Dame i gospodo, dok mi vodimo ovu raspravu, deo ove države se nalazi pod okupacijom. Mislim na Kosovo i Metohiju. U Raškoj Muftija Zukorlić preti novim ratom, stvara novo Kosovo, drži mitinge na kojima se vijore turske zastave i kliče obnovi Osmanske imperije. Na severu Mađari traže teritorijalnu autonomiju. Na zapadu Republika Srpska Krajina je okupirana, a NATO pakt i sledbenici Alije Izetbegovića nastoje da unište Republiku Srpsku.
Svaka normalna država koja bi se našla pred ovim bezbednosnim izazovima, jačala bi svoju vojsku. Srbija radi suprotno. Ona slabi svoju vojsku, a umesto vojne parade organizuje parade pedera.
Od 5. oktobra 2000. godine traje plansko urušavanje Vojske Srbije kroz drastično, stihijsko, nekontrolisano, što je ovde priznao i ministar Šutanovac, smanjivanje broja vojnika i oficira, kroz nekontrolisano uništavanje vojne tehnike i kroz nerazumno prevremeno penzionisanje ratnih kadrova.
Najdrastičniji primer uništavanja vojne tehnike svakako predstavlja uništavanje 2.000 ručnih protivavionskih sistema Strela, koje su uništene po naređenju tadašnjeg ministra odbrane, a sadašnjeg predsednika Borisa Tadića.
U poslednjih deset godina izvršeno je prevremeno penzionisanje više od 1.000 oficira, koji su se uspešno sa svojom vojskom suprotstavili NATO paktu, najmoćnijoj alijansi vojnoj u istoriji civilizacije i koje bi poželela svaka armija na svetu. Svi oni su penzionisani upravo zbog toga što su uspešno ratovali protiv NATO pakta.
To uništavanje sopstvene vojske, aktuelno državno rukovodstvo naziva uspešnom vojnom reformom. Rezultat te reforme je sledeći – Vojsku Srbije, jednu izuzetno snažnu armiju koja se uspešno suprotstavila NATO paktu, koja je zadivila domaću i svetsku javnost, više niko ni u Srbiji ni izvan Srbije ne smatra za dovoljno jaku, realnu snagu i pretnju nekom novom agresoru.
Podsećam na činjenicu ponovo da smo mi država čiji se deo teritorije nalazi pod okupacijom. Kad-tad, za pet ili 50 godina, Srbija će, ako želi da bude normalna država, morati da oslobodi svoju teritoriju. Kada će to biti zavisi od međunarodnih okolnosti. Biće onog trenutka kada naši prijatelji u svetu postanu jači od naših neprijatelja.
Ali, čak i da se odrekne KiM, Srbija mora da ima snažnu vojsku zato što se neprijatelji nisu odrekli teritorije Republike Srbije. Da li ima nekog u ovoj sali ko veruje da NATO pakt i SAD neće nastaviti da vode specijalni rat protiv Srbije, sa namerom da izvrše dalje komadanje njene teritorije ili da Šiptari neće nastaviti da rade na ostvarivanju svoje ideje o stvaranju velike Albanije na teritoriji Srbije? Ima li nekog ko veruje da su Hrvatska i Mađarska i njihovi sponzori sa zapada odustali od ideje da Vojvodinu odvoje od Srbije i da granica ove republike bude 500 metara severno od Ade, na Brankovom mostu?
Dame i gospodo, slažemo se da je pri sadašnjem stepenu razvoja tehnike profesionalizacija vojske jedna neminovnost, jedna potreba i mi iz SRS to podržavamo. Međutim, ne slažemo se da profesionalnu vojsku stvaramo po standardima NATO pakta, a još manje se slažemo da Srbija u budućnosti postane član ove međunarodne terorističke organizacije.
Drugo, Srbija sebi ne sme da dozvoli taj luksuz da joj vojno sposobno stanovništvo ne poseduje onu najosnovniju elementarnu obuku iz vojnih znanja i veština, da mladići od 20 ili 30 godina uopšte ne znaju da rukuju naoružanjem, najobičnijom puškom.
Postavljam jedno pitanje – šta će se dogoditi ako Srbija u sledećih 20 ili 30 godina ipak bude ratovala? Moraće da mobiliše ovih 90.000 mladića koje je pominjao ministar Šutanovac, koji su služili zvanično vojni rok, a nikada nisu videli ni pušku, ni kasarnu. Postavljam pitanje – šta će ti mladi ljudi predstavljati na bojnom polju? Predstavljaće glinene golubove i smrtnu opasnost i po sebe i po svoje saborce.
Po ovome zakonu, mladići koji navrše 18 godina biće regrutovani, dobiće vojnu knjižicu i dobiće ratni raspored. Mislim da je to u zavadi sa zdravim razumom, najblaže rečeno. Kako je moguće mladiće koji imaju 18 godina, za koje niste planirali da prođu bilo kakvu vojnu obuku, određivati ratni raspored i ako zatreba sutra ih slati u rat, na isti način na koji je Josip Broz 1945. godine desetine hiljada srpskih mladića poslao da ginu na Sremski front?
Gospodin Ivanji se ovde žali da je 1991. godine u Paulin dvoru zadužio dve zolje, a nije znao da rukuje. Zamislite koji je tek apsurd da mi, ne daj bože, sutra mobilišemo 90.000 vojnika, a nijedan ne zna kako izgleda najobičnija puška.
Dame i gospodo, nema dobre vojske, bez obzira na naoružanje, bez snažne nacionalne svesti i patriotizma njenih pripadnika, bez spremnosti žrtvovanja za svoju otadžbinu. Vi ste svojom politikom, odbranu otadžbine, najveću dužnost svakog građana, doveli u ravan rabote, opasne rabote, pa čak i zločina. Evo kako.
Pod pritiskom moćne turske carevine, svojevremeno Miloš Obrenović je u Istanbul, Carigrad, izručio glavu mrtvog Karađorđa Petrovića. To se i dan-danas smatra jednom od najvećih sramota u srpskoj istoriji. Vi ste, podsećamo, ovim novim Osmanlijama od 1999. od 2000. godine do danas izručili 20 živih srpskih vođa, onih koji su komandovali odbranom srpskog naroda u ratovima od 1991. do 1999. godine.
Podsećam, pošto je na dnevnom redu vojna tematika, izručili ste kompletnu vrhovnu komandu Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i Republike Srbije, uključujući vrhovnog komandanta odbrane od NATO agresije Slobodana Miloševića, da ga tamo odvedu i da ga tamo ubiju. Umesto da od Vladimira Lazarevića, Ratka Mladića i drugih dokazanih ratnih komandanata…