Zadovoljni ste. Hvala vam, gospodine Periću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. sa predlogom da se reč "Užice" zameni rečju "Paraćin".
Sadašnje sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza je na Novom Beogradu, ali se nadamo da će predstavnici Vlade koji ovde nisu, prihvatiti amandman i sedište agencije premestiti u Paraćin.
Vlada se u ovom slučaju držala one regionalne podele koja je izazvala velike polemike u Srbiji i za koju SRS smatra da je veoma loša i štetna po teritorijalni integritet Republike Srbije.
Ono što amandmanima pokušavamo da postignemo je da se prevaziđu te regionalne podele, te nevidljive granice i da se sedište iz Beograda pomeri u sedište opština, ali ne regiona.
Ovako polako pravite neke kvaziautonomije koje će se vremenom pretvoriti u nešto što niko normalan u Srbiji ne želi. Paraćin zauzima centralni položaj u Srbiji. Nalazi se pored autoputa i preko njega prelaze putevi i za istočnu Srbiju, odnosno Zaječar, zatim putevi za Kruševac, Čačak i Kraljevo. Zaista je dobro rešenje da se prihvati ovaj amandman.
Što se tiče samog izvoza, podaci Zavoda za statistiku su izuzetno poražavajući i ova agencija sa ovakvom privredom i sa ovakvom ekonomskom politikom neće se mnogo proslaviti.
Kada sam se već pozvao na statistiku, evo jedan podatak gde mi idemo, gde je naš izvoz, a podatak iz 2008. godine Srbija, koliko vam je poznato, Srbija je poljoprivredna zemlja, ali Srbija više zaradi od izvoza hulahop čarapa nego na izvozu kukuruza. To je dosadašnji uspeh Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Gospodine predsedavajući, moram vam reći da ću verovatno izgubiti večerašnju opkladu. Opkladio sam se sa kolegom da će predstavnici Vlade makar jednu reč progovoriti večeras, ali prevario sam se.

Zahvaljujem, gospodine Iliću.
Mislim da Skupština nije mesto za tu vrstu igara.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dušanka Plećević.

Amandmanom predlažem da se sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza preseli u Bor.
Objašnjenje za neprihvatanje amandmana je besmisleno. Tvrdite da je region Šumadije i zapadne Srbije, pored regiona južne i istočne Srbije, nedovoljno razvijen, u kome je vrednost BDP ispod vrednosti republičkog proseka. Zašto bi region zapadne Srbije bio favorizovan u odnosu na region istočne Srbije? Po ovakvim kriterijumima, svaki region u Srbiji bi bio pogodan za razmeštanje ovolikih i mnogobrojnih uzaludnih agencija.
Formalno, razmeštanje sedišta ne bi ništa promenilo u razvoju regiona. Vlast pribegava ovako jalovim kombinacijama jer nema pravog ulaganja u ekonomski razvoj Srbije. Osim Beograda i Novog Sada, po principima razvijenosti ostatak Srbije bi mogao da bude samo jedan region. Ako ste već formirali razne agencije kao paradržavne organe kako bi zbrinuli svoje partijske kadrove, iako mi iz SRS smatramo da poslovi koji se poveravaju tim agencijama treba da obavljaju u nadležnim ministarstvima, onda ovu agenciju treba preseliti u Bor.
Opština Bor i Rudarsko-topioničarski basen Bor kao nosilac privrednog razvoja celog regiona imaju sve prednosti za to. To je pre svega obećanih 450 miliona evra od strane ministra Dinkića u kampanji pred ponovljene lokalne izbore u junu ove godine u Boru za novu topionicu bakra, što bi značilo veću proizvodnju i izvoz tog strateškog proizvoda. Na osnovu tih obećanja stranka G 17 plus je i dobila najviše glasova u Boru i građani očekuju da se to obećanje realizuje. Najbolji način da se obećano i ostvari je taj da se ova agencije preseli u Bor kako bi se odmah video efekat preseljenja.
Drugi razlog, ne manje značajan, jeste taj što bi tako predstavnici vlasti lakše kontrolisali kako se troši 122,3 miliona dinara tzv. start-ap kredita datih pred lokalne izbore u junu u Boru i da li su u funkciji izvoza. To su suštinski nepobitni razlozi da se prihvati ovaj amandman.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.)

I ovaj zakon, kao i zakon o kome smo domalopre razgovarali je dokaz da država dotiče dno i da politički sistem u državi više ne postoji ili je apsolutno u funkciji jedne stranke koja je promenila ime i koja je sada u povoju.
Ovo su za nas agencije i tela koje predstavljaju paralelne državne institucije i koje država Srbija zbog ekonomskih problema u koje je upala i koji je očekuju trebalo da gasi zbog budžetske ravnoteže koja je neophodna u narednim godinama ovo je Srbija trebala da gasi, jer svrhu i smisao svog postojanja ove agencije nikada ni do sada nisu opravdale. Državu su koštale, a naš izvoz od svega ovoga nije dobio ni sigurnost niti promociju.
Ono što je ova država, ova skupština i ovaj dom i ova skupštinska većina trebalo da urade jesu zakonski projekti i mere koji će obezbediti likvidnost, koji će pojednostaviti procedure, koji će izvoznicima obezbediti pravnu i svaku drugu sigurnost, koji će se na jedan ozbiljan i temeljan način pozabaviti realnim sektorom, odnosno malim i srednjim preduzećima, onima koji su nosioci ekonomskog života i na kraju krajeva izvoza ove države.
Umesto da se njima bavimo, da oko tih stvari tražimo političke dogovore i kompromis, mi se bavimo budalaštinama. Bavimo se stavljanjem u funkciju države, državnih institucija za promociju jedne stranke. Eksploatisali su Nacionalnu službu za zapošljavanje, eksploatisali su Poresku upravu. Kada su se kapaciteti ove dve institucije istrošili do kraja, sada se prave nove filijale, novi fondovi, prave se nove agencije koje će biti isključivo u funkciji jedne stranke.
Kažem, i još jednom ponavljam, nije najgora stvar što se neko toga u Vladi dosetio, najgora stvar, gora stvar od toga je što je ostatak vladajuće koalicije prihvatio taj politički kompromis, podredio celu državu i sistem interesu jedne stranke i jednog čoveka.

Iskorišćeno je 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nadam se da ćete imati priliku u odloženom prenosu da vidite kako ova sednica danas mora da se završi. Imali ste prilike da čujete i od gospodina Stevanovića da je sramno što će vladajuća većina prihvatiti sve ovo. Iza ovoga se, poštovani građani Srbije, krije nova partija, a to je Partija ujedinjenih regiona. Apsolutno…
(Predsedavajući: Molim vas da govorite istinu. Takva partija ne postoji.)
Sama činjenica da je ovde prisutan samo gospodin Novaković iz stranke G17 plus dovoljno govori u prilog tome, ali dobro, možda je opravdano. Nema ni ministarke Jasne Matić. Moguće da slave sa gospodinom Dinkićem kupovinu stana od 353.000 evra. Ako je tako, onda razumemo.
Svakako da je izvoz i da ova agencija za izvoz neće imati efekta i ubeđeni smo da sve ono što je SRS govorila se danas obistinilo. Tu pre svega mislim na našu poljoprivredu i da umesto da izvozimo i da je to jedina privredna grana gde ostvarujemo suficit došli smo u situaciju da moramo da uvozimo mleko.
To jasno govori o tome koliko ova država misli i o poljoprivredi i da ova agencija do sada nije opravdala svoj rad. Neće ga opravdati ni u budućem periodu, a siguran sam da građani Srbije na sledećim izborima nasesti na novu prevaru. Zahvaljujem vam se.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.)

Umesto da večeras razgovaramo o strategiji izvoza i svim elementima te strategije, razgovaramo o jednoj kozmetičkoj promeni koja u osnovi neće doneti nikakav pomak.
Da je stanje što se tiče izvoza dramatično govore pokazatelji unazad desetak godina, a i ranije je to bio slučaj u deficitu spoljnotrgovinskog poslovanja. On je poslednjih desetak godina narastao toliko da poprima takve razmere da normalna, savremena država nema izbora. Ona mora naći strateške pravce izvozne politike. Ova država strateške pravce izvozne politike nema.
Zbog kratkoće vremena ću izneti samo tehničke podatke. Deficit spoljnotrgovinskog poslovanja od 2001. godine ide sa nekih 600 miliona evra, 2005. godine – četiri milijarde 831 milion, 2008. godine – osam milijardi 152 miliona, 2009. godine – nešto je smanjeno, ali i dalje imamo taj trend ozbiljnog deficita u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Ono što treba da zabrine celokupno društvo je da kod onih tradicionalnih delatnosti koje su imale ozbiljne izvozne rezultate, uvek je Srbija u poslednjih 200 godina, posebno na prelasku 19. i 20. vek imala ogromni suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, a to je izvoz svinja i svinjskog mesa na zapadno tržište, gde smo bili dominantni, danas imamo katastrofalne rezultate.
Evo podataka za 2009. godinu – uvezli smo 4.200 tona svinjskog mesa, a izvezli smo 570 tona, gotovo sedam ili osam puta više. Za ovu godinu je još katastrofalnije stanje. U devet meseci po podacima Privredne komore i Zavoda za statistiku uvezli smo sedam hiljada tona svinjskog mesa, a izvezli smo samo 475 tona. Šta nas očekuje 2011, 2012, 2013?
Evo još jednog podatka koji pokazuje o drastičnom padu izvoza. To su podaci o učešću izvoza u BDP. Od 1989. godine učešće izvoza u BDP bilo je 51%, 1998. godine 47% i to pada do 2009. godine na 18%.
To su vam pokazatelji o izvozu. Šta država čini da ove podatke koje sam izneo i sve druge podatke koji se odnose na naš izvoz u probleme u poslovanju u likvidnosti i solventnosti privrede da ih otkloni? Dok ne napravite strategiju privrednog razvoja, dok ne napravite strategiju izvoza nema boljitka ovoj državi. Ovo su sve kozmetičke promene. One su bez značaja, a sve ono što je aktuelno sada izbegavate, bežite od toga. Nažalost stanovništvo i građani RS pate u beznađu, a za sve to je kriva aktuelna vlast.