ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2010.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Pošto nije pet minuta iskorišćeno, izvolite. Ostalo je ukupno još tri minuta i 30 sekundi.

Nata Mesarović

Biću kratka. Što se tiče ovih postavljenih pitanja u vezi krivičnog gonjenja, nemam ništa protiv i zaista mislim da se mora obezbediti jednakost građana pred zakonom, da niko ne sme biti zaštićen.
Visoki savet sudstva je doneo pravilnik o disciplinskoj odgovornosti u disciplinskom postupku. Što se tiče sumnje u ta tri kriterijuma, ne mora se to samo raditi kroz disciplinski postupak. Ako vi koji ste usvojili zakon ovde u Skupštini izmenite Zakon o sudijama, pa kažete da ćemo mi preispitati izabrane i neizabrane, a vi ste doneli taj zakon, onda ćemo imati sve ponovo da radimo.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
 Gospođo Malović, pitanje za vas. Pošto je reforma pravosuđa i to je opšta saglasnost ovde, polemišemo oko načina na koji je sprovedena, da li je dovoljno dobra, da li nešto može da se koriguje, ali nije sporno da je ona bila nužna, da je bila potreba društva.
Nas interesuje – koliko je, iako ne ulazimo u pojedinačne kriterijume koji su bili presudni za izbor sudija, ali koliko je od sudija koji nisu izabrani, znamo da se radi o broju od nekih osamsto sudija, koliko je od tih sudija status sudije steklo u periodu u kom je naše pravosuđe počivalo na partijskim kvotama, koje su bile predmet javnog koalicionog sporazuma, to je onaj sporazum 66/33.
To su neki podaci koji su veoma važni, a koji su izostali, koji možda nisu presudno uticali na odluke Visokog saveta sudstva, jer je moguće da su i pod tim kriterijumima birane dobre sudije, ali nas interesuje koliko je od onih sudija koji nisu izabrani birano u periodu u kome su neki drugi kriterijumi bili utvrđeni, apsolutno politički, koji su između ostalog bili deo jednog koalicionog sporazuma? To je jedno pitanje.
Drugo pitanje, veoma važno, da li ste utvrdili kako je moguće da se jedna verzija zakona pošalje Venecijanskoj komisiji, da bi društvo znalo o čemu se radi, pošto ipak ulazimo u neke kvazistručne rasprave, Venecijanska komisija je komisija Saveta Evrope za demokratiju putem prava. Ona je formirana da bi podržala društvo u tranziciji.
Poslali smo zakon, kao i Ustav, svojevremeno, Venecijanskoj komisiji. Zakon koji je poslat Venecijanskoj komisiji nije onaj zakon koji je poslat ovde nama u Skupštini i na to nas opominje i komisija i Evropska komisija.
Ono što nedostaje se ne poklapa sa kritikama koje su poznate u domaćoj javnosti, kojima se osporava reforma pravosuđa. Reč je o dva člana zakona. Jedan je opšta sednica suda koja kandiduje i drugi je obaveza Visokog saveta sudstva da predlaže parlamentu sudiju sa najvećim brojem glasova.
Kako je moguće da je došlo do takvog propusta? Ko je za to odgovoran i ovo važno pitanje, pitanje tih kriterijuma? Ostalo je 30 sekundi. Ostavljam za drugu priliku.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Izvolite, gospođo Malović.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Ne znam da li ću moći da vam odgovorim sve u ovom vremenu koje je predviđeno za moj odgovor, ali svakako da ću podsetiti i kroz vaše pitanje se u stvari i vidi jedna od svrha reforme pravosuđa, a to je isključenje bilo kakve mogućnosti za politizaciju.
Godine 2001, kada sam došla u Ministarstvo, zatekla sam tada zakon koji je predviđao da ministar pravde predlaže sudije. U istom tom zakonu, na osnovu tog predloga je 13 sudija razrešeno 1999. godine. Svi se sećamo toga i sećamo se kakvu je to polemiku izazvalo u stručnoj javnosti. Većina od njih su, na svu sreću, ponovo se vratili. Neki od njih su se vratili u pravosudni sistem Srbije i nastavili tamo da obavljaju svoje dužnosti.
Tada je postojala zvanična kvota, koja naravno nije bila formulisana kroz zakonske akte, ali svakako su se kruto držali tadašnji politički akteri toga da se sudije predlažu po kvotama koje su činile stranke tadašnje vlade, gde je svakoj stranci pripadalo 30% od predloga koji su se utvrđivali.
Nažalost, i to ću otvoreno da kažem i priznam, i 2001. godine, kada smo po tadašnjem zakonu predlagali neke sudije, došli smo na Odbor za pravosuđe i određene stranke koje su predstavljale Odbor za pravosuđe su nastavile u tom maniru da rade, pa nije bilo zvaničnog predloga u odnosu na neke sudije, već su se predlagale na samom Odboru za pravosuđe. Nadam se da će moći da se sete toga.
Bilo je različitih grupa i različitih kriterijuma po kojima smo se vodili kada smo donosili odluku da li će neko biti u pravosudnom sistemu Srbije ili ne. Osnovni kriterijumi koji su nas rukovodili, što je objavljeno u "Službenom glasniku", o čemu se ovde više puta pričalo, su stručnost, dostojnost ili osposobljenost.
Pošto je to više zanimalo javnost sa generalne strane, a vrlo malo ih je zanimalo kako to u stvarnosti izgleda, a moglo je da se vidi kroz postupak koji je nedavno vođen pred Ustavnim sudom Srbije, gde su javnosti bili predočeni konkretni slučajevi i gde je predstavnik Visokog saveta sudstva iznosio argumentaciju koju smo koristili, a sudija koji nije izabran mogao je da iznese svoje argumente na to.
Sami ste ukazivali da javnost Srbije nije toliko zanimalo, ali donela sam ovde neke primere pojedinačne odluke koju je Visoki savet sudstva pisao u pogledu neizabranih sudija. Neću navoditi imena, ali za jednog od njih ću reći, bio je sudija Okružnog suda u Beogradu, nadam se da će u postupku revizije javnost biti prisutna kada budemo pozivali tog sudiju, izneću vam da je bio osuđen po dva osnova.
Bio je sudija Okružnog suda i imao je dve pravnosnažne odluke. U prvom predmetu presudom je proglašen krivim zbog krivičnog dela klevete na 80.000 dinara. Ova presuda u odnosu na tog sudiju bila je preinačena presudom Okružnog suda u Beogradu, gde je uvažena žalba okrivljenog tj. sudije i njegovog branioca i protiv njega odbijena je optužba za navedeno krivično delo.
Međutim, u drugostepenoj odluci je navedeno da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da se optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
Po drugom osnovu je taj isti sudija osuđen za krivično delo ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira i izrečena mu je kazna rada u javnom interesu u dužini od 360 časova, s tim da u toku jednog meseca može trajati 60 časova i određeno je da bude obavljeno za vreme od šest meseci.
Naravno, ima i negativne rezultate rada, što govori o njegovoj osposobljenosti, ali mislim da nije potrebno da vas sada zamaram u tom pogledu.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Vreme. Gospodine Jovanoviću, imate pravo dva minuta.

Molim vas, pošto je bilo nekakvih pitanja, gospodin Jovanović je dobio kao predlagač aktuelne teme najpre reč, zatim govori u ime svoje poslaničke grupe i biće prvi na spisku kada budemo krenuli na spisak.

To je pravo poslaničke grupe da se tako opredeli. To pravo ne mogu uskratiti. Izvolite, gospodine Jovanoviću.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo Malović i gospođo Mesarović, gospodine predsedniče Vlade, mi smo slabi u tumačenju i sopstvenih prava, a kamoli prava koja treba da budu osnova reforme pravosuđa.
Ako sam vas dobro razumeo, gospođo Mesarović, rekli ste da Visoki savet sudstva postupa u skladu sa zakonima koje je parlament usvojio i u skladu sa Ustavom i odlukama Ustavnog suda. Za nas je ovo važno pošto se bavimo politikom.
Da li postoji mogućnost, ovo je borba za javnost, bez javnosti reforma pravosuđa ne može biti uspešna. Svesni smo činjenice da je tako jedinstven front koji se suprotstavlja reformi, ali nam je dosta argumentacije koja bi bila efikasna u borbi za reformu. Nije nam potrebna neka nova agonija da bi shvatili koliko nam je pravosuđe haotično.
Juče smo gledali emisiju u kojoj jedan od zamenika okružnog tužioca izjavljuje kako je ministar pravde naredio da krši zakon i ne postupa u skladu sa zakonom koji nas obavezuje na saradnju sa Haškim tribunalom. Koliko će to koštati budućnost ove zemlje više kao da nije važno. Oni za tako nešto nisu odgovarali. Pošteđeni su svake vrste odgovornosti.
Interesuje nas da li je moguće da Visoki savet sudstva, ukoliko se koriguje naše zakonodavstvo, ponudi onu vrstu obrazloženja koja je potrebna da bi se zadovoljila potreba javnosti koja u ovom trenutku sumnja u motive s kojima je reforma sprovođena, jer javnost nije kompetentna da procenjuje valjanost i primenu kriterijuma koje ste spomenuli.
Želeli bismo da dođemo u priliku da možemo da ponudimo svakom sudiji koji nije izabran razgovor sa članovima Visokog saveta sudstva, sa nekom komisijom koja može da se formira kako bi se otklonile dileme, a pri tome preuzeli odgovornost za tu vrstu inicijative kroz otvaranje mogućnosti javnosti da bude upoznata sa argumentima na osnovu kojih je zasnovana odluka Visokog saveta sudstva.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospođo Mesarović, imate reč.

Nata Mesarović

Malopre sam pokušala da objasnim da je u Srbiji vršen opšti izbor sudija i nije vršen postupak razrešenja i reizbora. Stigla sam do one tačke gde sam objašnjavala da Venecijanska komisija kao telo koje priznaje EU je dala primedbu da sve sudije u Srbiji je trebalo da budu formalno reimenovane, a samo one u kojima se pojavi sumnja trebalo je sprovesti u postupak razrešenja. Visoki savet sudstva nije sprovodio postupak razrešenja, ni postupak reizbora. Nismo imali nikakav drugi akt osim zakona i odluka na osnovu kojih smo radili.
Druga stvar, malopre ste spomenuli, niste dobili odgovor na pitanje, da li je tačno da je Evropskoj komisiji poslata jedna verzija zakona, a da je Visoki savet sudstva radio po drugoj verziji zakona? To se odnosi na Zakon o Visokom savetu sudstva i to je tačno koliko sam čula na sastanku sa evropskim komesarom.
Znači, najmanje može da snosi odgovornost za to Visoki savet sudstva i to vam je kao da ste negde poslali na teren "Adidasovu" loptu, pa se igra utakmica sa tom loptom, a Visokom savetu sudstva ste ostavili drugu, mnogo slabiju loptu s kojom je igrao.
Prema tome, mi smo postupali po zakonu, sprovodili opšti izbor. Što se tiče transparentnosti, to moram da vam odgovorim, to je posebno pitanje, transparentnost je bila zastupljena u Visokom savetu sudstva. Postojala je mogućnost da se obavljaju razgovori, ali je obaveza Visokog saveta samo kada vodi postupak razrešenja da stavlja nekome šta mu se stavlja na teret. Visoki savet sudstva je uradio 600 rešenja i 500 odgovora na ustavne žalbe, na koje imaju pravo, a ne žalbe Ustavnom sudu.