Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Situacija sa ovim amandmanom je vrlo jednostavna. Postoji velika razlika između nečega što je nominalno i nešto što je realno u oblasti socijalne sigurnosti, a PIO izvire iz te oblasti. Ako vi nominalno usklađujete penzije onda pravite neku statistiku zavrzlamu. Ako želite realno da uskladite to, onda se opredeljujete za nešto što su troškovi života. Vlada Republike Srbije nam kaže, nama nije dovoljno što ćemo da oktroišemo penzionere u izmenama i dopunama Zakona o PIO, nego ćemo mi to da uradimo u prelaznim i završnim odredbama Zakona o budžetskom sistemu, pa moraju da imaju dve garancije kako će da oktroišu penzionere, kako ove sada, pogotovo one buduće.
Vidite, kada krene ta manija svojevrsna, onda jedan ministar kaže – ako su mogli penzioneri da dobiju 5.000 dinara, mogu i policajci koji su verno služili režim Borisa Tadića da dobiju 10.000, i "cvrc", jer ovi sa 5.000 dinara nisu uspeli da isplate ni dugove za struju, a tako će da prođu i ovi policajci, jer će odmah da im se pokupi za namirenje nekih dugova.
Ovde je dijalektika između nečega što je nominalno i nečega što je realno. Mislim da treba realno da se vrši indeksacija, da bi to pratilo troškove života, da bi te pare imale neku svoju vrednost. Ako to želite nominalno da radite, ne mora nikakav zakon da se donosi. Postojeći Zakon o PIO garantuje da još sledećih 16 godina neće biti nikakvog pomeranja penzija, pa penzioneri trpite, uostalom, vi ste izabrali ovu vladu i morate da snosite odgovornost, zato što imate ovakve ljude na vlasti.
Častim vas, gospođo Đukić-Dejanović ove dve sekunde.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da se slažemo oko ove knjige Stiglica, "Ekonomija javnog sektora", međutim očigledno je da smo izneli razne zaključke koji nisu povoljni po vas, ne po vas lično, nego po Vladu Republike Srbije. Neću govoriti o Rusiji, jer ste rekli da to nije primer za poređenje, iako su tamo veće prosečne plate nego u Srbiji, iako će tamo BDP biti veći, znači, 4% će biti i iako su tamo devizne rezerve oko 500 milijardi dolara. Slažem se sa vama i neću govoriti o tome, govoriću tačno o ovom amandmanu i ponovo ću se pozvati na ovu knjigu o kojoj ste vi govorili, i ja takođe. Navešću vam podatak da, upravo u Americi, a to je strana 359. do 388. je 1935. godine donet Zakon o socijalnom osiguranju i faktički su uvedene tada i penzije i došli su do ogromnog porasta penzija sa 80 milijardi dolara po cenama iz 1997. godine do 365 milijardi dolara.

Znači penzije su se povećavale, Amerika je napredovala, znači ništa se strašno neće desiti ako i vi povećate penzije i ako se ne držite tog pravila iz pakta o stabilnosti koji se ne poštuje ni od strane EU i vi to dobro znate. Da vam ne citiram izjavu Romana Prodija da je to jedna dogma koja nema veze sa realnošću. Takođe, što se tiče rashoda za socijalno osiguranje u Americi oni će porast od 1997. do sledećih trideset godina sa 9% na 20%, tako da ova knjiga sasvim nama daje argumente da smo mi u pravu i da treba povećati stopu penzije, i u tom smislu bez obzira na činjenicu da je i ovde kriza i da je produktivnost, i rast industrijske proizvodnje nije dostigao nivo iz 1998. godine.

Zato vas molim da mi na ovo konkretno odgovorite jer očigledno da ova knjiga daje nama više argumenata nego vama.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li neko želi reč?

Ovaj amandman se odnosi na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, tačnije ovaj stav 8. koji se odnosi na period od 2013. do 2015. godine kada bi masa sredstava za plate se usklađivala sa zbirom stope rasta potrošačkih cena predviđenih za tekuću budžetsku godinu i kako ste vi predložili polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
Mi u SRS smatramo da bi to trebalo da bude učinjeno sa stopom rasta BDP jer podsetiću samo da em što imamo najniže plate, ne samo u regionu, manje čak i od Albanije. To smo već čuli, nego dakle i u celoj Evropi, em su plate radnika u državnoj administraciji za nekih 20% niže u odnosu na republički prosek, koji je inače 34.000 dinara. Ono što je ova Vlada projektovala to je BDP u 2011. u iznosu od 3%. Ukoliko bi se prihvatilo ono što vi predlažete to je svega nekih 1,5% i to je praktično ono zbog čega smo protiv. Naša je želja, pre svega, da se na neki način motivišu radnici i da se izvrši pokušaj da se koliko-toliko ta primanja, odnosno zarade, izjednače sa prosečnom zaradom. Ovako predloženo zakonsko rešenje svakako, između ostalog neće ni pozitivno uticati na upravljanje javnim finansijama i zbog toga smo imali amandmane na svaki od predloženih članova ovog predloga zakona o izmenama i dopunama. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospodo narodni poslanici, tražio sam ovo izmenom da se o 2013. do 2015. godine stopa povećanja penzija usklađuje sa realnom stopom rasta BDP, ne samo stopom rasta preko 4%. Ovde su u obrazloženju, predstavnici Vlade, napisali da se to ne usvaja zato što bi takvo prihvatanje amandmana uticalo na povećanje deficita, narušavanje opšteg fiskalnog pravila o deficitu i dugu i posebnih fiskalnih pravila.

Vidite, gospođo Dragutinović, kod nas je stvar sa opštim i sa posebnim fiskalnim pravilima toliko izvesna, da ste pre samo dva-tri meseca usvojili Zakon o fiskalnoj, odnosno budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti, a onda ste posle dva meseca ta ista pravila i opšta i posebna izmenili da biste usvojili budžet. Vi niste donosili budžet oslonjen na Zakon o budžetskom sistemu, nego ste menjali Zakon o budžetskom sistemu da biste usvojili budžet koji treba da objedini ko zna kakve političke ambicije.

Ono što mene interesuje, jeste da završim onu polemiku i raspravu od malo pre gospođe Dragutinović. Ovu knjigu na koju se gospodin Mirović poziva, i za koju vi kažete da je dobra, nisam čitao. Obećavam da hoću. Ne sporim da tu piše šta je anticiklična, šta prociklična politika. Pitao sam vas, vrlo prosto jedno jednostavno pitanje, da mi kažete kada je u poslednjih deset godina otkako je DS koja vas je delegirala na mesto ministra, došla na vlast, u ovoj državi vođena politika koja je suprotstavljena javnoj potrošnji, odnosno restriktivna i koja je bila u funkciji privrednog rasta. Iako je takva politika vođena, zašto deset godina posle toga nudite nešto novo. Kako je moguće da nam sad nudite politiku koja će stimulisati privredni razvoj i koja će biti štedljiva, koja će biti restriktivna, koja će afirmisati štednju. Ja imam vreme ovlašćenog predstavnika?

Dva minuta. Hoćete to da iskoristite. Izvolite.

Kako je moguće da to sada nudite, ako ste svih ovih godina vodili takvu politiku. Kako je to moguće? Taj prosti odgovor samo tražimo. Kada ste poslednjih deset godina vodili restriktivnu politiku? Niti ste je vodili. Jer da ste je vodili, gospođo Dragutinović, danas ne biste bili u problemima u kojima jeste. Da ste u javnoj potrošnji vodili računa kad su u državu ulazila sredstva kroz investicije, kroz privatizacije kao bespovratna sredstva, danas ne biste bili u problemu u kom jeste. Možda biste i objektivno i u vremenu krize mogli da se bavite privrednim razvojem. Ali ne možete, i vi to dobro znate da sam ja u pravu.
Sad hoću još nešto da vam kažem. Koliko vi kao Vlada razumete restriktivnu politiku? Evo pokazuje jedan primer o kom sam ja sinoć govorio, a to je Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. U 2010. godini ta kancelarija je imala na raspolaganju 160 miliona. U 2011. godini 660 miliona. U 2010. godini imala 15 zaposlenih, u 2011. godini 40 zaposlenih. U obrazloženju ste stavili da su najveća sredstva izdvojena na poziciji usluge po ugovoru 160, a u stvari ste 400 i nešto miliona predvideli za poslove koje ona uopšte po uredbi kojom je osnovana ne može da se bavi i ne može da obavlja. Toliko o vašem razumevanju. Nije to vaše lično razumevanje. Znate vi dobro šta se ovde dešava, ali dok fiskalna politika bude podređena političkim ambicijama onih koji ucenjuju koaliciji, vi ćete o svemu što pričate moći da pričate samo teorijski pozivajući se na knjige. To što pričate dodirnih tačaka sa relanošću i životom u Srbiji danas nema. Hvala vam.