Hvala vama.
Iskoristili ste dva i po minuta od vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na premeštanje Filijale za zapošljavanje iz Kragujevca u Kovin. Zašto Kragujevac? Isti odgovor zašto i Kovin.
Izražena je velika regionalna razlika. Po Zakonu o ravnomernom regionalnom razvoju razvijeni regioni su predstavljeni kao Beograd i region Vojvodine i ako već mora da se iseli iz jednog razvijenog regiona, neka se useli u drugi razvijeni, a to je u region Vojvodine, tačnije u Banat ili u sami Kovin.
Ono što je za mene važno, a verovatno i za građane, jeste da moramo svi da budemo slični po pitanju i razmišljanju kakva je uloga selidbe Filijale i u kom osnovu i po kom zadatku. Ono što je takođe svima jasno jeste da gde god ona bila, ona neće ponuditi ništa novo i neće pomoći građanima Srbije.
Sada vas pitam, pošto i sama Filijala ima zadatak da zapošljava ljude, tj. nezaposlena lica u odnosu na srodne poslove, hoćemo li se mi otimati u kom gradu će biti Filijala, je l' ona ima šta da ponudi? Hoće li ona ponuditi 400.000 radnih mesta koje je ponudio predsednik naše države? Ili će ponuditi srodne poslove pa da doktor bude veterinar, da profesor bude domar u školi, da mehaničar reže drveće, a da saobraćajac farba znakove?
Šta će ponuditi novo ta filijala? Ili će raditi po principu skidanja sa spiska što većeg broja nezaposlenih lica, da bi statistika pokazala da je stopa nezaposlenosti manja u odnosu na prethodne godine?
Evo i po ovom vašem obrazloženju ima ovde zajedno sa sve Beogradom, Nišom, Kragujevcem, Sremskom Mitrovicom, Užicem 203.000 nezaposlenih, a u praksi ima pola miliona zbog takvog načina skidanja ljudi iz evidencije same Filijale.
Zato nije ni važno da li ćemo pomoći građanima Kovina, Kraljeva, Kragujevca ili Niša, važno je da im pomognemo, ali na koji način? Na onaj način da im obezbedimo radna mesta. Kada se to desi, onda možemo da se otimamo gde će Filijala da bude. Do tada, zašto da ne Kovin, ako je izražena regionalna razlika? Hvala.

Iskorišćeno je 20 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Pre nego što pitam da li neko želi reč, dužan sam da se izvinim službenicima, i to sekretaru Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja gospođi Žužani Sič Levi i višem savetniku za pripremu sednica gospođi Sanji Stajić, zbog neprijatnosti koju su neodgovornim prozivanjem službe doživele negde oko 17.00 časova, kod popodnevnog zasedanja, kada je nabeđeno da su jedan od amandman izgubili, zaturili i da ga nema pred nama.
Dakle, nadam se da će prihvatiti moje izvinjenje, a amandman koji je podneo Dragan Aćimović zaslužuje i njegovu diskusiju. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmeni Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. U članu 1. Predloga zakona reč "Kragujevac" zamenjuje se rečju "Bogatić".
SRS smatra da ravnomeran regionalni razvoj treba da donese pozitivan položaj i za one građane koji se nalaze u manjim opštinama, gde perspektiva za boljim životom ne postoji. Uglavnom je koncentracija mladih ljudi prisutna samo u većim gradovima, tako da u budućnosti sedište Nacionalne službe bilo bi od velike važnosti, kako bi se postigla decentralizacija poslova zapošljavanja i veće uključivanje ljudskih resursa iz regionalnih centara, što je cilj predložene promene sedišta.
Amandmanom se predlaže da sedište Nacionalne službe za zapošljavanje bude u mestu za koje smatram da postoje preduslovi za uključivanje ljudskih resursa i istovremeno rešavanje nezaposlenosti u tom mestu i okolini. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine Novakoviću, potrudiću se da budem praktičan. Samo je Surdulica dalja od Crne Trave. Rukovodeći se principom dekoncentracije, na kome se insistira u obrazloženju ovog zakona, to je dovoljno da prihvatite amandman i da smestite sedište ove službe u Surdulicu.
Vidite, ovaj zakon, ovakav kakav jeste, predložio je jedan deo vladajuće većine. Samo je jedna stvar gora od njega: kompromis na koji je pristao ostatak većine. Vas koji ste pristali na sve ovo pitam – glasaćete za ovo u danu za glasanje, ne mogu da optužim one koji su ga predložili.
Juče u Beogradu je bilo 150 radnika iz "Zastave PES" iz Surdulice, oni štrajkuju šest meseci, državni organi kojima rukovode isti oni koji su ovo predložili, šest meseci nisu u stanju da im reše problem, da kažu da će to biti ovako ili onako, da radnici znaju na čemu su. Pitam vas da li će obespravljeni radnici biti dovedeni u bolju poziciju ovim? Naravno da neće.
Pitam predstavnike većine da li će, posle usvajanja ovog zakona, svaki četvrti mladi čovek u ovoj državi koji završi školu prestati da ima želju da napusti ovu državu? Neće, naravno. Vi to svi dobro znate, ali opstanak Vlade je bitniji od svega. Kad ovakvi zakoni počnu da dolaze u skupštinsku proceduru, to je dokaz za dve stvari: da država dotiče dno i da više ne postoji politički sistem, da je sve u funkciji jednog čoveka, jedne stranke, jedne uticajne grupe ljudi u ovoj državi.
Zbog toga smatramo da je ovo besmisao, zbog toga smatramo da ovo ne treba da se prihvati i zbog toga smatramo da svaki od gradova koji smo naveli u amandmanima ima isto onoliko prava na sedište koliko i Kragujevac koji ste vi predložili.

Dvadeset sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić, koji želi reč.

Podneo sam amandman na Predlog izmena Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, i to da se u članu 1. Predloga zakona reč "Kragujevac" zamenjuje rečju "Arilje".
SRS je u svom programu orijentisana na decentralizaciju i to u obliku jake lokalne samouprave, sa odgovarajućim ovlašćenjima, ravnomernim razvojem, i jake države. Međutim, mi jaku državu nemamo, a to je vezano za aktuelnu vlast koja ne želi da napravi državu onako kako odgovara našim građanima.
Zato predlažem ovim amandmanom da sedište Nacionalne službe za zapošljavanje bude u Arilju, jer smatram da postoje preduslovi za uključivanje ljudskih resursa i istovremeno rešavanje problema nezaposlenosti. Nezaposlenost se može rešiti jedino otvaranjem novih radnih mesta, a prvenstveno proizvodnih.
Kada je u pitanju užički region, prema podacima Agencije za privatizaciju, do sada je privatizovano 83 firme, dok 26 društvenih firmi čeka na privatizaciju. Užički region prednjači u Srbiji po broju poništenih privatizacija i to su u 32 slučajeva poništeni kupoprodajni ugovori, da bi potom te firme otišle u stečaj ili likvidaciju.
Takođe, može se izneti podatak da je u tom regionu 53 preduzeća u stečaju, a devet preduzeća je u likvidaciji. Posledica neuspešnih privatizacija – drastično se povećao broj nezaposlenih, tako da u Užičkom regionu posao trenutno traži 35 hiljada ljudi, odnosno nezaposlenih radnika. Takođe je u stečaju i mlekara u Sevojnu, pa se pitamo što danas nema mleka u Srbiji.
To je zadesilo i opštinu Arilje, koja je takođe lošom privatizacijom ostala bez oko tri hiljade radnika. Nema više onih fabrika po kojima je Arilje bilo prepoznatljivo, tu je konfekcija "Kolor", Trikotažna industrija IT – Arilje, Pogon "Cveta Dabić", građevinska firma. Sve te firme su zapošljavale negde oko tri hiljade radnika.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 21%, možda malo više. Šta je to stopa nezaposlenosti? To je procenat aktivnog stanovništva koji čini nezaposlena i zaposlena lica od 15 do 64 godine. Nacionalna služba za zapošljavanje iznosi podatak da je na evidenciji nezaposlenih negde oko 717 hiljada, što je manje u odnosu na prošlu godinu za devet hiljada i 600. Ti podaci ne mogu se uzeti kao tačni, jer samo nepažnjom, ako se neko ne prijavi po protokolu Zavodu za zapošljavanje, on gubi poziciju nezaposlenog i ne može da se prijavi u narednih šest meseci.
Kakve su stope nezaposlenosti po Srbiji? Navešću samo ekstremne primere. Lebane – 59%, Bela Palanka – 58%, Batočina – 54%. To su ovi ekstremni, sa najvećom stopom nezaposlenih, a najniža stopa nezaposlenosti je Savski venac – 2,4%, Stari grad – 3,8%. Zato je potrebno da Agencija bude u malom gradu Arilju.

Minut  i 35 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima Zoran Antić.

Gospodine Novakoviću, da li sam nešto propustio, vidim da gospođe ministarke nema već pola sata. Da li to radimo bez ministra ili…? Biće. Nadam se, uskoro.
Što se tiče člana 2. mislim da je sasvim jasno da Nacionalna služba za zapošljavanje nije u mogućnosti da reši problem nezaposlenosti i svi oni programi koji se ostvaruju preko Nacionalne službe za zapošljavanje u ovakvom privrednom ambijentu ne daju rezultate.
Jako često su i ti projekti koji se sprovode možda čak i skuplji od efekata tih projekata, tako da, generalno rečeno, kada je u pitanju Nacionalna služba za zapošljavanje, u ovom partijskom, nepotističkom, sistemskom mobingu koji danas postoji u Srbiji, to je više nego očigledno, gde se unapred zna ko dobija radno mesto, po kom obrascu. Kao što rekoh, najčešće je to partijski obrazac.
Sasvim sigurno i uloga Nacionalne službe za zapošljavanje nije velika. Očigledno je da moramo da menjamo ekonomsku politiku koja se sprovodila u prethodnih deset godina da bismo došli u situaciju da imamo znatno veći broj zaposlenih, da samim tim moramo mnogo više da se oslanjamo na realni sektor, ne možemo u nekom narednom periodu da se oslanjamo na kredite, s tim da je ovim zadnjim pregovorima sa MMF gotovo.
Što se tiče privatizacije i tu smo iscrpli i te mogućnosti, tako da bez sumnje pred nama sam model privrednog rasta mora pod hitno da se menja, da se kao što rekoh oslonimo na realni sektor, da se oslonimo na industriju, da idemo na smanjenje javne potrošnje i da udeo javne potrošnje u novostvorenoj vrednosti mora bitno da se povećava ne bi li smo bili u situaciju da otvaramo nova radna mesta.
Prema tome, kompletan ovaj zakon koji se, kao što rekoh, sastoji od dva člana, s obzirom da potrebe građana Srbije, s obzirom na stanje u oblasti zapošljavanja, s obzirom na stanje u oblasti rada – jer i Zakon o radu je krajnje problematičan, mi smo danas u situacija da se bez obzira što se iovako teško dolazi do posla, veliki broj zaposlenih se šikanira, nalazi se konstantno pod mobingom, i činjenice da institucije sistema ne reaguju – za sve to je neophodna mnogo ozbiljnija promena, mnogo ozbiljnija rešenja i nadam se da će makar u ovoj predizbornoj kampanji ova vlada izaći sa boljim rešenjima jer ovo što nudi je stvarno minimum minimuma za rešavanje ovako teških problema koji su se gomilali godinama.