Mislim da ste vi u zabludi. Ono što se trenutno procesuira i što je na sudovima, to nemamo mogućnost da objavljujemo. Sve drugo je dostupno javnosti.
Opet kažem – ukoliko imate bilo kakvo saznanje da se nešto krije i ne dozvoljava da izađe u javnost, dajte mi to saznanje, meni lično i ja ću se potruditi da se to razbije. Ne postoji više vojna tajna kao termin u sistemu, a stepen poverljivosti tih podataka takođe ne postoji. Garantujem da ćemo to da isteramo na čistac ukoliko postoje bilo kakve sumnje.
Naprosto, ta sumnja koju ste sad izneli, sve ovo što mi radimo, i reforme i promene i standardizaciju itd, opet nas vraća u neko vreme u kojima nije postojala demokratska i civilna kontrola i u kom vojska nešto krije, u kom su tamo neki mračni ljudi koji nešto prebacuju, neka dokumenta itd. Zaista mi je to jako važno.
Radim ovaj posao sa potpunim ubeđenjem da su ljudi sa kojima radim profesionalci i sa potpunim ubeđenjem da niko od njih nema razloga da sakriva nešto što je iz prošlosti loše, jer, ako sakrijemo bilo šta, to će jednog dana iskočiti i biće veća katastrofa nego što jeste. To je jedno.
Drugo, po pitanju trgovine naoružanjem, to je potpuno druga tema od odbrambene industrije. Znači, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj izdaje dozvole za uvoz i uvoz naoružanja, vojne opreme i svih ostalih potrepština što se tiču sistema odbrane, policije itd, i vi možete kao parlament da tražite izveštaj od njih, da nam dostave ko trguje, koliko, koliko je ko uvezao, koji su ugovori itd. Znači, to je sve stvar koja je u redu.
Ono što ne možete dobiti, naprosto zato što je tako, a to je ako ugovorna strana ne dozvoljava da se stavi u javnost da je ona ugovorna strana, a kupuje senzitivnu opremu od vas, onda ne možete to uraditi jer ako to uradite, ugovor će da propadne i onda smo u situaciji da zbog nečije znatiželje izgubimo veliki priliv sredstava.
Inače, u svetu ne postoji nijedna demokratija koja dozvoljava da se to na taj način raširi. Ono što je objektivno problem, ukoliko bih to pričao i na zatvorenoj sednici odbora, bojim se da bi to izašlo u javnost, a onda dolazimo u problem jer veliki broj radnika zavisi od toga, a neko to proda kao informaciju čisto iz šale ili reda radi. Nadam se da smo se razumeli.

Hvala lepo. Reč ima narodni poslanik gospodin Željko Tomić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani gosti, kolege narodni poslanici, danas je gospodin ministar odredio vrstu rasprave u koju nisam želeo da ulazim, ali danas je pokazao da se u stvari nije otišlo daleko od onoga u čemu su uvek bili, a to je da vas ne privlači ideja da prevaziđete podele u Srbiji, što ću obrazložiti malo kasnije.
Vi ste za moj pojam danas pokazali da ste faktički opasan čovek na vrlo osetljivom mestu. Vi ste se danas nesvesno, podsvesno ili Frojdovski odredili da uvlačite politiku tamo gde joj nije mesto, a to je vojska Srbije. Sad ću vam to i dokazati. Neću vas citirati, parafraziraću vas.
Naime, vi ste u replici ovlašćenom predstavniku DSS, gospodinu Samardžiću, optužujući ga, i DSS, da nije za profesionalizaciju vojske, što apsolutno ne odgovara istini, rekli kako ćete kada dođe vreme izbora izaći pred mlade ljude u Srbiji i reći im – mi smo za to da vi svi ne idete u vojsku. To, naravno, ne odgovara istini. To je jedna druga priča. Ali, šta ste vi time nesvesno rekli? Rekli ste da ste vi ovo uradili da bi imali sa čim da izađete pred izbore pred mlade ljude. To je jedino što je moglo da se zaključi šta ste vi poručili.
To je čista politizacija ovog pitanja o kojem danas ceo dan razgovaramo. Ono što ste sve vreme mislili, sasvim slučajno ste izgovorili, a siguran sam da vam to nije bila namera.
Danas ste govorili šta je neko onomad rekao nešto u provladinom dnevnom listu "Politika". Mogu ja da vas podsetim šta je još pisalo u toj "Politici". Recimo, da je neko rekao i to objavljeno na naslovnoj strani – da je lovačko društvo Srbije jače od vojske Srbije. Taj neko jeste glumac, vi ćete reći ovde da je nekompetentan itd, govorim o velikom našem glumcu Petru Božoviću. Ali, gospodine Šutanovac, prođite malo i neformalno, a znam da ste to nekada i umeli, ulicama Beograda i Srbije, kafanama, nije bitno, i čućete svuda istu primedbu – da vojska nije ni blizu onoga što je nekada bila.
Možda vi iz određenih razloga, niko i ne očekuje od vas da tako nešto kažete, ali to je ono što se čuje apsolutno svuda u Srbiji. U toj istoj "Politici" pre otprilike tačno dve godine je vaš najbliži saradnik, načelnik Generalštaba tadašnji, gospodin Zdravko Ponoš, rekao da politika odbrane ne postoji.
Rekao je da nema strategija odbrane, ni politike odbrane. Na pitanje novinara - zbog čega, on je rekao – zbog nekompetencije, neodgovornosti, nesposobnosti i arogancije, misleći naravno na vas lično. On je danas u MIP-u, u Ministarstvu inostranih poslova. Vi ste tu gde ste i dalje, ide ta državna politika, vojna politika, Ministarstvo inostranih poslova itd, ali vi vaše nesuglasice rešavate na taj način, ja ću biti ovamo, on će biti onamo, dovoljno smo daleko da ne ugrožavamo jedan drugog, i nastavljamo sa poslom. Odlično.
Još jedna simptomatična stvar danas, ne računajući gospođu Kolundžiju koja je malopre govorila, vi danas niste odgovorili ništa jednom jedinom ovlašćenom predstavniku bilo koje političke grupacije ili partije. To je gospodin Vlajko Senić, meni se čini da je on nadahnutije govorio o NATO paktu i o učešću Srbije u NATO paktu, nego što biste vi ikada mogli da izgovorite.
Mislim da ste bili impresionirani njegovim govorom i niste imali šta da mu dodate ni oduzmete. Vi ste pre četiri-pet godina, sećam se čitao sam u dnevnoj štampi, izjavili da vam je ambicija da budete generalni sekretar NATO pakta. Ne znam da li gospodin Andres fog Rasmusen oseća da mu se drma stolica jer se približava Dragan Šutanovac, ali razmislite i vi o gospodinu Vlajku Seniću, koji vam ovako lepo priča o NATO paktu, kako vi nikada ne biste umeli. Pazite imate žestoku konkurenciju.
Ne pričam sada o vojsci u onom najnižem mogućem smislu da vojska nešto neće nekada učiniti ili nešto. Normalno je da će se oni uvek ponašati profesionalno, da će izvršavati ono što im se kaže, što su naredbe, što su odluke itd. Pitanje je – šta vi radite kada imate određene odluke, zakone, Ustav itd?
Vi imate tu odluku o neutralnosti ove države, pa je imate. Vi se mimo te odluke obraćate medijima na samo sebi svojstven način, kao što to čine neke političke grupacije. Čuli smo predstavnike G17. Znamo za stavove Srpskog pokreta obnove koji su vrhunski NATO lobisti u Srbiji.
Kako to da vi danas u štampi kažete neutralnost je skuplja od NATO-a? Ne ulazeći sada da li je to tačno i u raspravu o tome. Zatim pre neki dan sebe poredite ni manje ni više nego sa reformatorom srpskog jezika i pisma Vukom Karadžićem, što je prosto neverovatno.
Verujem da vi o sebi mislite sve najlepše i da čak i u ogledalu sebe vidite lepše nego što ste u stvarnosti, a lep ste čovek, ali zar zaista mislite da ste vi taj koji je reformata najvećeg i najvišeg mogućeg nivoa i da je ovo danas što radite ravno onome što je Vuk Karadžić uradio?
Rekli ste da on nikada nije pitao narod Srbije za reformu pravopisa. Pa kako je moguće? Znači vi nećete da pitate nikoga, a kamoli narod Srbije. Da bude interesantnije, portparol vaše stranke, Demokratske stranke, reaguje i kaže – stav Dragana Šutanovca nije stav Demokratske stranke. O čemu se ovde radi? Niste umeli da se dogovorite sa sopstvenim načelnikom Generalštaba, on vas je optuživao za nesposobnost, aroganciju itd.

Izvinjavam se, gospodine Tomiću, ovde se radi o jedinstvenom zajedničkom načelnom pretresu o predlozima akata iz tačaka 4, 5, 6. i 7. dnevnog reda. Vrlo strpljivo sedam i po minuta čekam da vi završite obraćanje pojedinačno narodnim poslanicima, ministru i članovima. O dnevnom redu nisam čuo nijednu rečenicu. Molim da se koncentrišete i vratite na dnevni red.

Gospodine Novakoviću, molim vas da izvadite kompletan stenogram današnje rasprave i da vidimo koliko je moj prethodnik, pa drugi, pa treći, pa četvrti pričao o tome što vi govorite. Ne, nego sada kada postavljam veoma nezgodna pitanja, na koja neće moći da nađe odgovor ni ministar Šutanovac, sada reagujete. Vrlo mudro od vas, ali vrlo providno. Svaki gledalac će to umeti da proceni.
Suprotstavljenost, jer svrha ovoga svega jeste da posle ovakve odluke, gospodine Novakoviću i vama se obraćam, ovo jeste jedna vrsta spremanja mlade za udaju, kako se kaže u našem narodu. Ovo jeste prvi od pripremnih perioda za ulazak Srbije u NATO pakt. Učiniti vojsku takva da bude pod jednom vrstom kontrole, da ministar ima zaista široka ovlašćenja, to je učinio i u zakonu, u članu 9, gde na njegovo odobravanje se određuju broj i struktura lica s kojima se može zaključiti ugovor o angažovanju itd.
Do sada je bilo na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije, sada toga više nema, sada to radi sam ministar. Niko ne kaže da to nije legitimno, ali to govori o duhu, o miljeu u kojem se ovakav zakon i ovakve odluke donose.
Ovde će ministar imati veoma odrešene ruke, ovde će moći da se sprovodi svašta i da se uvlači politika. Niko me više neće moći ubediti da politike u Vojsci Srbije neće biti više sigurno nego što je do sada bilo. Niste nam dostavili nikakvu analizu ugroženosti zemlje. Stručna javnost nije obavila javnu raspravu. Kakva je javna rasprava o ovako bitnoj, kako ste vi rekli revolucionarnoj odluci, a što zaista jeste? Da li je bilo javne rasprave?
Evropska komisija nam je nedavno prebacila zašto naši zakoni nemaju javne rasprave, zašto stručna javnost ne raspravlja o raznim zakonima i odlukama. Ovo je jedna u nizu od tih, ali čekajte, ja to nisam od vas ni očekivao. Pretpostavljao sam da ćete vi ovakvu krupnu odluku doneti, kako vi kažete hrabar sam, pa bože moj, to će ovako da ide, kao što biste hrabro priključili Srbiju NATO paktu, bez referenduma, bez volje građana.
Pozivate se danas ceo dan na statistiku. Pozovite se na najosnovniji statistički model, na volju građana. Postavite im pitanje - da li žele u NATO pakt? Da li Srbija želi u NATO pakt? Mi smo ovde čuli, danas ko gleda ovaj prenos ima utisak da više poslanika želi da uđe u NATO pakt, nego građana Srbije, što naravno ne odgovara istini. Hajde da idemo već jednom na taj referendum.
Vi ste danas izjavili, moram to da prokomentarišem, i optužili ste Demokratsku stranku Srbije i Vojislava Koštunicu, izvinite što se smejem, ali stvarno je bilo smešno, da nismo raspisali referendum za ulazak u Ujedinjene nacije i Savet Evrope.
Mislim da ste jedini ministar u svetu koji ne zna da tu nema nikakvog referenduma. Navedite mi samo jednu zemlju gde je sproveden referendum, pazite, za ulazak u Ujedinjene nacije. To je neverovatno. A referenduma za ulazak u NATO pakt ima, i bilo ga je u Mađarskoj, bilo ga je u Sloveniji. Ljudi su se izjasnili kako su se izjasnili, država je postupila shodno tome, te vas još jednom pozivam, učinite to i vi u državi Srbiji.
Želim da vas nešto pitam pred javnosti Srbije, vi ste dužni na to da odgovorite zbog svega ovoga, jer niste usaglašeni sa sopstvenim i jučerašnjim načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, ni sa svojom strankom, pošto portparol izjavljuje da vaši stavovi nisu stavovi Demokratske stranke, da li ste vi NATO lobista ili niste? Odgovorite sada pred javnosti meni, i ne morate, ja ću izaći iz sale, ne moram to ni da čujem, građani Srbije su dužni to da čuju i vi ste dužni da to odgovorite. Pa da proverimo i statistički stvarno, da li će Srbija ići u NATO pakt?
Da li Boris Tadić govori jedno, a ministar odbrane Šutanovac drugo. Mi smo i to čuli.
NATO pakt je enigma ove države samo zato što je u vlasti potpuna papazjanija. Vi ste dužni građanima Srbije mnogo toga da kažete. To Srbija od vas očekuje. Ne ja lično, nisam ja bitan, nisu čak bitni ni ovi poslanici. Da li će Srbija ići u NATO? Da li ste vi NATO lobista i da li želite da Srbija uđe u NATO pakt ili ne? Hvala vam.

Reč ima ministar.

Prvo da kažem, gospodine Tomiću, vi i ja ne idemo u iste kafane. U stvari, retko i stižem da idem, ali vidim da vi idete dosta često i da tamo skupljate informacije o odnosu prema našoj vojsci.
Vidim da vas je fascinirao intervju jednog glumca koji je rekao da naša vojska nije na nivou na kom treba da bude. To i objektivno jeste nivo informacija i znanja sa kojima baratate. Otprilike, tu negde sa tim nivoom, vi pokušavate da ubedite građane Srbije da danas vojska nije kao što je bila. Moram svima da vam kažem, ponosan sam na to što vojska nije kao što je bila. Posle 92 godine, preinačili smo vojsku Srbije, sad nose oznaku na levom rukavu.
Hoćete li da vas podsetim samo u vremenu dok ste vi vladali Srbijom o aferama koje su bile u Vojsci Srbije? Hoćete da vam pričam o Leskovcu? O Vranju? O Topčideru, gospodine Tomiću?
(Željko Tomić, sa mesta: Mislite kada je bio Tadić ministar?)
Ne, vi ste bili i vaš gospodin Koštunica je bio premijer te Vlade.
Hoćete li da vas podsetim kako ste otpuštali ljude bez ikakve analize? Za tri godine je 40.000 ljudi ostalo bez posla. Hoćete li da vas podsetim kako ste doveli u problem ceo sistem, tako što penzije niste isplaćivali na način na koji je trebalo? Mogu da pričam i sporije, ako hvatate beleške, nije problem? Znači, kako i zbog čega mi danas imamo dug prema vojnim penzionerima iz vremena u kojem ste vi rukovodili Srbijom.
Žao mi je što koristite neistine. Nikada nisam rekao da mi je u interesu da budem generalni sekretar bilo čega. Naprosto, kafane u koje vi idete, očigledno vrte informacije koje nisu tačne. Pre četiri-pet godina nisam ni sanjao da ću biti ministar odbrane. Verujte mi, ni u najluđim snovima.
Pošto se postavlja pitanje – da li je to volja građana? Potrudiću se da vam nađem izjave gospodina dr Vojislava Koštunice, koji je bio kandidat i na mom glasačkom listiću sam bio i ja, kao kandidat DOS, u kome smo pričali da ćemo profesionalizovati vojsku, ukinuti služenje vojnog roka, učiniti da naša vojska bude moderna, sistematizovana, organizovana, formatizovana po najboljim standardima.
To što ste vi danas protiv profesionalizacije, a ne znate kako to da kažete, pa ste došli u sukob sa vašim šefom, gospodinom Samardžićem, koji je danas rekao da je protiv toga, a vi ste sada za to, to sada treba da dezavuiše vaše biračko telo, pa da sutra možete da kažete da ste vi bili za tamo gde ste za, a tamo gde nije, u tim kafanama u kojima vi sedite, da kažete da ste protiv.
Nažalost nije, ali reći ću vam, pošto se postavlja pitanje za koga radimo reformu? Hoću da vam kažem – od 2003. godine, u sklopu reforme je donesena odluka o prigovoru savesti. To je nekome izgledalo manje ili više važno. S obzirom da Evropska komisija postavlja pitanje da li to postoji, a da je 90.000 mladih ljudi izabralo da na taj način reguliše vojni rok, očigledno da u korist nekih građana Srbije je to učinjeno.
Doneli smo zakone u oblasti VOA i VBA. Zašto smo to doneli? Zato što vi to niste doneli. Kada je vaš ministar upravljao sistemom, tih zakona nije bilo. Doneli smo Zakon o vojsci, Zakon o odbrani, šest zakona, dve strategije, Strategiju nacionalne bezbednosti. Sve smo to učinili u izuzetno kratkom vremenskom roku.
Reformisali smo vojno školstvo. Verujte mi, to je interes ne samo sistema, već i države. Za one koji se pitaju da li je to naš interes? Odmah da vam kažem, danas u poslednjih nekoliko godina školujemo oficire iz velikog broja stranih zemalja. Pretprošle godine smo imali iz Kine, prošle godine iz Rusije.
Izvinjavam se, ako zaista postoji potreba da se nešto raspravi van sale, nek se raspravi. Ne mogu da pričam, dekoncentrišu me. Trudim se da sve zaista slušam pažljivo.
Danas imamo oficire iz Austrije, Turske, Amerike koji su na školovanju kod nas, kao iz Alžira njih 20. To je naš interes, to nije ničiji interes da mi to radimo. Verujte mi, ma koliko se to vama činilo ili možda ne razumete, to nije ni važno. To je naš interes.
Formiranje Vojno-medicinskog fakulteta u sklopu reforme vojnog školstva takođe je jedna težnja naših lekara sa VMA, ali i sistema odbrane da ima tu vrstu obrazovanja. Naprosto, imamo zgradu sa 180.000 kvadrata, sa svim institutima, profesorima i logično je da imamo i taj fakultet. U prvoj godini imamo strance koji studiraju kod nas. U prvoj godini, odmah.
Do kraja godine ćemo formirati univerzitet odbrane. Takođe je to jedna stvar koja je apsolutno nova. Akreditovali smo naše studije sa VMA, sa Vojne akademije. Imaćemo i vojno-tehničke studije, imaćemo i doktorante u okviru sistema i unapređujemo ceo sistem. Za koga? Za Srbiju, za nas. Nemojte imati dilemu, uopšte.
Po prvi put, 2007. godine upisujemo devojke na Vojnu akademiju. I to će neko reći, da je to zato što je neko iz NATO naredio. Nije, ljudi to je nešto što je savremena tekovina, moderna. Želimo da imamo žene oficire. Takođe, ženama sada omogućavamo da budu profesionalni vojnici. Da li je to u našem interesu ili u interesu nekih stranaca? Nije, to je u našem interesu. To je najbolji interes koji mi radimo.
Tačno je da je trebalo malo više vremena da izaberemo kandidata za generalnog inspektora službi. Tu je možda najveća krivica na meni. Naprosto, to je izuzetno odgovorno mesto i ne bih želeo da pogrešim, iako sam neko ko misli da se odluke moraju donositi što je moguće brže, da je najveći rizik u stvari ne rizikovati, ali nekako sam tu imao neku zadršku i zbog toga se ta stvar malo razvukla. Ubeđen sam da lice, to je sada službeni izraz, da čovek koga smo izabrali je adekvatan i da će na adekvatan način taj posao da radi.
Na polju međunarodne saradnje, voleo bih da to što vi pričate, pričate samo iz žuči i zato što nemate argumente, a ne zato što to vi znate. Ako ne znate, kazaću vam. Sa preko 50 zemalja u svetu Ministarstvo odbrane ima saradnju. Sa 40 smo potpisali ugovore razne o međunarodnoj saradnji. Lično sam potpisao negde oko 20 ugovora. Po prvi put smo u našoj istoriji nedavno imali ministra odbrane iz Brazila. To su one zemlje "BRIK", na koje se često pozivate i da su izuzetno važne u svetu.
Po prvi put u istoriji Srbije je zvanično svirana himna Brazila na jednoj državnoj ceremoniji. Možda vam to ne znači puno, ali meni znači puno. Imali smo posetu ministra odbrane iz Kine, takođe nećete verovati, po prvi put. Načelnik Generalštaba iz Kine, nemamo podatak kada je bio pre toga. Načelnik Generalštaba ruske Federacije je bio pre par meseci. Imao sam sastanak sa njim.
Čujem da se vodila neka debata sada za vikend o tome da li je to tačno ili nije. Imao sam sastanak sa njim, jako dobar sastanak i kvalitetan. Poslednji put je njegov kolega bio pre osam godina. Primili smo američkog načelnika Generalštaba, posle 57 godina.
Međutim, očigledno da to nije dovoljno. Reći ću vam da smo potpisali sporazume sa svim zemljama u okruženju, izuzev sa Albanijom. Danas Srbija ima sporazum u oblasti odbrane, bukvalno od Ankare do Beča sa svim zemljama. Želimo da potpišemo i sa Albanijom. Zbog čega? Zato što je bezbednosni prostor nedeljiv. Zato što ma koliko želeli da stavite glavu u pesak da prođe oluja, verujte mi, ne može da vas spasi glava u pesku, ukoliko nemate saradnju sa zemljama u okruženju.
Ma koliko mi bili homofobični s jedne strane i ksenofobični sa druge strane, to vam ne pomaže u bezbednosnom smislu. Žao mi je zaista što nemate priliku ili niste sa njim razgovarali, da razgovarate sa gospodinom Jočićem, mojim uvaženim kolegom i bivšim ministrom unutrašnjih poslova, koji će vam reći da bez saradnje se ne možete boriti protiv izazova, rizika i pretnji u oblasti odbrane i protiv tih istih asimetričnih pretnji u oblasti bezbednosti.
Naprosto, ne možete se izolovati u odnosu na svoje okruženje i glumiti neku svoju priču, u kojoj ćete u stvari biti ugroženi, zbog toga što niste u sistemu bezbednosti koje je neophodno.
Poštujem svaku odluku parlamenta, ali ne može meni parlament da naloži šta ću da mislim. Ne može meni parlament da kaže da moram da promenim svoje mišljenje. Ne znam samo šta je problem, ako sam rekao da Vuk Karadžić nije sprovodio, šta je problem? Poredim sebe sa Vukom Karadžićem? Ne, vi me poredite.
Je li bio referendum za usvajanje? Nije. Je li trideset godina Srbija usvajala novi pravopis? Je li taj čovek bio proglašavan izdajnikom, stranim plaćenikom, nemačkim špijunom, austrijskim plaćenikom? Je li to iz istorije našeg naroda? To je činjenica.
Što vi sad meni zamerate što to iznosim u javnosti, u želji da kažem ljudima da sva velika dela u čovečanstvu nisu učinile nacije cele, nego lideri, ljudi koji su u određenom trenutku imali dovoljno hrabrosti, imali dovoljno vizije, imali dovoljno ideje i energije da povedu svoj narod u pravcu za koji su ubeđeni da je dobar?
Da li bi mi imali bombardovanje da smo išli na referendum? Da li je neko mogao da pita – izvinite, da li ste vi za rat sa NATO?
Što se tiče profesionalizacije, nemam ja problem. Znači, tvrdim da treba referendum i za to. Verujte mi, ako odlučite ovde u Skupštini da treba referendum, meni nije problem, samo mi je važno da budete jasni. Znači, danas je vaš kolega rekao da ste vi protiv profesionalizacije. To sam ponovio nekoliko puta.
Sada očigledno, posle tog telefonskog razgovora koji ste završili, sada ste za profesionalizaciju. Da li je podržavate ili ne podržavate? Nemojte da se ljutite, ali naprosto, nama je u sistemu jako važno da znamo zaista kakvo je vaše mišljenje.
Reći ću vam još nešto. Kažete - nije vojska kao što je bila. U momentu kada ste ostavili vojsku, imali smo potporučnika, poručnika i kapetana više nego pukovnika ili vrlo slično. To je bio rezultat vašeg rada. Kadrovska piramida - katastrofa. Penzionerima se duguje katastrofa, 2,7 milijarde duga sistema. Urušen sistem totalno, čak i onaj deo gde ste mislili da ste uradili nešto, to je vojno zdravstvo, i tamo katastrofa.
Sada slušam kritiku o NATO. Kakav NATO? Pa nije tema NATO. Tema je hoće li Srbija dobiti savremenu, modernu, profesionalnu vojsku ili ne. Hoćemo li slušati glumce ili ljude koji su stručni da pričaju o tome?
Ukoliko je citat glumca, čak i na naslovnoj strani eminentnih novina, za koje mi je urednik rekao da mu nije jasno kako je moguće da se to našlo. Naravno da sam zvao da pitam, da kažem – izvinite (Predsedavajući: Molim vas da se smirite malo, tenzije su potpuno nepotrebne.) mene zanima šta kvalifikuje jednoga glumca da dobije naslovnu stranu sa onolikim naslovom i da priča o Vojsci Srbije?
Vidim da ste vi fascinirani, napokon imate podršku od nekoga. Ne znam da li taj čovek ima naše državljanstvo. Ne znam da li je taj čovek pripadnik našeg naroda ovde ili je iz neke druge države, i postavljam pitanje da nije postavio, znači, ne razmišljanje u odnosu na svoju državu matičnu, u kojoj objektivno je sistem znatno manji nego što je naš.
Takođe, hoću da znate, koristim priliku da kažem da posle gotovo 70 godina, uvodimo versku službu.
(Predsedavajući: Dame i gospodo narodni poslanici, izvinite ministre, molim da slušamo kada neko govori i podsećam na to da nemate obavezu da sedite u sali, ako imate preče i pametnije razgovore. Hvala. Molim vas za tišinu.)
Takođe, da vam kažem, posle 70 godina, uvodimo versku službu u Vojsci Srbije. Takođe, ako vam neko u kafani kaže - nije to vojska kao što je bila, da znate, tačno je. Sedamdeset godina nije bilo verskih službenika u našoj vojsci, znači, dovodimo, imaćemo sveštenike u vojsci i ljude koji će moći kao duhovne vođe da razgovaraju sa vojnicima i da im omoguće da ne dođe do situacije u kojoj smo bili. Naravno, svih priznatih crkava i ostalih profesija.
Znači, sve to što vi kažete ja se potpuno slažem. Nije to kao što je bilo i, verujte mi, ovim zakonom nikad više neće ni biti kao što je bilo jer se menja apsolutno pristup bezbednosti i pristup odbrane.

Dozvolite samo da primetim da, obzirom na vrevu, slabo se slušamo, pa se ovde već više puta ponavljaju jedne iste stvari. Hajde da to ne radimo, u cilju efikasnijeg rada parlamenta.
Ne, naravno, gospodine Tomiću, nikakve veze sa vašim izlaganjem. Izvolite, imate reč.

Ja ću i manje od dva minuta. Prosto je neverovatno da ministar može da govori 14 minuta, a poslanik u replici dva minuta. To je Poslovnik koji ste doneli, gospodo iz vladajuće koalicije. Samo kratko.
Vi tvrdite da je gospodin Samardžić rekao da smo mi protiv reformisanja vojske, apsolutno neistina. Možete uzeti stenogram. Čak i da je rekao, to je jedna vrsta nesuglasice, ali nije. Ali, mi smo u medijima otvoreno pročitali da ste vi izgovorili jedno, a portparol vaše stranke je izjavila - stav Dragana Šutanovca nije stav DS, stožera današnje vladajuće koalicije.
Kažete za Vuka Karadžića, lepo je što sebe poredite sa takvim velikim reformatorom, samo što je on reformisao, vi ste to rekli, vi ste rekli – Vuk Karadžić je reformisao bez da je pitao narod, pa zašto mi ne bismo ta, kako ste rekli, sva velika dela, veliko delo je ulazak Srbije u NATO pakt.
Naprotiv, pitajte građane Srbije. Spominjete samo kafanu, ima i na ulici prolaznika koji isto to sve govore. Način na koji ste se vi izrazili o Petru Božoviću, šta misli jedan glumac o tome, a nikada vam nije zasmetalo šta misli jedan narodni pevač Miroslav Ilić o ministrima u Vladi Srbije. To nikada niste našli za shodno da kažete – hej, taste, nije u redu da ti pričaš o ministrima i o politici, a i o meni, fenomenalan zet, svaka čast.
Još jedna stvar koju ste na kraju izrekli, zvali ste urednika "Politike". Navedite mi primer gde to ministri tako zovu urednike "Politike" da pitaju šta je to na naslovnoj strani. Verovatno ste pitali - zašto se to objavili? I ja imam informacije iz "Politike" da ste digli uzbunu u "Politici" zbog izjave i intervjua Petra Božovića koji se pojavio na naslovnoj strani.

Reč ima poslanik Đorđe Milićević.