Dame i gospodo narodni poslanici, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, od 1. oktobra ove godine u Srbiji je bilo 721.043 nezaposlenih lica. Realna stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 19,2%. Čak je i ovaj Dežer izrazio zabrinutost zbog ove stope nezaposlenosti rečima da u stvari to ozbiljno zabrinjava, kako je rekao, EU. Evo, i EU lije suze zbog nezaposlenosti u Srbiji, a vi ništa.
Među registrovanim nezaposlenima najviše je onih najmlađih, do 29 godina života. Njih je negde oko 13,20%. Od 30 do 34 godine ih je 12,5%. Od 35 do 39 godina je 12,1% i od 40 do 44 godine je 11,72%. Dakle, onih radno sposobnih je negde oko 50% koji su najviše radno sposobni.
Po regionalnoj strukturi, to takođe izgleda vrlo negativno. U Raškoj oblasti preko 12 meseci na posao čeka preko 75% ljudi, u Jablaničkom okrugu preko 71%, u Pomoravskom 70%, u Rasinskom 70% itd.
Kao što je u zapadnoj Evropi stvorena tzv. izgubljena generacija mladih, kako oni nazivaju ove od 16 do 24 godine, nikako ne bih smeo ni hteo da se usudim da kažem da je to kod nas izgubljena generacija, ali to je generacija koja nije mogla da nađe svoje mesto na tržištu rada u Srbiji. To je generacija koja napušta Srbiju i po nekoj anketi koja je sprovedena čak 69% mladih bi da napusti Srbiju. Dakle, mladi ne veruju ovoj vlasti, mladi ne veruju u iskrenost sopstvene države.
Koristeći vaše parametre kada je u pitanju ravnomerni regionalni razvoj, kao i da bi se izvršila jedna decentralizacija u poslovima zapošljavanja, predložio sam da se sedište Službe za zapošljavanje premesti u Čačak.

Iskorišćeno je 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.)

Sedište Nacionalne službe za zapošljavanje je u Beogradu. Vlada kaže da treba da bude u Kragujevcu. Ja kažem da treba da bude u Užicu. Vlada nije dala nijedan argument da bi nas ubedila zbog čega sedište treba da bude u Kragujevcu, a slušajući kolege iz SRS koji su navodili razna mesta u Srbiji koja bi mogla da budu sedište ove službe čovek bi mogao da kaže da svako od tih mesta može da bude.
Stvar je u tome da vi iz režima ovim izmenama zakona zabavljate narod, a činite ustupke jednoj novoformiranoj stranci ili nekoj grupaciji stranaka u Srbiji samo da biste sačuvali Vladu, što je vaš problem, ali ovo što radite je problem svih građana Srbije.
Nećete da govorite o transfernim sredstvima koja ste uskratili opštinama, odnosno lokalnim samoupravama u Srbiji, pa imamo problem da su u Srbiji lokalne samouprave maltene u bankrotstvu. Nemaju ni za zarade, nemaju ni za najosnovnije funkcionisanje zato što je nekom palo na pamet da im više ne dozvoli ono što im pripada i po zakonu i po Ustavu.
Danas, ovo o čemu raspravljamo su zapravo izmene Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i ovaj zakon je mnogo ozbiljniji od toga gde će biti sedište ove službe. Mnogo je ozbiljniji problem što je u Srbiji milion nezaposlenih, što u Srbiji dnevno 10 hiljada ljudi ostaje bez posla. Da li ćete to rešiti, da li ćete taj problem rešiti ako sedište službe iz Beograda premestite u Kragujevac. Nećete.
Naravno da nećete i nemate nameru da to rešavate. Ponašate se po onoj narodnoj – selo gori a baba se češlja. Umesto da zapošljavate ljude vi se bavite da li će Dinkiću više odgovarati da sedište ove službe bude u Kragujevcu, a ne u Beogradu kao što je do sada bilo. Ovo nazivate decentralizacijom. Od koga vi pravite budale, gospodo iz režima? Vređate inteligenciju građana Srbije.
Obrazlažete ovde koji su vaši razlozi za ovu epohalnu promenu zakona – nije više sedište službe u Beogradu, nego je u Kragujevcu. Šta građani Srbije dobijaju tom vašom epohalnom promenom zakona? Ne dobijaju ništa. Da li će neko dobiti neko radno mesto? Neće.
Možda samo dvoje ljudi ili funkcionera G17 ili ove Verkove stranke dobiće posao u Kragujevcu, a ovi odavde će tamo da putuju, pa ćete opet praviti troškove kao što ste pravili za sudije i tužioce i sve to uredite i napravite ogromnu štetu građanima Srbije i nikom ništa. Baš vas briga kako narod živi. Baš vas briga koliko ljudi ostaje bez posla. Baš vas briga što Služba za zapošljavanje ne može da radi svoj posao zato što nema poslove koje bi mogla da podeli i da radi posao za koji je napravljena.
Kažete da Kragujevac ima 22 i po hiljade nezaposlenih, a Užice, gde sam tražila da bude sedište pet hiljada nezaposlenih. U čemu je tu razlika? Gde su ostali parametri koliki je Kragujevac, koliko je Užice? Ponašate se neozbiljno i neodgovorno, gospodo iz režima? To što činite ustupke pojedincima iz Vlade na štetu građana Srbije verujte obiće vam se o glavu. Okanite se ćorava posla, radite ono za šta vas narod plaća. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. sa predlogom da se reč – Kragujevac zameni rečju – Paraćin. Skoro sve državne institucije uglavnom svoje sedište imaju u Beogradu i na prste jedne ruke mogu se nabrojati institucije koje su razmeštene po Srbiji i to samo u najvećim gradovima posle Beograda. To su recimo Novi Sad, Kragujevac i Niš. Možda u još nekom, ali to je mali broj.
Imali smo prilike da čujemo od Vladinih zvaničnika kada obilaze opštine po Srbiji da im je cilj ravnomerni razvoj opština i smanjenje razlika u ekonomskom razvoju tih opština, da se zalažu za decentralizaciju, ali nažalost u pogrešnom smislu jer misle na regione, ali ovo je jedan dobar način da Vlada pokaže dobru volju i želju da sprovede ono što obećava građanima i da sedište u ovom slučaju Nacionalne službe za zapošljavanje treba da bude u Paraćinu.
Ono što je veoma bitno, a što će da smanji dodatne troškove i sredstva iz budžeta, ako Vlada prihvati ovaj amandman, jeste činjenica da sadašnji direktor Nacionalne službe za zapošljavanje je rodom Paraćinac i da bi prebacivanje sedišta ove službe u Paraćin imalo dobar i koristan efekat, pre svega troškovi putovanja, dnevnice, bili bi evidentno smanjeni, a samim tim automatski bi bila uposlena lica iz susednih opština, čime bi se postigao pun efekat uključivanja ljudskih resursa i van Beograda.
Po izjavama samog predsednika Republike Borisa Tadića, koji zagovara neku rigoroznu štednju, a ovamo rasipa stotine miliona na gej paradu i bruka srpski narod, ovaj naš predlog samo bi uštedeo značajna sredstva u budžetu RS, a mislim da je to vaš cilj. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo predlažem da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje preseli u Prokuplje. Iako kao Vlada koja nema strategiju za izlazak iz duboke ekonomske, pravne i društvene krize, bar malo za ravnomerniji regionalni razvoj i decentralizaciju, vi ćete to istinski pokazati izmeštanjem ove državne institucije u jedan od najnerazvijenijih okruga sa siromašnim opštinama i građanima koji su za vas glasali jedino zbog obećanja od 500 hiljada radnih mesta, akcije od hiljadu evra, a usledila su otpuštanja ljudi, sečenje struje i masovno iseljavanje ljudi iz ovih krajeva.
Verujem da svi znate koliko je opština u Srbiji, a posebno na jugu Srbije, u teškom položaju zbog velike nezaposlenosti koja vlada, a sve zbog sumnjivih divljačkih privatizacija od 2001. godine do danas, koje su dovele lokalne samouprave u situaciju da danas nijedna firma ne radi.
U Prokuplju je privatizovan gigant u proizvodnji slatkiša "Hisar". Privatizovana je fabrika obojenih metala, jedina ovakve vrste u južnoj i centralnoj Srbiji, fabrika obojenih metala je radila u tri smene i ona je u vidu poluproizvoda u svim dimenzijama proizvodila preko deset hiljada tona godišnje za naše tržište, ali uglavnom za izvoz.
Neuspešno je privatizovana, i to više puta i u više navrata, fabrika mineralne vode "Milan Toplica", zatim fabrika azbestnih proizvoda "Fiaz", staklara, filcara, sve to je dovelo do otpuštanja ljudi sa posla po nekom programu koji je sve samo ne socijalni, tako da danas i Prokuplje i Kuršumlija, Blace i Žitorađe odlikuje visoka stopa nezaposlenosti, relativno mali prosečni dohodak po stanovniku, nerazvijenost, slabo investiranje, a razvojnih i stručnih kapaciteta ima koliko god hoćete.
Rezultat je sledeći. Ovo su zvanični statistički podaci, mada se danas u Srbiji malo koja službena statistika može smatrati pouzdanom, jer da bi neuspešna vlast prikrila poražavajuće podatke o nezaposlenosti, građani se ukoliko jedan dan zakasne sa prijavom u zavodu brišu sa evidencije, bez mogućnosti da se prijave narednih šest meseci.
U prošlom mesecu u Topličkom okrugu registrovano je 15.230 lica koja traže zaposlenje. Od toga 2.010 lica čeka zaposlenje od tri do pet godina, a 1.814 lica čeka od pet do osam godina, 462 od osam do deset godina, a čak 1.083 lica čeka posao preko deset godina. Na kraju, ova surova statistika jedino govori o surovim uslovima života u Toplici i surovoj politici Vlade prema našim građanima.

Minut i dvadeset sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti podneo sam amandman koji glasi – u članu 1. Predloga zakona reč "Kragujevcu" zamenjuje se rečju "Prištini".
Ovo je politički Predlog zakona i ako stvarno mislite da ima težinu izmeštanje sedišta Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda u bilo koju sredinu, onda je najveća politička težina upravo izmeštanje sedišta iz Beograda u Prištinu. Zašto ovo govorim? Zato što je stopa nezaposlenosti, ako je u Srbiji 19,2%, na prostorima KiM je 91%. Znači, višestruko je veća i postoje svi uslovi i razlozi za izmeštanje ovog sedišta u Prištinu.
Inače, Vlada je donela svoje obrazloženje, razmatrajući ovaj amandman, u kome ne želi nijednom rečju da napiše da se pokrajinska služba Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi u gradu Prištini. Postoje lepo gradovi Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, međutim, Priština se izuzima.
Čega se vi plašite? Koga se vi plašite, da navedete da je Priština grad Republike Srbije, države Srbije, da u Prištini živi srpski narod i to da je broj nezaposlenih mnogostruko veći nego u bilo kojem gradu u državi Srbiji. Ako je, na primer, u Kragujevcu gde vi predlažete, 22 hiljade nezaposlenih, odgovorno tvrdim da je samo u Mitrovici i Prištini ta cifra nezaposlenih ljudi.
Ako uzmete podatak koliko smo proterani sa prostora KiM, a koliko je ostalo i od tog broja ostalih na prostoru KiM toliko strahovito velika cifra nezaposlenih, onda možete da shvatite argumente koje navodim, da je jedino političko rešenje, pravi efekat upravo prebacivanje sedišta iz Beograda u Prištinu.
S druge strane, ranije smo imali razne nevladine organizacije koje su građane srpskog naroda na prostoru KiM na razne načine odvodili u razne evropske države. To su bile razne nevladine organizacije koje su pretežno uzimale mlade bračne parove koji imaju veći broj dece u svom domaćinstvu.
Danas, nakon višestrukih pritisaka i kritika na te nevladine organizacije, one su prestale da odvode srpske mlade bračne parove sa velikim brojem dece u inostranstvo, ne rade to više nevladine organizacije, danas to radi Nacionalna služba za zapošljavanje i ona se time hvali. Ona podnosi izveštaje da vrši zapošljavanje, ali samo u Nemačkoj, Libiji, Alžiru, Rusiji, Ukrajini, Italiji, Norveškoj, Danskoj, itd.
Zato je ovo još jedan od dodatnih razloga da sedište Nacionalne službe za zapošljavanje bude u gradu Prištini i nadam se da će poslanici prihvatiti ovaj moj amandman i ove moje argumente i glasati za ovaj moj amandman.

Iskorišćeno je četrdeset sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Za reč se ne javlja niko.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Reč niko ne traži.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Buha.