posao.
Sve je ovo danas kao što sam juče rekao, u Srbiji navodno cvetaju ruže, Srbija je sva u ružama, kao što reče predsednik Republike – ja sam u stvari Srbija. Gospodo, verovatno jeste on na sebe mislio da je on Srbija, jer mi ovde razmišljamo kako danas i koliku platu mi ovde primamo, vidite koliko je ovde prisutnih. Koliko iz budžeta treba da se izdvoji za plate poslanika, a koliko je danas prisutno? To pitaju građani.
Stvorili ste drugu političku partiju koja navodno treba ponovo da vlada, da bude taj novi DOS. Stvorili ste ono što danas, dame i gospodo, vi Novakoviću hoćete da me prekinete, vidim da se pripremate, ali nisam otišao van teme, zato što sam stalno u temi jer govorim o najvećoj bedi i siromaštvu danas u Srbiji.
(Predsedavajući: Ne, ali ću da vas zamolim da se vratite na temu.)
Nemojte vi posmatrati Beograd. Beogradizacija je tu u okruženju. Vi čuvate socijalni mir. Znate li ko vam čuva socijalni mir? Čuva ga još onaj bedni i jadni seljak, sedamdesetogodišnjak koji se bavi proizvodnjom, jer privreda u Srbiji ne funkcioniše. Zato sam i rekao da bi bilo najbolje da se sve to preseli u Šabac. Trideset firmi je zatvoreno.
Pogledajte ovu firmu koja je ovde, "Omni stock", ova firma koja se bavi i koja se bavila 2000. godine obnavljanjem onoga što ste vi zapalili, što ste bili piromani. Taj isti čovek danas obnavlja Skupštinu.
Da li vi znate ko je on? On je bio pomoćnik ili zamenik ili potpredsednik Privredne komore, pa se vratio iz Rusije, gde je bio kao građevinac, bio je u Americi, u Italiji, vidite koliko je on uložio tog svog kapitala, onog koji treba da uloži da bi otvorio firmu, u zaloge stavio 5.000 evra, a pogledajte koliki mu je dohodak.
Taj čovek je u crno zavio privredu Srbije. Zavio je u crno privredu Šapca jer je kupovao firme gde radnicima nije uplaćivao PIO, nije im isplaćivao dohodak. Pitam vas – gde se danas nalazi privreda? Nemojmo više da se lažemo, govorimo jednom istinu, da kažemo – čujte, danas u Srbiji ova vlast više ne može da vodi Srbiju jer ona je deset godina ovo što je uradila, to je isto kao što ste 2000. godine zapalili ovaj dom. Zapalili ste ovo zdanje, uništili ste.
Videli ste od mojih kolega koliko je donacija. Gde su vam one donacije koje ste dobili 2000. godine da bi ta demokratija mogla da funkcioniše u Srbiji? Gde su vam te pare? Svu tu donaciju koju ste dobili pokrali ste između sebe. Stvorili ste te tajkune Miškovića, Beka i ostale. Ti sigurno danas drže Srbiju, ta tri-četiri tajkuna, oni daju Srbiju i daće je na prodaju zajedno sa vama.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanika gospodin Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da Srbija oseća posledicu svetske ekonomske krize i tačno je da mi imamo problema da zaposlimo naše građane i tačno je da se Srbija suočava sa teškim ekonomskim posledicama, kao i svuda u svetu. Ali, moram da podsetim, senilnost možda jeste jedna dobra bolest, ništa ne boli, a svakoga dana čujete nešto novo.
Međutim, nisam senilan i pamtim jako dobro da su neki ljudi imali prilike da u ovoj zemlji pokažu svoj raskošni talenat, svoje stvaralačko umeće, svoje političko umeće i da je u to vreme inflacija za vreme njihove vlasti bila 120%. Podsećam da je u to vreme zaposlenost bila daleko, daleko niža nego sada. Da li ima potrebe da podsećam kolike su bile plate radnika, kolike su bile penzije? Mislim da nema potrebe.
Pošto ja nisam senilan, a veoma volim da pratim šta ko govori u ovoj sali, pa čisto par zapažanja. Kruševac nije grad na jugu Srbije, Kruševac se nalazi u srcu Srbije, to je jedan lep grad. S druge strane, kada govorimo regionalizaciji danas, regionalizacija ne podrazumeva samo regionalizaciju Srbije na jugu Srbije, znači, i sever Srbije će imati svoje regione, i centralna Srbija će imati svoje regione i južna Srbija će imati svoje regione.
Ali, za sve one koji sa ove vremenske distance i propozicije dobro uočavaju svoje velike probleme, a kada se nađu u prilici da budu na vlasti dobro je da što duže ostanu u opoziciji, jer očigledno, taj boravak u opoziciji kod njih budi to kreativno stvaralačko mišljenje, omogućava im da sagledaju učinke svih, pa i svojih, i dobro je da što duže budu u opoziciji, ne zbog njih, nego zbog Srbije, jer Srbija je vreme kada su oni demonstrirali svoj jak politički potencijal, svoje političko umeće, jedva preživela.
Zato neka nam, kad god se jave za reč, kažu ko ih je sprečavao, ko ih je sputavao, ko ih je držao za ruku da urade to što su tada trebali da urade, a što tako dobro sada vide kada su u opoziciji. Pozdraviću svaki njihov govor aplauzom kada budem čuo odgovore na ta pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se i ja vama, govor je lep, ali nije u kontekstu teme i tačke dnevnog reda. Pričamo o amandmanu gospodina Živanovića, koji glasi da se reč "Kragujevac" u članu 1. zamenjuje rečju "Šabac".
Po ovom amandmanu reč ima gospodin Spaho Sulejman.

Gospodine potpredsedniče, pre ove pauze amandman koji je trebalo da iskažem ovde zbog tehničkih mogućnosti nisam govorio o njemu. Ako mi dozvoljavate da moj amandman sad obrazložim i kažem o čemu se radi.

Tehničke mogućnosti su sve bile ispravne, ali ima 16 minuta vremena poslanička grupa. Izvolite.

Iskoristiću dva minuta. Gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona sam reč "Kragujevac" zamenio rečju "Loznica".
Dolaskom DOS 2000. godine počinje sunovrat Srbije, kreće strahovito loša privatizacija za sve građane Srbije, dovođenjem vaših eksperata koji su nas brzo doveli do gubitaka u ogromnu nelikvidnost, uništenje industrije, takođe i poljoprivrede, a normalno i ostalih delatnosti u privredi.
To je sve i uticalo da loznička privreda bude u ekonomskom haosu. Loznica je 2000. godine imala razvijenu industriju koja je zapošljavala oko 22.000 radnika. Danas ta preduzeća ne rade, radnike su oterali na tržište rada i normalno da Loznica u ovom trenutku ima 14.000 nezaposlenih.
Zbog tih 14.000 nezaposlenih sam i podneo ovaj amandman gde predlažem da sedište Nacionalne službe za zapošljavanje bude u Loznici, za šta, verujte mi, postoje preduslovi, kako bi ova služba bolje i efikasnije funkcionisala i bila daleko konstruktivnija nego u Kragujevcu. Hvala vam.

Zahvaljujem i ja vama.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ono što jeste sporno jeste naprosto klima koju pravi član 1. ovog predloga zakona, pa smo zato i podneli veliki broj amandmana.
U Srbiji pored Kragujevca postoje mnoga mesta u kojima bi moglo da bude sedište Službe za zapošljavanje. Pri tome smo koristili obrazloženje koje je napisala Vlada Republike Srbije. Nama je drago što ste potvrdili sve ono što smo redovno pričali od 2001. godine do danas. Sve što smo vam stavljali na teret, vi ste potvrdili. Znači da je vredelo što su poslanici SRS sve ove godine redovno pričali o tome.
Vlada Republike Srbije je razmatrala amandmane radi davanja mišljenja Narodnoj skupštini Republike Srbije na Predlog zakona i kao po običaju odbacila je, odnosno odbila je sve amandmane SRS.
U obrazloženju Vlade za neprihvatanje amandmana, između ostalog, naveli ste – amandman se ne prihvata iz razloga što se izmeštanje pojedinih republičkih institucija predlaže prvenstveno imajući u vidu ravnomerniji regionalni razvoj.
Ovo obrazloženje je besmisleno. Po čemu se to ravnomerni regionalni razvoj obezbeđuje ako sedište Službe za zapošljavanje bude u Kragujevcu, a ne obezbeđuje ako bude u Valjevu?
Zašto sam podnela ovaj amandman, odnosno zašto smatram da bi sedište Nacionalne službe za zapošljavanje trebalo biti u Kraljevu? Nažalost, tragične noći između 2. i 3. novembra kraljevačko područje je teško pogođeno zemljotresom. Predstavnici Vlade svakodnevno obećavaju stanovnicima Kraljeva i okoline da će pomoći na svaki mogući način. Gospodo iz vlasti, evo prilike da i na ovaj način, prihvatanjem ovog amandmana, pomognete Kraljevu.
Kada su poslanici SRS neposredno posle zemljotresa obišli Kraljevo i u razgovoru sa građanima Kraljeva saznali smo da je pored urušenih objekata, straha i neizvesnosti, najveći i glavni problem nezaposlenost. Kraljevo ima nešto blizu oko 130.000 stanovnika, a nezaposlenih ima oko 2/3 radno sposobnog stanovništva, a možda i više. Dve velike firme koje su hranile Kraljevo, "Magnohrom" i Fabrika vagona, ne rade niz godina unazad, a radnici su ostali bez posla, a time i bez osnovnih primanja.
Dalje, u obrazloženju za neprihvatanje amandmana navodite da je još u maju Vlada usvojila program za oživljavanje velikih industrijskih centara. Šta ste od maja do danas uradili za Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar? Koliko ste fabrika otvorili? Koliko ste ljudi zaposlili? Siromaštvo i nezaposlenost se šire kao zarazne bolesti, kao epidemije.
U Kraljevu mali broj radnika je zaposlen po veoma retkim malim privatnim firmama, tezgama na pijaci, taksi udruženjima, sa minimalnom zaradom kojom pokušavaju da prehrane i iškoluju decu.
Nezaposlenost, borba za dinar, a sada i zemljotres su građane Kraljeva sjedinili i kanalisali da se bave svim i svačim u okvirima zakona i mogućnostima da se izbore za egzistenciju. Građani Kraljeva imaju potencijale, vredni su i radni i pošteni i zato još jednom apelujem, ako zaista želite da pomognete građanima Kraljeva, molim vas prihvatite ovaj amandman. Hvala.