Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o dva predloga koji su od izuzetne važnosti. Dakle, reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Predlogu odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka.
Najpre, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, želim da kažem da se ovim predlogom stvara pravni osnov za nastavak sprovođenja reforme, sistema odbrane, nakon donošenja odluke o kojoj takođe danas govorimo.
Ove izmene i dopune zapravo treba da omoguće efikasniju primenu odluke Narodne skupštine o obustavi obaveze služenja vojnog roka. To i jeste suština. Sam razlog za donošenje odluke o kojoj danas govorimo je zapravo operacionalizacija stavova iz usvojene strategije odbrane, strategije pregleda odbrane i doktrine Vojske Republike Srbije.
Najpre želim da potpuno jasno i potpuno precizno ponovim ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba rekao, da će poslanički klub SPS-JS podržati predložene izmene i dopune Zakona, kao i predloženu odluku, jer pre svega podržavamo cilj koji se želi postići, a to je da Srbija dobije savremeni odbrambeni sistem koji podrazumeva i profesionalnu, i savremenu i modernu vojsku. Naravno, razmišljajući u pravcu realizacije ovog cilja, neophodno je zakonske okvire prilagoditi jednoj, rekao bih uspešnoj, reformi sistema odbrane u Republici Srbiji.
Ono što je takođe važno jeste da, kada je reč o predloženim izmenama i dopuna Zakona, kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, jeste da su sve zainteresovane strane bile u mogućnosti da daju svoje sugestije, da daju svoje predloge, da daju svoje stavove i mišljenja o predloženim izmenama. Predložena odluka o kojoj danas govorimo, između ostalog, ima za cilj racionalizaciju troškova odbrane.
Tačno je i to, kada je korist celokupnog sistema profesionalnog vojnika daleko veća. Sada je veoma važno da je napravljen jedan precizan plan o neophodnom broju vojnika u Republici Srbiji i naravno da država mora i treba da obezbedi neophodan minimum sredstava za profesionalnu vojsku.
S druge strane, potrebno je obezbediti i sredstva i uslove za one koji žele dobrovoljno da služe vojni rok i naravno da oni koji žele, moći će kasnije da zasnuju radni odnos kao profesionalni vojnici i o tome je bilo reči.
Bilo bi dobro da kroz dobrovoljno služenje vojnog roka postoji mogućnost da se zainteresovanima ponudi nešto što se može definisati kao praktična korist za naredni vremenski period.
Dakle, šta je suština ove odluke? Od 1. januara 2011. godine biće uvedeno dobrovoljno služenje vojnog roka, od 1. januara u vojsku će ići oni koji žele, a ostali će imati samo simboličnu obavezu i to uvođenje u vojnu evidenciju kada napune 18 godina i time ulaze u rezervni sastav.
Inače, želim da kažem da je potpuno jasno da je u proteklom vremenskom periodu poboljšan status pripadnika vojske RS i da građani danas imaju više poverenja u vojsku i u prilog ovoj konstataciji govori da će odziv regruta kada je reč o služenju vojnog roka, što je veoma važno.
Veoma je važno napraviti i to takođe želim da kažem, realne potrebe, kada je reč o vojnim objektima. Ono što je neophodno završiti, a ostatak na određeni način možda kompenzovati sa državom i od tih sredstava, odnosno ta sredstva iskoristiti u realizaciju cilja modernizacije daljeg unapređenja i poboljšanja položaja Vojske RS.
Slažem se da ima još dosta posla, ali je potpuno jasno da je sa ova dva predloga danas i usvajanjem ova dva predloga, da činimo jedan ogroman korak napred.
Dakle, uz poštovanje tradicije i sa tim želim da završim, idemo ka nečemu što je efikasnije, savremenije, modernije i još jednom želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.

Gospodin Dragan Todorović reklamira povredu Poslovnika.

Reklamiram član 27. stav 2, gde se kaže da je predsedavajući dužan da vodi sednicu u skladu sa Poslovnikom.
Vi se sećate da je pre nekih sat vremena došlo do neodređenih problema i tvrdnji koje su bile potpuno netačne od strane predsedavajuće.
Zbog poslanika ne treba, pošto su oni to čuli, ali zbog javnosti da ponovim tačno, dobio sam stenogram i ovako piše: ministar je rekao, odnosi se na Strele – reći ću vam koliko, kada ne budemo u etru, ali da znate da danas imamo preko četiri hiljade Strela.
Kada sam ja počeo da iznosim, predsedavajuća me je prekinula i rekla – molim vas, narodni poslaniče, da ne zloupotrebljavate pravo na dobijanje replika. Dobili ste pravo na repliku i tvrdite da je ministar rekao nešto što nije izrečeno, pa vas molim da koristite repliku u skladu sa Poslovnikom.
Ovo govorim zbog građana Srbije da bi mogli da na najjednostavniji način uoče kako postoje dvostruki aršini kada je u pitanju vođenje sednice i kada su u pitanju određeni poslanici, posebno poslanici SRS.
Apelujem na vas da se vi sa predsednikom Skupštine, a ja sam to već nekoliko puta uradio, dogovorite i da uspostavite određene standarde ili nešto što bi važilo za sve, bar neki minimum, jer ovo je stvarno prešlo sve moguće granice, da ne govorim da je jednom poslaniku oduzeto pravo na repliku, dato mu je tek posle drugog govornika kada je završio svoju diskusiju.
Jednostavno, morate da vodite računa da smo mi izabrani od strane građana Republike Srbije i da to nije ponašanje prema nama, nego prema građanima koji su nas izabrali i na ovakav način se pokazuje nepoštovanje i podela građana Srbije, što mislim da nije vaš cilj i da bi o tome morali da vodite računa. Hvala veliko.

Nema povrede odredbe člana 27. Zarad istine, izneli ste deo stenograma u koji apsolutno nema sumnje nikakve. Očigledno je da je ovde, a bio sam prisutan, došlo do nesporazuma, jer se ključne reči oko kojih je došlo do tog nesporazuma su bile – vojna tajna, pa je tu bilo… Ako niste zadovoljni mojim objašnjenjem, molim da mi kažete, pa će se Skupština u danu za glasanje izjasniti.

Ne bih da vas dovodim u tu situaciju. Ako ministar kaže da ne može da kaže javno, onda je to vojna tajna…

Zahvaljujem, gospodine Todoroviću, razumeli smo. Samo vas molim da mi klimnete glavom ako ste zadovoljni mojim objašnjenjem ili niste.

Ne bih vas da dovodim u neprijatnu situaciju, već onoga ko je to prekršio.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je gospodin ministar ostao bez volje za daljom replikom, ali probaću u nekoliko rečenica da vam iznesem sve zamerke SNS na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o razmeni sredstava i dokumentacije.
Iluzorno je i omalovažavajuće za ovaj parlament da mi danas 2. decembra 2010. godine raspravljamo o Sporazumu između Srbije i Crne Gore i zakonu o potvrđivanju tog istog Sporazuma kada je već izvršena razmena sredstava i dobrog dela dokumentacije, a što je predmet ovog zakona.
Gospodin Šutanovac je u ime Vlade Republike Srbije 14. aprila ove godine potpisao Sporazum. Svi avioni M-62 odnosno G-4 su sleteli na Batajnički aerodrom, istina, neki su jedva doleteli, jer kod nekih stajni trap nije hteo da se povuče, pa je bilo određenih problema prilikom preleta.
Kakva je sada naša uloga u svemu tome? Narodnoj skupštini i nama, narodnim poslanicima, ostalo je da podignemo ruke i pratećim zakonom potvrdimo nešto što je već urađeno. Mislim da je to dodatno urušavanje ugleda Narodne skupštine Republike Srbije i pozivam Vladu i predsednika Narodne skupštine da ubuduće predloge zakona daju u skupštinsku proceduru na vreme ili ih nemojte davati nikada.
Ovaj sporazum ima dve strane. Na jednoj strani je šta Srbija ovim sporazumom dobija, a na drugoj strani, šta Srbija daje zauzvrat.
Srbija ovim sporazumom dobija, odnosno već je dobila šest aviona tipa M-62 odnosno G-4 proizvedenih između 1985. i 1991. godine, avioni čija je namena školska i borbena obuka pilota Vojske Srbije su uz određene probleme tehničke tipa nemogućnosti uvlačenja stajnog trapa, ipak sleteli na Batajnički aerodrom.
Ne želim ni da razmišljam šta bi bilo da stajni trap nije mogao da se spusti i kakve bi to posledice nanelo veoma hrabrim pilotima Vojske Srbije, potpukovnicima Saši Ristiću i Salihu Hadžiću koji su pilotirali na zadnja dva aviona koja su stigla na batajnički aerodrom krajem oktobra ove godine. Avioni su stigli kompletni, ali ne remontovani, pa su posle sletanja i sagledavanja stanja upućeni na remont u Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović".
Voleo bih da znam da li postoji procena sredstava koju je neophodno uložiti da bi ti avioni bili bezbedni za upotrebu i kad će uopšte biti spremni za upotrebu. Srbija je, takođe, dobila rezervne delove za helikoptere MI 8 ukupne vrednosti, bar po specifikaciji ste tako naveli, 346.458 evra. Ono što je simptomatično je da pored specifikacije tih rezervnih delova u čiji kvalitet ne želim da sumnjam, ne stoji potpis i pečat neke od respektabilnih kuća, kao što je Remontni zavod "Moma Stanojlović" ili recimo odeljenje za aeronautiku Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Kako potpis i stručna overa na postoji, ne vidi se da li je i ko je izvršio procenu da ti rezervni delovi ručice, armature, brave i specifikacije stvarno koštaju 350 hiljada evra. Ostalo nam je da vam jedino verujemo na reč. Zaista ne mogu tako blanko da vam verujem da su ti delovi upotrebljivi, da možda nisu rashodovani i otpisani ili da im je možda jedina vrednost i jedina namena da budu muzejski eksponati.
Siguran sam da gospodin ministar, iako nije tu, da će me razumeti, jer je on, kao i ja, tehničko lice i bar je bio kad smo se upoznali pre nešto više od 15 godina na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Istražujući malo, a to može i gospodin ministar ili vi i neko od njegovih prvih saradnika, da proverite na sajtu Rašn Kargo Helikopters da je cena polovnih helikoptera MI 8T, recimo, 281.929 dolara američkih, MI 8TR 300.000 dolara američkih, a MI 8 TB koji više pripada glasi helikoptera MI 17 košta negde oko 406.000 dolara.
Upoređujući ove cene polovnih, ali bezbednih i upotrebljivih letilica helikoptera klase MI 8 i cenu za koju smo dobili helikopterske rezervne delove sumnjivog kvaliteta, mislim da sporazum u ovom segmentu nije povoljan za Srbiju.
Tih 350.000 evra Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane je, siguran sam, mogla da upotrebi na mnogo pametniji način. S druge strane, šta je Srbija zauzvrat dala? Jedan pokretni noćni start remontovan i kompletan, za koji uz najveću volju nisam mogao ni približno da dođem do vrednosti, jer sporazum ne sadrži dovoljno tehničkih detalja i karakteristika koji bi definisali ovaj pokretni noćni start.
Takođe, što je najzanimljivije u ovom sporazumu, Srbija se odriče 171.577 akcija u Privrednom društvu "Novi prvoborac" iz Herceg Novog. U ovom sporazumu se ne vidi niti je navedena nominalna vrednost ovih akcija. Preduzeće "Novi prvoborac", a ja ću vam reći, čini 801.275 akcija, od čega najveći broj akcija poseduje kompanija sa Devičanskih ostrva Pit investment sa 39,79% akcija, nešto manje ima jedna druga kompanija, takođe, sa Devičanskih ostrva Mejl investment koja poseduje 8,62% akcija, opština Herceg Novi 2,9%, a Elektroprivreda Crne Gore 1,79% akcija.
Ministarstvo odbrane Republike Srbije je drugi po veličini akcionar sa 171.577 akcija, što čini 21,6% ukupno upisanih akcija. Takođe, Ministarstvo odbrane, a samim tim i država Srbija pokazala je veliku nebrigu prema toj imovini koja nije mala, a što se dokazuje i što ću vam dokazati činjenicom da u menadžment uprave, odnosno UO "Novog prvoborca" nije bilo predstavnika Ministarstva odbrane, bez obzira na vlasničku strukturu i učešće Republike Srbije u vlasničkoj strukturi "Novog prvoborca".
Menadžment uprave "Novog prvoborca" čine Dragan Liješević, Vadim Poborabov, Viktor Kijalov i izvršni direktor Ilija Vukelić. Voleo bih da ako bi mi potvrdili da je neko od ovih lica delegirano od strane Republike Srbije, odnosno Ministarstva odbrane. Vrednost akcija "Novog prvoborca" koji niste naveli u sporazumu na podgoričkoj berzi se kretala od minimuma od 8,5 evra pa do maksimum nešto više od 23 evra po akciji, dok je sad nominalna vrednost jedne akcije deset evra, uz sve probleme koje ta firma ima sa inspekcijom rada, sudskim sporovima i otpuštenim radnicima.
Takođe, procenom vrednosti nekretnina preduzeća "Novi prvoborac" od strane ovlašćenog procenjivanja firme Drim iz Podgorice, utvrđeno je da je vrednost nekretnina te firme 10,5 miliona evra.
Šta se može zaključiti iz cele ove priče. Sporazumom smo dobili neremontovane i za upotrebu nebezbedne avione, rezervne delove za helikoptere neutvrđenog kvaliteta i bez ikakvog sertifikata, a zauzvrat ustupamo vlasničko učešće u "Novom prvoborcu" koje je vredno više miliona evra.
Zašto ove akcije nisu prodate na berzi? Zašto nisu prodate u onom trenutku kad je moglo da se dobije mnogo više sredstava? Da li je Ministarstvo odbrane biralo dividendu u ovom periodu od akcija "Novog Prvoborca"? da li ste pre potpisivanja sporazuma konsultovali struku? Da li avioni rezervne delove neko pregledao pre potpisivanja sporazuma?
Ne očekujem da ovim sporazumom ni Crna Gora bude oštećena, ali ono što želim je da nas ubedite da je vrednost razmenjenih dobara bar približno ista. Sporazum je potpisan, zakon će biti usvojen voljom parlamentarne većine, materijalna dobra su razmenjena i posao je završen. Mi tu više niša ne možemo da uradimo, osim da konstatujemo da je po mom skromnom mišljenju ovaj sporazum i prateći zakon štetan za državu Srbiju. Zbog toga će poslanici poslaničkog kluba Napred Srbijo SNS glasati protiv ovog zakona.

Deset minuta od vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Lapčević Milan.