Zaista, ako tražite da vam kažem šta ste vi glasali u parlamentu, ja ću da vam kažem. Po Zakonu o zaštiti tajnih podataka ne postoji više klasifikacija vojne tajne. Bilo je ovde u parlamentu i vi ste glasali. Postoji interno, poverljivo, strogo poverljivo i državna tajna. Ne postoji. Sad vi tražite od mene da vam objasnim zašto nema vojne tajne, ne koristim taj izraz zato što on naprosto u terminologiji zakonskoj ne postoji. Razumete? To je suština.
Pozvao sam vas malopre, kao što vi mene pitate, a verujte mi na sva pitanja na koja tražite odgovor, dobićete. Ne znam napamet koliko je uništeno Strela i koliko je prodato, ali ćete dobiti taj odgovor, dobićete pismenim putem taj odgovor.
Mene zanima, pošto ste nas ovde dezavuisali pola sata, dajte mi jedno ime oficira koje sam ja posao u penziju, zato što je bio rat na Kosovu. Jednog oficira. Govorili ste meni da sam ja to uradio, sad nisam ja, sad je neko pre mene. Zaista ukoliko mislite da vodite raspravu sa mnom za nešto što je radio neko pre mene, to nije prirodno baš.
Polemišem sa vama u odnosu na onaj posao koji sam radio, s tim što objektivno danas uzimamo vreme ove sednice, jer se danas priča o profesionalizaciji za koju vidim da se vi zdušno zalažete, a što mi je izuzetno važno i da ste se vi u duhu vremena modernizovali.

Narodni poslanik Dušan Marić i ovo je poslednja replika. Izvolite.

Gospodine ministre, još jednom da razjasnim, SRS se zalaže za profesionalizaciju vojske, ali sumnjam u vaše motive zbog čega to radite. Smatramo da Vojsku Srbije prilagođavate NATO standardima da bi sutra lakše mogli da realizujete onaj svoj osnovni nalog da Srbija postane član NATO pakta.
Sledeće, SRS nije glasala za usvajanje tog zakona da ne postoji vojna tajna. Naprotiv, mi smo u svojim skupštinskim klupama….

Molim vas da sa više poštovanja govorite o aktima koji su na snazi i primeni u Republici Srbiji. To da li je neki poslanik glasao ili nije, ako je zakon dobio većinu koja se traži, prostu ili kvalifikovanu ili većinu od ukupnog broja poslanika, taj je zakon na snazi. Molim vas da pažljivije govorimo o propisima koje smo svi mi dužni da brinemo da se provode i primenjuju, bez obzira da li smo za njih glasali ili ne, a pogotovo da koristite pravo na repliku.

Gospođo Čomić, ne sporim da zakon postoji i da ga treba poštovati, mi iz SRS ćemo to u svakom slučaju učiniti, kao što uvek činimo. Međutim, bio sam dužan da javnost obavestim da jednostavno nije tačna činjenica da smo mi podržali usvajanje takvog zakona. To je jedna stvar.
Druga stvar, nije mi jasno kako ministar Šutanovac može da nastupi po sistemu, ja sam ministar odbrane, ne postoji kontinuitet i nemam odgovornost za ono što su radili moji prethodnici, iako su i prethodnici bili iz istih političkih struktura.
Sledeća stvar, nije tačno da su Strele prodate. Znači, Strele su uništene, Strele su izgažene i bukvalno uništene. Znam da je postojao dogovor sa Amerikancima da svaku uništenu Strelu plate. Međutim, to nikad nije učinjeno i javnost Srbije o tome nije obaveštena, kao što nije obaveštena šta je sa onih pet miliona dolara za izručenje Slobodana Miloševića ili pet miliona dolara za izručenje Radovana Karadžića…

Narodni poslaniče, dobili ste pravo na repliku. Ako imate nameru da toliko zloupotrebljavate dragoceno pravo na slobodnu reč, stvarno ostavljam zaista i javnosti da se vidi kolika količina licemerja je na delu u vašim kritikama, da vam se ne dozvoljava pravo na slobodnu reč.

Piše jasno šta je replika i kako se replika dobija. Svaki narodni poslanik je dobio repliku onoliko puta koliko je tražio. Vaša volja da zloupotrebljavate pravo na repliku je zaista neprimerena bilo kojoj odredbi koja piše u Poslovniku. Zahvaljujem.

Ministar Dragan Šutanovac.

Sad vam se javljam samo iz razloga što sam dobio poruku od jednog oficira koji kaže, ako ne možete da kažete nijednog koji je učestvovao, a penzionisan je, onda recite za jednog vojnika ili profesionalnog pripadnika Vojske Srbije koji je tad bio u vojsci, a nije učestvovao u ratu.
Ima li takvih? Svi su učestvovali u ratu, verujte mi, samo je pitanje da li je neko bio raspoređen na Kosovu, raspoređen na granici jednoj, drugoj, trećoj itd. Stvarno baratamo sa nečim što naprosto nije primereno. Da vam kažem, uz svo nepoverenje koje imate prema ovome što pričam, treba da znate: Strele 21 su i uništavane i prodavane. Uništavane i višak je prodat. Tako da nemate dilemu uopšte ovo što vam govorim, sve stojim iza toga i garantujem. Dobićete pismeno i po kojoj ceni.

Narodni poslanik Dušan Marić je prijavljen. Nemate pravo na repliku.

Narodni poslanik Konstantin Samofalov ima reč, a posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Šutanovac, na samom početku želeo bih da razjasnimo nešto zarad građana koji gledaju ovaj prenos, a odnosi se na nešto što je uvaženi kolega Todorović pominjao u toku popodnevne rasprave, kad je govorio ODKB, jednoj organizaciji koja okuplja pored Ruske Federacije i centralno-azijske republike i nazvao ju je Odluka država o kolektivnoj bezbednosti. Koliko znam, a pratim ovu materiju nekoliko godina unazad, ovaj forum se zove Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, ODKB ili na engleskom CSTO i evo zašto ovo pominjem.
Uvaženi kolega Todorović je u nekoliko navrata pomenuo da bi Srbija trebalo da se učlani u ovu organizaciju, kao i koleginica Jovanović. Bio je u Sankt Petersburgu kao predstavnik SRS, bio je i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost i pretpostavlja se da je visoko kvalifikovan da govori o ovoj temi, zagovara ulazak u organizaciju za koju, kako razumem, ne zna ni kako se zove. To je za mene veoma interesantno.
Iz nastupa pojedinih predstavnika opozicije stekao sam utisak da se ovde i dalje živi u nekakvom sukobu između zemalja Varšavskog ugovora i NATO pakta. Na svu sreću, ovih blokovskih podela više nema. I Rusija i NATO danas predstavljaju partnere. Oni sarađuju kroz savet NATO Rusija.
Videli smo i ruskog predsednika Medvedeva koji je boravio na umnogome istorijskom samitu NATO u Lisabonu nedavno. To su realnosti 21. veka, a te realnosti su saradnja i partnerstvo. Oni se zasnivaju, pre svega, na bezbednosnim interesima zemalja, a ne na nekakvim davno zaboravljenim ljubavnim vezama, o kojima je kolega Todorović govorio, iz 19. veka.
Što se tiče odluke koja se nalazi pred nama, ona sasvim sigurno predstavlja uvod u veliku reformu srpskog društva, koje će nas postepeno dovesti do još efikasnije i sposobnije vojske, što će biti u direktnom interesu bezbednosti naših građana. Mada Vojska Srbije verovatno i sada predstavlja možda i najozbiljniju vojsku u regionu Balkana, a sa profesionalizacijom taj proces ćemo samo dodatno pojačati.
Moramo da budemo svesni da u 21. veku glavne opasnosti i za Srbiju i za druge države jednostavno ne prete od direktne agresije drugih zemalja, od invazije hiljada tenkova ili aviona, kako smo mogli da steknemo utisak iz diskusije pojedinih poslanika ovde, već prete od izazova kao što su organizovani kriminal, kao što su sajber terorizam, u regionu zapadnog Balkana posebno verski ekstremizam i terorizam.
Da bismo se zaštitili od ovih pretnji, da bismo odbranili one osnovne vrednosti našeg društva i te EU u koju želimo da uđemo, to su demokratija, ljudska prava, lične slobode, neophodno je da izgrađujemo, između ostalog, i efikasan sistem odbrane, a to se postiže, između ostalog, i sa profesionalizacijom oružanih snaga. Takva vojska biće sigurno modernija, efikasnija i spremnija da reaguje u kriznim situacijama.
Postavljeno je pitanje koliko ova vojska košta, da li je jeftinija ili skuplja? Čuli smo da profesionalni vojnik neznatno više košta od regruta, koga morate i da oblačite, i da trenirate i da ga lečite, da ga opremate, a veoma malo kasnije možete nakon tih šest meseci treninga da dobijete zauzvrat od njega.
Ključno pitanje koje treba da se postavi, koje treba da interesuje naše građane, koji kao poreski obveznici plaćaju ovu vojsku i plaćaće i tu profesionalnu vojsku, jeste da li će oni sa njom biti više ili manje bezbedni? Ja sam ubeđen da će sa profesionalnom vojskom građani i te kako biti bezbedniji.
Čuli smo da je zainteresovanost za profesionalnu vojsku veoma velika i ubeđen sam da ćemo upravo zahvaljujući tome biti u mogućnosti da se odaberu najkvalitetniji kadrovi koji će na najbolji način da obavljaju ovaj posao.
Važno je napomenuti i da se sa ovakvom odlukom obaveza služenja vojnog roka samo suspenduje, dakle, ona se ne ukida, što znači da u nekim, ne daj Bože, situacijama ponovo može da se uvede obaveza služenja vojnog roka. Naravno, za sve one mlade ljude koji žele i dalje da služe vojsku, moći će to dobrovoljno da urade.
Ohrabruje najava da će upravo ovi mladi momci imati i devojke i imati mogućnost, odnosno imaće prednost prilikom zapošljavanja u određenim državnim organima u MUP, Ministarstvu odbrane, a nadam se, ukoliko budu želeli kasnije i da budu profesionalni vojnici.
Srbija se u svojim strateškim dokumentima, u Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane, nedvosmisleno opredelila da jača svoj ugled u svetu, da poboljšava svoju međunarodnu poziciju, između ostalog i učešćem u različitim multinacionalnim operacijama. Profesionalna vojska dodatno će da ojača naše kapacitete i na ovom planu i sasvim sigurno ojačaće i kapacitete Srbije na planu spoljne politike, jer Vojska Srbije, to je činjenica, u poslednjih nekoliko godina i te kako je snažno oružje u rukama srpske spoljne politike.
Ovo je samo još jedan u nizu koraka koji će, siguran sam, da doprinesu daljem jačanju ugleda srpske vojske, koji ona uživa u našem narodu. Prema poslednjim istraživanjima, kako smo čuli, zaista jeste institucija kojoj se u državi najviše veruje. Postoji mnogo razloga za to. Znamo da vojna industrija zaključuju zaista rekordne ugovore. Zahvaljujući njima zapošljavaju se radnici u fabrikama koje su do pre samo nekoliko godina bile zaista na rubu propasti.
S druge strane, vojna diplomatija preskače neke barijere. O tome je kolega Senić veoma dobro, po mom mišljenju, govorio. Ministru odbrane su danas, videli smo, otvorena vrata šefova država i vlada u svakoj zemlji koju želi da poseti, a i najviši zvaničnici drugih država, od načelnika generalštabova takvih zemalja kao što su Kina, Rusija ili SAD, upravo dolaze u Ministarstvo odbrane.
Vojska je danas i faktor regionalne stabilnosti. Ne smemo da zaboravimo da je nedavno potpisan Sporazum o vojnoj saradnji sa Hrvatskom, sa kojom smo ratovali 90-ih godina. Sa ovakvim sporazumom stavili smo tačku na godine sukoba i sigurno otvorili jedno novo poglavlje u pozitivnim odnosima dve zemlje. Dobra je i raduje inicijativa za potpisivanje istog takvog sporazuma i sa Albanijom. Nadam se da će do ovoga i doći.
Mi smo u Odboru za odbranu i bezbednost pažljivo pratili sve ove procese. Drago mi je da je pomenuto ono što je naš posao u okviru demokratske i civilne kontrole čitavog sektora bezbednosti. Nažalost, činjenica je da smo imali predsednika odbora koji je zloupotrebljavao ovu funkciju za stranačke svrhe, za ličnu promociju i nije obavljao svoju dužnost na adekvatan način. Na svu sreću, on se danas ne nalazi na čelu ovog veoma važnog tela.
Mi smo doneli odluku da se ovaj odbor podeli na dva potpuno nova odbora. Jedan će kontrolisati vojsku – MUP, a drugi, najmanji odbor u Skupštini Srbije, veoma specijalizovan, baviće se kontrolom službi bezbednosti, dakle, Vojno-bezbednosna i Vojno-obaveštajna, BIA. Na taj način stvorićemo tela koja će biti, siguran sam, popunjena vrhunskim profesionalcima, kada govorimo o poslanicima koji će zaista profesionalno obavljati ovaj posao.
Nadam se da ćemo u sledećem sazivu Skupštine biti u mogućnosti da dodatno doprinesemo svim procesima u ovoj oblasti i da ćemo obavljati svoju kontrolnu funkciju na mnogo bolji način nego što smo to činili do sada. Gospodin Todorović je, nažalost, bio predsednik ovog odbora.
Ono što jeste problem u Srbiji, i o tome se govorilo, činjenica je da smo imali zanemarivanje vojske koja je dovedena na marginu društva do neke 2005-2006. godine. Zaista je bila na marginama društva i imali smo zapostavljanje naoružanja i vojne opreme. Nadam se da ćemo biti u mogućnosti da, kada budemo raspravljali o nekim budućim budžetima Srbije, znatno veća sredstva oslobodimo i za investicije. O tome je govorio i ministar Šutanovac. Da u tom procesu od jedne regionalne sile, što sada sigurno jesmo, postanemo možda i istinski ozbiljna evropska vojska.
Ja ću svoj glas dati za ovu odluku, siguran sam da će to učiniti i ostale kolege iz koalicije ZES, i to pre svega zbog toga što sam ubeđen da je profesionalizacija u direktnom interesu i Srbije i njenih građana, a pre svega njihove sigurnosti. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, pravo na repliku.