Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica, ne mogu da taj utisak ne podelim sa svima, imala je jedan vrlo čudan tok. Naime, ne sećam se u ovom parlamentu da je bio jedan predlog zakona i jedna rasprava da je ministar odgovarao na svaki komentar i na svaku raspravu bilo kog poslanika i da je trošio mnogo više vremena nego što su sami narodni poslanici ili predstavnici poslaničkih grupa to radili.
S druge strane, takođe je vrlo čudno da je popriličan broj poslanika vladajućih stranaka, a naročito DS danas prisutan u sali i da posle svakog izlaganja ministra sledi obavezan frenetičan aplauz, a što me, takođe, navodi na zaključak da sve ovo ima jednopartijsku svrhu pripreme DS i samog gospodina Šutanovca za izbore u svojoj stranci.
Žao mi je što je to tako danas ispalo i što su predsedavajući dopustili da se Skupština pretvori u političku pozornicu, gde će se u stvari koristiti svaka mogućnost da se uđe u duel kao na nekoj TV emisiji i da prepucavamo stavove o onom što nije na dnevnom redu.
Više je danas ministar govorio o izveštaju o radu Ministarstva odbrane i o tome šta su on i njegov tim uradili, nego o primedbama i pitanjima koje su postavljali poslanici ili dilemama koje su iznošene na samoj raspravi.
Pritom, naravno, ne mogu takođe da se otmem utisku da se svaki put koristila govornica od strane ministra i prilika da se na jedan uvredljiv način odgovara poslanicima, da se podučavaju, ako ne znate da vam kažem, ja ću da vas naučim, u kafanama slušate ili ne znam koji su već termini korišćeni, a da pritom predsedavajući opet nisu upozoravali ministra da poštuju dignitet Narodne skupštine. Sve u svemu, jedna vrlo čudna rasprava, ali ću se zadržati na dve ključne stvari koje su u ovoj raspravi pominjane.
Prvo je profesionalizacija vojske i ukidanje vojne obaveze, kao tema koja je dominantna. Sve što je vezano za to, prva i osnovna stvar, a što je više puta ministar na jedan vrlo nekorektan način iznosio, da je DSS protivna profesionalizaciji vojske i da je ona u stvari ona snaga koja i dalje neguje neke negativne trendove, neke prevaziđene načine odbrane zemlje itd., a što apsolutno ne odgovara istini.
DSS nije protiv profesionalizacije vojske, ali jeste protiv ukidanja obaveznosti služenja vojnog roka na onaj način na koji se to danas čini. Za to smo iznosili niz argumenata.
Dakle, kada krećete u profesionalizaciju vojske, onda imate valjda neki elaborat koliko će to da vas košta, kolike su vam snage potrebne i da li će to što radite biti dovoljno da izdrži sve bezbednosne rizike kojima je vaša zemlja izložena.
Pominjali smo probleme koje ova zemlja ima, jug Srbije i nerešen status Kosova, i izazove sa Sandžakom, sa devet županija u Vojvodini, sa problemom na istoku Srbije, koji sigurno ne mogu da se ignorišu i koji u ovom trenutku ne daju opravdanje da se Vojska Srbije smanjuje na 11 hiljada profesionalnih pripadnika, koji opet nisu garant da će biti mnogo efikasniji i mnogo uspešniji nego što je Srbija imala vojsku pre desetak godina, pre par godina ili danas.
S druge strane, ministar je potencirao govoreći o tome da li ćemo slušati glumce ili stručnjake ili profesionalce u vojsci, čime je verovatno mislio da treba da slušamo stručnjake i profesionalce u vojsci, a pri tom on radi suprotno.
Dakle, pre dve godine ili godinu i po dana načelnik Generalštaba gospodin Ponoš se javno suprotstavio politici Ministarstva odbrane i ministra Šutanovca i rekao da politika odbrane zemlje ne postoji i da on smatra da na ovaj način nema svrhe više da obavlja tu dužnost, pa je naravno zbog toga i smenjen. Takođe je izneo da Generalštab vojske ima 192 pukovnička mesta, a Ministarstvo odbrane 476. Da li je potrebnije da taj stručni kadar bude u Generalštabu ili u Ministarstvu odbrane?
S druge strane, novi načelnik Generalštaba, gospodin potpukovnik Miloje Miletić, izjavio je da ukidanje vojnog roka nije najbolje moguće rešenje, naročito kada uzmemo situaciju u okruženju, ali da je to trenutna odluka političkog rukovodstva. Vojnički rečeno – služenje vojnog roka ne bih ukinuo, profesionalni sam vojnik, i teško da bi bilo ko od nas odgovorio drugačije, ali to je stvar procene i političke odluke.
Dakle, s jedne strane, hoćemo da afirmišemo profesionalizam i stručnost onda kada nam odgovara, a kada nam ne odgovora, kada ta stručnost kaže u liku načelnika Generalštaba, i jednog i drugog, da vojsku ne treba smanjivati, da ne treba ukidati vojnu obavezu, onda kažemo da to nije potrebno i da lideri treba da donose hrabre odluke i da vode narod napred.
Bojim se da ovo sigurno nije vođenje naroda napred, već jedna lagana priprema da se Srbija na mala vrata uvuče u NATO alijansu, što jasno govore i izjave samog ministra i njegova nastojanja da Srbiju maksimalno približi toj alijansi koja je pre 11 godina zločinački bombardovala našu zemlju, uništila na desetine i stotine civilnih ciljeva, odnela hiljade života nedužnih ljudi. Samo, čini mi se, sulud narod i suluda nacija može da ulazi u takvu alijansu koja je na takav zločinački način bombardovala našu zemlju i praktično je dovela u ovu situaciju u kojoj smo danas.
To se jasno vidi i u rezoluciji koju je ovaj parlament doneo, u kojoj smo pomenuli i osudili sve zločine koji su učinjeni protiv srpskog naroda, ali naravno nismo imali hrabrosti da kažemo da je bombardovanje Srbije od strane NATO pakta bio zločinački čin, već smo pomenuli da žalimo za žrtvama koje su tada pale. Nema većeg poniženja za jedan narod kada on sam ne sme da kaže da je njegova zemlja zločinački bombardovana i uništena baš upravo od tog NATO pakta.
Dakle, smatramo da u situaciji u kojoj se sve danas nalazi, a sve realne analize ukazuju da bezbednosni rizici i napetost u svetu rastu, da bezbednosni rizici u okruženju takođe nisu naklonjeni nama i nekom opštem miru, i da u ovoj situaciji apsolutno nije primereno da se broj vojnika smanjuje, da se ukida obavezujuća vojna obaveza i da je potpuna demagogija kada se kaže – izađite vi u predizbornu kampanju sutra pa recite da uvodite vojnu obavezu. Znate šta, takvu demagogiju ukidanja obaveznosti nečega je apsolutno neprimereno koristiti u ovoj raspravi.
Možemo da kažemo i da ćemo da ukinemo plaćanje struje, na primer, pa onda kada za šest meseci vidimo da je to neodrživ sistem, niko ne može da izađe u političkoj kampanji i da kaže – sad ćemo da uvedemo obavezno plaćanje struje. Te stvari su neuporedive i na taj način ne može da se razmišlja o sistemu odbrane i o Vojsci Srbije. Naravno, iz svih ovih razloga DSS ne može da podrži ova dva zakona. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospođica Jovanović Nataša.

Gospodine Novakoviću, gospodin ministar Dragan Šutanovac nije trenutno u sali. Moram, a to zna i gospoda iz Ministarstva, zarad javnosti da kažem da se on nije pojavio na resornom Odboru za odbranu i bezbednost, pošto se on verovatno ispričao sa pojedinim kolegama i promovisao svoje stavove koji se, kao što smo čuli, razlikuju ili ih se odriču neki iz DS da bi ublažili njegov otvoreni cilj, a to je ulazak Srbije u NATO pakt.
Ovo nije korektno, jer ministar mora sve vreme po Poslovniku kao pozvan na ovu temu, a nekoliko tačaka dnevnog reda je spojeno, da bude ovde i da sluša šta govore narodni poslanici, jer mi smo sada u situaciji da ne možemo na direktna pitanja ili na ono što je on govorio polemišući sa kolegama srpskim radikalima, a što jednostavno nije tačno, da ukažemo u direktnom suočavanju i debati, jer njega jednostavno nema.
Pošto je ministar pobegao sa megdana, krenuću od slavne srpske istorije i nečega što on nije pomenuo u svom uvodnom izlaganju kada je govorio o srpskoj vojsci i o njenoj istoriji. Moram da se vratim na mnogo godina ranije i da kažem da je srpska nacionalna svest uvek bila jasno definisana i izražena kod srpskog naroda i to onda kada je malo koji narod imao. Da je to tako govore mnogobrojni svetski putopisci, vojnici i oni koji su prolazili kroz Srbiju, oni koji su bili svedoci učešća Srba u oslobodilačkim ratovima.
Ovom prilikom ću da kažem ono što je i dan-danas u duši svih srpskih patriota, a poslednji otadžbinski rat u Republici Srpskoj Krajini koja je, nažalost, okupirana, i u Republici Srpskoj su pokazali da su se i deca partizana i četnika nazivali četnicima. Ta ideja velike Srbije prisutna kod srpskih komita, odnosno četnika je nešto što je duboko ušlo u svest i u dušu i srce srpskih rodoljuba i patriota.
Ma kakve izjave i ma kakva bila izvršna vlast, a ova na čelu sa Tadićem i Šutanovcem svakako ne sledi slavne srpske tradicije srpske vojske koja se borila za oslobađanje svakog pedlja srpske zemlje, mi moramo, i mi srpski radikali to najbolje znamo, jer to radi i naš predsednik u Haškom kazamatu, da kažemo da je većina protiv ulaska u Nato.
On je danas najveći borac na toj svetskoj kvazisudskoj sceni, ali svakako međunarodna javnost vidi koliko je izraženo to njegovo nastojanje da u svetlu događaja u proteklih 20 godina pokaže da je bio u pravu kada je krajem 80-ih godina, a posle i njegova SRS upozoravala na to kakve su namere zapadnih sila okupljenih oko zapadne vojne alijanse agresorskog NATO pakta.
Da ne bude, dame i gospodo iz DS, G 17, iz drugih stranaka koje učestvuju u vlasti, to nešto što srpski radikali govore samo kao politička platforma našeg delovanja, što je jedini pravi put za oporavak Srbije i za vraćanje tom nacionalnom identitetu i ponosu, reći ću vam iz svog ličnog iskustva da sam kao član Odbra za odbranu i bezbednost u više navrata bila u situaciji da razgovaram sa čelnicima te zlikovačke NATO alijanse.
Čak smo pre nekoliko godina otišli u, kako oni kažu, centar savezničkih snaga, odakle su poletali avioni koji su besomučno bombardovali našu zemlju, u Šejp, nadomak Brisela i mi smo tamo, još tada, shvatili da oni imaju jasnu nameru da uslovljavaju ulazak Srbije u EU, protiv koje smo, takođe, jer nam razbija državu, otima KiM, a NATO pakt je 1999. godine i okupirao našu južnu pokrajinu, razumeli smo još pre nekoliko godina iz izlaganja savetnika tadašnjeg generalnog sekretara NATO pakta Jap de Hop Shefera, da je njihova namera da Srbiju uvlače u evroatlantske integracije.
Pre neki dan je na kraju to rekao i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, zadužen za evropske integracije, da je to nekako prirodno i mi sada moramo da kažemo, a naravno i podaci, na sreću, takvo je opredeljenje građana Srbije, govore o tome da najmanje četiri petine građana Srbije, kada bi se sada sprovelo istraživanje u ovom trenutku je izričito protiv ulaska Srbije u NATO pakt.
Onda je neverovatno da ministar odbrane Dragan Šutanovac danas u polemici sa jednim drugim kolegom pokušava da razdvaja njegov stav i stav DS. On nije izabran kao Dragan Šutanovac tu iz neke ulice iz Beograda, nego kao kadar Borisa Tadića i DS i nije tačno to što je rekao da se nije pripremao i da nije ni sanjao da će on jednog dana biti ministar odbrane.
Jeste, zato što je on Maršalov đak, zato što znam, jer smo šest-sedam godina zajedno proveli u Odboru za odbranu i bezbednost i nekako mu je to bilo težište. Da nije toga bilo, zadovoljio bi se time da bude i ministar unutrašnjih poslova, svakako, taj neki sektor bezbednosti, ali iz druge perspektive.
Ono što danas Srbija preživljava i put kojim vi idete svakako i kroz profesionalizaciju Vojske, protiv koje nije SRS, kao što je to rekao u svom izlaganju gospodin Dragan Todorović, nije put kojim Srbija treba da ide.
NATO pakt, kao agresorska i kao okupatorska vojna alijansa, koja je mnogo toga strašnog učinila razbijajući srpski nacionalni, verski i etnički prostor kroz okupiranje drugih slobodnih zemalja i pokoravanje tih naroda, svakako je neko ko nema niti je ikada imao bilo kakve dobre namere prema našoj zemlji.
Mi smo na tim seminarima, a to čuju i naši parlamentarci, kada odu na Parlamentarnu skupštinu NATO, mogli da čujemo da oni ponavljaju svi jednu istu priču. Ulazak Srbije u NATO pakt, u ovom okruženju, kao zemlja koja ima takav položaj, stratešku ulogu na Balkanu, bezbednija je i bolja varijanta, odnosno alternativa za Srbiju, što najpre uopšte nije tačno i sve da oni nisu agresori, a jesu i to čitav slobodoljubivi svet zna, jer moram da vas podsetim na to da su ti argumenti bili takvi i nemaju empirijsku potvrdu još 1974. godine po pitanju navodno istog statusa za Tursku i za Grčku, a onda su se Amerikanci po svom imperijalističkom nahođenju i hegemonističkom, da pokoravaju druge zemlje, okupiraju, otimaju teritorije, da ubijaju civilne, da uništavaju vojske, stavili otvoreno na stranu Turske i dan-danas i sami znate da taj spor između Turske i Grčke, kada je u pitanju Kipar, nije završen.
Prošle godine sam kao učesnik jedne druge parlamentarne delegacije, zajedno sa koleginicom Donkom Banović, posetila Golansku visoravan. Znate, i mnogi su građani Srbije zaboravili kada je otpočeo rat između Sirije i Izraela.
Sada da iskoristim priliku da kažem da smo na toj konferenciji slobodnih arapskih zemalja iz sveta, naročito posle okupacije Iraka i svrgavanja sa vlasti, a kasnije i ubijanja Sadama Huseina, shvatili od prijateljskog arapskog sveta, koji nas podržava, dame i gospodo demokrate, u Savetu bezbednosti UN i ne dozvoljava većina tih zemalja secesiju i stvaranje šiptarske tvorevine, koju oni nazivaju državom, da je očigledna namera, pošto je jedan od učesnika o tome govorio i predavača na toj konferenciji NATO pakta, da se ovde uspostavi kroz potpunu instrumentalizaciju i kroz svoje interese koje ima i na Balkanu i da im je ova neuraligčna tačka i Srbija veoma važna.
Sve to zna gospodin Šutanovac, ali njega baš briga. On služi interesima zapada, Amerike i zapadno-evropske unije. To radi i Boris Tadić i sve stranke na vlasti. Mi smo protiv toga i moramo stalno da govorimo građanima Srbije da je to ne samo velika opasnost, u smislu gubljenja teritorije i našeg nacionalnog identiteta...
Pozdravljam gospodina ministra, koji ulazi već u završnici ovog mog govora ovde, ali moram, gospodine ministre, da vam kažem da ste u onom dijalogu sa gospodinom Todorovićem, ne poznavajući verovatno, a rekli ste da ste jedan od najboljih poznavalaca, kao političar domaći, svetskog naoružanja, prenebregli činjenicu, jer smo to saznali kada smo boravili na Golanskoj visoravni prošle godine, na konferenciji, da nije tačno da su tenkovi T55 uništeni i da oni nigde nemaju nikakvu upotrebu.
Upravo ih je izraelska vojska opremila na drugačiji način i iskoristila ih, a ne bacila u staro gvožđe, kao što vi nameravate ovih preostalih 495 i oni su od tenka T55, koje su zarobili u tom, malopre pomenutom, ratu sa Egiptom i Sirijom, napravili jedno od najboljih oklopnih vozila, u koje staje sedam plus tri vojnika, transportno vozilo. Nadam se da nećete uopšte da pobijete taj podatak.
To možete da nađete, da pogledate na svakoj internet stranici. To nije nikakva vojna tajna i za izraelsku vojsku i nije bilo u redu da na onakav način reagujete kada vam je to gospodin Todorović rekao, jer vrlo dobro znate da je uz takvu modifikaciju, evo, vojska jedne zemlje, koja je kasnije proizvela i svoj tenk, uradila, iskoristila ono što je bio njen ratni plen.
Što se tiče Srbije i srpskog naroda, apsolutno sam uverena da ćemo kroz delovanje u parlamentu i kroz ono što radimo, a mi smo se kao SRS rezolutno tako opredelili na nedavno našem održanom osmom otadžbinskom kongresu, uz pomoć prijateljske i bratske Rusije i pre svega izjava koje ovde u Srbiji daju njihovi zvaničnici, a da ne govorimo o svemu onome što na svetskoj vojnoj i političkoj sceni rade gospodin Putin i Medvedev, nastojaćemo da ovde u parlamentu Srbije promovišemo zalaganje SRS za pristupanje ODKB organizaciji, za koju mnogi građani Srbije još uvek ne znaju.
U pitanju je organizacija koja je stvorena 2002. godine, organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koju inače zovu mali NATO zbog činjenice da sektorski deluje kroz svoj zapadni, kavkaski i sektor koji je oblikovan da deluje u operacijama koje se tiču sprečavanja trgovine narkotika i oružja.
S druge strane, moram gospodine Šutanovac, da vam kažem, jer takođe je bila negativna reakcija tada od strane predsedavajuće, gospođe Čomić, na naše pominjanje učešća Srbije u ODKB, odnosno, posle toga sam, kada je gospođa Čomić rekla da nije tačno, reagovala i tražila od generalnog sekretara, gospodina Odalovića, da me obavesti, kao potpredsednika Skupštine, da li je Skupština Srbije pozvana posle učešća naše parlamentarne delegacije nedavno u Petrogradu na konferenciji ODKB da pristupi kao posmatrač ovoj organizaciji, koja želi da štiti Srbiju, naš teritorijalni suverenitet i integritet.
Saznala sam, evo da obavestim i vas iz vladajuće stranke, istina je, dakle, da je 23. novembra ove godine gospodin Grizlov, predsedniku Ruske državne Dume, uputio pismo gospođi Slavici Đukuć Dejanović i rekao da ODKB poziva Srbiju da ima status posmatrača i da se mi o tome opredelimo.
Mi ćemo da sačekamo i videćemo kako ćete vi da se opredelite, ali u svakom slučaju treba da znate da je nastojanje svakog srpskog patriote da se slavna tradicija srpske vojske održi. Ubeđena sam da Srbija nikada neće postati, na vašu žalost gospodine Šutanovac, članica NATO pakta. Hvala.

 Iskorišćeno je 14 minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik gospodin Oto Kišmarton.

Dame i gospodo narodni poslanici, nešto ću reći o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, kao i o Predlogu odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka.
Po Predlogu odluke o obustavi služenja vojnog roka od 1. januara 2011. godine na služenje vojnog roka ići će samo oni mladići koji žele dobrovoljno da služe vojni rok, koji će vojni rok služiti tri meseca.
Dakle, od 2011. godine imaćemo profesionalnu vojsku, odnosno plaćenu. Istovremeno, imaćemo one mladiće koji će dobrovoljno služiti vojsku, ne plaćenu, ali će zato dobiti neke druge beneficije. Neki će možda polagati za C kategoriju, neko će steći uslove da će moći u civilu nositi oružje itd.
Po predlogu, plaćena vojska će brojati, koliko sam čuo, preko 10.000 vojnika i više, plus dobrovoljce koji budu išli na tri meseca.
Profesionalna vojska, po Vladi Srbije, trebalo bi da dovede do bolje pripremljenosti vojske, to jest bolje obučenosti vojnika, bolje opremljenosti i spremnosti za izvršavanje najtežih zadataka u zemlji i inostranstvu, uz istovremene uštede.
U materijalu koji smo dobili stoji da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije jer se njime ne stvaraju dodatne obaveze za budžet. To je mišljenje Vlade, a Vlada je zadnjih godina više puta dala pogrešno mišljenje, a i od ministra smo čuli da ova vojska, koja će biti ubuduće plaćena, zahteva više para.
Isto tako smo čuli da u budžetu za opremu nema dovoljno para. Interesantno je i to da je za Srbiju ovo jedna istorijska odluka, odluka o profesionalizaciji vojske i ukidanje vojne obaveze u javnosti nije izazvala neke glasne komentare, kao da se ne radi o za Srbiju nekoj važnoj istorijskoj odluci.
Poštovane kolege, nekada smo bili ponosni na naše vojnike i vojsku. Deca su ponosno išla u vojsku, a roditelji su se više radovali nego brinula što im deca stasavaju za vojsku i što služe domovini. Pravila su se velika slavlja i ispraćaji vojnika jer su se iz vojske vraćali zreli ljudi, spremni za ženidbu i život.
Danas Vlada želi da ukine redovnu vojnu obavezu iako se građani o tom pitanju nisu izjasnili. Pitanje je da li građani imaju poverenje u vojsku i žele da služe redovni vojni rok ili ne žele u redovnu vojsku. Na ovo bi najbolje odgovor dobili ako bi građane pitali, naravno ne u kampanji nego na referendumu.
Da li građani žele redovnu vojsku ili ne, to ministar i mi ne znamo. Nismo upoznati ni sa odzivom mladih u vojsku Srbije. Na osnovu do sadašnjeg izlaganja ministra mogli smo steći utisak da građani ne žele da idu u vojsku pa se zato uvodi plaćena vojska. To je verovatno netačno. Ukoliko je manji odziv za služenje vojske, zašto je to tako, a ukoliko je dobar odziv zašto se ukida redovna vojska.
Naša domovina je uvek imala jaku i poštovanu vojsku. Našu vojsku su cenili i poštovali ne samo naši građani, nego i susedne države, kao i svet. Imali smo poznate vojskovođe, generale, heroje, cenjene u zemlji i u svetu.
Šta se to desilo da građani koji imaju bogatu vojnu istoriju tako ravnodušno posmatraju ukidanje vojne obaveze tj. služenje vojnog roka?
Naravno, ne mislim da će građani u velikom broju odustati od služenja vojnog roka, ali mislim da će odgovarati onima koji žele da idu u vojnu školu, kao i oni koji će želeti da budu profesionalna vojska. Sigurno je da je tih mnogo više nego što će uopšte vojska moći da primi u svoj sastav.
Poštovane kolege narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj obavezi, ovaj zakon treba da obezbedi normativno-pravni okvir za dobrovoljno služenje vojnog roka. Naime, ovim predloženim zakonom se ne može urediti dobrovoljno služenje vojnog roka jer se bitno razlikuje od obaveznog služenja vojnog roka na osnovu regrutne obaveze.
Izmena i dopunama samo nekoliko odredbi ovog zakona ovo pitanje nije moguće urediti jer se dobijaju odredbe koje su nepotpune, nejasne i protivrečne, što će izvesno dovesti do mnogih problema u primeni. Dobrovoljno služenje se bitno razlikuje od obaveznog služenja, pa se stoga pravni položaj i prava i obaveza vojnika moraju urediti na drugačiji način. To se može uraditi donošenjem posebnog zakona kojim bi se ovo pitanje uredilo na potpun i jasan način.
Dakle, potrebno je dobrovoljno služenje vojnog roka da se uredi jednim posebnim zakonom. Određivanje dobrovoljnog služenja vojnog roka propisima Vlade nije u skladu sa Ustavom. Vlada može donositi samo propise za izvršavanje zakona. Ovakvom odredbom se stvaraju uslovi da Vlada izvorno uređuje prava i obaveza lica koja dobrovoljno služe vojni rok, jer to pitanje nije na potpun način uređeno ovim i drugim zakonom.
Dobrovoljno služenje vojnog roka se bitno razlikuje od obaveznog služenja u pogledu prava i obaveza vojnika, pa se to mora na potpun način urediti zakonom. Kako to nije uređeno ovim zakonom, celishodnije je urediti ga posebnim zakonom nego vršiti izmene ovog zakona.
Ako bi se uređivalo ovim zakonom tu bi bilo neophodno da se doda celo poglavlje koje bi uređivalo to pitanje, ali bi u tom slučaju mogli doći do problema u tumačenju zakona, te je bolje iz tog razloga da se donese poseban zakon.
Poštovane kolege narodni poslanici SNS, poslanička grupa Napred Srbijo podnela je više amandmana na predložene zakone u cilj popravke ovih zakonskih predloga kako bi bilo koristi i građanima Srbije, tako i vojsci Srbije.
SNS želi da imamo vojsku koju će poštovati i građani Srbije kao i ceo svet.
Na kraju, dame i gospodo, s obzirom da će skupštinska većina usvojiti ovakav zakonski predlog, kao što se do sada dešavalo, bez prihvatanja amandmana opozicije, Srbija će dobiti profesionalnu vojsku. Hoću da verujem da će to biti vojska vredna poštovanja, izuzetno dobro obučena i opremljena savremenim naoružanjem. Želim da naša vojska opet bude poštovana i od naših suseda, kao i u celom svetu, da nam vojska čuva mir i da nema nikakve potrebe za upotrebom vojne sile. Hvala.

Iskorišćeno je osam minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, a posle njega narodni poslanik Željko Ivanji.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo jedno centralno pitanje koje je na dnevnom redu – Predlog odluke o obustavi obaveze za služenje vojnog roka. U vezi sa tim, imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.
Razlog donošenja ove odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka je ostvarivanje stavova iz donete Strategije odbrane Republike Srbije, koja je doneta u ranijem periodu, i iz donetih akata o strukturi i funkcionalnoj organizaciji naše vojske.
Treba realno sagledati da mi danas živimo u 21. veku i da su se mnoge okolnosti i uslovi promenili u odnosu na raniji period. Danas nije ono što je bilo pre deset ili dvadeset godina, da ne govorim o uslovima i tehnologiji, o odnosu snaga u okruženju i šire, kakvi su bili pre 50 ili sto godina.
Dakle, nemoguće je razmišljati na način kao u ranijem periodu i nemoguće je napraviti neke paralele koje bi upoređivale današnjicu i odnos ljudi prema pitanju odbrane zemlje u slučaju da nas neko napadne, sa onim što je bilo pre sto godina, u vreme balkanskih ratova ili Prvog svetskog rata, u vreme Solunskog fronta itd, kada smo imali veliki broj vojnika i naroda koji su bili u funkciji odbrane i koji su pobednički branili interese Srbije u to vreme.
Ali, i od tog vremena mi i dan-danas imamo određene posledice koje se odnose na ono što je današnji biološki odnosno reproduktivni potencijal našeg naroda i ove zemlje. Dakle, i posle sto godina imamo posledice koje mogu da budu kobne za nekih 50 ili 100 godina ubuduće i uopšte po opstanak srpskog naroda i ove države.
Naravno, nove okolnosti u kojima danas živimo teraju nas da se prilagođavamo novim uslovima, računajući i na tehnološki razvoj, računajući na nove odnose između država, računajući na integracije koje treba da uslede i svakako da je to izazvalo i donošenje jedne takve nove strategije odbrane Republike Srbije, a što danas uslovljava donošenje ove odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka.
Naravno, ostavljena je mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka, što je svakako dobro, jer stanje svesti u pojedinim delovima našeg naroda treba uvažavati, u skladu sa onim što je lično osećanje ili kolektivno osećanje i lični odnos prema ovoj stvari.
Prema tome, ovaj zakon rešava to po principu kontrasti – bilo je i nema više, bilo je služenja i ne može više da bude. Znači, ostavljena je mogućnost jednog takvog prelaza i uključivanja svih onih ljudi odnosno mladog sveta u odbranu zemlje, odnosno u služenju vojnog roka ako to žele. Mislim da je to sasvim dobro rešenje. Mi ćemo videti kakav će taj odnos biti i kakav će rezultat da da u narednom periodu.
U vezi sa ovim što jeste obustava obaveze služenja vojnog roka, zatim, oko izmena i dopuna Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, mi imamo i pitanje i racionalizacije koja sigurno može da ide u prilog onome što treba da bude modernizacija vojske Srbije, jer smanjenjem broja profesionalnih vojnika i onih koji će dobrovoljno služiti vojnik rok daje se mogućnost većeg angažovanja onih sredstava koja su išla na zadovoljavanje troškova većeg kvantiteta odnosno broja vojnika koji je bio u ranijem periodu.
Takođe, mi imamo i pitanje imovine Vojske Srbije koja je u ovom trenutku ostala bez funkcije, one prave funkcije i koju treba upotrebiti u određenom pravcu, opet za modernizaciju ili za zadovoljavanje određenih potreba ljudi koji su radili u Vojsci u ranijem periodu, bilo da je reč o stanovima, bilo da je reč o upotrebi tih sredstava za izgradnju nekih objekata koji su danas u funkciji ili koji će biti u funkciji za potrebe Vojske. Ta imovina treba da se na adekvatan način iskoristi.
Reč je, recimo, o kasarnama, zemljištu, poligonima i drugim objektima koje će Vojska na adekvatan način upotrebiti ili kroz prodaju ili na neki drugi način.
Međutim, pomenuću da možda postoje i određeni objekti koji su dati Vojsci na korišćenje za ono vreme dok je postojala potreba, a da ti objekti u datom trenutku posle prestanka potrebe treba da se vrate ranijem vlasniku. Biću slobodan da jedan takav objekat ovde pomenem. Reč je o ranijem Domu JNA, kasnije se on zvao Dom Vojske Jugoslavije, zatim Dom Vojske Srbije u Petrovcu na Mlavi, koji je ranih 50-godina, taj Dom zanatlija dat od strane zanatlija i skupštine opštine, u to vreme, na korišćenje Vojsci Jugoslavije odnosno JNA, pri čemu je sačinjen ugovor sa klauzulom – dok bude stajala potreba za korišćenjem ovog doma odnosno ovog objekta, daje se JNA. Mislim da tu postoje različita tumačenja oko ovog pitanja, u smislu da li je prestala potreba danas ili nije prestala potreba.
Ovo pitanje ne želim sada da ovde naširoko obrazlažem, nego bih jednostavno zamolio gospodina ministra da to pitanje sagledamo zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave i da on, sa saradnicima koje on odredi, pokušamo da nađemo način kako bi to pitanje rešili na obostrano zadovoljstvo.
Dakle, ako je jedan sporazum o davanju tog objekta bio tako definisan da on ide u smislu da je to bilo dato na korišćenje dok postoji potreba, onda je red da se to vrati ranijem korisniku ili već ako dođemo do zaključka, na neki drugi način. Treba naći neki dogovor na zadovoljstvo i naše vojske, o kojoj moramo voditi računa i one sredine koja je bila okrenuta potrebama vojske, i u to vreme a i danas.
To je jednostavno stav i lokalne samouprave u Petrovcu na Mlavi i nikakvu izričitost pri ovome niti ta lokalna samouprava emituje prema Vojsci Srbije, niti ja lično kao narodni poslanik koji predstavlja tu sredinu.
Na kraju, gospodine ministre, rekao bih da će poslanička grupa SPS-JS podržati ovu odluku i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Zahvaljujem.

Deset minuta i 30 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji. Posle njega narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, zadovoljstvo je danas govoriti na ovu temu, imajući u vidu da zaista možemo biti zadovoljni i ponosni na Vojsku Srbije. Kada kažem Srbije, zaista puno mi je srce, jer to nije više neka veštačka tvorevina, koja se nazivala različitim imenima u proteklom periodu, a svesrdno podržavana od strane jednog broja stranaka koji danas sede u našem parlamentu, jedne države koja je zapravo, mogu slobodno da kažem, devastirala vojsku.
Imajući u vidu, kada govorimo o različitim vrstama megdana, da sam nažalost učestvovao u svim megdanima koji su se dešavali na ovim prostorima 1990, 1991, 1999. godine i da mi je muka od toga, i da mi je sećanje na to jako traumatično. Godine 1990. bio sam redovno u vojsci tadašnje Jugoslavije, na granici kao dečko od 18 godina zadužen bojevom municijom. Godine 1991. bio sam u Vukovaru i Borovu naselju, u Ernestinovu i Pavlinom dvoru. Tamo sam izgubio svoje prijatelje, bliske prijatelje, i tamo sam, kada sam kretao u napad na Pavlin dvor dobio dve zolje, za koje nisam bio obučen da rukujem njima.
To je bila politika tog vremena i politika mora da vodi računa, zapravo, o interesima svog naroda. Vojska jeste narodna, a i za početak, da bi sve ovo funkcionisalo, narod mora da postoji, a ne može da bude pobijen i ne može politika da se vodi na taj način što ćete voditi politiku protiv interesa sopstvenog naroda.
Niko ne može da kaže da je prava politika ona politika koja vodi ka istrebljenju svog naroda. To je bila politika koja se vodila devedesetih godina. Ovde smo čuli danas o vojnoj neutralnosti, siguran sam da ukoliko bi bilo detaljno objašnjeno građanima šta znači vojna neutralnost, siguran sam da ona na referendumu danas ne bi prošla i da postoji mnogo više racionalnih argumenata za članstvo u NATO-u danas, nego za vojnu neutralnost, zato što moramo da razmišljamo razumom, zdravim razumom, a ne srcem, kao puno puta u istoriji i to nas je koštalo.
Ovim zakonom i ovom odlukom, onaj ko ne želi da ide u vojsku neće izgubiti ništa (Poslanici SRS dobacuju s mesta). Da, da, što se "Satelita" tiče, znate vrlo dobro ko je procesuirao taj slučaj. Da, da, to znate vrlo dobro.
Znači, onaj ko želi u vojsku, ko želi da bude profesionalni vojnik, on će dobiti vrhunsku obuku, dobiće poziv koji je častan, koji je pošten, dobiće standarde, dobiće za početak uniformu, neće dobiti dve zolje za čije rukovanje nije obučen.
Prema tome, to su standardi jednog modernog srpskog jedinstva.

Molim narodne poslanike Dragana Todorovića, Nemanju Šarovića i Zorana Krasića da ne krše Poslovnik. Drugi put upozoravam narodnog poslanika Dragana Todorovića, da ako smatra da je neophodno da mu se izrekne mera opomene, da bi omogućio normalan rad Skupštine, na raspolaganju sam. Ako smatra da treba da napusti sednicu, jer ne može da poštuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine, takođe smo mu na raspolaganju. Zahvaljujem. Izvinite, narodni poslaniče, nastavite.