Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije, kao i svaki put do sada, pažljivo sam pročitala sve vaše amandmane i sva vaša obrazloženja. Grupisala sam sve vaše amandmane po tzv. poslaničkim grupama, mada bi mi neko zamerio na upotrebi reči "takozvani" izvinjavam se što sam je upotrebila prihvatila amandman koji isključuje reč iz budžeta za 2011. godinu, da bi dobila osećaj kakvi bi bili budžeti da su je radile druge poslaničke grupe, da su imale svoju vladu.
Takođe, uporedila sam ih sa amandmanima poslaničkih grupa u prethodnom periodu, a onda, pošto je jedna od najčešće ponavljanih reči kao karakteristika za ovaj a i prethodne budžete koji su donošeni u mandatu ove vlade, dakle "antiagrarni", "antikrizni", "skandalozni", itd, usudila sam se da donosem budžete iz ranijih godina, ovde su sa mnom da uporedimo kakvi su bili to neki drugi koji nisu bili "antiagrarni", koji nisu bili "antikrizni" ili "antiskandalozni". Budžet je uvek priča o brojevima i stvarno mislim da što je više brojeva više znamo
funkcionisanje države, više znamo o politici Vlade, a vi narodni poslanici imate više municije za kritiku, uticaj i poboljšanje.
Najveći kritičari tzv, izvinjavam se ponovo na upotrebi reči, transparentnosti, nekada su bili zadovoljni sa klasifikacijom rashoda na samo tri kategorije. Upravo oni najžešći, koji najviše kritikuju tzv. ugovore o delu i izdatke na specijalizovane usluge, kao da to nigde ne postoji i karakteristika je samo ove, ne prethodnih vlada, podsećam da je klasifikacija izdataka koja je postajala do početka 2000. godine bila samo materijalni troškovi, izdaci na plate i, gle upotrebe reči – specijalne namene. Da li su te specijalne namene bili ugovorni o delu, ne znam, specijalizovane usluge, te bilo je nešto specijalno.
Mnogi od vas bili su članovi različitih vlada. Zato sam i donela sve te budžete, prosto da vidim razliku u toj fiskalnoj i uopšte makroekonomskoj politici. Recimo, sa mnom je budžet sa početka 90-tih godina, 1992, 1995, 1998, imamo i 2002. godinu. Znači, po desetak strana. Nisu strane odraz kvaliteta, budžet su brojevi, što imate više informacija, znate kako funkcioniše država. Imamo budžete iz Koštunicine vlade, 2002, nešto glomazniji iz 2006. godine. Na kraju, imate i budžete ove vlade, 2009. i 2010. godina.
Bez obzira kako bili klasifikovani budžeti, mislim da sam to govorila i nakon rasprave u načelu, ali hoću da ponovim i sada, mene je zanimalo koliko je bilo tih diskrecionih rashoda koje nikako sada ne možete da prihvatite, da jedna vlada može, treba da ima i neku diskreciju u svojim rukama. Godine 1992, 1995, 1998, ne bih sada govorila o budžetu 1999. godine, ne bi imalo smisla, učešće tzv. diskrecionih rashoda, bez plata, materijalnih troškova iznosilo je, gle čuda, 13% , 14% budžeta. Taj budžet je bio ravnotežan samo na papiru. Svi dobro znamo da smo u tom periodu imali i te kakav deficit.
Godine 1995. uticaj diskrecionih, zašto to ponavljam? Zato što su to oni izdaci preko kojih se vodi takva politika da imate razvojni budžet, agrarni budžet i budžet koji nije skandalozan. Pošto svi tražite više izdataka za tzv. razvoj, agrar, itd, nije bilo loše pogledati koliko je izdvajano u tim periodima. Godine 1995, gle čuda, opet 13%, 14% za takve programe, 1998. godine samo 9%, kriza je na pomolu, 2002. godine deficit je 4% društvenog proizvoda, subvencije i kapitalni izdaci iznose, gle čuda, 13% izdataka, 2006. godine budžet ima deficit od 2,5% društvenog proizvoda, opet 13% diskrecionih rashoda.
Dakle, ni jedan budžet, ni budžet ove vlade u krizi, ni prethodni budžeti nisu izdvajali više za tzv. diskrecione rashode, za podsticanje agrara, privrede, zapošljavanja, izvoza, itd. od 13% ukupnih izdataka. Dakle, nekad vam to nije bilo malo, danas vam je malo. Možda bi se mogli pitati da li je malo ili nije malo.
Da li su samo subvencije podsticaj ili ima još nekih podsticaja? Kako država podstiče, stimuliše, pomaže i podržava? Preko politike niskih poreskih stopa, preko tzv. poreskih podsticaja i izuzeća, preko subvencija i preko subvencionih kredita.
41/1 BD/MS 17,45-17,55
Dakle, ukupna državna pomoć, znate da smo usvojili Zakon o državnoj pomoći, koji obuhvata upravo ovo što sam sada rekla, poreske podsticaje, direktne subvencije, subvencionisane kredite, u Srbiji iznosi 1,5% društvenog proizvoda, znači, isključene su subvencije za poljoprivredu i subvencije u železnicu, što se subvencioniše u svakoj zemlji i ustanovila sam da je to tri puta više nego u zemljama EU i dva puta više nego u sličnim zemljama u regionu.
Ove subvencije, kao što znate, ili podsticaj i odobravaju se za različite namene, podsticanje zapošljavanje, mala, srednja preduzeće, restruktuiranje različite sektore itd. U predkriznoj godini, rekla sam, gotovo četiri puta je bilo više državne pomoći u Srbiji, nego u zemljama EU i oko tri puta više nego u regionu, ali opet mereno onako kao jedino metodološki ispravno, kao učešće u društvenom proizvodu.
Ne znam zašto kada se govori o položaju poljoprivrede kao sektora, govorimo o samo jednom broju, a to su subvencije u poljoprivredi. Kao da ne postoje i još neki drugi izdaci, kao što su recimo kapitalni izdaci u sektor poljoprivrede, kao da ne postoji i neki poreski tretman čitave jedne populacije, koja predstavlja, da kažem, seosko ili ruralno domaćinstvo.
Opet bih mogla da uporedim izdvajanje za subvencije u poljoprivredu u Republici Srbiji u odnosu za nešto što se smatra da je standard za zemlje slične nama. Da kažem, standardno učešće je 0,6% društvenog proizvoda, samo subvencije. Subvencije od 2000. godine do danas u poljoprivredi, samo kad posmatramo direktne subvencije, ono što vi gledate, su varirale zaista u intervalu između 0,5% društvenog proizvoda i 1% društvenog proizvoda.
Samo subvencije, koje smo izdvojili samo za poljoprivredu ove godine iznose 0,75% društvenog proizvoda. Dakle, više su od proseka, ali cela poljoprivreda, ako pažljivo gledate budžet je podržana budžetom Ministarstva poljoprivrede, iz budžetskih i vlastitih sredstava različitih naknada se 32 milijarde dinara, što je 1% društvenog proizvoda.
Govorila bih takođe i o poreskom tretmanu ove kategorije stanovništva. Volela bih da mi nađete primer zemlje ovakvog poreskog tretmana poljoprivrednog stanovništva. I to je vid podrške i pomoći.
Dakle, da li se plaća porez na dohodak i da li se plaća porez na imovinu? To je odluka ove ali i prethodnih Vlada, to je veoma i krajnje neobično rešenje da se ceo jedan segment stanovništva isključuje iz plaćanja poreskih obaveza.
Bilo je postavljeno pitanje od strane poslanika Radikalne stranke, o takozvanoj naknadi za odvodnjavanje, koja je od strane poreske uprave upućena gradu Zrenjaninu. Moram da kažem, u svim gradovima poreska uprava samo administrira. Dakle, odluku o naknadi za odvodnjavanje donosi Upravni odbor dva javna preduzeća "Srbijavode" i "Vojvodinavode", poreska administracija nije donela tu odluku, ona samo administrira, a "Srbijavode" imaju Upravni odbor mislim ovog četvrtka i odlučuju o zahtevu Zrenjanina koji jedini podneo zahtev za oslobođenje od ove naknade.
Rekla sam, da sam pokušala da iz vaših amandmana od prilike sagledam kako bi izgledali budžeti da su pojedine poslaničke grupe bile u prilici da formiraju Vladu i odlučuju o budžetima.
Budžet Srpske radikalne stranke definitivno se zalaže za što manje izdavanje garancija državi, potpuno oduzimanje diskrecije Vladi, veće transfere opštinama, postoji amandman gde se opštinama transferiše čak 58 milijardi dinara, iako Zakonom o finansiranju lokalne samouprave ne bi trebalo da budu izdvajanja veća
od 48 milijardi dinara, zalažu se za smanjenje subvencija, veće plate državnih službenika i preraspodelu na račun tzv. usluga po ugovorima i specijalizovanih usluga.
Budžet Napredne stranke, SNS i Napred Srbijo definitivno je za ukidanje subvencionisanih kredita. Na taj način bi učešće diskrecionih rashoda bilo daleko manje, pa bi verovatno ovaj budžet po nekim drugim poslanicima bio još više anti-razvojni i anti-agrarni. Nepotrebno je zaduživanje, neprihvatljivo je u vreme krize povećati javnu potrošnju.
Ovde bih morala da kažem da je upravo prihvatljivo u vreme krize povećavati javnu potrošnju, da uloga fiskalne i monetarne politike, makar prema knjigama, poslanik je ovde preporučivao jednu zaista odličnu knjigu, Jozefa Štiglica. Ima još dobrih knjiga, recimo, Rozet, Miromer. Uloga fiskalne i monetarne politike je pre svega stabilizirajuća. Njihova je funkcija da stabilizuju privredne cikluse. One se nikad u dužem vremenskom periodu ne koriste za stimulisani rast.
Volim često da poredim fiskalnu politiku sa pripremom trkača za neko veliko takmičenje. Fiskalna politika, da biste pripremili dobrog trkača, postoje dva metoda. Jedan je doping krvlju i to liči na monetarnu politiku, ali pošto ovde govorimo o budžetu, drugi je relaksacija pred trku. To vam je kao fiskalna politika ili povećanje javne potrošnje i zaista, doping krvlju ili za koju se tehniku već odlučite ili relaksacija pred trku, može da doprinese da trkač dobije trku, ako bi on stalno bio relaksiran, ne bi se takmičio i ne bi trenirao, njegova sposobnost bi opala.
Fiskalnu politiku u dužem vremenskom periodu nikada ne treba da upotrebljavate u funkciji privrednog rasta, već samo u funkciji stabilizacije.
Ima i nerazumevanja koncepata. To bih volela ovde da istaknem. Postoji razlika između fiskalnog rezultata. Možemo imati deficit i biti veoma likvidini, možemo imati suficit i biti nelikvidni. To što imamo više privatizacionih prihoda u budžetu ili to što koristimo sopstvene prihode iz prethodnih godina za finansiranje deficita ne znači da nam je fiskalni rezultat bolji, znači samo da verovatno koristimo manje kreditnih izvora, a više privatizacionih i sopstvenih prihoda za finansiranje deficita.
Kakav bi bio budžet DSS? Na osnovu amandmana bio bi gramatički bolji, mada i predloženi amandmani imaju pojedine gramatičke greške. Bio bi jezički precizan bez slovnih grešaka, sa jednostavnim rečenicama. Ne bi bio prenormiran. Imao bi mnogo više poreskih olakšica, veće subvencije poljoprivrede, mogli su to da pokažu, ali nisu, poljoprivredi, privredi, veći transferi opštinama, zamrznute zarade itd.
Pojedini poslanici, kada je u pitanju privatizacija "Telekoma" ili NIS-a imaju različite standarde. Ne bih mogla to da objasnim racionalnim razlozima. Takođe, za istog poslanika ne prihvatljivo je da sredstva u tranzicionom fondu ove godine budu manja i da transferi Ministarstva finansija i Nacionalne službe za zapošljavanje budu manja.
Moram reći, tranzicioni fond, kako mu sam naziv kaže, trebao je da bude davno ugašen, da je bilo sreće. Tranzicioni fond traje već osam ili deset godina. Za otpremnine ili nadoknade otpuštenim radnicima do sada je izdvojeno iz ovog fonda u dugom vremenskom periodu gotovo 70 milijardi dinara.
42/1 GI/VK 17,55-18,05
Zašto su transferi iz budžeta Republike Srbije ove godine manji nego u ranijim godinama, kada je u pitanju nacionalna služba za zapošljavanje? Bili su veći u ranijim godinama zato što je postojalo kašnjenje. Znači, nije bilo plaćeno 12 naknada nezaposlenima, nego je bilo plaćeno manje.
Prethodne dve godine sva kašnjenja smo isplatili, tako da sada u ovom budžetu imate za 12 naknada, ne više za 14 ili 15 kao što je bilo u ovoj i prethodnoj godini. Na sve to Nacionalna služba za zapošljavanje, osim ovih sredstava ima i sredstva za aktivne mere zapošljavanja u iznosu od preko 5 milijardi dinara.
Šta su bile najčešće pominjane teme? Čini mi se da sam to već istakla govoreći o tome kako bi izgledali budžeti različitih poslaničkih grupa, ali definitivno transferi u opštinama jesu tema koja je najčešće pominjana. Tačno je da transferi nisu 1,7% društvenog proizvoda, da jesu bili bi veći, da jesu bili bi gotovo 48 milijardi dinara. Sada su oko 32 milijarde dinara.
Iznela bih nekoliko činjenica. Mislim da sam u jednom svom davnašnjom izlaganju takođe o tome govorila. Volela bih da ponovim još jednom, posebno što je poslanik jedne poslaničke grupe bio toliko ogorčen na predsednike lokalne samouprave i bio je toliko ogorčen na porez na imovinu i tzv. drakonske poreske stope, a sa druge strane zahteva istovremeno veće transfere republičkog budžeta lokalnim samoupravama, kao da ti transferi nisu obezbeđeni iz poreskih stopa i kao da je normalno da on ne oporezuje svoje lokalno stanovništvo a da porez plaćaju neki van te opštine.
U svim zemljama sveta porez na imovinu je najvažniji poreski instrument u rukama lokalne samouprave. Sve poreske lokalne samouprave bore se da imaju taj instrument u svojim rukama i da oporezuju stanovništvo srazmerno njihovoj ekonomskoj snazi, odnosno vrednosti imovine.
Dakle, kako izgledaju rashodi budžeta lokalne samouprave? Opet ovde, kada se god govorilo o nekim uštedama, govorilo se o tome kako treba smanjiti izdatke, nepristojno visoke izdatke na usluge, na ugovorima i na specijalizovane usluge. Hoću još jednom zbog svih nas da kažem koji su to brojevi.
Iz budžeta Republike Srbije o kome danas govorimo finansira se gotovo 240.000 ljudi. Ukupni izdaci na kupovinu roba i usluga su 40 milijardi. Od toga 50%, znači 20 milijardi odlazi na tzv. ugovorne usluge i specijalizovane usluge.
Kada su lokalne samouprave u pitanju, nećete verovati 60.000 ljudi troši istu količinu novca za kupovinu roba i usluga, 40 milijardi dinara i opet 50% za ugovorne usluge i specijalizovane usluge.
Sledeća tema je bila večna tema zaduživanja. Bilo je poslanika jedne poslaničke grupe koji je govorio – šta smo mi to uradili poslednjih 10 godina, samo smo se zaduživali. Ovo je stvarno potpuno pogrešno i netačno.
Poslaniče, nismo se zaduživali poslednjih 10 godina, poslednjih 10 godina ili tačnije do kraja 2008. godine mi smo se razduživali. Ako bismo pogledali učešće javnog duga u društvenom proizvodu, videli bismo da je 2000. godine tu učešće bilo 160% društvenog proizvoda, pa je palo na 100% društvenog proizvoda. Zaista, 2008. godine ja palo na 28% društvenog proizvoda.
Prva godina u kojoj se kao država više zadužujemo je 2009. godina i 2010. godina, u kriznim godinama.
Takođe, druga grupa poslanika kao da ima želju da namerno pokaže kako Vlada Republike Srbije, pre svega Ministarstvo finansija, potcenjuje javni dug. Ne znam, mislim da sam više puta ponavljala, ali pošto i poslanik koji nažalost nije sada prisutan, upravo je izašao, moram da kažem da postoji državni dug, javni dug i
dug javnog sektora. Državni dug tačno se zna šta je. To je dug konsolidovane države bez izdatih garancija. Takođe se zna šta je javni dug. Javni dug je dug konsolidovane države plus izdate garancije. Onda se zna takođe šta je dug javnog sektora. To je sve ovo što sam sada nabrojala, dug konsolidovane države, izdate garancije, uključuje dug NBS i uključuje dug javnih preduzeća koja su se direktno zadužila, bez garancije.
Republika Srbija i vi poslanici ste izglasali zakon o javnom dugu. Zakon o javnom dugu kaže da je to dug konsolidovane države i garancije države. Prema zakonu o javnom dugu, Republika Srbija, Ministarstvo finansija vodi svoj javni dug i potpuno je normalno da se podaci koje vodi NBS o spoljnom dugu javnog sektora razlikuju.
Zamolila bih vas da ovu priču pokušamo da više ne ponavljamo. Dakle, imamo državni dug, javni dug i dug javnog sektora, imamo Zakon o javnom dugu i tačno prikazujemo podatke o javnom dugu.
Postoji problem oko registrovanja povučenih specijalna prava vučenja od strane MMF krajem 2009. godine. To jeste utvrđeno u izveštaju DRI. Da li je Vlada Republike Srbije, posebno ministar finansija hteo nešto da sakrije? Ako se sećate, 2009. godine negde pred kraj, Narodna skupština je usvojila zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije prema MMF na osnovu korišćenja sredstava alokacije specijalnih prava vučenja. Tada smo pitali MMF, postoji pismo o tome, da li je to javni dug. Oni su tada rekli da nije. Mi smo ga registrovali kao dugoročnu obavezu, jer ako hoćete da se složimo oko nečega, dug mora imati svoju ročnost i uslove. Ovo nije dug. Međutim, na isti način ova obaveza prema MMF registruje i NBS, odnosno registrovala je NBS, registrovalo i ministarstvo finansija. U septembru 2010. godine, takođe postoji pisani trag o tome, dobili smo informaciju od MMF da je odlučeno da ova sredstva budu javnog duga. Od tog trenutka mi smo ga uključili.
Htela bih da kažem da dug koji nismo regulisali ne može biti javni dug. Od strane poslanike iste posleničke grupe rečeno je da se približavamo gornjoj granici maksimalne zaduženosti. Pominjem taj broj 43%.
Radi preciznosti, rekla bih da to jeste gornja granica ali niske zaduženosti. Dakle, 43% jeste gornja granica ali niske zaduženosti.
Takođe, izdaci za kamate sigurno je da nisu 10% izdataka budžeta. To je druga stvar.
Ko vraća dug? To je omiljeno obrazloženje pojedinih poslanika, svi se brinemo o budućim generacijama. Zašto se zadužujemo, oni će morati da vraćaju dug. Svi dobro znamo da postoji unutrašnji i spoljni dug, ali isto tako znamo da smo tokom 2009. i 2010. godine za pokriće fiskalnog deficita uglavnom, negde oko 70%, koristili unutrašnji dug.
Jedan poslanik ima jednu odličnu knjigu, pa kada već tu knjigu upotrebljava govoreći o nekim temama, mogao bi da je upotrebi kada govori i o porezima, pa i o porezu na imovinu, a mogao bi i da je upotrebi i kada se govori o zaduživanju.
43/1 AH/MJ 18,05-18,15
Ako država pozajmljuje od svojih građana to je unutrašnji dug. Ne stvara se nikakav teret za buduće generacije zato što se radi samo o preraspodeli. Jedni imaju višak novca, drugi imaju manjak. U budućnosti ta će situacija biti obrnuta.
Znači, kada se dug otplati dolazi do transfera prihoda od onih koji su prodavci obveznica ka onima koji su sada njihovi kupci. To je kao da desna ruka duguje levoj. Naravno, ako se deficit finansira iz inostranstva to je nekih 30% u našem slučaju u periodu 2009. i 2010. godine mogli bi reći da buduće generacije podnose teret duga, ali to sve naravno zavisi od stope ekonomskog rasta u budućnosti i od troškova finansiranja, od toga kakav smo projekat uložili pare itd.
Konačno, opet da svi zajedno znamo dugovi se ne prenose samo budućim nego i sadašnjim generacijama. Svedoci smo da dug po osnovu stare devizne štednje plaćaju i oni koji su do toga duga doveli, odnosno plaćaju i buduće generacije. Slično je i sa dugovima penzionera. Mnoge od ovih dugova plaćaćemo i mi, ne samo buduće generacije.
Boreći se protiv zaduživanja države i ukazivajući kako se država prekomerno zadužuje bilo je i takvih koji su kritikovali izdavanje garancije za obilaznicu oko Beograda kao da nije potrebno da se baš u vreme krize,odnosno da se može u vreme krize odložiti davanja ovakve garancije. Vidite, ima jedna mala računska vežba i htela bih da je podelim sa vama. Lično smatram da je ovo nacionalni projekat broj jedan. To nije samo projekat važan za Beograd. To je deo Koridora 10. Mogu da vam kažem koliki je gubitak RS po osnovu ne završetka obilaznice oko Beograda. Znamo koliko iznosi prosečna zarada u Beogradu – 42.000 dinara pa onda iz toga izvučete prosečnu dnevnicu 1.900 dinara, pa onda prosečan sat, pa onda broj ljudi koji cirkulišu i vidite da je dnevni gubitak u dinarima sto milijardi dinara, mesečni gubitak dve milijarde, godišnji gubitak 26 milijardi ili evrima oko 250 miliona evra. Ovo je nacionalni prioritet broj jedan i mora da se nađe u budžetu RS.
U okviru iste poslaničke grupe bilo je protivrečnih amandmana. Jedni hoće da se potrošnja smanji za 30 milijardi, kako sam razumela amandmane. Drugi opet navode primere nekih drugih zemalja, recimo Rusije. Ne mislim da je Rusija i velika zemlja dobar primer za Srbiju da se poredi. Traže da javna potrošnja bude povećana. Ne bi bilo lako ni vama da donesete budžet RS za 2011. godinu.
Neko je rekao da nemamo političku hrabrost. Sa tim se ne bih složila. Trebalo je ipak doneti zakon koji uključuje odredbe o fiskalnoj odgovornosti u periodu koji je pred nama, predizbornom. To nije lak zadatak. Ovo jeste smanjen deficit, 120 milijardi, a 138 za državu kao celinu. Postiže se bez rasta poreskog opterećenja.
Osvrnula bih se i na one diskusije koje bih teško mogla lično prihvatiti. Kritikovana su zaduživanja po osnovu kupovine aviona kao da je nepristojno da se neko vozi avionom, kao da drugi državnici nemaju avione, kao da druge vlade ne koriste avione. Avioni se koriste samo za veoma kratke posete, kada odete negde na 2, 3 ili 4 sata i vratite se u istom danu. Da li treba stvarno da se sruši avion pa da shvatimo da je trebalo da kupimo novi?
Neko je rekao da NATO bombardovanje nije strašno u odnosu na sadašnje stanje. Period apsolutno potpune neizvesnosti kada smo vreme provodili u podrumima često bez vode, bez struje, kada su škole bile zatvorene, u strahu za decom da li će im se nešto desiti i kako ćemo preživeti noć je nekima bilo daleko bolje nego sadašnje stanje.
Nada je jedna od reči koje se najviše koristi u javnom životu pored promene i poverenje utiče na to da li će kompanija neka invenstirati ili ne, da li će
strani investitor doći ili ne. Zato je snaga pozitivnog mišljenja stvarno neprocenljiva.
Neko je pitao – kako ova država stimuliše zapošljavanje? Direktno preko Nacionalne službe za zapošljavanje izdvajajući pet milijardi evra za direktno zapošljavanje i indirektno stimulišući proizvodnju sa 113,5 milijardi dinara i to su različite vrste podsticaja. Htela bih ipak da vam kažem da je ovo država u kojoj će recimo NIS uložiti 450 miliona evra i u kojoj će sigurno od strane direktnih investicija biti dve do tri milijarde evra. Ukoliko hoćete da budete iskreni morate da primetite da je napravljeno, izgrađeno, modernizovano više dečijih vrtića nego u prethodnih 10 godina, 20 da je rekonstruisana saobraćajnica. Pogledajte kako izgleda Bulevar Revolucije ili Bulevar Kralja Aleksandra, saobraćajne petlje, Careva Ćuprija, Tašmajdanski park, različite pijace, most na Adi. Ugovoren je most preko Dunava. Na severnom kraku kasni ali je izgrađeno 60 kilometara puta. Započete su deonice prema Bugarskoj. Most na Beški.
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi budžet RS za 2011. godinu koji podrazumeva kontracikličnu fiskalnu politiku. Bez ovakve politike kriza bi bila dublja, duže bi trajala. Zaista nije lako voditi fiskalnu politiku koja ima dva suprotna cilja, da podrži još uvek slabu ekonomiju i da bude održiva. Zato nam treba budžet koji zaista predstavlja socijalnu koheziju i zato zaista mislim da nam ne treba borbena linija između poreskih obveznika, zaposlenih u javnom sektoru, korisnika socijalne zaštite, stranih invenstitora, budućih generacija.
Znate šta je napisao Štiglic u toj svojoj knjizi? Imate na strani tri ili četiri, možete okrenuti, država svojim aktivnostima utiče na naše živote od rođenja do smrti. Rađamo se u državnim bolnicama. Naše rođenje se registruje u matičnim knjigama rođenih. Idemo u državne škole. Svi mi u nekom trenutku svog života dobijamo novac kroz programe kao što su studentski krediti, naknade za slučaj nezaposlenosti, za slučaj invaliditeta, program za iskorenjivanje siromaštva, socijalnu zaštitu i zdravstvenu zaštitu. Nas 25% zapošljava država. putujemo državnim putevima. Koristimo državne železničke pruge. Našu sigurnost i bezbednost obezbeđuje sudstvo, vojska, policija. Država ne može više obezbediti od onog što joj obezbede i daju njeni poreski obveznici.
Stvarno da završim. Bliži se i Nova godina i zaista je važno da ovaj budžet usvojimo.
44/1 AD/LjL 18,15-18,25
Postoji jedna šala o tome po čemu se razlikuju optimisti i pesimisti. Optimista je onaj koji čeka novu godinu da bi bio siguran da će nova godina doći, pesimista je onaj koji takođe čeka novu godinu da bude siguran da je stara godina prošla. Očekuje nas definitivno bolja 2011. godina. Bez obzira da li bili pesimisti ili optimisti, levi ili desni, s ove ili one strane, predstavnici vlasti ili opozicije, ja vas stvarno molim da razmislite još jednom i da u danu za glasanje podržite budžet Republike Srbije za 2011. godinu. Hvala.
